UDARNA SNAGA ISTINE - Polarni predeli
 
Friday
2016-12-09
1:33 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Polarni predeli »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Polarni predeli

 

Uprkos neverovatnoj hladnoći i činjenici da su uveliko prekriveni ledom, polarni predeli se mogu okarakterisati kao pustinje. Iako postoji voda u čvrstom stanju gotovo svuda, ono malo biljaka i životinja koje žive tamo često imaju mnogo poteškoća da dobiju tečnu vodu, baš kao divlji svet u vrelim pustinjama.


Polarni predeli- Arktik na severu i Antarktik na jugu - počinju na 66 stepeni severne i 66 stepeni južne geografske širine. Ove pozicije na globusu obeležene su kao Arktički i Antarktički krug. Unutar ovih zamišljenih krugova dešava se nešto veoma čudno barem jedan dan svakoga leta: sunce ne zalazi. Slično tome, barem 24 časa zimi ono ne izlazi. Putujući bliže prema polovima, ovi periodi totalnog dana i totalne noći postaju duži budući da se nekoliko dana spaja jedan u drugi. Na polovima sunce stoji iznad horizonta punih šest meseci svake godine pre nego što zađe i uroni celo područje u žestoko hladan period mraka koji traje sledećih šest meseci. Sa samo jednim izlaskom i jednim zalaskom u šest meseci, sami polovi doživljavaju samo jedan dan i jednu noć svake godine.

     Razlog za ovo je ugao Zemljine ose. Kako se Zemlja okrene oko Sunca svake godine, jedna hemisfera pokazuje prema Suncu prvih šest meseci, posle čega sledi druga ostatak godine. Ovo dovodi do pojave godišnjih doba i uzrokuje promenu dužine dana u celom svetu iz meseca u mesec. Kada je sevena hemisfera okrenuta prema Suncu, ona uživa u letu, dok je južna hemisfera okovana zimom. Šest meseci kasnije, kada se Zemlja okrenula na drugu stranu Sunca, situacija se obrće.

     Leti su dani duži i topliji nego zimi. Razlog je što se ta hemisfera kupa u više sunca. Na ekvatoru su dani manje - više iste dužine tokom cele godine. Ali kada putujemo prema polovima, letnji dani postaju duži, a zimski se skraćuju. Ovaj princip dostiže krajnost u polarnim predelima, gde leti možete da vidite ponoćno sunce.

morz
Morževi su srodnici foka. Žive na santama leda Arktika. Njihove duge kljove,poreklom od očnjaka iz gornje vilice, korisne su za povlaćenje teškog mesnatog tela po ledu.


Potpune suprotnosti



Divlji svet Arktika nije sličan divljem svetu Antarktika. Nije to samo zato što se oni nalaze na suprotnim krajevima sveta, nego i zato što je geografija ova dva područja potpuno različita. Južnom polarnom zonom dominira Antarktik, planinska kopnena masa koja je veličine kontinenta, veća od Australije. U međuvremenu Arktik u centru ima Arktički okean - najmanji svetski okean.

     Divljine od leda i kamena na Antarktiku najhladnija su mesta na Zemlji i previše su negostoljubiva za svaku potpuno kopnenu životinju. Antarktičke životinje, kao što su foke, pingvii i kitovi, oslanjaju se na more kada je u pitanju hrana potrebna za opstanak. Tamo ne mogu da prežive gmizavci ili vodozemci, pa čak i toplokrvene životinje odlaze zimi, sa izuzetkom odvažnog cara pingvina.

     Na Arktiku žive foke, kitovi i drugi morski svet, dok kopno i ostrva Arktičkog okeana predstavljaju dom za mnoge životinje koje zavise od kopna, kao što su mošusno govedo i irvas. Životinje kao što su polarni medvedi provode vreme na debelim sprudovima morskog leda koji se šire od smrznute obale veći deo godine.

polarni medved
Polarni medvedi su najveći predatori u ovom području. Najveći deo godine provode napolju na ledu, vrebajući morske ptice i morske sisare. Čak će preplivati velike udaljenosti da bi stigli do lovišta.


Tundra



Dok je Antarktik gotovo sav pokriven snegom i ledom, tlo na kopnu Arktičkog kruga uglavnom nema leda tokom leta i tako ima periode sumanutog rasta i razmnožavanja. Severno od borealnih šuma previše je hladno i mračno da bi drveće raslo, pa tu vlada pusta tundra. Biljke - uglavnom tvrda trava i oštrika, mahovina i lišajevi (koji, u stvari, nisu biljka nego simbiozni odnos između gljivica i sitnih algi) moraju da budu spremne da prežive duge i sumorne zime. Kada leto - koje obično traje tek nešto više od šest nedelja - dođe, moraju da budu spremne za reprodukciju.

     Iako letnje sunce otapa sneg i led, nikada ne zagreje tlo dublje od nekoliko centimetara ispod površine. Duboki sloj tla ostaje smrznut i zove se večni mraz. On čini čvrstu barijeru koja sprečava otopljenu vodu da ode. Ta voda formira plitka jezerca koja su utočište insekata.

     Milijarde insekata, koji su proveli zimu pod zemljom kao neaktivne čahure, izlaze iz skrovišta u proleće. Roje se po tundri, pare i odlažu jaja u vodu, utrkujući se s vremenom da stvore novu generaciju pre nego što zima ponovo dođe.








Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
- Šorić, Vitko: Morfologija i sistematika hordata, Kragujevac: Univerzitet, Prirodno-matematički fakultet, 2002
- Stanković, Siniša: Uporedna anatomija kičmenjaka, Beograd: Naučna knjiga, 1950
- Stanković, Siniša: Ekologija životinja, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, 1961
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz