Friday
2022-12-09
9:33 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Dan odmora: subota ili nedelja? »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 58

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Napisao Dobra vest
subota, 09 maj 2009 00:08

Dragi prisutni čatatelji; Gospod mi je Svetim Duhom naložio da ovu temu „Gospodnji dan odmora“ objavim. Na vama je da se odlučite ako još niste, da prihatite, ili odbacite istinu. Pri pisanju i kompletiranju ove teme, poslužio sam se izvodima. S.R.

Dan odmora: Subota ili Nedelja? Imali ste sigurno prilike da budete u vreloj raspravi koji dan treba da svetkujemo, i to pre nego što ste se dogovorili sa vašim sagovornicima, pod kojim ćete Zavetom voditi diskusiju. Obično kada neko forsira svetkovanje subote taj nije shvatio blagodat Božiju. Ovo će vas dovesti do samopravdanja, legalizamа i otpadа. Neki tumači misle da je Bog dao subotu Adamu još u raju. Još pre pada u greh. Jedini spomen o danu od odmora nalazimo prvi put u 1. Mojsijevoj 2:2-3: „I završi Bog do sedmoga dana dela svoja, koja učini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih koja učini“. Na temelju ovih stihova mnogi sagovornici svetkovanja subote žele da dokažu da su ljudi još pre davanja zakona svetkovali subotu i na osnovu toga žele dokazati da svi sada trebaju svetkovati subotu. Ovu grešku čine i oni koji od nedelje prave subotu. To je judaističko hrišćanstvo, ali odmah želim da kažem da 1. Mojsijeva 2:2-3 ne uči ono što „sluge“ Staroga zaveta žele da podvale novozavetnim vernicima.

Tekst nam kaže da je Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio. Bog je prestao sa stvaranjem ne da se odmori jer se On ne umara već je u ovome postavio sedmični ciklus za čoveka, ali tekst ne piše da je ovu zapovest dao Adamu ili bilo kome pre Mojsija. Neki tvrde da je subota uredba stvaranja. Prema tome i nudizam i vegetarijanstvo su uredbe stvaranja. Hoćemo li zato biti nudisti i vegetarijanci? Plus svega niti u biblijskoj a niti u svetovnoj istoriji ne nalazimo zapisa da je neko svetkovao subote pre Jevrejskog naroda. U celoj knjizi o Jovu ne spominje se svetkovanje subote. Da je to bila uredba stvaranja pa valjda bi Jov to spomenuo, a da je to bila univerzalna uredba našla bi se još u nekim zapisima. Možemo tražiti u bilo čijoj staroj civilizaciji Egiptu, Vaviloniji i Asiriji ali nećemo naći ni traga o suboti. Ni Avelj ni Enoh, ni Noje ni Avram, ni Jakov nisu svetkovali subotu.

Subota je prvo data Izraelu:

Pogledajmo kada je i kome subota prvo bila objavljena i data. Kada se Nehemija vratio iz vavilonskog ropstva on je obnovio bogoslužbe i objavljuje u kakvom je odnosu Bog sa Izraelom. „I sišao si na goru Sinajsku i govorio si s njima s neba, i dao im sudove prave i zakone, istinite, uredbe i zapovesti dobre. I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovesti i uredbe i zakon preko Mojsija sluge svojega“ Nehemija 9:13-14. Ovde je subota povezana sa davanjem zakona na Sinaju. Još kaže da je subota obznajena Izraelu. Nije bila poznata pre. I prvi put im obznanjuje subotu u 2. Mojsijeva 16:23, a zapovesti iz dekaloga o suboti kaže: „Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ“. A temelj ovoga jeste ciklus stvaranja. Ovo je Bog obznanio Izraelu petnaesti dan drugoga meseca po izlasku iz Egipta. Rečeno im je da u petak uberu dovoljno mane i za subotu. Subota im je data da se sećaju svog izlaska iz Egipta. A razlog zašto mu je dao subotu jeste: „I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog zapovedio da svetkuješ dan odmora“. 5. Mojsijeva 5:15. Koji je drugi narod bio u Egipatskom ropstvu? Tamo nisu imali odmor. Zato im Gospod kaže: „Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te zveo iz zemlje Misirske iz doma ropskoga“ 2. Mojsijeva 20:2. Ako je neko svetkovao neki dan pre davanja subote to je svakako bilo dobro. Nije pitanje je li dobro ili nije već šta Biblija kaže o suboti.

Subota je znak između Boga i Izraela

U 2. Mojsijevoj 31.13 čitamo gde Bog kaže Izraelu: „A ti kaži sinovima Izraeljevim i reci: ali subote moje čuvajte jer je znak između mene, i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod Bog vaš koji vas posvećujem“. Subota je znak između Boga i Izraela. Ovo je znak da je Bog ovaj narod iskupio krvlju Jagnjeta i silom svojom iz Egipta. Subota je znak kao što devojka nosi verenički prsten. To je znak da ona nekome pripada. Subota je znak Sinajskog zaveta između Boga i Izraela. U 2. Mojsijevoj 31:16-17 piše: „zato će čuvati sinovi Izraeljevi subotu praznujući od koljena do koljena zavetom večnim. To je znak između mene i sinova Izrailjevih do veka“. Ovo je vrlo jasno. Znak je između Boga i sinova Izrailjevih. Nikada nije zapoveđena ostalim narodima osim pojedincima da je svetkuju koji su postali prozeliti u judaizmu. Subota je takođe upućivala na odmor koga ćemo dobiti od Gospoda Isusa. Zato apostol Pavle piše u Kološanima 2:16-17. „Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo i piće, ili za kakav praznik ili za mladine ili za subote; koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe a telo je Hristovo“. Suština Starog Zaveta je Isus Hrist. Subota i svi zakoni su našli ispunjenje u Hristu. Isus je ispunio zakon i sve njegove zahteve prikovao na krst. I od kada je došla stvarnost nama nije potrebna senka. Pravi odmor daje Isus Hrist. Još nešto o starozavetnoj suboti. Videli smo da je Stari Zavet sklopljen sa Izraelom i da je subota znak zaveta. Samo je njima dat.

Kako je trebalo svetkovati?

Stih kaže. „Tada nemoj raditi ni jednog posla“. 2. Mojsijeva 24:21. Nisu smeli ni žnjeti ni orati. Zabranjeno je paljenje i loženje vatre u kućama. 2. Mojsijeva 35:5, zabranjeno je sakupljanje drva u subotu Nehemija 10:31. U ovaj dan nisu vršeni bogosluževni sastanci. Bog nigde nije rekao da subotom idu u skupštinu – zajednicu. Sabiranje skupštine subotom nastalo je za vreme između Starog i Novog Zaveta. Bog je samo rekao: „Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ“. Naravno to ne znači potpuni pasivizam već porodična pobožnost i razmišljanje o Gospodnjem izbavljenju. „Sećaj se“. Trebali su da se sete Božije milosti izbavljenja iz ropstva. Oni su oslobođeni narod a sloboda podrazumeva odmor i slavljenje. Oni ništa nisu zaradili sve im je Bog dao po milosti i zato su trebali odvojiti subotu za odmor i slavljenje. Ovaj odmor je dat da se može i telo i duša odmarati. Zato piše. „Zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.“ Blagoslov je ako razmišljamo o Božijoj blagodati i slavimo Spasitelja. To povećava naš kapacitet za sreću. Imati dan od odmora jeste i znak slobode. Sloboda i sreća idu zajedno.

Svetkovanje subote jeste prikladno samo za Jevreje u Izraelu.

I to iz više razloga. Oni koji zagovaraju subotu neznabožcima tvore teško breme. Evo zašto. Piše: „Vatre ne ložite po stanovima svojim u dan subotni“. 2. Mojsijeva 35:3. To znači ako je jaka zima ne ložiti vatru i ne grijati se. To je kod nas nemoguće a da negovorimo za Sibir ili Aljasku. Čitamo da su uhvatili čoveka gde odkida sakuplja drva u subotu i kamenovali ga zbog toga. 4.Mojsijeva 15:32-36. Pa čak ako imamo i parno grejanje i to je zabranjeno. Zabranjeno je i vodu okrenuti na slavini jer neko radi na vodovodu, a zapovest zabranjuje da sluge rade. Subota je svetkovina od zalaska sunca u petak da zalaska sunca u subotu. U drugim krajevima sveta to je nemoguće. Samo u Izraelu sunce izlazi i zalazi u isto vreme svuda. I niko danas ne svetkuje subotu po zakonu.

Subota je deo ceremonijalnog zakona

Ceo Mojsijev sistem kao služba prestao je na Golgoti. Ovaj sistem je imao svoje moralne, ceremonijalne i civilne elemente. Ceremonijalno je ono što je podloženo promeni. Moralni zakon je napisan u savesti čoveka. Svi moralni zakoni ostaju za sva vremena a subota samo za Izrael. Zato u Novom Zavetu se spominju svih devet zapovesti a kada se tiče subote dato je upozorenje da nas niko ne osuđuje ako ne svetkujemo Kološanima 2:16,17. Ako je subota deo moralnog zakona, kako da zovemo druge dane? U Rimljanima 14:5-6, čitamo za neke da su razlikovali dane. To su bili Jevreji koji još nisu shvatili Svetlo Novog Zaveta. To su slaba braća i rečeno je da ih se ne sudimo. Ako je subota moralna zapovest zakona zašto Bog kaže da u izvesnim okolnostima on mrzi na ove svetkovine. Isaija 1:13-14. Ako je subota deo moralnog zakona zašto je data i životinjama? 2. Mojsijeva 30.10. Ako je subota deo moralnog zakona zašto Gospod kara neznabožce kroz Stari Zavet za mnoge grehe ali ne za subotu? U Marku 7:21-22; Rim. 1:29-31 i Galatima 5:19-21 spominju se 17 greha. U 2. Timoteju 3:14 spominje se 18 greha ali nigde ne spominje o kršenju subote. Još je napisano u Osiji 2:11 da će Bog ukinuti svetkovanje subote. Da je deo moralnog zakona to ne bi pisalo.

Biblija kaže: „Hrišćani nisu pod zakonom Mojsijevim“

Biblija vrlo jasno kaže. „Jer greh neće vama ovladati jer niste pod zakonom nego pod blagodaću“. Rimljanima 6:14. Biti pod blagodaću to znači pod vladavinom Novog Zaveta. Takođe znači nikada više osuđenja od zakona. Za hrišćanina zakon je prikovan na krst. Kološanima 2:14. Hrišćanin je mrtav zakonu Galaćanima 2:19. Hrišćanin je razveden od Mojsijevog zakona. Rimljanima 7:1-3. Ali da li to znači da hrišćanin može sada ževeti u grehu? Pravda zakona se ispunjava u nama kada Hrist živi u nama. Mi se niti spasavamo ni posvećujemo kroz zakon već kroz milost i carovanjem blagodati u nama. I kao znak ove blagodati mi nismo bez dana od odmora, već imamo nedelju dan vaskrsenja. Gospodnji dan. Hvala Bogu za Novi Zavet, zavet koji ima duhovna i večna obećanja. Hvala Mu što nas je oslobodio od robovanja i što služimo njemu duhom i istinom svaki dan. „Stojte dakle u slobodi kojom nas Hrist oslobodi i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.“ Amin.

Biblija: Iz subote u nedelju

Skoro je univerzalna praksa da hrišćani od Hristovog vaskrsenja smatraju i drže nedelju kao poseban dan. A da li hrišćani za ovo svoje verovanje imaju podlogu? Crkva je imala a i danas ima ljude koji su dali zadovoljavajuće odgovore Biblije na ova pitanja. U Delima 20:7 piše: „A u prvi dan nedelje, kada se sabraše učenici da lome hleb, govoriše im Pavle, jer šćaše sutradan da pođe, i proteže besedu do ponoći.“ Pazi te reči: „ A u prvi dan nedelje“. To je prvi dan sedmice. To je bila nedelja. Nedelja je znak spasenja po milosti. Subota je videli smo znak Starog Zaveta a nedelja Novog Zaveta kroz Hrista. Rasprava o tome početkom 19. veka. Danas ima malo vernika koji su pravilno shvatili princip Božije blagodati. Zato su nažalost mnogi od hrišćanstva stvorili judaizam i sistem dela. I kada neko naglašava svetkovanje subote to pruža izvanrednu priliku za neke zasluge i ponos. Svetkovanje dana je spoljna stvar. I čovek može svetkovati subotu a da pojma nema o spasenju u Isusu Hristu. Fundamentalno je pitanje da li može blagodat carovati sama ili se mora mešati sa zakonom Mojsijevim. Shvatiti ovu istinu znači biti od Boga prosvetljen i razumeti otkrivljenje Božije blagodati.

Ne razumeti otkrivenje čiste Božije milosti ili mešati dva zaveta jeste davati priliku legalistima da šire „jeresi“ nauku samopravednosti. Mi novozavetni hrišćani smo optuženi od nekih sektaša da smo neznalice Biblije, da smo neposlušni Božijem zakonu, da smo primili žig zveri ako svetkujemo nedelju i da sledimo ljudske običaje a ne Božiju reč. Mi ne želimo nikoga da sudimo jer je Bog sudija ali želimo izneti ono što uči Biblija, odnosno Sveto Pismo. Optužuju nas da slavimo dan sunca jer se nedelja na engleskom naziva sandej. Prema tome i mi možemo reći da oni slave dan saturna jer se na engleskom subota naziva suterdy. Međutim nije tako, kod nas Srba nedelja nosi divno ime „ne delati“, a kod Rusa nedelju nazivaju „Dan vaskrsenja“. Gospod Isus Hrist je u ovaj dan vaskrsnuo, i od tada do danas hrišćani svetkuju nedelju. Apostol Jovan u Otkrivenju 1:10 piše: „Bijah u duhu u dan nedeljni“. Prema tome Dan Gospodnji“. Dakle nedelja se zove „Dan Gospodnji“ kao i Gospodnja večera. U ovom danu od vaskrsenja do danas nalazimo nanovorođene hrišćane da su posvetili nedelju za posebno bogosluženje i odmor. Ne zaboravimo da su dela apostolska knjiga koja govori o tranzitu između Starog i Novog Zaveta, iz judaizma u hrišćanstvo iz subote u nedelju. Kada je Isus Hrist umro on je sahranio subotu i vaskrsnuo nedelju. Da li je nedelja biblijska ili papaska uredba? Dozvolite da vidimo da nedelja ima svoje korene u Starom zavetu.

Proročanstvo Starog zaveta o nedelji

U Starom Zavetu nalazimo mnoga direkna proroštva ali i tipološka o nedelji. Dakle prelaz iz subote u Nedelju je prorečen u Starom Zavetu.

Tipološka proročanstva

Prvo tipološko proročanstvo o nedelji nalazi se u Jevrejskom prazniku snopa prvina. O tome piše Mojsije u 3. Mojsijeva 23:9-14. „Još reče Gospod Mojsiju govoreći: kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: kad dođete u zemlju koju ću vam dati, i stanete žeti u njoj tada donesite snop prvina od žrtve svoje k svešteniku. A on neka obrće snop pred Gospodinom da bi vas primio“. A kada? Dakle kaže: „Sutradan po suboti neka ga obrće sveštenik“. Kako da protumačimo ovo proroštvo? To nam tumači apostol Pavle. On piše „Ali Hrist usta iz mrtvih i bi novina onima koji umreše“ 1. Korinćanima 15:20-23. Onaj snop prvina koga je trebao sveštenik da obrće po suboti jeste proroštvo o Gospodu Isusu Hristu i njegovom vaskrsenju. A kada je prorečeno da će Gospod vaskrsnuti? „Sutradan po suboti“. To znači u nedelju. Čitamo Matej 28:1; Marko 16:1-2; Luka 24:1 i Jovan 20:1. Zato Jovan u Otkrivenju naziva nedelju „Dan Gospodnji“. Jevreji su nastavili subotu do danas ali Hrista nemaju.

Drugi praznik koji je prorekao nedelju jeste praznik dva hleba za žrtvu obrtanu ili dan Pedesetnice (Pentakosta). Piše: „Potom od prvoga dana po suboti od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtnu, brojte sedam nedelja punih. Do prvog dana po sedmoj nedelji nabrojte pedeset dana; onda prinesite nov dar Gospodu. Iz stanova svojih donesite dva hleba za žrtvu obrtnu“. 3. Mojsijeva 23:15-21. Potom dođe u 21 stihu: „I saberite se u taj dan, sabor sveti da vam je. Ni jednog posla ropskog ne radite zakonom večnim po svim stanovima svojim od kolena do kolena“. Ovaj praznik sa dva obrtaja hleba dogodio se kad se napunilo pedeset dana posle obrtanja snopa prvina. To znači sedam nedelja 7X7=49. „Potom od prvog dana po suboti“. To je pedeseti dan ili Pedesetnica – dan kada je sišao Sveti Duh. Čitamo u Delima 2:1. „A kad se navrši pedeset dana bijahu zajedno svi apostoli jednodušno. I odjedamputa postade huka s neba kao duvanje silnoga vetra i napuni svu kuću gde sedahu“. Dan duha je Pedesetnica ili Pentekost, jer je ravno pedest dana od Hristovog vaskrsenja. Ovaj dan prorečen je da će biti u nedelju. Za ovaj dan piše: „I saberite se u taj dan sabor sveti da vam je. Ni jednog posla ropskog ne radite zakonom večnim po svim stanovima svojim od koljena do koljena“. Zato se u našem jeziku zove nedelja od korena reči. „ne – delati“. Dva najznačajnija hrišćanska događaja nisu se dogodila u subotu nego u nedelju, a to su vaskrsenje Isusa Hrista i silazak Svetoga Duha.

Na dan duhova dva hleba bila su prinesena na žrtvu. To je rađanje Crkve u koju su uključeni i Jevreji i neznabžci. Subota je bila senka i našla ispunjenje u Hristu. Trojedini je udario pečat u nedelju i ko smo mi da to ne prihvatamo?!. U koliko imate pitanja po ovoj temi javite nam se; rado ćemo vam biblijski pokušati odgovoriti. Ako ste kroz ovu propoved prepoznali istinu o „Danu Gospodnjem“ javite nam da se zajednički radujemo. Ako vam je potrebna pomoć u molitvi, ili želite da stupite u kontakt sa našim saradnicima u vašoj blizini, takođe nas obavestite.

Proroštvo o novom danu

Psalmista David je prorekao ovaj novi dan: „kamen koji odbaciše zidari, posta glava od ugla. To bi od Gospoda i divno je u našim očima. Evo dan koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u njemu“ Psalam 118:22-24. U ovom biblijskom tekstu prorečena je smrt i vaskrsenje našeg Gospoda. On je taj odbačeni kamen, ali Otac nebeski je učinio da On bude ugaoni kamen Crkve. Vaskrsenje je trebalo da se dogodi u od Boga određeni dan. „Evo dan koji stvori Gospod“. Nedeljni dan je dan kog je stvorio Gospod Bog, i to nije kao subota. Ne sme da bude dan straha već radosti. „Radujmo se i veselimo se u nj“. Ovaj Psalam tumači apostol Petar: „Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista Nazarenćanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja“. Dela 4:10-11. Zato je dan kojega je Bog odredio dan u kome je odbačeni kamen (Hrist) postao kamen ugaoni. Za ovaj dan piše: „Evo dan koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u nj.“

 

Vaša pitanja sada što preciznije navedite ovde na našu mail adresu i pošaljite – Hvala: dobravest@bluewin.ch

Odgovara – Misionar: Nikola Mijatov-Meister

Poslednje ažuriranje srijeda, 20 oktobar 2010 07:32

 

Dan odmora: subota ili nedelja? PDF Štampa El. pošta
Calendar
«  December 2022  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2022
    Free website builderuCoz