UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak II
 
Friday
2016-12-09
7:45 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak II »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Neverni Toma

Ali šta je sa nevernim Tomom?Kada je ovaj bivši skeptik uzviknuo vaskrslom Isusu: "Gospod moj i Bog moj" (Jovan 20:28), da li je on, u jednoj rečenici, i pred (kako zagovornici trojstva priznaju) svojim družbenicima imao bilo kakvu ideju o Isusovoj božanskoj prirodi i uspostavio teologiju koja je Isusa učinila delom Trojstva i stoga "samim Bogom od samog Boga", u skladu sa Nikejom i kasnijim Kalcedonijskim formulama?  Da li je on Isusa proglasio delom dvojnog Boga kao što su drugi potvrdili? Uprkos Tominoj jasnoj primeni izraza "Bog" prema Isusu u Jovanu 20:28, poznati teolog Emil Brunner primećuje sledeće:

Istorija hrišćanske teologije i dogme koja nas uči da dogmu Trojstva smatramo posebnim elementom hrišćanskog poimanja Boga... Sa druge strane, moramo otvoreno priznati da doktrina Trojstva nije bila deo ranohrišćanskog Novog Zaveta... Prvobitni svedoci Hrista i Novog Zaveta nikada nisu imali nameru da pred nas postave intelektualni problem - o tri božanske osobe - a zatim da nam tiho kažu da obožavamo ovu misteriju sa tri u jednom. Ne postoji ni traga od takve ideje u Novom Zavetu. Ovaj "mysteriumlogicum", tvrđenje da je Bog tri a opet jedan, se nalazi u potpunosti izvan biblijske poruke. Ono što crkva postavlja pred vernike u njenoj teologiji je misterija... koja nema nikakve veze sa porukom Isusa i Apostola. Ni jedan Apostol ne bi ni sanjao da pomisli da postoje tri božanske osobe čiji su međusobni odnosi i paradoksalno jedinstvo izvan naše moći poimanja. Misterija Trojstva...je pseudo-misterija koja je iznikla iz aberacije logičkog mišljenja proizašlih iz teksta Biblije, a ne iz same biblijske doktrine.[28]

Značenje reči se mora tražiti u okviru okruženja u kome su napisane. Biblija nije napisana u 20. veku, niti su njeni pisci znali bilo šta o učenjima i saborima koji će uslediti. Prilikom određivanja namera autora najvažniji je kontekst. Na stranicama Jevanđelja po Jovanu, Isus nikada sebe na smatra Bogom. Baš se u Novom Zavetu nekih 1350 puta primenjuje reč Bog - u grčkom obliku ho theos - na samog Boga, Oca. Reči ho theos (odnosno jedan Bog) se uzimaju apsolutno i nikada se sa sigurnošću ne primenjuju na Isusa. Reč koju je Toma upotrebio da opiše Isusa u Jovanu 20:28 je zaista theos. Ali je sam Isus priznao da Stari Zavet naziva sudije "bogovima" kada se Jovan 10:34 poziva na Psalm 82:6. "Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?" Theos (ovde u množini theoi) se pojavljuje u grčkoj verziji Starog Zaveta (LXX) kao naziv za čoveka koji predstavlja jednog pravog Boga.

Isus se nikada ne obraća sebi kao Bogu u apsolutnom smislu. Kakvu je pozadinu imao Toma na umu kada je Isusa nazvao "Bog moj"? Bez sumnje, rani hrišćani su reč "Bog" koristili u širem smislu nego što je to običaj danas. "Bog" je deskriptivni naziv koji se primenjuje na veći broj autoriteta, uključjući i rimskog cara. Nije ograničena na svoje apsolutno značenje vrhovnog Božanstva ka što je to slučaj danas. Te biblijske reči dolaze do nas iz rane crkve, i njihovo značenje moramo potražiti u okruženju Novog Zaveta.

Ideja Martina Luthera da "Sveto pismo počinje veoma polako, i vodi nas do Hrista kao čoveka, zatim do onog koji je Gospod svim bićima, posle čega dolazi onaj koji je Bog"[29] ima vrlo malo osnova u Novom Zavetu. Ona oslikava pritisak nužnosti da se primljena tradicija uskladi sa biblijskim tekstom. Zabeležena Isusova učenja se protive svakom odstupanju od unitarnog monoteizma iz Tore. Potvrđujući izraelsku veru, Isus je izjavio: "Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini" (Marko 12:29). On je izrazio svoje slaganje sa najizraženijom izraelskom izjavom vere. Teško se može zaključiti da su njegove reči proračunate da sledbenike "veoma polako" navede da poveruju u još nekoga ko je Bog. Takav koncept je veoma kontradiktoran. Pročitanu u svoj svojoj jasnoći, sa rečima koje zadržavaju svoj pravi smisao, Isusovu apsolutnu potvrdu kardinalnog načela judaizma treba videti kao dokaz njegovog odobravanja unitarnog monoteizma iz Starog Zaveta.

Toma, koji nije mogao da poveruje da se vaskrsnuće zaista dogodilo dok nije dobio čvrste dokaze za to, je najzad razumeo uzvišenu poziciju koju je Isus dobio kao vaskrsli Mesija. Priželjkivana nacionalna veličina Izraela izgledala je kao stvarna mogućnost, Isusova tvrdnja da je obećani Mesija je potvrđena. Isus je najzad postao Tomin Gospod i "Bog" budućeg dolazećeg Carstva. Toma je bio dobro upoznat sa predviđanjima Starog Zaveta o Carstvu. Obećanje dato Izraelu je bilo da "nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." (Isaija 9:6).

Ovo je jasna nepogrešiva izjava o dolazećem Mesiji. Ali je ovaj "Bog silni" iz Isaije 9:6 definisan u vodećem leksikonu starozavetnog hebrejskog kao "božanski heroj koji oslikava božansko veličanstvo."[30]

Što se tiče izraza "Otac večni", titulu koju Jevreji razumeju kao "otac dolazećeg (mesijanskog) doba."Grčka reč za "večni" u ovom slučaju ne nosi ideju "za sve vekove vekova", "za večnost" prošlost i budućnost, kao što mi to obično razumemo, već nosi koncept "vezan za (buduće) doba". Zaista, Isus, Gospod Mesija, će biti otac dolazećeg doba Božjeg Carstva na zemlji  "kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom (Bogu, Ocu) koji Mu (Isusu) sve pokori, da bude Bog sve u svemu.(1. Kor. 15:28). U jevrejskoj zajednici je široko priznato da se ljudski politički lider mogao nazivati ocem. Isaija ukazuje na lidera u Izraelu:"tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom."(Isaija  22:21).

Toma je, za razliku od Jude, prepoznao onog koji će biti "Bog" dolazećeg doba, koji će zameniti Satanu, "Boga" ovog sadašnjeg doba (2. Kor.4:4). Toma nije odjednom došao do novog verovanja da je Isus "sam Bog od samog Boga. "U starom Zavetu nema ničega što se tiče Isusovog Mesijanstva a što predviđa da će večno besmrtno biće postati čovek i obećani kralj Izraela. Bez obzira na to, ljudskom kralju se u retkim prilikama može obraćati sa "Bog" kao u Psalmima 45:6 gde mu je takođe data titula "Gospod". I "Gospod" i "Bog" su mesijanske titule, koje pravilno koristi Jovan, koji je celu svoju knjigu napisao kako bi nas ubedio da verujemo da je Isus Mesija (Jovan 20:31).

Realnost je doprla do nevernog Tome kada je prepoznao da je vaskrsli Isus onaj kroz koga će Bog obnoviti sjaj Izraela.Tako je Isus postao "Bog" za Tomu na sličan način kao što je Mojsije uživao status "Boga" u prisustvu faraona:"I Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog Faraonu" (2. knj. Mojsijeva 7:1).Ove časne titule koje nose Božji ljudski instrumenti nisu prekršile strogi monoteizam Starog Zaveta.Niti podrazumevaju rušenje prvog biblijskog principa:Bog je jedna osoba, ne dve ili tri (Marko12:29).Anđeo Gospoda se takođe može nazvati "Bog" jer predstavlja Jednog Boga Izraela (1. knj. Mojsijeva16:9, 19, 11,13).  Jehovin autoritet je prenet na njega jer je Božje "ime u njemu" (2. knj. Mojsijeva 23:20, 21).  U tadašnjem svetu reč "Bog" nije značila ono što znači za nas danas. Zapis iz 62. godine p.n.e. naziva kralja Ptolomeja XIII "gospod kralj bog".Jevreji u srednjem veku su Davida nazivali "naš Gospod David" i "naš Gospod Mesija" na osnovu Psalma 110:1 (Luka 2:11).

Teolog zastupnik Trojstva iz devetnaestog veka kaže sledeće o Tominom obraćanju Isusu:  "Toma je upotrebio reč `Bog` u smislu koji se primenjuje na kraljeve i sudije (koji se smatraju predstavnicima božanstva) i prevashodno na Mesiju". [31]

Ali šta je sa kasnijim Apostolom Pavlom?Da li postoje biblijski dokazi da je ovaj bivši strogi farisej napustio Stari Zavet i proširio koncept Boga kako bi uključio drugu i treću osobu, na taj način postavivši temelje za doktrinu Trojstva?

 


[1] The Birth of the Messiah (London: Geoffrey Chapman, 1977), 31.

[2] "Trojstvo" u International Standard Bible Encyclopedia (Grand Rapids: Eerdmans, rep. 1983),4:3014.

[3] Isto.

[4] Događaj je prikaz budućeg Božjeg Carstva i dao je neophodno ohrabrenje sledbenicima posle objavljivenje Isusove smrti (Matej 16:21). Videti takođe 2. posl. sv. Apost. Petra 1:16-18 zbog veze između drugog dolaska (i Carstva) i preobraženja. Prikaz Hristovog povratka u slavi  je dao nagoveštaj (u viziji) Ilije i Mojsija koji će vaskrsnuti (1. Kor. 15:53). Luka 9:27, 28 eksplicitno povezuje Isusa koji govori o Carstvu sa događajem koji se desio osam dana kasnije. Sledbenici su iskusili neobičnu i jedinstvenu viziju Carstva tokom sog tadašnjeg života.

[5] Dela 1:6; isto Matej 5:5; Dela 3:21; Rim. 4:13; Jev. 11:8.

[6] Matej 19:28; Rim.  5:17; 1. Kor. 6:2; 2 Tim. 2:12; Otkr. 2:26; 3:21; 5:10; 20:1-6; Isaija 32:1.

[7] Sam izraz "preljudski" nagoveštava da Isus nije zaista bio čovek. Ukoliko je po poreklu anđeo, onda je to ono što je on zista bio u svojoj srži.

[8] S. Lyonnet, "L'Annonciation et la Mariologie Biblique," u Maria in Sacra Scriptura (Acta Congressus Mariologici-Mariani in Republica Dominicana anno 1965 Celebrati, Rome: Pontificia Academia Mariana Internationalis, 1967), 4:59-72. Luka nam predstavlja Isusa koji je potpuno čoek, bezgrešno začet, i stoga vredan naziva Sin Božji.

[9] Gospel According to S. Luke, International Critical Commentary, 23.

[10] The Birth of the Messiah, 31, fn. 17.

[11] Isto, 291.

[12] U nedostatku pominjanja preegzistencije Isusa u Luki-Delima, ne bi bilo uputno tražiti referencu o prenatalnom postojanju u Luki 10:18. Isus ovde možda govori o spuštanju Satane kako bi uzvratio napad Isusovom egzorcizmu, ili Isus ima viziju Sataninog eshantološkog pada "znajući da vremena malo ima" (Otkr. 12:12), ili njegovog konačnog poraza po dolaski Carstva.

[13] Isto.

[14] Isto.

[15] Isto.

[16] Christology in the Making (Philadelphia: Westminster Press, 1980), 55, 56, emphasis his

[17] Savremena pojašnjenja su posebno korisna u smislu jevrejske pozadine Hebrejskog jezika u Poslanici Jevrejima 7 u odnosu na Melhisedeka.

[18] Jesus, God and Man (New York: Macmillan, 1967), 24, 25, emphasis added.

[19] Brown, Driver i Briggs, Hebrew and English Lexicon ofthe Old Testament (Oxford: Clarendon Press, 1968), 42. Množina elim "bogovi" se koristi za osobe koje nisu Jedan Bog. Kod Kumrana se anđeli nazivaju "elim" uključujući i Mihaila. New International Dictionary of Old Testament Theology and Exegesis daje komentar: "otvorenost za korišćenje imena božanstva za visoke anđele ima očigledne implikacije na novozavetnu hristologiju (ed. Willem A. VanGemeren, Paternoster Press, 1996, 1:402).

[20] Dela 17:31, citiraju Psalme.. 96:13, gde pisac izjavljuje da Bog dolazi da "sudi vasionom svetu po pravdi", što je razlog za veliku radost. Ovo je Pavlova objava dolazećeg Carstva atinjanima.

[21] To Know and Follow Jesus (Paulist Press, 1984), 46.

[22] D.R.G. Owen, "Body and Soul in the New Testament," in Readings in Christian Theology, ed. MJ. Erickson (Baker Book House, 1967), 86: "U hebrejskom razmišljanju, kao što smo videli, reč koja je prevedena kao `duša` stalno stoji kao lična zamenica i znači sebe, a fraza `telo i duša`označava hebrejsku ideju da je čovek `oživljeno telo` a ne grčko gledište da je `inkarnirana duša`

[23] Videti NEB i The New International Commentary on Mihej 5:2 (Grand Rapids: Eerdmans, 1976), 343. Isti hebrejski izraz se nalazi i u 5. knj. Mojsijevoj 32:7 (y'mot olam). y'may olam se pojavljuje u Mih. 7:14; Amos 9:11; Isa. 63:9, II. The Hastings Bible Dictionary (Edinburgh: T&T Clark, 1912), extra vol., 696, prevodi izraz u Mih.  5:2 kao "davna starina" dodajući da "večna vremena" pogrešno ukazuje na večnu preegzistenciju Mesije. Takođe pogledati Cambridge Bible for Schools and Colleges: "Očiglednije i savršeno odgovarajuće u kontekstu, (poreklo se odnosi na) to što on potiče iz stare Davidijanske porodice - Amos 9:11, gde se `večna vremena` očigledno odnose na vladavinu Davida".

[24] Otkr. 2:26; 3:21; 5:10; 20:1-4; 1 Kor. 6:2; Mat. 19:28; Luka 22:28-30; 2 Tim. 2:12.

[25] Isto očekivanje se nalazi u Delima 3:21.

[26] Citiraću viđenje Martina Wernera da je "dogma Hristovog božanstva Isusa pretvorila u helenističkog Boga-pokajnika, pa je istorijski Isus potpune nestao iza mita koji se propagira" (Formation of Christian Dogma: An Historical Study of Its Problems, A& C Black, 1957,298).

[27] "Poziv Jevrejima," u zbirci eseja Judaism and Christianity (Shears and Sons, 1939). Odstupanje od biblijske istine prema paganizmu ima svoje korene u filozofskim spekulacijama crkvenih otaca u drugom veku. Videti dalje na str. 137.

[28] Christian Doctrine of God, Dogmatics (Westminster Press, 1950), 1:205, 226, 238.

[29] Citat Klaas Runia iz The Present-Day Christological Debate, 97.

[30] Brown, Driver and Briggs, Hebrew and English Lexicon ofthe Old Testament, 42. Ovaj isti izvor beleži da reč "Bog" (el) koju koristi Isaija primenjuje u drugim delivima Svetog Pisma na "moćne ljude, kao i na anđele". (Videti 2. knj. Mojsijevu 15:11, "među bogovima"; Jezek. 31:11, "bog svih naroda"; 32:21, "silni bogovi"; 17: 13, "bogovi zemlje"; Job 41 :25, "bogovi," odnosno, moćni ljudi.) El se odnosi na nekog drugog umesto na Jednog Boga u Jezek. 28:2.

[31] C. G. Kuehnoel, citat W.G. Eliot, Discourses on the Doctrines of Christianity (Boston: American Unitarian Society, 1886), 79.

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz