Saturday
2024-04-27
6:59 AM		Welcome Guest
RSS
  
My site
Main Registration Login
ULO u spisima Vagonera »
Site menu

Our poll
Rate my site
Results | Polls archive
Total of answers: 59

Statistics
Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Univerzalno legalno opravdanje u spisima E.J. Vagonera

Woodrow Whidden, AIIAS


Znatan broj znamenitih tumača Vagonera iz dvadesetog i dvadesetprvog veka tvrdi da je on učio doktrinu o "univerzalnom legalnom opravdanju”.1 Ovakav stav smatra da Bog prašta grešniku pre bilo kakvog svesnog verovanja u Hrista. U stvari, njegove pristalice tvrde da je ovo razumevanje jedno od jedinstvenih doprinosa Vagonera hrišćanskoj misli i vodeci predmet rasprave izmedju njih i drugih Vagonerovih tumača. Tako je napravljena jasna razlika izmedju biti univerzalno, legalno opravdan prilikom Hristove smrti i iskustveno opravdan u trenutku verovanja ili svesnog prihvatanja zasluga ili opravdavajućih blagodati Hristovog dela pomirenja.

  1. Slučaj pre 1888.

Jednostavne činjenice su ove: Ako je to bilo Vagonerovo razumevanje pre 1888., on ga nije naglašavao. Ja znam samo za jednu tvrdnju koja čak skoro da navodi na zaključak da postoji razlika izmedju univerzalnog legalnog opravdanja celog ljudskog roda i iskustvenog prihvatanja zasluga Hristovih u toku iskustva obraćenja vernika koji se kaje: "Moglo bi se reći da Bog stvarno ne prašta ljudima sve dok se oni ne pokaju. To je istina; ali, On bi želeo da oni prime Njegovo oproštenje i zato, što se Njega tiče, On im prašta. Jedino što nedostaje jeste da oni prihvate oproštenje koje im On nudi; ako oni to neće, On je cist i odgovornost za njihovu propast počiva na njima.”2

Poučno je da je Vagoner ovde potvrdio istinu da "Bog stvarno ne prašta ljudima sve dok se oni ne pokaju". On je eksplicitno rekao "To je istina”. Pa ipak, pozitivno, ono što se čini da je želeo da kaže nije bila neka verzija "univerzalnog legalnog opravdanja”, već duboka "želja Božja” da oni prihvate njegovo oproštenje.” Tako, u Božjem umu "On im je oprostio”. U jednom smislu, On nam je davno oprostio, ali to nije biblijsko razumevanje opravdanja verom. Normalno, samo čin vere koja stvarno ima poverenje može delotvorno da prihvati (prisvoji) opravdavajuće zasluge Hristove.3 Ovo nije samo Vagonerova pozicija pristanka, nego i opšte naglašavanje i Elen Vajt i Biblije.

Dalje, Vagoner je bio eksplicitan da je opravdanje lična, a ne korporativna ili kolektivna stvar. Komentarišući Galatima 3, on je jasno izjavio da „ne može postojati nikakvo hrišćansko iskustvo, nikakva vera, nikakvo opravdanje, nikakva pravednost koja nije individualna stvar. Ljudi se spasavaju kao pojedinci, a ne kao nacije."4 Moglu li reči biti jasnije?

Postoji najmanje još jedna ključna tačka koju je sam Vagoner postavio o predmetu opravdanja verom. Ono što sledi je snažno izraženi koncept kojim je čini se Vagoner uspešno predupredio bilo kakvu mogućnost univerzalnog legalnog opravdanja: "Ne sme se zaboraviti da sada govorimo samo o gresima koji su prošli. Nemoguće je da bi se opraštanje greha moglo odnositi na bilo šta drugo, jer ono što ne postoji ne može biti uzeto; a opravdati čoveka za grehe koji još nisu počinjeni, drugim rečima, dati oprost (indulgenciju) za grehe, bacilo bi prezir (izazvalo neposlušnost) na zakon i donelo anarhiju i propast. I nikakvi gresi se ne opraštaju osim greha onih koji veruju u Isusa. Ako je neko Hristov, onda je Avramovo seme (Gal. 3:29), i prema tome, sa njim njegova vera se uračunava u pravednost (Jakov 2:23).5

Naprosto se čini da, ako bismo pripisali doktrinu o "univerzalnom legalnom opravdanju", imali bismo Vagonera koji se bori protiv Vagonera. Tako u godinama pre 1888. podrška za to je mala, tj. skoro nepostojeća. U stvari, mogli bismo s pravom da klasifikujemo dokaze protiv tog navodnog učenja o "univerzalnom legalnom opravdanju" u toku ranih godina Vagonerovog pisanja i šireg konteksta ove protestantske teološke pozadine (pogotovo Veslijansku tradiciju) kao potpuno odbacivanje ove dobronamerne, ali krivo postavljene ideje.

  1. 1888 – 1892

U ovom periodu, odmah nakon Generalne konferencije 1888., ne postoji nikakav stvarni primetni razvoj ove ideje. Svi su se složili da Bog obezbedjuje privremenu zaštitu od izvršenja Njegove pravde i da se grešnicima daje vreme da razmisle o blagodetima Božjeg velikog dela pomirenja koje je obezbedilo sve što je potrebno za spasenje od krivice greha.

Sam Vagoner je to veoma jasno izrazio: "Da Hristos nije dat za čovekovo iskupljenje, smrt bi okončala sve za Adama i za ljudski rod. Ali obećanje o Iskupitelju nosilo je sa sobom drugu probu i tako je izvršenje presude bilo suspendovano sve dok se ne vidi kako će ljudi iskoristiti tu probu. Bog je odredio dan u koji će suditi svetu... i do tog vremena presuda se neće izvršiti...Ali oni koji odbijaju Sina neće videti život nego gnev Božji će biti nad njima.”6 Svi arminijanci ili hrišćani slobodne volje su jasni po tom pitanju. Ali stvari se malo komplikuju kada neko tvrdi da je Bog stvarno opravdao ceo ljudski rod, a ne samo obezbedio za njih vreme probe.

Ključna stvar je ova: Da li Bog stvarno, legalno daruje legalno opravdanje svima? Da li on stvarno dolazi i stavlja ga, kao da je to tako, u naše krilo? Za Vagonera, čini se, da je u godinama od pre 1888. i do 1892., odgovor ne! Svakako legalno opravdanje je ponuda, ali ukoliko nema prihvatanja te ponude od srca iskrenom, živom verom, mi je u suštini „preziremo". Sve što može da se kaže za Vagonerove misli pre 1888., važi i za ovaj period od 1888. do 1892.

Čak i ako se prihvati metafora da je dar stvarno stavljen u vaše poštansko sanduče ili ruke ili krilo, to još uvek ne podrazumeva prihvatanje dara. Evo ključne stvari, čak i za tumače Vagonerovog univerzalnog legalnog opravdanja: Čak iako je uspešno stavljeno u vaše ruke ili vaše krilo, ono nije spasonosno sve dok potom ne usledi iskustvo koje oni nazivaju"iskustvenim opravdanjem" ili stvarnim od srca prihvatanjem univerzalno darovanog dara legalnog opravdanja.

Na ovom stepenu Vagonerovog izražavanja u njegovim spisima – što je do 1892. – jednostavno nema dokaza za tvrdnju da Bog stvarno stavlja dar legalnog opravdanja u naše krilo i mi smo legalno opravdani bilo da to želimo ili ne.

  1. 1893 – 1903

Prema zagovornicima ove teme, najsnažniji dokazi za univerzalno legalno opravdanje u spisima Vagonera krenuli su u periodu od 1893. do 1903. Oni tvrde da sledeće objavljene izjave predstavljaju najsnažnije dokaze za njihovo tumačenje Vagonera.

Prva izjava je zasnovana na izlaganju Rimljanima 5:15-18. „Ovde nema izuzetka. Kao što je osuda došla na sve, tako i opravdanje dolazi na sve. Hristos je okusio smrt za svakog čoveka. On je dao Sebe za sve. Ne, On je dao Sebe za svakog čoveka. Besplatan dar je došao na sve."7 Kako se čini, slučaj izgleda sasvim ubedljivo. Osobito izrazi "opravdanje dolazi na sve” i "svakom čoveku” kao da ciljaju na nešto što se univerzalno stavlja u ruke ili krilo "svih”. Ali, ovo nije cela priča; ima još toga.

Iako "dar pravednosti i života u Hristu dolazi na svakog čoveka na zemlji” takođe je istina da "ne postoji ni najmanji razlog zašto svaki čovek koji je ikada živeo ne bi mogao biti spašen za život večni, osim što ga on ne bi hteo”.8 Tako je spasenje "za život večni” uslovno i zavisi od toga da li ga vernik stvarno ima. Tako postoji suštinski, spasonosni uslov koji mora da se iskusi ako navodno univerzalno legalno darovanje treba da se pokaže delotvornim za primanje „večnog života". Ali Vagoner nije završio svoje izlaganje o uslovnoj kvalifikaciji za spasenje i „večni život". On brzo nastavlja i kaže da „toliko mnogo ima onih koji preziru dar ponuđen tako besplatno” i da „besplatan dar dolazi na sve, ali svi ga neće prihvatiti i zato se svi ne opravdavaju njime.”9

Čitalac bi trebalo pažljivo da primeti izraz "preziru dar ponuđen tako besplatno”. „Svakom čoveku” i dolaženje "na sve” znači primiti "ponudu” koja može biti "prezrena”. Ovo veoma definitivno kvalifikuje, kako se čini, bezuslovnu silu reči koja izgleda navodi na zaključak da je „besplatan dar" stavljen „na sve" ili dat „svakom čoveku". Postoji značajna razlika između "ponude” koja može biti "prezrena” i nečega što se stvarno i legalno daruje u ruke ili krilo (kao da je to tako) "svakome čoveku na zemlji”. Tako slučaj nije ni približno očigledan kako ga tumači Vagonerovog univerzalnog legalnog opravdanja predstavljaju.

Još jednom, 1895., Vagoner piše na način sasvim sličan prethodnom članku iz 1894.: "Isus je svetlost sveta; tako je On pravo videlo ‘koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet’. Ili, kako neki to kažu, dolaskom na svet, On obasjava svakog čoveka. Poenta je u tome što svi imaju videlo...Što je životodavno videlo obasjavalo sve i još uvek obasjava.” I onda se još jednom citira ključni tekst iz Rimljanima: "’Tako i pravdom jednoga dođe na sve ljude opravdanje života’. Rim. 5:18. Božja ljubav grli sav svet i svakog čoveka u njemu. Svima je On dao ‘svoj neizrecivi dar’. Kakvo će tužno buđenje biti na kraju kada ljudi shvate šta im je bilo nadohvat ruke i šta su propustili.”10

Iako ovo izlaganje ima malo više snage u sebi u prilog argumenta tumača Vagonerovog univerzalnog opravdanja, ono takođe nije primoravajuće. Jedna je stvar imati videlo koje obasjava grešnike i da oni osećaju da Božja ljubav grli sav svet, ali je sasvim druga biti stvarno opravdan. Dalje, izraz "što im je bilo nadohvat ruke” ne znači neminovno imati nešto stvarno zasigurno; to može takođe značiti biti u poziciji da si stvarno u stanju da primiš ono što je videlo obasjalo. Drugim rečima, tragedija je "propustiti” ono što je bilo u jasnom domenu mogućnosti. Odbaciti videlo znači "propustiti” ponudu života. Tako se čini prirodnije posmatrati Pavlovo "opravdanje života” kao ponudu spasenja koja je bila osvetljena kao nešto što je „nadohvat ruke" vernika koji zaista odgovara, ali je i prilika koja može biti "propuštena” ili zanemarena.

Ali, postoji li još neki drugi dokaz za pojam univerzalnog legalnog opravdanja? A odgovor je da, u stvari, postoje neki prilično ubedljivi dokazi. Ali, čini se da se oni pojavljuju u nekim iznenađujućim i neprijatnim kontekstima.

Pogledajmo sledeće: Na Generalnoj konferenciji 1897. Vagoner je imao niz predavanja o poslanici Jevrejima. Sledeće ideje dosta otkrivaju: "Reč je blizu tebe, čak u tvojim ustima i u tvom srcu – u tvom telu; priznaj tu činjenicu i ’bićeš spasen’. Ovo uči prisustvo Hrista u svakoj duši gde čeka prepoznavanje da bi mogao da spasi. ‘Onda ne bi pravio nikakvu razliku između grešnika i hrišćanina?’ – O, da, zaista; svu razliku na svetu, ili, bolje reći, svu razliku između sveta i neba. Hristos je došao u telu, - to jest u svem čovečanstvu, jer je čovek telo (Gen vii. 3), - ali dok u grešniku boravi bez prepoznavanja i držan je u nepravdi (Rim. i 15), u hrišćaninu On boravi ‘verom’. Ef. iii 19.”11 Veoma jasno postoji „prisustvo Hrista u svakoj duši". On ne samo da stoji i da ga nudi, on je stvarno u duši.

Ali ova ideja će postajati još eksplicitnija u godinama posle 1897. Pažljivo razmislite o sledećem: "Razlika, onda, između grešnika i hrišćanina je ova: da, iako je Hristos razapet i vaskrsao u svakom čoveku, u grešniku je On neprepoznat i ignorisan, dok u hrišćaninu On boravi verom. Hristos je razapet u grešniku, jer gdegod postoji greh i kletva, postoji Hristos koji to nosi...Vera u večnu moć i Božanstvo Boga, to se vidi u svim stvarima koje je On stvorio, 12 osposobiće bilo koga da shvati tu tajnu.”13

U narednom članku iz iste serije, Vagoner elaborira predmet o tome ko spada u Božju decu: "Kakav blagoslov je što Bog broji čak i bezbožne, one koji su u ropstvu greha, kao svoju decu! Zabludeli, izgubljeni sinovi, ali još uvek deca. Bog je učinio sve ljude ‘prihvaćenim u Ljubaznome.’ Ovaj život probe je nama dat sa svrhom da nam da priliku da Ga priznamo kao Oca i da postanemo sinovi zaista.”14 U ovim trima izjavama nalazi se nepogrešivi dokaz da je Vagoner definitivno učio da je Hristos bio "razapet i vaskrsao u svakom čoveku” i da On „nosi" njihov "greh" i da se čak i "bezbožni” broje kao "Njegova deca” i da su „prihvaćeni u Ljubaznome". Ovo je mnogo dalje od "ponude” njima ili mogućnosti da je „prezru". I mada to nije isti status kao oni koji "Ga priznaju kao Oca i …postaju sinovi zaista”, oni su ipak „Njegova deca" i „prihvaćeni su u Ljubaznome" (opravdani). I tako se onda postavlja pitanje, ćemu promena?

Odgovor je zapravo vrlo jednostavan. Počevši od 1894. a onda nadirajući kao plima mutne vode 1897., Vagoner je jasno pružao dokaze za panteističke tendencije.15 U ovom naoko veoma živom pogledu na svet, "večna sila i Božanstvo Božje” "vide se u svim stvarima koje je O nstvorio”. Takav pogled na svet, međutim, sadržao je suptilnu tamu koja će na kraju odvesti Vagonera u moćvare mračne i smrtonosne prevare. Ali u odnosu na naš predmet, osnovni razlozi za takvo objašnjenje su sasvim jednostavni: Ako su "večna sila i Božanstvo Boga” u „svim stvarima koje je On stvorio", onda ostaje jedan, logičan korak da se zaključi da On boravi u „bezbožnima" i da se na njih gleda kao na „prihvaćene u Ljubaznome".

Postoji li doktrina o univerzalnom legalnom opravdanju za bezbožne kod Vagonera? Da, jasno da postoji i čini se da je ona izdanak paganske filozofije o panteizmu. Šta onda mi da radimo sa ovim učenjem? Da se predpanteistički Vagoner možda može tumačiti da uči univerzalno legalno opravdanje (pogotovo posle 1892.), dokazi nisu tako snažni. Ali, osim svojih jasnih uronjavanja u Vagonerova kasnija panteistička iskrivljavanja, ova doktrina ima jednu drugu zanimljivu negativnu stranu. Tumači Vagonera koji nameću ovu doktrinu kao neko najdivnije otkriće u istoriji doktrine o spasenju verom, nehotice koriste ovo navodno slavno otkriće da uspešno daju legitimitet Vagonerovim brojnim drugim teološkim pravcima. Efekat mreže je da mnogi ne shvataju dubine problema pogrešnih pravaca prema kojima se Vagonerova opšta teologija kretala nakon 1889. a pogotovo nakon 1893. Znam da to nije bila namera njegovih tumača, ali to je nehotični efekat mreže. Ja bih naprosto sugerisao da celokupna sila reakcije bilo kakvog stvarnog učenja o univerzalnom legalnom opravdanju u učenjima Vagonera u biti zavisi od velikog broja pogrešnih teoloških principa, a pogotovo od njegovog panteizma.

Dakle, šta je suma ovog predmeta? Univerzalno legalno opravdanje je naprosto doktrina bez koje možemo. Pozitivna sila reakcije u pogledu davanja privremenog opravdanja u isteresu pravljenja prostora za vreme probe u kome grešnici koji priznaju greh mogu da odvagaju svoje opcije uprkos Božjem pozivu i osvedočavajućoj blagodati već je bila ispitivana od strane ogromne većine arminijanskih hrišćana, uključujući Džona Vesleja i Elen Vajt pre 1888. I, mada je Vagoner dao neke stvarno značajne doprinose teološkoj jasnoći, one su u suštini bile na svom mestu do1888., a ne posle. U stvari, ono što dolazi posle je, nakon razmišljanja o svim različitim činjenicama ili mišljenjima, telo teologije koja silazi u teološku zbrku i zabludu naprosto o svakom glavnom predmetu koji on želi da pojasni. A navodno univerzalno legalno opravdanje samo se jasno ističe, pošto je zaodenuto u izmaglice panteizma.

1 Tu su uključeni Robert Wieland i Donald Short, njihove vodeće kolege u pokretu Odbora za proučavanje vesti 1888, i njihov dobro poznati kolega saputnik, Pastor Jack Sequeira. Kao pogodnu dokumentaciju vidi Robert Wieland, Vest 1888: Uvod (Nashville, TN: Southern Publishung Association) poglavlje 8, posebno strane 95 do 104, i Jack Sequeira, Beyond Belief (Boise, ID: Pacific Oress Publishing Association,1993), posebno poglavlje 3, strane 29 do 37.

2 E.J.Waggoner, "Gospodnja molitva. Oprosti nam naše dugove,” The Signs of the Times, Maz 5, 1887.

3 Pozivam se ovde na oznaku "normalno” da bi prepoznali dva ključna predmeta: (1) spasenje beba i male dece koja još nisu došla do odgovornosti, i (2) slučajeva ne-Hrišćana koji nisu bili formalno evangelizirani, ali koji će biti otkupljeni. Iako ovi slučajevi sigurno dopuštaju mogućnost spasenja, oni ne pobijaju ukupno biblijsko naglašavanje da je spasenje blagodaću, kroz svesno poverenje u spasonosne zasluge Hrista.

4 E.J.Waggoner, „Jevanđelje u Galatima Poslanici (Okland, CA:n.p., 1888), 45.

5 E.J.Waggoner, „Opravdanje verom", Znaci vremena, Nov.23, 1891.

6 E.J.Waggoner, „Kazna Zakona", Znaci vremena, Vol.16, No.30, August 4, 1890.


7 E.J.Waggoner, „Studije Rimljanima.Besplatni Dar. Rim.V.12-19," Sadašnja istina, Oct.18, 1894. Isti članak je ponovo izdat sa istim naslovom u Severno-Američkim Znacima Vremena, Mart 12, 1896.

8 Isto.

9 Isto.

10 E.J.Waggoner, „Reč života i svetlosti," Sadašnja istina, Novembar 21, 1895.


11 E.J.Waggoner, „Lekcije iz Poslanice Jevrejima. Istinsko ispovedanje vere," Sadašnja istina, Vol.13, No. 47, Novembar 25, 1897.


12 Uporedi ovo sa sledećim: "Činjenica da čovek živi i ima dah... je dokaz prisutnosti Boga u njegovom

telu" ( E.J.Waggoner, „Studije jevanđelja po Jovanu. Reči utehe. Jovan xiv. 1-14," Sadašnja istina, Vol.15, No. 14, April 13, 1899)

13 E.J.Waggoner, „Studije Galatima. Stalno prisutni Krst. Gal 2:17-21; 3:1,"Znaci Vremena, Vol. 25, No.3, Januar 18, 1899.

14 E.J.Waggoner, „Studije Galatima. Usvojeni sinovi. Gal 4:1-7," Znaci vremena, Vol. 25,No.10, Mart 8, 1899.

15 Reč „panteističke", mada nije najkorektniji tehnički termin, je uobičajeno korišćena reč da opiše ovaj koncept; izraz „panenteistički" je mnogo tačniji opis Waggonerovih problematičkih filozofskih pravaca (panenteizam -svet je deo Boga. Sistem verovanja koji pretpostavlja da Bog kao osoba postoji i da prožima svaki deo prirode. Panenteizam se razlikuje od panteizma koji smatra da Bog nije odvojeno biće nego da je sinonim sa svemirom. Primedba prevodioca)
Calendar
«  April 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930

Site friends
  • Create your own site

    		•

    Copyright MyCorp © 2024
    Free website builder — uCoz