Imali smo priliku da u knjizi ''Tora i ljudska prava'' pročitamo sledeće: ''Ako je prvi izvještaj o stvaranju čovjeka pisan iz božanske perspektive – a drugi iz subjektivne Adamove – čini se logičnim zapitati se: zašto bi Tora uključila i Adamovu antropološku teoriju i to ispričanu iz njegovog subjektivnog ugla.'' No tokom jedne od Zum konferencija na kojoj je bilo reči o stvaranju i kada sam ja u debati upotrebio izraz ''izveštaj'', odgovoreno mi je: ''a ko kaže da je to bio izveštaj.'' Ovde u citiranoj knjizi se navodi da je bio u pitanju izveštaj, a tamo na Zum ješivi je iznegirano da je u pitanju izveštaj. Dakle, izkontriraj čoveku bez obzira da li je u pravu ili ne. ''Pedagoški'' nema šta. Ako potražite jedno ''p'' od poštenja u takvom pristupa izučavanju Tore, verujte mi, nećete ga naći.
Drugo, ako su obe priče od Boga inspirisane i pritom različite u smislu da je jedna pisana iz božanske prespektive a druga iz ljudske, razumno je upitati se a kako to da čovek može da piše iz perspective Neizrecivog, jer je očito da su Sveto Pismo pisali ljudi. Kako ljudsko biće može da bude stavljeno u prespektivu božanskog i da odatle piše o stvaranju sveta? Imam utisak da je to nemoguće za čoveka. Pre će biti da je reč o jednoj celini koja ima svoja dva dela i da su oba njena dela pisana iz ljudske perpektive pri čemu su pisci bili nadahnuti Bogom.
Što se tiče pitanja da li je biblijska pripovest o postanju alegorija ili istorija ili bolje reći istoriozofija, ja sam sklon verovanju da je ovo drugo. Zašto tako mislim? Biblija opisuje istorijska dešavanja u davnoj prošlosti i pri tome koristi razne metafore, slike i simbole koji su u vreme njenog pisanja bili opšti način kazivanja istorijskih događaja. Navešću ovde jedan od najjasnijih a možda i najačih argumenata koji je razumljiv nadam se svakome. (v. Luka 3:23-38) Naime, u Evanđelju po Luki imamo dat rodoslov koji ide unazad od Isusa Hrista pa sve do Adama. Ako bismo prihvatili gledište da je sve to alegorija onda ulazimo u neskalad sa razumom i logikom. To bi značilo da je jedan deo priče alegorija a ostatak ne. Međitim, ne kalemi se voćka na životinju nego se kalemi na drugu voćku. Dakle, voćka na voćku. I ne samo to nego se takvo alegorijsko tumačenje može videti kao zlonamerni pokušaj eliminacije dela i lika Isusa Hrista. Mnogi bi mogli pomisliti da je i sam Isus deo jedne šire alegorije, a ne stvarna ličnost koja je bila na našoj planeti. Jasno se vidi na šta cilja takva interpretacija. Naime, da se iznegira istoričnost Isusa Hrista, a time i Njegova misija. Takođe ako bi se prihvatilo tako nešto kao što je predloženo u citiranoj knjizi morao bi se zanemariti čitav idejni spektar koje nalazimo u Pismu. Na početku Biblije imamo navedeno datiranje nekih od važnih dogažaja. Da li to može da bude deo alegorije? Svakako da ne.
Na drugim mestima u Pismu imamo primere kako svetopisamska reč postupa kada želi da navede neku alegoriju. Ona najavi da je to na primer prispodoba ili ako je u pitanju kakav simbol kao recimo u Knjizi proroka Danila gde se on odmah zatim i tumači šta znači. Ne može opis stvaranja da bude alegorija po mom razumevanju ni u snovima, a kamoli na javi. Posebno ne za jednog hrišćanina koji ima ‘’problem’’ da takvu teoriju uklopi u širu sliku svoje Biblije. Tako na primer Isus kaže na jednom mestu u Pismu da je video satanu kako pada sa neba kao munja. (v. Luka 10:18) I šta sad? Da li je Hristos video imaginaciju kako pada sa neba kao munja? Naravno da ne. U Otkrivenju satana je predstavljen kao neko ko ima svoje anđele. (v. Otk. 12:7,9) Gde su imaginaciji njezini anđeli? Ko su oni?
Za jednog rabinskog judaistu Pismo se završava sa prorokom Malahijem, dok za jednog biblijskog hrišćanina ono se završava Apokalipsom i rečima apostola Jovana: ''Dođi, Gospode Isuse!''
Postoje naučnici koji smatraju da je Biblija preuzela mnogo toga iz drevnih epova koji su se prepričavali na Bliskom istoku kao što je Ep o stvaranju ‘’Enuma Eliš’’. Imam informaciju da su rađene mnoge uporedne studije, i da su nađene velike sličnosti imeđu biblijske priče o stvaranju i tih starih rukopisa ispisanih na glinenim pločicama koje su mnogo starije. Pošto mi te studije nisu dostupne ja sam sproveo svoje malo proučavanj o tome. Našao sam da je Pismo skraćena i sažeta verzija Sumerskih, Vavilonskih, Akadskih, Hetitskih, i Huritskih tekstova o stvaranju. Međitim, zapazio sam izvesne razlike. Na primer, u epu Enuma Eliš se navodi jedan entitet po imenu Enki koji je predstavljen simbolom zmije na reljima koji su pronađeni u Mesopotamiji. On je opisan kao neko ko je stvorio čoveka, nasuprot tome Biblija subjekt koji je u njoj predstavljen zmijom označava kao neprijatelja čoveka, a ne kao njegovog Stvoritelja Sigurno se pitate koja strana kazuje istinu, a koja laže? U tajnu tog problema nisam prodro. Jer, veliko je pitanje da li ovi naši prevodi Biblije koje imamo kod kuće oslikavaju stvarno značenje biblijskog narativa. Rabini govore da postoji nasušna potreba ''ustanovljavanja izvornog teksta.'' Šta to znači? Oni ni samo ne znaju pravo značenje mnogih hebrejskih reči, nego lutaju tamo vamo.
Pošto postoje razne verzije mesopotamskih epova o stvaranju nije isključena mogućnost da su pisci Biblije zabeležili pravu verziju za budućnost da se ona ne bi protokom vremena potpuno izmenila i izvitoperila. Ono što mi je zapalo za oko proučavajući i upoređujući Bibliju sa starim epovima je očigledna namera pisca Biblije da napiše polemički tekst. To se odmah vidi na prvim njenim stranicama. U njoj je Elohim Stvoritelj a ta reč je u množini što bi odgovaralo velikim bogovima u Enuma Elišu, ali Biblija učeći monoteizam ispred imenice Elohim stavlja glagol u jednini. Na domišljat način uvođenjem gramatičke anomalije Biblija je rešila problem mnoštva bogova sumerskog panteona.
Sem toga u opisu četvrtog dana stvaranja Sveto Pismo neće ni da navede imena nebeskih tela Sunca i Meseca, jer su pagani obožavali te objekte kao bogove, nego ih naziva ''velika i mala lampa.''
Na praju ovog rada mogu izneti svoj stav da Biblija nije ni udžbenik istorije, ali nije ni udženik psihologije, matematike, astronomije, prava, i drugih nauka, ali u njoj ima elemenata svih tih oblasti znanja, a ponajviše istorijskih činjenica u cilju rasvetljavanja čovekovog porekla i smisla njegovog života. To je potvdio i jevrejski mudrac Rambam koji je rekao da Tanak razmatra sve aspekte ljudskog života.
S verom u Boga
###
Hvala vam što ste pročitali moju knjigu. Ako ste uživali, nećete li, molim vas, odvojiti trenutak da mi ostavite ocenu kod vašeg pomenutog prodavca? Hvala!
Friend me on Facebook: http://www.facebook.com/Milos7.Popadic
Register on my site: http://revelationtoday.ucoz.com/blog/
Follow me on Twitter: http://twitter.com/popadic_milos
Follow me on instagram: https://www.instagram.com/milos7.popadic/
Subscribe to my blog: http://www.blogger.com/blog/posts/4638264657870032685 | 
