UDARNA SNAGA ISTINE - Priroda preegzistencije u Novom zavetu
 
Saturday
2016-12-03
7:43 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Priroda preegzistencije u Novom zavetu »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Priroda preegzistencije u Novom zavetu PDF Štampa El. pošta
Napisao Anthony Buzzard   

,,Sveti duh će ti doći ... Iz tog razloga svetac koji bude bio rođen zvaće se Sin Božiji."  - Gabrijel

U duhu hrišćanske tradicije, Novi zavet je dugo bio čitan kroz prizmu kasnijih sabornih vera. Priča o Isusu kao o Sinu Božijem je imala veoma drugačiju konotaciju u prvom veku od one koju je dobila nakon Nikejskog sabora (325. godine). Priča o njegovoj preegzistenciji mora verovatno u većini, a možda i svim slučajevima da bude shvaćena na osnovu analogije o preegzistenciji Tore, kako bi ukazala na večnu božansku svrhu koja se ostvaruje kroz njega, a ne kao preegzistenciju potpuno lične prirode.[1]

Mejnstrim crkve su posvećene određenoj doktrini u vezi sa Isusom, ali stručnjaci za ranu hrišćansku misao ispituju argumente pomoću kojih se došlo do te doktrine. Naučnici Novog zaveta postavljaju pitanje da li Novi zavet uopšte podučava, a istoričari se čude razdoru koji postoji između samog Isusa i u potpunosti razvijenog hrišćanstva. Ova pitanja su veoma uznemirujuća, jer daju nagoveštaj da je hrišćanstvo možda u gorem stanju nego što se misli. Možda nije u osnovi čvrsta struktura ta kojoj je potrebna modernizacija, možda joj je potrebna radikalna rekonstrukcija ... Novi zavet ni u jednom trenutku ne daje nagoveštaj toga da fraza ,,Sin Božiji" jednostavno znači ,,Bog"[2]

Međutim, evanđelisti insistiraju na toj jednačini kao principu pravog hrišćanina!

 ,,Kada je Jevrejin poželeo da nešto proglasi preegzistentnim, on je o tome govorio kao o nečemu što već ,,postoji" u raju ...[3] Samim tim, izjave o ,,preegzistenciji" u Novom zavetu stvarno imaju veze sa predodređenjem. Upravo su Grci bili ti koji su pogrešno razumeli jevrejski način razmišljanja i pretvorili Isusa u kosmičku figuru koja je u ovaj svet došla iz svemira. Ali da li je takav Isus ljudsko biće? Da li je on istinski Mesija Izraela?

Mnogi posvećeni hrišćani su trenutno pogođeni zbog gnostičkih i mističnih tendencija koje vrše uticaj na Crkvu. Mnogi nisu ni svesni da su filozofske, mistične ideje prodirale u Crkvu od drugog veka pa nadalje putem ,,Crkvenih očeva", koji su se ogrezli u paganskoj filozofiji i postavili osnove vera koje se sada nazivaju ,,ortodoksnim". Seme trijadološke doktrine posađeno je u mišljenje Justina Mučenika, apologete koji je u platonizmu pronašao najbliži pristup hrišćanstvu i koji je smatrao da nije bila potrebna nikakva pauza kako bi duh i principi hrišćanstva prešli u veću svetlost hrišćanskog otkrovenja." ,,Sile koje su radile na tome da se promeni apostolska doktrina izvedene su iz paganizma ... Navike mišljenja koje su pagani doneli u Crkvu su same po sebi dovoljne kako bi se došlo do objašnjenja iskvarenosti apostolske doktrine koja je počela u dobu nakon apostola." [4]

Inteligentni hrišćani moraju da budu informisani u vezi sa ovom iskvarenošću i o tome kako se ta iskvarenost trenutno ,,kanonizuje" kao Sveto pismo od strane mnogih.  Pronicljivost podrazumeva uviđanje razlike između otkrivene istine i paganskih, filozofskih učenja koja su proistekla van Biblije a opet su pod uticajem onoga što se naziva ortodoksnošću. 

Zamolili bismo čitaoca da razmotri pogubne efekte ne obraćanja pažnje na jevrejske načine razmišljanja pronađenih u Bibliji, koja je napisana od strane Jevreja (osim Luke koji nije bio Jevrejin).  Jasno je da Jevreji pod ,,preegzistencijom" ne podrazumevaju isto što i mi, pa postoji mogućnost da ih pogrešno razumemo kada razmatraju pitanje ko je zapravo Isus. Postoji velika razlika između predodređenosti i preegzistencije. Grčka filozofija je verovala u ,,drugog Boga," neljudskog posrednika između stvaraoca i sveta. Međutim, istinski Isus je ,,čovek Mesija", jedan posrednik između Boga i čoveka (1. Timotiju 2:5). ,,Ali mi imamo samo jednog Boga Oca ... i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Njega." (1. Korinćanima  8:6). Pažljivo obratite pažnju na Pavlovu definiciju Jednog Boga.

Novi zavet je u potpunosti jevrejska knjiga. Svi njeni pisci su bili Jevreji osim verovatno Luke (koji je isto toliko Jevrejin kao i svi ostali kada se uzme u obzir njegovo očigledno ushićenje u vezi sa jevrejskim spasenjem (Jovan 4:22), koje je ponuđeno u vidu Isusa kako Jevrejima tako i paganima). Čitaoci moderne Biblije pristupaju osnovnim biblijskim pitanjima utvrđenim grčkim pogledom na svet. Ovo su nasledili od crkvenih i ranih posbiblijskih verovanja koja su zanemarivala činjenicu da je Isus bio Jevrejin koji je mislio i podučavao u jevrejskim okvirima.

U tradicionalnom, verničkom hrišćanstvu postoji antisemitska tendencija koja mora da bude priznata i napuštena. Ona je izvršila izuzetno veliki uticaj na hrišćansku doktrinu. Ona je uticala na način na koji definišemo osobu pod imenom Isus, Mesija.

Ideja da se duša razdvaja od tela i svesno preživljava van tela u potpunosti nije jevrejska ideja (što je čvrsto ustanovljeno u perspektivi Starog zaveta - i učenje Novog zaveta u vezi prirode čoveka bazirano je na Starom zavetu). Moderni čitaoci Biblije uvek bivaju šokirani kada otkriju da u Bibliji čitav čovek umire i pada u nesvest (,,san") nakon čega se vraća u život samo budućim uskrsnućem čitave osobe. Tradicionalno hrišćanstvo uporno nastavlja sa istim principom, da čovek ima ,,besmrtnu dušu" koja nastavlja da živi nakon čovekove smrti. Mnogi čitaoci Biblije nisu obratili pažnju na izjavu iz Tumačevog račnika Biblije:,,Ni jedan biblijski tekst ne odobrava izjavu da se ,,duša" razdvaja od tela u trenutku smrti"[5]

Pojam da je Isus u stvari živ i svestan pre svog rođenja u Vitlejemu je takođe veoma nejevrejska ideja. Ljudska bića u hebrejskom načinu razmišljanja ne postoje svesno pre nego što se rode. Preegzistencija duša pripada svetu grčke filozofije i podržavali su ga neki Crkveni Očevi (pre svega Origen nastrojen misticizmu). Ali oni ovu ideju nisu izveli na osnovu Biblije. 

Jedan od razloga rasta hrišćanstva je volja da se iznese priznanje da smo prevareni, da nemamo dovoljno informacija da bismo doneli dobre odluke kada su u pitanju problemi u vezi sa Biblijom. 

Najvažnija činjenica koju moramo da imamo na umu, pre nego što pokušamo da razumemo ko je Isus bio, je sledeća:

Kada je Jevrejin rekao da je nešto bilo ,,predodređeno", mislio je na to da to već postoji u višoj sferi života. Svetska istorija je samim tim predodređena jer jeu određenom smislu  već postojala i naknadno ispravljena.  Ova tipično jevrejska koncepcija predodređenosti može se razlikovati od grčke ideje o predpostojanju po tome u kojoj meri preovladava  misao o ,,predpostojanju"  u Božanskoj svrsi. [6]

Naš naučnik nam zatim govori da je ovaj tipičan oblik jevrejske misli jasno ilustrovan u Prvoj Petrovoj poslanici. Ovo nas odmah podseća na to da Petar nije napustio svoje jevrejske načine razmišljanja (bazirane na hebrejskoj Bibliji) onog trenutka kada je postao hrišćanin. Petrovo pismo je upućeno ,, po proviđenju Boga Oca" (1. Petrova poslanica 1:2). Petar je verovao da su svi hrišćani predskazani ali nije podrazumevao to da su svi preegzistirali!

Petrova doktrina o budućim dešavanjima je prožeta istom mišlju da je sve predodređeno Božijim velikim Planom. Bog vidi sve pred sobom. Oni koji imaju dar duha deliće božiju perspektivu i u veri prepoznati to da će realnost Božijeg plana u budućnosti postati realnost na zemlji. Prema Petru, sam Mesija je bio predskazan, ne samo njegova smrt zarad naših grehova već sam Mesija.  (1. Petrova poslanica 1:20). Petar koristi istu reč kako bi opisao ,,postojanje Sina Božijeg u Božijem planu kao što koristi za opis ,,postojanja" hrišćanske crkve (stih 2).

Iako je Mesija bio predskazan (nije bio poznat več predskazan kao što je to bio Jeremija pred svoje rođenje, Jeremija  1:5), manifestovan je donošenjem u stvarno postojanje činom rođenja (Luka 1:35). Ovo je tipičan jevrejski način razumevanja božije svrhe koja se tiče čovečanstva. On izvršava Plan u odgovarajućem trenutku. 

Vrsta ,,preegzistencije" koju je Petar imao na umu jeste vrsta koja odgovara jevrejskom okruženju, ne grčkoj atmosferi ili kasnijem, posbiblijskom hrišćanstvu.

Nemamo pravo da kažemo da je Petar bio upoznat sa idejom o preegzistenciji Hrista, kod svog Oca, pre ovaploćenja (i samim tim, nemamo pravo da tvrdimo da je Petar bio trijadolog). Ova ideja ne mora da bude uvrstena u njegov opis Hrista kao ,,predskazanog pre osnivanja sveta", jer su i hrišćani predmeti tog Božijeg predskazanja.  Sve što možemo da kažemo je da se fraza pro kataboles  kosmou (pre osnivanja sveta) odnosi na Hrista i da je od nebeske važnosti... Petar nije proširio svoje verovanje u Hristovu božansku prirodu time što je potvrdio njegovu preegzistenciju:  njegova hristologija više podseća na rana poglavlja Dela apostolskih koja su napisali Jovan i Pavle.[7]

Petar, kao vodeći apostol (Matej 10:2), nije bio naklonjen ni trijadološkom ni arijanskom (n.p. Jehovini svedoci) viđenju Isusa.

Zapažamo takođe da za Petra buduće spasenje hrišćana i kraljevstvo koje oni treba da naslede pri povratku Hrista, isto tako čeka u raju ,,pripravljeno da se javi u poslednje vreme" (1. Petrova 1:5). Drugi dolazak samim tim treba da bude ,,apokalipsa" ili otkrivanje onoga što sada ,,postoji" ali je sakriveno od naših očiju. Dakle, rečeno je da je Isus ,,predskazan", i da čeka da bude otkriven u vreme koje Bog odredi (1. Petrova 1:20).  Ni Carstvo, a ni sam Isus nisu stvarno postojali unapred. Oni su isplanirani pre osnivanja sveta. 

Pavle koristi isti koncept i jezik kada govori o budućem uskrsnuću i besmrtnosti svetaca. On laže da mi već imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima (2. Korinćanima 5: 1).[8] Naše buduće telo kada uskrsnemo već ,,postoji" u nameri Boga i može se smatrati stvarnim jer će se sigurno manifestovati u budućnosti. U tom smislu, mi ga ,,imamo", iako je očigledno to da ga još uvek nemamo u bukvalnom smislu. Isto važi i za blago koje imamo u raju. Obećano je da će nam pripadati u budućnosti.  Primićemo nagradu u vidu nasleđa (Kološanima 3:24) kada ga Hrist donese sa neba na zemlju tokom svog budućeg dolaska.

Predrukopoloženje pre nego bukvalna preegzistencija

Nakon što smo sagledali elementarnu činjenicu jevrejske (i biblijske) teologije i mišljenja, neće biti teško prilagoditi naše razumevanje drugih pasusa u kojima je isti princip ,,postojanja" praćen stvarnom manifestacijom. Samim tim, Isus kaže u stihu 17:5 Jevanđelja po Jovanu: ,,I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade." Na osnovu petog stiha u Drugoj poslanici Korinćanima: jedan hrišćanin će u budućnosti, nakon vaskrsenja u trenutku kada se Hrist vrati, biti u mogućnosti da kaže da je primio ono što je već ,,imao", tj. ono što mi je Božijim planom bilo namenjeno. Smatra se da hrišćani imaju bogatstvo u raju (Marko 10:21) i da je to nagrada koju Bog čuva i koja je suđena da bude poverena u budućnosti. Sve ovo služi samo da bi se reklo da će jednog dana u budućnosti oni moći da ,,naslede carstvo koje je za njih pripremljeno od početka sveta" (Matej 25:34). 

Kada Isus kaže da je ,,imao" slavu za koju se sada moli (Jovan 17:5), on jednostavno traži slavu za koju je znao da je za njega pripremljena od samog početka od strane Boga.[9] Ta slava je postojala u Božijem planu, i u tom smislu Isus ju je već ,,imao". Zapažamo da Isus nije rekao ,,vrati mi" ili ,,ponovo mi daj slavu koju sam imao kada sam bio živ sa tobom pre mog rođenja". Ovaj pojam je u potpunosti bio stran judaizmu. Prilično je bespotrebno i zaista pogrešno tumačiti tekstove Svetih spisa kao da sadrže ideje pagana  kada možemo jasno da ih sagledamo i u svom jevrejskom okruženju. Dužnost je na onima koji veruju u bukvalnu preegzistenciju da demonstriraju činjenicu da tekstovi ne mogu biti objašnjeni unutar sopstvenog jevrejskog konteksta. I treba zapamtiti da hebrejska Biblija, koja ima dosta toga da kaže kada je u pitanju iščekivanje Sina Božijeg, ni u jednom trenutku ne iznosi izjavu koja podrazumeva to da je Mesija bio Bog kome je bilo suđeno da iz ličnog postojanja pre rođenja stigne u raj. Ideja da Bog može biti rođen kao čovek potpuno je strana jevrejskom okruženju u kome je Isus podučavao. Revolucija bi bila neophodna za uvođenje takvog novog koncepta.

Takozvana ,,preegzistencija" Isusa kod Jovana odnosi se na ,,postojanje" u Planu Božijem. Crkva je zatrovana uvođenjem ne-biblijskog jezika. Postoji savršeno dobra reč koja u grčkom jeziku označava ,,stvarnu" preegzistenciju - (prouparchon).  Veoma je važno to da se ne pojavljuje nigde u Pismu a da se odnosi na Isusa, ali se u tom značenju pojavljuje u spisima grčkih crkvenih očeva koji datiraju iz drugog veka. Ovi grčki kritičari Svetog pisma nisu uspeli da razumeju hebrejske načine razmišljanja na osnovu kojih je napisan Novi zavet. 

Biblijsko posmatranje Isusa pre svog rođenja ima veze sa njegovim ,,postojanjem"u Planu i viziji Boga. Preegzistencija u Bibliji ne podrazumeva isto ono što kasnije vere podrazumevaju: stvarno svesno postojanje Sina Božijeg pre svog rođenja kao i to da je ušao u svet u ljudskom obliku prolaskom kroz matericu svoje majke. U Svetom pismu Isusa je na svet donela Marija (Matej  1:16). Ono što je čudno je to da u drugom veku, Justin Mučenik počinje da govori da Isus dolazi prolazeći kroz svoju majku. 

Jevrejska i biblijska koncepcija preegzistencije je najvažnija za Isusovo shvatanje samog sebe kao Sina Čoveka. Sin Čoveka se može naći u Danilovoj knjizi. On preegzistencira samo u smislu da nam Bog u svom Planu za budućnost dodeljuje viziju o njemu  - Ljudskom biću. Sin Čoveka je ljudsko biće, to je značenje tih reči. Samim tim, Jovan želi da razumemo to da je Mesija kao ljudsko biće bio u raju pre svog rođenja (u Božijem Planu) i da je viđen u Danilovoj viziji o budućnosti (Danilo  7; Jovan 6:62). Isus je svojim usponom pravo otišao na poziciju koja je Božijim planom bila za njega pripremljena. Ni jedan tekst nam ne govori da je Isus otišao nazad (upostrepho) Bogu, iako je ova ideja pogrešno uvedena u neke od savremenih prevoda kako bi se podržala ,,ortodoksnost". Takvo pogrešno tumačenje grčkog ,,otići do Oca" kao ,,vratiti se Ocu" je priča za sebe.[10] Prevodi Biblije su pristrasni tradicionalnim, post-biblijskim idejama u vezi sa tim ko je Isus. 

Sin čoveka nije anđeo. Ni jedan anđeo nikada nije bio nazvan ,,Sinom Čoveka" (=član ljudske vrste - kako Isus sam sebe, sa pravom, najradije naziva). Nazvati Mesiju anđelom bi bilo mešanje kategorija. Samim tim, naučnici sa pravom ukazuju na to da je ideja o preegzistenciji prema kojoj se Mesija vratio do svog rođenja u Vitlajemu, sasvim nepoznata u judaizmu." Mesija, prema svemu što je o njemu predviđeno u Starom Zavetu, po svom poreklu pripada ljudskoj vrsti: ,,Judaizam nikada nije znao ništa o preegzistenciji koja je posebno vezana za Mesijin povratak na svoje rođenje u vidu ljudskog bića" (Dalman, Isusove reči  str.128-32, 248, 252). Dominantnost ove ideje ne može ozbiljno biti podržana u bilo kom od jevrejskih krugova. Judaizam nije ništa znao o (bukvalno) preegzistentnom  idealnom čoveku." [11]

Tvrdnja ,,Ja sam se rodio pre nego Avraam" (Jovan 8:58) ne znači to da se neko seća da je bio živ pre svog rođenja. Upravo to razmišljanje je slično grčkom, gde se verovalo u preegzistenciju duša. U hebrejskoj misli Novog zaveta neko može da ,,postoji" kao deo Božijeg plana kao i prebivalište, hram, pokajanje i drugi glavni elementi Božije svrhe. Čak je i Mojsije preegzistirao u tom smislu, prema citatu koji ćemo kasnije navesti. Apostol Jovan je takođe mogao da kaže da je Hrist razapet pre nego što je svet osnovan." (Otkrivenje 13:8). Ovo nam pruža jedan izuzetno vredan dokaz o načinu na koji su pisci Novog zaveta razumeli ,,preegzistenciju".

U hebrejskoj Bibliji postoji mnogo primera o prošlom glagolskom vremenu koje se zapravo odnosi na buduće događaje. Oni su u prošlom vremenu jer opisuju događaje koji su zacrtani u Božijem planu i samim tim se sigurno moraju dogoditi. Čitaoci Biblije zanemaruju ovaj izrazito jevrejski način razmišljanja kada prerano donose zaključak da je onda kada je Isus rekao da je ,,imao" slavu sa ocem od osnivanja sveta (Jovan 17:5), on zapravo rekao da je bio živ u to vreme. Svakako, tradicionalno razumevanje je moguće shvatiti u referentnom okviru Zapada. Ali zar ne možemo Mesiji da ukažemo čast i da pokušamo da razumemo njegove reči u njegovom hebrejskom okruženju? Zar ne bi Biblija trebalo da bude protumačena u svetlosti sopstvenog konteksta a u kontekstu kasnijih vera?

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz