Tuesday
2024-03-19
8:27 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
ВИКА МОЈЕ КРВИ »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 59

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

96) У овом параграфу покушаћу да опишем верски живот мог најбољег пријатеља. Упознали смо се у Цркви адвентиста седмога дана која се тада званично називала Хришћанска адвентистичка црква. Било је то ако ме сећање добро служи 1986. У то време још сам био на студијама економије у Суботици. Посећивао сам сабор који су организовали адвентисти што они чине сваке године у јесен. Била су то предавање увече у трајању од недељу дана. Након сваког предавања остајали смо нас неколико да продискутујемо са предавачем о теми која је била на дневном реду. На једном од таквих пост проповеди да то тако назовем, сам се и упознао са пријатељем о коме сада и пишем. Обојца смо годинама наставили да посећујемо наведену цркву с том разликом што се он после дугог оклевања крстио, а ја сам остао само као њихов пријатељ. Но без обзира на то ми смо наставили и даље да се дружимо али је током времена настало извесно разилажење које је било проузроковано мојим одустајањем да као и он приступим ХАЦ-у. Он је знао често да ме притиска на то да се крстим што је мене јако иритирало па смо се због тога прилично дистанцирали, али смо и даље остали добри другари. Током свог верског развоја мој пријатељ је напустио посао, наводно због суботе. Наиме, радио је у компанији СУТ у сектору за анализу и план. Он је тај посао радио са гимназијом јер је његова мајка као члан КПЈ и као припадник НОБ успела да га преко везе смести на то радно место за које се иначе тражи економски факултет. Радио је тај посао у канцеларији где је било више девојака и жена. Он као побожан човек није поступао према тим женама као што би рецимо неки световњак. То сам сазнао од његове мајке која га је и сама називала шоњом. Наиме, један атеиста би настојао да те лепе и разбуктале девојке обради то јест да једну по једну посекса.  Е сад, пошто је женама много теже неко нама мушкарцима, јер ту мора стално да се чачка, оне су по свему судећи закључиле да од њега у љубавном погледу нема вајде, па су кренуле да га искориштавају на други начин. У једном мом разговору са његовом мајком она је рекла да јој се пожалио са речима: ''мама, нећу ја никоме да будем потрчко'', јер су га слале по бурек. Мени је било сумњиво зашто се није изборио да му ослободе суботу, јер је то било могуће у том социјалистичком режиму, али када сам чуо причу његове мајке онда ми је било јасно зашто је тако једноставно само дао отказ. Мој адвентистички пријатељ је човек високих моралних квалитета. Могу само да  захвалим Богу што сам га упознао, јер ми је много помогао када ми је мајка била болесна. Био ми је ближи од рођене сестре у тим тешким околностима за моју мајку и мене. У периоду када је био у тешкој финансијској кризи, јер није имао сталан извор прихода а дугови за режију су се накупили, ја сам му у више наврата помогао новчано. Он је сваки пут говорио да ће ми вратити паре што сам ја категорички одбијао и да чујем. Хтео сам тиме да му дам до знања да нисам заборавио помоћ коју је он мени и мојој мајци пружио. И пошто је више пута инсистирао и наглашавао да ће када буде био у ситуацији вратити ми новац, морао сам да му кажем да ћу се наљутити ако буде још једном то поновио и притом сам му рекао да тај новац није дуг него да сам му ја то дао као пријатељ пријатељу. У међувремену је стекао пензију и његово се финансијско стање побољшало, Богу хвала. Иронијом судбине, које вероватно ни сам није свестан или потискује у подсвест, он сада живи од минулог рада  којим је стекао пензију, радећи и суботом. То су за мене јако занимљиве појаве у људском животу. Ја сам све уверенији да када је реч о институцији ''шабата'', она за нас истраживаче библије и даље остаје велика енигма. Знамо ли ми у чему је суштина те установе која нам је предочена у Декалогу? Сумњам у то, јер је та заповест толико широка и дубока да јој се крај невиди.
Задњи пут када смо причали обавестио ме је да је склопио уговор са полубратом и братићем. Наиме, преписао им је двособан стан који је имао у ужем градском језгру, а они за узврат ће купити гансоњеру код економског факултета где би он имао само право становања до краја живота али под условом да сноси сву режију. Ја сам у први мах помислио да је то добро решење за мог пријатеља јер ће плаћати мање трошкове, али када сам касније размислио схватио сам да су га они у ствари имовински развластили. Но свако има неку своју рачуницу, јер то је његова родбина. Рече ми да је преко њих благословен. Тако он сматра. Међутим, ја мислим да је ипак мудрост у ономе што су говорили наши стари: ''са својима једи и пиј, али не батргај.''
Мени је ова животна прича мога пријатеља више занимљива из једног другог угла. А тај угао гледања је верски и психолошки. Покушаћу да проникнем у чиниоце, везе и односе који доводе да се такве ствари дешавају људима? Мајка мога пријатеља је била огорчена због тога што је њен син отишао, како је рекла у ''суботаре.'' Највише ју је било погодило то што је видела да јој син остаје неожењен, стога сам је посаветовао да оде код  проповедника и да са њиме о томе поразговара што је она и учинила. Недуго потом испричала је мени и мојој мајци свој разговор са пастором. Она му се пожалила да је њен син због суботе напустио посао и да се не жени. Он јој је рекао да му је говорио да је време за брак. Затим му је рекла: ''господине, гладан човек не може ни љубав да води'', на шта јој је он одговорио да је потпуно у праву. Обично сматрамо да су непријатељи наших живота и наше среће тамо негде далеко у белом свету, а не схватамо да исте методе уништавања користе и наши најближи сродници у борби за свој што лагоднији живот. Они су чак бруталнији него снаге са запада или истока, јер сматрају да им сродство даје право да тако поступају. Каже једна изрека: ''ко ће коме, него свој своме'', у смислу и да учине добро, али и зло. Убеђен сам да јако грешимо што се у животу не руководимо Христовим упутством које гласи:
Matej 10,16 Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
Дакле, ако се понашаш безазлено, а немудро онда си шта? Остављам теби читаоче да сам одговориш на то питање.

97) Јака жена је сан многих мушкараца па и мој сан. Пре неки дан један мој другар са Скајпа рече да мушкарци греше што бирају лепе жене, а на ружне окрећу главу као што то раде када на пијаци угледају буђав сир, а такође да и жене греше јер гледају само на добро ситуиране мушкарце, желећи такве за мужеве да би биле материјално осигуране. Пошто је он као и ја верујући човек држи да је то скроз небиблијски, наводећи пре свега да Бог не гледа на изглед него на срце, а такође и да је Исус био сиромашан. Сматрам да је апсолутно у праву. Међутим, поставља се питање да ли овакво поједностављено гледиште са применом у стварности може да буде права опција које би могло да реши проблем мушко-женских односа. Не знам. Нисам сигуран. Сумњам. Када се нађем у друштву тих јаких жена, ја се толико осећам јадним да ми се чини као да ми је мозак стао. Знам, дужан сам да објасним шта подразумевам под ''јаким женама''? То су оне које су елоквентне, које умеју да својим лепим говором очарају слушаоца, а истовремено имају неке нестварно лепе женске атрибуте као што су на пример усне. Мислим да ми мушкарци имамо проблем са таквим женама јер немамо чиме да их задивимо. Наиме, оне су као вештице, моћне, лепе и страшне. Једино оне узбуркавају крв, међутим, ружне и глупе жене које препоручује мој пријатељ браћи хришћанима, не узбуркавају ништа. Како реконструисати себе да нам је ружно лепо, да нам је несексипилно привлачно, да нам је незабавно духовито? Да ли је то уопште и могуће? Јер, ако човек пожели неку лепу и образовану жену, а притом нема љубавног достојанства, а уз то је и сиромашан, таквом може и доња глава врло лако да откаже, посебно ако је старија особа у питању.

98) 11.3.2019. Пре неки дан уснио сам луцидни сан. Неко ми је у том сневању рекао: ми имамо власт и дајемо је коме хоћемо. Предај нам ''Ударну снагу истине'' и имаћеш све што пожелиш. Нисам га видео али сам га чуо шта ми збори. На то сам ја одговорио: не долази у обзир, сиктер.

99) Хајде мало да попричамо о молитви. Када сам био студент често сам наилазио на нешто што ми је нејасно, а нисам имао кога да питам нити сам располагао са квалитетном литературом помоћу које бих успевао да изнађем задовољавајући одговор. И онда бих се помолио Богу да ми помогне у томе. Често је решење долазило веома брзо да сам се чудио како то раније нисам видео, а тако је једноставно. Тиме сам био осведочен да у таквим стварима молитве не иду у ништа. Али, када је реч о међуљудским односима, а посебно мушко - женских ту ствари стоје другачије. Наиме, ако она моли 30, 40 година да он постане веран, а он за то време тамо негде далеко секса неке друге жене, такве молитве по правилу иду у празно. Зашто је то тако? Пре свега, онај за кога се моли је по правилу човек који неће да верује у Бога управо зато што нема озбиљне људске проблеме. Постојање зла је управо разлог зашто се питање Бога уопште и поставља. Те према томе, Бог за таквог нема шта да учини осим да га казни неком болешћу или повредом а то је код таквих случајева контрапродуктивно јер такав сој почиње још више да хули на Бога због тих зала. Исус се није молио за цео свет то нам казује овај стих:
Jovan 17,9 Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svijet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji.

A начинио је и јасно разграничење између верујућих и неверујућих овим стихом:
2. Korincanima 6,15 Kako li se slaže Hristos s Velijarom? ili kakav dijel ima vjerni s nevjernikom?

Ali kako onda treba razumeti te stihove? Kako to da se Isus ne moli za sav svet, a nama preporučuje da se molimo čak i za neprijatelje? Mozda su to bile interpolacije u tekst Svetog Pisma nekih od popova tokom istorije.
Особа која се не руководи речима Божијег Сина затвара себи врата слободе коју Христос жели да нам отвори како би нашли животног сапутника по свом срцу.

Matej 5,44 A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;
(DK)
Matej 5,44 A ja vam kažem: Ljubite neprijatelje, molite za one koji vas progone
(JB)

Dakle, tu imamo i izvesnu razliku u prevodu u pogledu obima teksta. Prvi je kraći.

U navedenim stihovima vidimo da su hrišćani proklinjali.
1. Korinćanima 16,22 Ako tko ne ljubi Gospodina, neka bude proklet. Marana tha!
Galatima 1,8 Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude!
Galatima 1,9 Kao što prije rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drukčije nego što primiste, proklet da bude!

Ако смо верни нећемо проклињати Исуса:
1. Korinćanima 12,3 Zato vam obznanjujem: nitko tko u Duhu Božjem govori ne kaže: "Prokletstvo Isusu". I nitko ne može reći: "Gospodin Isus" osim u Duhu Svetom.

100) Члан сам удружења хришћана које сам именовао акронимом СКЛВИ што значи ''Скајп конференција луталица које воле истину''. За то друштво написао сам низ докумената, протокола, правилника, да не би долазило до неспоразума и да би дружење потрајало и остало нам у лепом сећању. Међутим, недавно су се појавиле извесне особе које јавно говоре да нису хришћани, а приступили су у наше друштво. Јасно је да су такве персоне тиме изразиле непоштовење према Правилнику који смо усвојили, а које оне нису ни прочитале. Њихов циљ је подривање изнутра. Ако им није довољно то што пише да смо ми хришћанско удружење, него треба да им се каже или нацрта да то значи да ми нисмо удружење астолога, педофила, педера, лезбејки, проститутки, зоофилиста итд. онда постоје само две опције: или применити санкције избацивања са конференције или да чланови који се осећају хришћанима напусте групу. Будући да нисам организатор СКЛВИ него само кум и писац Правилника остављам да о томе одлучи онај ко је конференцију започео. Ја са своје стране се питам: Боже, да ли и такве треба пустити да буду чланови СКЛВИ у нади да ће променити курс свога живота или је то само још једна моја илузија?

Пролећна молитва
101) Вољени Боже, на дан пролећа 20. 3. 2019 добио сам ''комплимент'' да сам интелигентни дебил, од стране једне жене која се недавно прикључила нашој групи на скајпу познатој под акронимом СКЛВИ о којој сам већ писао раније. Иначе ја и она смо стари интернет знанци. Мудра жена, по свему судећи вештица, пуна јој уста поштења. По њој скоро нико на конференцији није добар осим ње саме. Има каже све позитивне атрибуте, али се жали да је увек у животу била окружене негативним типовима и у томе види разлог за своје неуспехе у животу. Сви су јој криви, а она никоме није учинила ништа лоше. Причала је да је људи из њеног комшилука искориштавају, а она јадница све то трпи, а овде их у нашој групи клевећа да су те особе ''маторе свиње.'' На питање да ли је хришћанка одговорила је да се не сматра таквом. У верском смислу фура некакав полујеврејски фазон да се тако изразим, који би могао више да пасује исламу, али не правом него неком изопаченом. То вам је драги читаоци случај када неко не види да смо ми сами себи највећи непријатељи, па затим следе наши сродници, па након њих остали из нашег света. Ко може са таквом особом да изгради пријатељство? Нико! Њено верско гледиште може да буде прихватљиво само неком лажном јеврејину или пролупаном муслиману. Она би волела да сви ми мушки обрежемо ките, па да онда будемо у обавези држања комлетног закона, а то значи свих 613 заповести, тај јарам нису ни стари Јевреји могли да носе. (в. Дел. 15:10; Gal. 5:3)
Исусе, јако су ми чудни такви људи који се не осећају хришћанима, и то јавно говоре, а долазе у њихово друштво. Шта они желе да постигну тиме? Оно што јасно видим је наметање мишљења другима. Међутим резултат тога је само анимозитет, мржња, нетрпељивост. Нико никада није искрено променио своје гледиште уколико му је то гледиште било наметнуто силом или изнуђено. Е сад, поставња се питање које је на једном адвентистичком предавању на коме сам присуствовао пре доста година, поставила једна девојка: како да будем блажена? Не могу никако да се сетим одговора који је том приликом дао предавач. Изледа ми да сам у међувремену и ја постао сенилнa будала, јадничак, коме треба нека курва да исприповеда ''еванђеље'', не би ли тиме коначно кренуо на пут истине и спасења. Христе Боже, туга је велика. Ко ту може да оствари срећу у таквим околностима? Бојим се да је нама људима преостало само једно, то јест бар да умремо достојанствено, јер смо далеко од остварења идеала које си изнео у оних седам прича у Еванђелју по Матеју 13.
Амин

102) Рече један мој брат и друг по вери на скајп конференцији да он воли дечија питања и дечије одговоре. У вези са детињством изнео бих нека своја осећања која имам врло често када угледам неко дете. Ја посећујем баптистичку цркву и око мене након богослужења трчкарају нека дивна деца. Има једна плава, хиперактивна девојчица дуге косе, која воли да црта, у свеску сам јој нацртао белог зеку. Захвалила ми се осмехом. Помислим, у таквим приликама: Боже мој, када бих могао да се вратим назад у доба детињства, па да све започнем испочетка. Наиме, као одрастао се осећам заглављеним и често ми није добро. Сва моја филозофија није нимало кадра да опише висину моје разочараности човечанством. Када бих могао да поново прођем кроз свој живот па да све почистим што није добро и да се бар мало опет науживам лепоте младости, да се насладим осећањима која та деца осећају у цркви. Но да се вратим на мог интернет другара који воли дечија питања и дечије одговоре. Шта Свето Писмо каже о томе?:
1. Korincanima 13,11 Kad ja bijah malo dijete kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljavah; a kad postadoh čovjek, odbacih djetinjstvo.
Marko 10,13 I donošahu k njemu djecu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.
Marko 10,14 A Isus vidjevši rasrdi se i reče im: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije.
Marko 10,15 Zaista vam kažem: koji ne primi carstva Božijega kao dijete, neće ući u njega.
Marko 10,16 I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

103) Једна женска особа са СКЛВИ скајп конференције једне вечери лупила је нешто не трепнувши и остаде жива. Наиме, рече да особе које су биле рецимо курвари не могу да буду или не би требале да буду вође било чега, рецимо старешине црве или томе слично.
Уз то је додала да само они који су потпуно здрави и телесно и духовно и душевно требају да буду изабрани на неке водеће позиције. Невероватно је колико је духовно слепило код огромне већине људи. Јер, или се праве као да никада нису ни читали па ни пипнули Библију, а исто тако као да и о стварности никада нису ни размишљали или се и ту праве као да је не виде. А шта нам каже та стварност? Па готово сва достигнућа и све тековине цивилизације су продукти рада и напора управо особа које су имале неки проблем са својим телима. На пример, осмотримо историју религије, науке, књижевности и глуме. Ту имамо имена као што су Тесла који је у својој аутобиографији ''Моји изуми'' написао да је патио од неке бољке, па затим Ајнштајна који није служио војску због проширених вена, Достојевског који је боловао од епилепсије, Чарлија Чаплина који је имао говорну ману (муцање), апостола Павла, који је написао 2/3 Новог Завета, и кога сматрају највећим теологом свих времена, он је у својим посланицама написао да је имао неку болест коју је назвао ''анђео сотонин.'' 2. Korincanima 12,7 I da se ne bih ponio za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim. Листа је предугачка, али мислим да је ово што сам навео довољно. Међутим, поставља се питање, а зашто они који пуцају од здравља и немају големе животне проблеме не добацују далеко својим доприносима цивилизацији. Ја мислим да је одговор једноставан и да га свако интуитивно осећа. Здрави и добро ситуирани, срећни и ухрањени, не размишљају о томе да помогну свету у коме живе. Имају само једну брига која их оптерећује, а то је да што више поједу, попију и насексају. Њихов мото је: ''живот је кратак ватај батак.''

104) Зашто неки нехришћани улазе у хришћанске групе на скајпу или фејсу? Шта је њихов стварни мотив? Да ли они заиста воле хришћане или глуме пријатељство зарад неких недоличних циљева? ''Зашто се  дружиш са нама хришћанима'', поставио сам то питање једном од таквих? Добио сам смешан одговор, па га зато нећу навести. СКЛВИ је удружење које је поставило високе стандарде понашања. Ми смо изразили жељу да постанемо авангарда хришћанства, а да би тако нешто досегнули потребно је да се разликујемо од света по понашању и високом знању о духовним стварима. Суочавамо се са озбиљним проблемом када у наше редове уђу елементи који са собом доносе манире, понашење и стандарде овога света, а не хришћанске принципе и хришћанску културу опхођења. Како поступити са таквима, како третирати такве? Да ли их одмах искључити или покушати са њима дијалог, не би ли се поправили? Пре неки дан речи ми једна особа у току дебате, која се јавно изјаснила да није хришћанка: ''ко тебе пита за мишљење'', а истовремено своје гледиште уздиже и цени до неба. За њу су хришћани покваренији људи од педера и атеиста. Уверен сам да када би је неко тргао за руку, привукао себи и поцепао јој гаћице она би за таквог рекла да је баја. Једна ствар је сигурна у вези овог проблема. Они су ту код нас, јер им се допада да се иживљавају над нама хришћанима, јер у другим групама то им не би било толерисано. Е сад, уколико се отворе широм врата за улазак таквих персона, СКЛВИ ће се претворити у ''весело вече'', а од озбиљних дискусија и моралног дружења неће бити ништа. Као члан наведеног удружења залажем се за постављање зида према таквима. Неопходно је увести одређену иницијацију приликом уласка нових чланова. Та иницијација би се састојала од постављања одређених питања:
1) Да ли верујете у библијског Бога?
2) Да ли сте хришћанин?
3) Да ли верујете да је Свето Писмо надахнуто од Бога?
4) Да ли је ваш животни циљ да живите у складу са начелом Христовог златног правила? (в. Matej 7,12 )
Уколико кандидат одговори потврдно на сва четири питања може се сматрати да је примљен у удружење СКЛВИ.
С вером у Бога



Написао
Милош Попадић

Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2024
    Free website builderuCoz