UDARNA SNAGA ISTINE - Ашкенази
 
Saturday
2017-02-25
8:59 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Ашкенази »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Ашкенази

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ашкенази у Америци почетком 20. века

Ашкенази (јевр. אַשְכְּנַזִים, дословно: „Немци") су Јевреји чији преци потичу из северне, средње или источне Европе, за разлику од Сефарда из Шпаније и северне Африке. У Библији, реч „Ашкеназ" (Асханас) односи се на Јерменију (Постање, 10:3), али је у средњовековној рабинској књижевности почела да се примењује на Немачку. Научници се разилазе кад је у питању порекло Ашкеназа. Према преовлађујућој теорији, Карло Велики је позвао медитеранске Јевреје да населе немачке територије (око 800), па је дошло до сталног насељавања. Ови Јевреји су се постепено померали на исток прелазећи у Пољску, поготово након Лутерових настојања да протера Јевреје из немачких држава. До 1600. Пољска је постала место најмасовнијег јеврејског насељавања. Сједињене Америчке Државе су у 19. и 20. веку, захваљујући досељавању у њих, постале ашкенаски центар, без обзира на већ постојеће заједнице шпанских Јевреја.

Особеност Ашкеназа пре је културна него географска. Средњовековни Ашкенази били су у мањој мери секуларни од Сефарда, сматрајући изучавање Талмуда вреднијим од филозофске спекулације. Њихови најзначајнији интелектуалци били су талмудисти оскудног световног образовања; њихов мистицизам није поседовао апстрактност сефардског кабализма, већ је наглашавао магијска бајања и формуле. Ашкенаске заједнице поносиле су се својом спремношћу на мучеништво, поготово за време крсташких ратова и козачких устанака током 17. века, критикујући оне који су више волели да буду покрштени него да умру за веру. У литургијском погледу, ашкенаски ритуал се разликује од сефардског по тексту и редоследу, мада је основни закон остао исти. Што се тиче језика, Ашкенази су прихватили јидиш. Из ових се разлика у култури, језику и обичајима често рађало ривалство, које је понекад онемогућавало сарадњу у другим областима. Данас се та нетрпељивост може видети у Израелу, где Ашкенази представљају политичко и економско руководство, док је већина становништва сефардског порекла.

Европски Јевреји обично су били изоловани у физичким и друштвеним гетима, али су те ограде почеле да нестају у 17. и 18. веку, када је повећана економска размена довела до веће друштвене и културне покретљивости. Европске владе су овај процес унапредиле дајући Јеврејима грађанска и политичка права у 19. веку. Друштвена и верска акултурација постала је симбол еманципације, док је реформа религије, па чак и прелазак у другу веру, постала уобичајена појава. Но, и поред тога, остала је она оптужба по којој ашкенаски Јевреји представљају страни елемент у европској политици.

Изражен антисемитизам у Европи у 19. веку подстакао је исељавање у Сједињене Америчке Државе и рађање ционизма. Холокауст је практично уништио јеврејске заједнице у Европи; преживели данас живе углавном у Северној Америци, Израелу и у земљама бившег СССР-а. Мањих заједница има у Јужној Америци, Британији, Скандинавији, Аустралији и Јужној Африци.

-------------------------------------------------------------------------------------

Хазари

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мапа Хазарског каганата о периоду од 650 до 850 године.

Хазари су били турска номадска племена који су живели уз обале реке Волге.

Садржај

Историја

Овај стари турски народ се у 2. веку раширио по северним деловима Кавказа а касније заузео подручја доње Волге. Поновно се као јака сила појављују у 7. веку да би се већ од 8. до 10. века њихово царство простирало све од обала Црног мора и Каспијског језера до Урала а и даље на запад до Кијева. Главни град Итил, постаје велико комерцијално средиште. Освојили су земље поволшких Бугара и Урал и насилно ударили данак Источним Словенима.

Недуго после су заратили са Арапима, Персијанцима и Арменима. Хазари се нису уплитали у религију покорених племена и народа, религиозна слобода на освојеним територијама је била потпуна. Неки извори наводе да су у 8. веку поједина хазарска племена преузела јудаизам (највише племенско племство) а наводе се и примери да је међу њима у 9. веку било и хришћана.

Кабарска побуна и спајање са мађарским племенима








Ископине Хазарског утврђења Саркел из 1930.

У 9. веку, по извештају Константина VII Порфирогенита, група од три хазарска племена, Кабари, се побунила против хазарске централне власти. Разлог побуне је по неким изворима[1], била верска несугласица. После ратног сукоба и пораза Кабари су се придружили Мађарима и њиховој федерацији од седам мађарских племена.

Крајем 9. века Хазари су напали Печењезе који су их угрожавали. Печењези су били приморани да се повуку западније где су дошли у сукоб са тамошњим мађарским племенима. Печењези су успели да истисну Мађаре из Донско-Дњепарског базена. Под вођством Леведа а касније Арпада, Мађари крећу према Панонској низији и остављају празан простор у Хазарском царству.

Хазари су у 10. веку ушли у савез са Византијом где су се истакли у борбама против Арапа. Године 965. војвода од Кијева, Свјатослав, је потукао Хазаре и њихово царство је пропало.

Поједина хазарска племена су наставила живети ван бившег хазарског царства и утопила се у народе нових држава.

Опис народа

Хазарски ратник

Хазари су били степски ратници: на коњима, наоружани копљем, луком и стрелом, сабљом уобичајеним за степу а имали су и неку врсту секире. Сами су себе у борбама штитили примитивним кожним оклопима. Њихова утврђења у којима су живели су била чврста и већином изграђена од камена. Тврђава у Саркелу, изграђена од цигала показује Византијаски утицај, уз чију помоћ су је и саградили.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Сефарди

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сефарди (јевр. ספרדים, дословно: „Шпанци") су Јевреји потомци прогнаних из Шпаније и Португала, углавном 1492. године, који се разликују од Јевреја из Источне или Централне Европе[тражи се извор од 11. 2010.], Ашкеназа. У Библији (Авд. 1:20), Сефарад се односи на Малу Азију, али је у средњем веку доведен у везу са Шпанијом. Тај израз је у популарној употреби почео да означава и Јевреје из исламског света. Сефард је првенствено једно културно и лингвистичко одређење, које се односи на посебну религијску праксу и обичаје, те језик. Постоји јединствен народни говорни језик - јеврејско-шпански (El Judeo-español), те писани духовни - ладино. Посебно су популарне сефардске романсе, лирско-епска поезија корена из времене које је претходило и у време Реконкисте. У сефардске јунаке спадају дивови јеврејске филозофије, на пример Раби Моше бен Мајмон (רמב"ם, Рамбам, Мајмонидес), Бен Јозеф Са'адија и Јехуда Ха'Леви. По изгону срећемо једног од утицајнијих филозофа светских размера и карактера, изопштеног рационалисту Баруха де Спинозу.

Сефарди из Босне, XIX век.

Садржај

Историја

Сефарди су доживели „златно доба" у Шпанији (око 9501150), када је култура цветала у свим областима стваралаштва (Толедо, Кордоба, итд). Отвореност световним утицајима одликовала је Сефарде, који су то сматрали предношћу, али како је то било супротно ашкенаском сензибилитету, средњег века, дошло је до озбиљног расцепа и жучних расправа. Заиста, је могуће да је секуларизам природно водио скептичној неспремности да се у религији пронађе било шта натприродно. Суочивши се с прогањањем, а по декрету шпанске краљице Изабеле Католичке и краља Фернанда II од Арагона, 1492. године и изгоном, мањи део Сефарда радије је одабрао покрштавање, водећи након тога марански или скривени јудаистички живот. Већина се одлучила на изгон. У Португалу је декрет о изгону донео краљ Мануел I, 1497. године. На неколико локалитета у источном делу Португала још се могу наћи рудаменти покрштених.

Протеривање у време Инквизиције и нови облици економских активности довели су до исељавања у пре свега Османско царство, а уз њега и у Холандију, Енглеску, а касније и у Нови свет. Сефардске заједнице развиле су посебне установе — на пример установу главног рабина, или хахам башија, који је председавао Јеврејима у Османском царству који су сачињавали један „струк" или аутономну мањину под османском влашћу. И у Британији су Сефарди очували своје посебно верско вођство и хахам је био независан од ашкенаског главног рабина и раван њему. Штавише, службеници синагоге били су више од верских функционера, будући да су представљали и власт у заједници. Сефарди су у Западној Европи просперирали.

За разлику од Ашкеназа, они еманципацију нису сматрали нужном, јер су већ остварили друштвену и економску интеграцију. Но сиромаштво им није било непознато. Главари су били имућни, али је било много Сефарада који су једва успевали да зараде за живот бавећи се ситним пословима. На Западу, Сефарди су опстојавали као све мање значајна али добростојећа и уочљива мањина међу Јеврејима. Они из арапских земаља Оријентални Јевреји (יהודים מזרחיים-Oriental Jews), међутим, трпели су због културног и економског заостајања свог окружења, а након 1948. и због све израженијег арапског непријатељства након проглашења израелске државе.

Не очекујући светлу будућност у муслиманском свету, масе ових Јевреја иселиле су се у Израел. Већина њих је асимилирана, мада су форсирана настојања да се они интегришу довела до напетости. Имајући у виду континуирану борбу за опстанак Израла и генерално неповољно безбедносно стање, ово питање не ретко, остајало је у другом плану. У последње време, постигнут је известан успех, но разлике између западних и оријенталних Јевреја остају и даље један од израелских проблема.

Сефарди у Југославији и Србији

Јеврејска популација у Србији, а и у претходној Југославији, углавном је била предодређена некадашњом аустријско-турском границом. У крајевима ослобођеним од Турака преовладавали су Сефарди. Изузетак је Земун (услед историјских избеглиштава из суседног Београда), са својим некадашњим сефардским живљем. Додатне сефардске општине, на територији данашње Републике Србије биле су: Шабац, Смедерево, Пожаревац, Крагујевац, Ниш, Пирот, Лесковац, Нови Пазар, Косовска Митровица и Приштина (насељавање је зависило од одобрења домаћих аутономних власти), а на територији данашње Републике Српске: Бања Лука, Приједор, Добој, Дервента, Шамац, Брчко, Бијељина, Зворник, Соколац, Рогатица и Вишеград. Током стотина година под Османлијама, Сефарди су се све више удаљавали од славе шпанског златног века, живећи изоловано од Европе, а изузевши трговину, углавном и од својих комшија. Еманципација и просвећивање су пристигли са огромним закашњењем, тек крајем XIX века. Слика се у међувремену обрнула, те су сада Сефарди били инфериорни спрам Ашкеназа у овим крајевима. Формирана су добротворна друштва са сврхом културно-просветне потпоре, попут београдске Потпоре и сарајевске Ла-Беневоленције. У периоду између два Светска рата обујао је културни живот и рад Сефарада на овом поднебљу (журналистика, позоришта, певачка и спортска друштва, просветни и научни рад на тему уникатног културног блага сефардских Јевреја). Холокауст у Другом светском рату у бившој Југославији преживело је свега око 15.000 Јевреја (од око 75.000 предратних), само делом Сефарада. Враћајући се својим сатртим општинама окупили су се углавном у Београду и Сарајеву. Независношћу Израела 1948. емигрирало је у неколико група око 8.000 југословенских Јевреја.

У српској културној баштини записана су имена: Исака Самоковлије, Калмија Баруха, Жака Конфина, Елија Финција, Боре Баруха, Оскара Данона, Хаима Давича (писца), Оскара Давича, Луја Давича, Давида Албахарија.

Са почетком ратних сукоба у Сарајеву, организован је "ваздушни мост" који је за један дан евакуисао готово све Јевреје (који су хтели да оду) из Сарајева. Бар половина њих је наставила за Израел.

И док Ашкенази имају презимена која звуче као германска, сефардска имена имају романску ноту као што су: Данон, Албахари, Романо, Демајо, Кабиљо, Монтиљо, Пинто, Конфорти, итд.


Calendar
«  February 2017  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2017
    Free website builderuCoz