''Ili, kad Luka
u svojoj priči o Isusovom rođenju govori da su se Josif i Marija vratili u
Nazaret posle nešto više od mesec dana od njihovog dolaska u Vitlejem
(i obavili rituale pročišćenja, Luka 2:39), dok Matej kaže da su pobegli
u Egipat (Mat. 2:19-22) –.
Svaki i malo upucen hriscanin zna da u svim Evandjeljima ne nalazimo sve ono sto u drugim nalazimo i obrnuto.
Neki od pisaca jevandjelja ne pominju neke detalje neki pominju.
Tako da kroz 4 evandjelja imamo celinu.
Zasto je to tako?
Svako Evandjelje je pisano sa nekim razlogom i potrebom, mrzi me sada da detlajno pisem o svakom jevandjelju i to nece niko ni da cita od vas..
Matej je na primer pisao svoje jevandjelje u Siriji za crkvu u Siriji.
Crkva se sastojala od jevreja koji su prihvatili hriscanstvo a neki su bili i u judaizmu i hriscanstvu.
Pa je pisao vise ono sto je njima trebalo.
Naglasavajuci im Isusa kao Mesiju i ukazivjauci na to.
Jer je u to vreme Judaizam poceo jace da se budi, jer je to bilo vreme posle razorenja Jerusalima i hrama.
Pa je bilo potrebno da vise ukaze na stvari koje su jevrjejskim hriscanima bile potrebne.
Dok je Matej jevrejin i licno je doziveo Isusa, i Matej pise Jverjima.
luka nije doziveo licno Isusa, i on je Grk, neznabozac, i pise Grcima, on je ucio od apostola i posebno je dugo isao sa apostolom Pavlom.
Tako da luka nije napisao neke detalje jer ih nije licno doziveo, ali on je i Grk ne Jevrejin, ali je zapisao detalje koji su iz price apostola na njega ostavili najvise uticaja ili su bili vazni zbog cega je on napisao svoje Evandjelje.
Tako da Luka pise zajednici koja ocekuje Hrista u njihovo vreme, koja se bori sa laznom naukom koja je pocela da se uvlaci i Luka ima sasvim drugaciji cilj i razlog zasto pise Evandjelje.
Luka im daje zivotopis Isusov, i luka se koncentrise na vazne stvari koje su bile vazne za takvu zajednicu dok neke zapostavlja o kojima pise Matej, jer su njemu vazne da ih nagalsi..
Druga stvar je ta da je potpuno normalno da vise osoba neke stvari koje su zajedno videli ili culi, neki od njih vise naglase dok drugi i ne pomenu.
Jer na svakog coveka jedan te isti dozivljaj, ne ostavlja u svemu isti utisak.
PRIMER:
Recimo da 4 coveka odu u isti zoloskoi vrt.
I posle toga svako od njih da napise sta je tamo video i doziveo.
Uvek ce mo naci isti princip kao sa evandjeljima.
Jedan ce nesto vise naglasiti, dok ce drugo samo pomenuti, a trece nece ni zapisati, dok ce onaj drugi pisati bas o tome sto ovaj nije ni pomenuo, jer je svaki covek drugaciji i na svakoga od nas jedna te ista stvar utice drugacije i ostavlja ustisak.
Tako bi kroz ova 4 coveka imali kompletan izvestaj iz zoloskog vrta.
To ne znaci da sada oni protivurece jedan drugome ako ne pomenu istu zivotinju ili kada jedan manje pise o nekoj zivotinji dok drugi vise.
Jedan ce preskociti jedan deo, dok ce drugi neki deo naglasiti vise nego svi ostali jer mu se dopao vise.
Jedan ce reci kako su foke skakale kroz obruc, dok ce drugi reci samo: videli smo foke.
Znaci li to sada da foke nisu skakale kroz obruc jer jedan od dvojice nije napisao da su skakale kroz obruc?
Znaci li to da su protivurecni?
Ne.
Jednostavno je skratio, zato je pisao o necem drugom vise i kada citamo obojicu, dobijamo celinu.
U nekim Evandjelima ne nalazimo neke izvestaje a u drugim ih nalazimo, to nam pokazuje da sve to nije izrezirano vec da je svako pisao za sebe spontano po potrebi bez ikakvih dogovora i da je svako pisao istinu.
Tako da kriticari koji kazu da se apsotoli sve to izmislili, na ovaj nacin ostaju bez vaznog argumenta, koji bi nasli u tome kada bi se sve potpuno poklapalo.
Tako i ovaj argument koji navodi BART, nema osnove.
Ja nisam ovo izmislio sto pisem.
To je nacin na koji svaki iskreni strucnjak za Bibliju posmatra njene izvestaje da bi ih realno sagledao.
I oni takav nacin se naziva ovako:
Načelno gledano, postoje samo dve vrste tumačenja – ispravno i neispravno. Ispravno je ono tumačenje koje izvodi iz teksta njegovo izvorno značenje i naziva se egzegezom (od grč. riječi exegesis –izvođenje).
Neispravno je ono tumačenje koje svoja shvatanja nameće biblijskom tekstu, odnosno unosi ih u tekst, zbog čega se naziva ajzegezom (eisegesis – uvesti).
Tako Bart postupa, na ovaj drugi nacin.
On se ne oslanja na izvorni tekst da iz njega dobije odgovor.
On tekst gleda keoz svoja licna shvatanja.
ajzegeza. I sve ispravne principe zapostavlja?
On se postavlja kao pocetnik.
Da li namerno ili ne?
Matej je bio ocevidac a i jevrejin, i prirodno je da neke detalje vise naglasi ili da o njima pise.
Dok luka nije bio ocevidac a i jos neznabozac, pa je normalno da pise drugacije i da je njegov razlog pisanja i naglasavanja nekih detalja drugaciji od Matjevog i drugih.
Luka pise o onome sto je njemu vazno i sta je na njega vise ostavilo utisak ili sto vise ima potrebu, dok izostavlja neki detalj i Matej takodje.
Tako iz svega imamo celinu.
I rezultat ovog pisanja gore Mateja i luke je sledeci:
Vidimo da se Isus rodio u Vitlejemu, da je Irod trazio da ga ubije, ali da nije znao ko je on, ko su njegovi roditelji.
Andjeo Bozji je rekao mudracima da ne kazu gde je Isus i ko je on.
Znajuci to, Josif i Marija su videlid a imaju jos malo vremena i zato su se vratili kuci u Nazaret o tome nas izvestava Luka.
Ocigledno je iz toga da su pokupili svoje stvari novac, obavili jos odredjene stvari oko posvecenja Isusa, i Marija se malo oporavila za dalji i naporan put.
Dok Matej zapostavlja ovaj deo izvestaja i govori o njemu za jevreje vaznom delu koji pokazuje da je Isus Mesija, a to pokazuje Isusov odlazak za Egipat.
Onda su posle povrataka u Nazaret krenuli za Egipat da bi bili na sigurnom, da Irod ipak ne bi nekako saznao da dete ipak nije stradalo i da je tu i da se nebi neodgovrno izlagali opasnosti..
Dakle nema protivurecnosti u ovim izvestajima, vec nesvesno, oni samo jedan drugoga dopunjuju.
Jedan pise o stvarima koje smatra vaznijima dok drugi opet ima drugacije potrebe da pise o odredjenim stavrima.'' |
