Sutradan posle subote
Kontroverza između fariseja i sadukeja za vreme Isusa Hrista
Autor: Clovis Miller
Tokom hramskog vremena u kojem je Isus bio na zemlji, izbila je polemika između sadukeja i fariseja o tome na koji dan u sedmici Pashe treba držati prvine (Lev. 23:11). Fariseji su smatrali da se reč „subota“ u tom stihu odnosi na prvi dan „beskvasnih hlebova“ (Pasha – 15 Nissan), a ne na nedeljnu subotu koja bi padala u nedelju Pashe. Ovo se zasnivalo na ideji da su prvi i poslednji dan od sedam dana beskvasnog hleba bili izdvojeni po strani kao dani odmora: iako se u Starom zavetu nisu posebno nazivali „subotama“. Sledeći ovo verovanje, „sutradan posle subote“ uvek bi padalo na 16. Nisan. Ovo je bilo od najveće važnosti jer se sledeći praznik „Šavuot“ (Pedesetnica) određivao brojanjem pedeset dana od „sutradan posle subote“.
Reč koja se koristi za „šabat“ u 11. stihu je „Shabbawth“, na hebrejskom (Strongs #7676). Ovo je ista reč koja se uvek koristi za označavanje nedeljne subote. Međutim, kada su fariseji došli do tumačenja Lev. 23:15-16, u vezi sa brojanjem pedeset dana od „sutradan posle subote“ do Pedesetnice; tumačili su istu reč, "shabbawth", koja se nalazi u ovim stihovima, da znači "sedmice". Pedesetnica je iz grčkog, što znači "pedeseti". Kako je navedeno, hebrejska reč za taj festival je „šavout“, što znači „period od sedam“ ili „sedmica“. Dakle, prema farisejima, reč "subota", u 11. stihu, značila je određeni dan (15. Nisan), ali je u stihovima 15-16 značila "sedmice". Prateći ovu liniju razmišljanja, stvara se očigledan sukob. Na osnovu čega se može zaključiti da reč „subota“ u 11. stihu; i ista reč, u 15. i 16. stihu imaju različita značenja? Čini se da je reči "shavout" (sedmice), koja se ne nalazi u ovom biblijskom odlomku, data prednost nad rečju shabbawth, koja se nalazi; u određivanju „pravilne“ interpretacije koju treba ovde posmatrati.
Dan odmora određen za Nisan 15 (prvi dan beskvasnih hlebova, koji se naziva i Pasha), ustanovljen je u Izl. 12:15-17; dok su sinovi Izrailjevi još bili u Egiptu. Kao što je navedeno, taj dan se u Svetom pismu nije izričito nazivao „šabatnim“ danom: iako je narod dobio instrukcije da se toga dana ne sme raditi. Međutim, postojao je jedan izuzetak u ovoj zapovesti: ljudima je bilo dozvoljeno da pripremaju hranu koju su trebali jesti tog dana.
Normalno, takva aktivnost bi predstavljala kršenje nedeljne subote, osim jedne stvari: subota (dan odmora), koju je Bog ustanovio na kraju nedelje stvaranja, nije bila ustanovljena kao zakon koji ljudi treba da drže, dok ne stignemo do Egzodusa 16:23-30. Tu je prvo pominjanje reči "subota" u Svetom pismu. Za razliku od 15. Nisana, gde je ljudima bilo dozvoljeno da spremaju hranu; "shabbawth" ustanovljen u Egzodusu 16, zabranio je svaki rad, uključujući i pripremu hrane. Mogli bismo reći da je pripremanje jela na dan odmora (Nisan 15) bilo „u knjigama“ pre zabrane takvog rada po zakonu nedeljne subote: čiju instituciju, nije ukidao, menjao ili poništavao, zakon ustanovljen za 15. Nisan.
Sa Praznikom beskvasnih hlebova koji se sastojao od sedam dana, sadukeji su zauzeli stav da je „subota“ spomenuta u Lev. 23:11, zapravo bila nedeljna subota, koja se desila tokom te sedmice. Njihov stav je zahtevao da se prvine uvek slave prvog dana u sedmici (nedelja). Stoga, kada su pogledali Lev. 23:15-16, računali su brojeći pedeset dana od „sutradan posle subote“ do Šavuta (Pedesetnice) da uključuje „sedam subota“ (nedeljnih subota). Ovim ne samo da su prvine padale prvog dana u nedelji, već je Pedesetnica, 50 dana kasnije, takođe padala na nedelju: tako su ova dva festivalska dana dala određeno vreme održavanja. Fariseji su, s druge strane, izjavom da se prvina mora pojaviti 16 nisana, davali Shavuotu promenljiv dan. I prvi plodovi i Šavuot, stoga, mogu pasti u ponedeljak, ili bilo koji drugi dan u nedelji, u zavisnosti od toga na koji dan u nedelji pada 16. nisan. Današnji karaiti Jevreji, prate razmišljanja sadukeja o ovom pitanju; dok rabinski judaizam nastavlja da se pridržava farisejskog shvatanja.
Dakle, da li su fariseji bili u pravu kada su rekli da, pošto reč shavout znači „period od sedam“ ili „sedmica“, onda reč „šabat“ u stihovima 15 i 16 treba tumačiti kao „sedmice“? Nije nužno, pošto je postojao period od pedeset dana, trebalo je sedam nedelja, kao i subote, kako su računali sadukeji. Upotrebu reči „šavout“ za praznik sedmica, bilo koja grupa bi mogla da koristi u odbrani svog stava po ovom pitanju.
Ovde je vredno napomenuti da su i fariseji i sadukeji Isusovog vremena bili u suštini korumpirani. Njegov oštar ukor obema grupacijama je očigledan u Novom zavetu. U Mat. 3:7, Jovan Krstitelj ih je nazvao, "leglo zmija!" (NKJV). Isus je učinio isto u Mt. 23:33. To ne znači da među korumpiranima nije bilo dobrih ljudi; jer je Isus našao takve (tj. Nikodima, Josifa iz Arimateje i druge). Iako je prilično dobro utvrđeno da su sadukeji bili veoma zanemarivani od strane naroda: zamisao da to što je većina Jevreja u Isusovo vreme sledila tumačenje fariseja, dokazuje da je ono bilo ispravno, veoma je nezdrava osnova na kojoj se mogu zasnivati nečija uverenja. Ovde se ne radi o partijskim pitanjima, već o praćenju istine onoga što nam je Sveto pismo namenilo da razumemo.
Dakle, da li je moguće utvrditi koje je gledište ispravno?
Možemo, barem, da otkrijemo malo svetla o ovoj temi vraćajući se u istoriju u vreme izlaska iz Egipta i ulaska dece Izraela u zemlju Kanan.
Lev. 23:14
„I ne jedite ni hleba, ni pečenog žita, ni klasja, sve do istog dana kada prinesete žrtvu svome Bogu;
Stih 14 iznad kaže da Izrailj neće jesti plodove zemlje koju im je Bog dao, sve dok mu prvo ne prinesu žrtvu. Nalazimo da je „omer“ prvina prvi put prinesen Gospodu u Gilgalu, blizu Jerihona. Kog dana te godine se to dogodilo?
U Isusu Navinu 5:10-11 nalazimo:
10) „I sinovi Izrailjevi ulogoriše se u Galgalu, i održaše Pashu četrnaestog dana u mesecu uveče u ravnicama Jerihona.
11) I oni su jeli staro žito zemlje sutradan posle Pashe, beskvasne kolače i sušeno žito u istom danu."
Direktan prevod sa hebrejskog kaže:
"i oni jedu od uroda zemlje od sutrašnjeg dana Pashe beskvasne kruhove. I jeli su od starog žita zemlje sutradan nakon Pashe, beskvasne kolače i prženo [žito] u isti dan i pečeno...” (Isus Navin 5:11).
Dakle, omer je donesen „sutradan posle Pashe“ (15 Nissan) i prinesen Gospodu (Lev. 23:10-11). Zatim su jeli "staro žito zemlje... i pečeni kukuruz, istog dana". Mana koju su jeli četrdeset godina prestala je dan nakon što su jeli „staro žito“ (Isus Navin 5:12 ). Proizvod (ili „prinos zemlje“) koji je požnjeven te godine bio je „staro žito zemlje“. Znamo to zato što deca Izraela nisu prešla reku Jordan, u obećanu zemlju, sve do 10. dana nisana (Jos. 4:19), četiri dana pre Isusove Pashe 5:11, slavilo se. Nije bilo vremena, te godine, da sami zasade žetvu, iz koje bi se snop prvina njihovih useva mogao prineti Bogu; stoga su jeli staro žito u godini svog ulaska. U narednim godinama, oni bi zasejali svoje seme kako bi mogli da prinesu snop prvina u određeno vreme od svojih useva.
Da li je „sutradan posle Pashe“, ili „sutra Pashe“ (na hebrejskom), bio 16. Nisan, kako su fariseji kasnije tvrdili? Neka Sveto pismo odgovori na pitanje.
Izlazak 12:30-39
30) „I ustade faron u noći...
31) I pozva Mojsija i Arona noću i reče: Ustanite i iziđite iz naroda moga...
33) I Egipćani su bili hitni na narod da bi ga mogli brzo poslati iz zemlje;...
37) I sinovi Izrailjevi otputovaše iz Ramzesa u Sukot...
39) I ispekoše beskvasne kolače od testa koje su izneli iz Misira, jer ne beše kvasno; jer su bili izbačeni iz Egipta, i nisu mogli da ostanu, niti su sebi pripremili hranu“.
Brojevi 33:1,3
„Ovo su putovanja sinova Izrailjevih, koji su izašli iz zemlje egipatske sa svojim vojskama pod Mojsijevom i Aronovom rukom...
„I odoše iz Ramzesa prvog meseca, petnaestog dana u mesecu, sutradan posle Pashe, iziđoše sinovi Izrailjevi sa visokom rukom pred očima svih Egipćana.“
Prema ovom poslednjem pasusu, „sutradan posle Pashe“ je zapravo bio dnevni deo 15. Nisana: shvatajući da jevrejski dan teče od večeri do večeri! Ovo potvrđuje pasus u Izlasku 12 gde nam se kaže da ljudi nisu imali vremena da stave kvasac u testo za hleb, jer su bili „izbačeni iz Egipta“. Pasha [pesah] jagnjad su žrtvovana u „sumrak“ (NKJV) 14. Nisana (Izl. 12:6-8). Jeli su jagnje, sa beskvasnim hlebom, te večeri (početak 15. Nissana). Prvorođence Egipćana smrt je stigla u ponoć, a sledećeg jutra, deca Izraela su „u žurbi“ otpočela svoj odlazak iz Egipta.
Ovaj odlomak, koji utvrđuje da se „sutradan posle Pashe“ (KJV) dešava na 15 Nisan; u vezi sa odlomkom u Isusu Navinu, poglavlje 5, koji pokazuje da je omer prinošen i „sutradan posle Pashe“ (KJV), apsolutno opovrgava tvrdnju fariseja, da se omer prvenaca uvek donosio 16. dana Nissana. Ako je omer prinesen u Gilgalu, 15. Nissana, onda je 14. Nisan te godine morao padati na nedeljnu subotu; i 15 Nisan nije bio samo „sutradan posle subote“, već je bio i „sutradan posle Pashe“, nedelja (vidi grafikon ispod).
Do greške u brojanju fariseja došlo je zato što je Pasha (prvobitno osmodnevni praznik) skraćena na sedmodnevnu proslavu; s tim da se 14. Nisan (stvarni dan kada se pashalno jagnje ubijalo) više ne smatra delom brojanih dana. Iz bilo kog razloga, 14. je počeo da se smatra danom „pripreme“ za „prvu subotu“ beskvasnih hlebova, nazvanu Pasha (Jovan 19:14), koja je padala na 15. dan u mesecu. 14. Nisan je prestao da se smatra posebnim praznikom, kako je utvrđeno u Svetom pismu, i zamenjen je 15, kao početkom sezone Pashe. Izrailjevi sinovi su napustili Egipat 15. dana Nisana, i prvi put prineli žrtvu obrtanja 15. Nisana u Gilgalu (sutradan posle subote), tačno četrdeset godina kasnije.
Pravih osam dana Pashe - 14 do 21 Nissan
(Lev. 23:5; Izl. 12:8; Lev.23:6)
14. Nissan 15. Nissan 16. Nissan 17. Nissan 18. Nissan 19. Nissan 20. Nissan 21. Nissan
ne po ut sr če pe su ne
po ut sr če pe su ne po
ut sr če pe su ne po ut
sr če1 pe2 su3 (FF ne) po ut sr
če pe su ne po ut sr če
pe su ne po ut sr če pe
su ne po ut sr če pe su
Gornja tabela pokazuje gde bi „sutradan posle subote“ (smeđa boja) spadalo u Pashu; u odnosu na koji dan u nedelji je pao 14. Nisan. Crvena boja, naravno, označava nedeljni sabat. Da bi se bukvalno ispunilo oboje, „tri dana i tri noći“ iz Mateja 12:40 i praznik prvina iz Lev. 23:10-11: bilo bi neophodno da Isus bude razapet u sredu, 14. zapečaćen u grobu pre zalaska sunca i uskrsnuo bi u subotu uveče; 17. On bi izašao iz groba posle zalaska sunca, neposredno pre nego što bi snop prvina (FF) bio odrezan kod hrama od strane sveštenika.
Iz istorijskih izvora tog perioda znamo da je snop ječma za prinos na obrtanje sečen između zalaska sunca i mraka nakon subote, i mahao pred Gospodom sledećeg jutra, „sutradan posle subote“ (nedelja). Kada je došlo vreme, sveštenici iz hrama izašli su da seku snop prvina, noseći sa sobom korpe i srpove. Oni su bili u pratnji velikog kontingenta ljudi koji su ih pratili na terenu. Po njihovom dolasku narodu je postavljeno pet pitanja, tri puta: (1) „Je li sunce zašlo?“; (2) "Sa ovim srpom?"; (3) „U ovu korpu? (4) „Ove subote?“ (5) „Da je požnjem sada?“ Svaki put bi ljudi odgovorili glasnim „Da!!“. Snop se tada sekao; uzet nazad u hram na pripremu i prinesen rano sledećeg jutra.
Vaskrsenje je, dakle, izjednačeno sa sečom i žetvom žita sa zemlje. Sveštenici su požnjeli prvine prirodnog žita; dok je Bog požnjeo prvine pravog žita; posađeno tri dana pre kada je grob bio zapečaćen (Jovan 12:24). Iako je vaskrsao neposredno pre zalaska sunca, u poslednjim trenucima svetla tog subotnjeg dana, Isus se nije pojavio nikom od svojih sledbenika sve do sledećeg jutra.
Ponovljeni zakon 16:9 kaže da je brojanje sedam nedelja trebalo da počne, „...od trenutka kada počneš da stavljaš srp na žito“, (posle zalaska sunca, ali pre nego što su se pojavile tri zvezde, posle subote). U tom slučaju, Prvi plodovi bi bili prvi dan od sedam celih nedelja, koje je trebalo brojati; svaka od tih sedmica se takođe završava sedmičnom subotom.
Neposredni značaj ovih saznanja je: da, ma koliko bili korumpirani, sadukeji su ispravno shvatili da je subota pomenuta u Lev. 23:11, bila nedeljna subota, a ne prvi dan praznika beskvasnih hlebova, kako su pretpostavljali fariseji. Isto tako, „sedam subota“ Lev. 23:15-16 bile su nedeljne subote, radije nego da predstavljaju sedam nedelja koje su se brojale. Neka nas Sveto pismo, a ne tradicija, nauči šta je ispravno. Naš naglasak ne bi trebalo da bude na činjenici da se Isus prvi put pojavio ženama u „nedeljno jutro“ nakon svog vaskrsenja; ali da je Njegovo javljanje bilo prvog dana od sedam nedelja koje se računaju za praznik sedmica (Pedesetnica), koji takođe pada pedeset dana kasnije, u „nedelju“.
Krajnji značaj ovoga je da je Isus (prvi plodovi, prema 1. Kor. 15:20-23) bukvalno ispunio ovaj praznik (Mt. 28:1; Mat. 28:6), prvog dana od sedam sedmica (nedelja), vaznesenjem na nebo i predstavljanjem Sebe Ocu (Jn. 20,17); i verovatno prinošenje vaskrslih svetaca (Matej 27:52-53) kao „snopa“ prvina, u približno vreme kada je sveštenik prinosio omer u hramu u Jerusalimu. |
