Глаголитско писмо
у Вести, Мишљења 9. јуна 2016.
Дуго времена сам размишљао о овом чудном писму насталом од србице, али са словима која имају облик симбола. Налазимо присуство тог писма код свих србских, односно словенских то јест сербородних народа, упоредо са србицом. Зашто је то писмо направљено и када, а толико несавршено се одржало поред савршене србице? Име тог писма је такође загонетно јер се састоји од две речи глагол и лит. Глагол у старом србском језику има исто значење као и слово, односно говор. Лит је такође из србског језика и значи раван камен – литица. Онда схватамо да име тог писма значи – глагол на камену, односно урезано на камену. Тиме ово име постаје јасно и добива потпуни значај. Наравно, писмо се није могло нарезати на било каквом камену него само на равном односно литици, на равном камену какви су били сви и најстарији камени написи.
Глаголско писмо – Олга Дубовскаја
У вези са написима на равном камену ушло је у науку низ појмова, обележја као: литографија, литература, литаније, литургија, палеолит, неолит итд. Све ово ме је усмерило на врло озбиљно истраживање настанка глаголитског писма. Као кључ за ову мистериозну браву послужило ми је прво слово `А` – аз. То слово је дословно знак који ми називамо кукасти крст односно свастика. Па то је код старих Срба симбол бога сунца са нагласком на излазеће сунце које осветљава нови дан. Потом смо проучавали слова глаголитског писма као верске симболе и дошли до потврде да је то писмо у ствари дивонска (митолошка) азбука. И откривамо да су та слова у ствари симбoли, знаци појединих србских прехришћанских богова. Испоставља се да је глагољица, како се обично у народу назива, у ствари дивонска азбука. Та дивонска слова односно симболи задржали су редослед и бројчану вредност србице. То је у суштини дивонски додатак србици. Зато је та азбука нестала из употребе у развијеном хришћанству јер је везана за паганска божанства. То нам уједно говори да је то писмо настало у времену негде пре хришћанске ере.
До сада смо препознали симболе следећих богова. Слово А је симбол бога сунца. Слово Б је симбол богиње земље Тригле пареде бога Триглава. Слово В представља ведост – знање, а и знак за бога Велеса. Слово Г обележава божанства грома Илију и Перуна, Слово Д обележава бога породице, домаћег бога. Слово Е обележава бога Теута. Слово Ж бога Живу, Шива. Слово Ђ обележава богуњу Сербону. Слово З обележава богињу звездарства. Слово И обележава бога Илију Слово К обележава бога Коладу и у вези са годишњеим добима. Слово Л симбол богиње Ладе. Слово М симбол водене богиње Мокош. Слово О обележава бога небеског огња. Слово П симбол бога плодова и пчела. Слово Р обележава бога рата. Слово С обележава бога Сварога. Слово Х обележава Хорса бога сунца.
Тврди и меки знак симболишу спајање мушког и женског пола итд.
Пошто су се разна божанства различито уважавала и славила на огромном србском географском простору по томе су и слова глаголског писма попримила различите облике који су се задржали и у средњем веку. Зато имамо различита слова србска која се углавном вежу за светог Јеронима, и њихове варијанте као што су бугарска, опште словенска, руска и далматинска.
Србско глагољско писмо св. Јеронима
Црквено учење о солунској браћи Ћирилу и Методију који су, ко бајаги, донели писменост Словенима је коначно оповргнуто као добро смишљена фанарско ватиканска подвала Србима и сербородним народима. Није тешко схватити зашто су ти уљези гурали непрактично глаголитско писмо на штету савршене србице. Није ово једина подвала Србима која је дошла са истих извора. Све су имале тешке последице као и она подвала епископа Леонтија Карађорђу.
Илирско-словенска глагољица
Друга верзија илирско-словенске глагољице
Далматинска верзија глагољице
Бугарска верзија глагољице
Академик др Јован И. Деретић | 
