Iz skromnog znanja hebrejskog jezika koje sam stekao pohadjajuci kurs
preko interneta i to samo alef nivo, primecujem da se u 2 Moj.16:23
koristi izraz: ''šabaton šabat'', a u 3 Moj.16:31 isti taj izraz, ali
ovako: ''šabat šabaton''. Bilo bi korisno znati zasto se u 2 Moj. 16:23 koristi obrnuti izraz, a na svim drugim mestima
gde se takva slozenica javlja se koristi onako kao u 3 Moj16:31.? Ovde
treba reci da se u navedenom izrazu ni ispred prve ni ispred druge reci
ne koristii nikakav clan, dakle imenice stoje bez clana na oba mesta
koja sam naveo. Hebrejski jezik ima samo odredjeni clan ''ha'',
neodredjeni clanovi u hebrejskom jeziku koliko je meni poznato ne
postoje. Na osnovu toga bi se moglo zakljuciti da su upotrebljene
imenice neodredjene, te da je pojam subotnjeg odmora do tog vremena bio
nepoznat. Da li postoji u Bibliji upotreba
imenice ''sabat'' sa odredjenim clanom kasnije u tekstu Staroga Zaveta? Naime, da li negde stoji ovako: ''hašabat''.? Da. Ako pogledamo razne
engleske prevode koji imaju i odredjene i neodredjene clanove vidimo da
su oni te izraze razlicito preveli, i sa clanovima, i bez clanova, a i
mesovito. Zasto su oni tako ucinili? Ne znam, verovatno ih je kontekst
na to naveo.
--------------
Sedmi dan kao ustanova je postojala i pre Sinaja. Covek zivi u vremenu i
prostoru i njemu je odredjen vremenski ritam po kome ce se upravljati u
svom postojanju. Medjutim, sedmi dan zaogrnut pojmom Sabata kao
duhovnog spokoja u Hristu je po svemu sudeci bio nepoznat sve do
Egzodusa 16.
----------------
Evo pogledajte ovde:
http://biblehub.com/interlinear/exodus/31-15.htm
To
je sledece mesto posle 2 Moj.16:23 gde se izraz ''sabat sabaton''
pojavljuje. Inace se na sedam mesta javlja ta slozenica u Starom Zavetu.
Ni tu nema odredjenog clana ni kod jedne ni kod truge reci, ali ima kod
reci ''sedmi'' koja predhodi izrazu ''sabat sabaton'' sto potvrdjuje da
je Sedmi dan kao ustanova bila poznata od ranije, naime od postanka
sveta.
|
