Petak kao dan pripreme (paraskeve) pominje se u Mat. 27:62, Mar. 15:42, Luk. 23:54, Jov. 19:14, 19:31 i 19:42. Važno je napomenuti da je u Bibliji samo šesti dan naveden kao „dan pripreme“ (2. Mojs. 16:5) za sedmi dan – Subotu, ali ne i za dan koji prethodi godišnjem prazničnom šabatu. Taj termin se uvijek odnosi na dan koji mi zovemo petak, kako u biblijskoj tako i vanbiblijskoj upotrebi: „Cezar Avgust, prvosveštenik i narodni tribun, odredili su ovako: Pošto se jevrejska nacija našla zahvalna rimskom narodu, ne samo ovaj put, već takođe i u prošlosti, a najviše Hirkanus prvosveštenik, pod mojim ocem Cezarom imperatorom, činilo se dobro meni i mojim savjetnicima, prema sudu i zakletvi narodu Rima, da Jevreji imaju slobodu koju će koristiti po svojim običajima, prema zakonu svojih praotaca, kao što su i praktikovali pod Hirkanusom prvosveštenikom Svemogućeg Boga; i da se njihov posvećeni novac ne dira, već da se šalje u Jerusalim, i da se to povjeri na staranje primaoca u Jerusalimu; i da nijesu u obavezi da izlaze pred nekog sudiju na subotni dan, niti na dan pripreme za njega, posle devetog sata.“ (Josif Flavije, Jevrejske starine, knjiga XVI, poglavlje VI, 2)Takođe zapazite da je u 3. Mojsijevoj 23. glava napravljena ova važna razlika između sedmog dana Subote i prvog dana beskvasnih hljebova: nikakav posao nije se smio obavljati u sedmičnu Subotu (stih 3), a nijedan ropski (teški) posao 15. abiba / nisana (stih 7). Ropski poslovi su se obavljali za poslodavca ili okupatora radi izdržavanja ili za platu. Levitska 23:1-3: „Gospod je još rekao Mojsiju: Kaži Izraelovim sinovima: Gospodnji praznici koje ćete oglašavati u određeno doba godine sveti su zborovi. Ovo su moji praznici: Šest dana neka se radi, a sedmi dan je Subota, dan potpunog odmora, sveti sabor. Ne radite nikakav posao. To je Subota posvećena Gospodu u svim mjestima gdje živite.“ Levitska 23:6,7: „Petnaestog dana tog mjeseca Praznik je beskvasnih hljebova u čast Gospodu. Sedam dana jedite beskvasne hljebove. Prvog dana neka vam bude sveti zbor. Ne radite nikakav težak posao.“ Dakle, ne-ropski poslovi nijesu bili dozvoljeni na sedmi dan, ali su bili dopušteni 15. abiba ili nisana. Po svoj prilici sahrana se mogla obaviti nakon zalaska sunca ako bi se desila samo na 15. nisan, ali ne i u sedmi dan Subotu. Stoga je zabrana obavljanja bilo kakvog posla na sedmi dan bila razlog za sahranu prije zalaska sunca, jer tada je počinjao sedmi dan Subota (koji se poklapao sa 15. nisanom te godine, čineći tako Veliku Subotu). Činjenica br. 2: Sedmi dan Subota bio je dan posle raspeća, a to znamo jer su žene počinule tog dana prema propisu Četvrtog Božjeg uputa iz Dekaloga. Prema tome, raspeće se desilo u petak. Sada da vidimo kakvu logiku koriste neki ljudi koji zagovaraju srijedu kao dan raspeća: Nemamo tri dana i tri noći (Mat. 12:40) od petka do uskršnje nedjelje. Noć sa petka na subotu i sa subote na nedjelju su dvije noći, a subota je samo jedan dan. Tako dobijamo samo jedan dan i dvije noći i ostaje da se pitamo šta je sa preostalih dva dana i jednom noći. U tom slučaju petak ne može biti vjerovatan dan kad je Isus umro. Ovo je rezultat pokušaja bukvalnog zapadnjačkog razmišljanja i primjene na tekst, što implicira da treba biti punih 72 časa između raspeća i uskrsenja. Ali to nije namjera tekstova u Mateju koji se bave ovim predmetom. Za dokaz pogledaćemo šta jevanđelja i druge knjige kažu o tome. Matej 16:21: „Otada Isus poče učenicima da objašnjava da mora ići u Jerusalim i da će mnogo postra-dati od starješina, prvosveštenika i učitelja zakona, da će biti ubijen, i da će trećeg dana uskrsnuti.“ Matej 17:22,23: „Sin čovečiji će biti predat ljudima u ruke, i oni će ga ubiti, ali on će trećeg dana uskrsnuti.“ Matej 20:18,19: „Sin čovečiji će biti predat prvosveštenicima i učiteljima zakona, i oni će ga osuditi na smrt. Onda će ga predati neznabošcima da mu se rugaju, bičuju ga i raspnu, a on će trećeg dana uskr-snuti.“ Marko 9:31: „Sin čovečiji biće predat u ruke ljudima. Oni će ga ubiti, ali iako će biti ubijen, uskrsnuće posle tri dana.“ Marko 10:33,34: „Sin čovečiji biće predat svešteničkim glavarima i književnicima, i oni će ga osuditi na smrt i predaće ga neznabošcima, i rugaće mu se i pljuvaće ga i bičevaće ga i ubiće ga, a on će posle tri dana uskrsnuti.“ Luka 9:22: „Sin čovečiji mora mnogo da pretrpi i da bude odbačen od starješina, svešteničkih glavara ~ 3 ~ i književnika, da bude ubijen i da treći dan uskrsne.“ Luka 18:31-33: „I ispuniće se sve što su proroci napisali za Sina čovečijeg. Predaće ga neznabošcima, rugaće mu se, zlostavljaće ga i pljuvaće ga. Izbičevaće ga i zatim ubiti, a treći dan će uskrsnuti.“ Jovan 2:19: „Isus im je odgovorio: ‘Srušite ovaj hram i ja ću ga za tri dana podići.’“ Djela 10:38-40: „Naime, o Isusu iz Nazareta, kako ga je Bog pomazao Svetim Duhom i silom, a on je prolazio zemljom čineći dobro i liječeći sve koje je Đavo tlačio, jer je Bog bio s njim. Mi smo svjedoci svega što je činio u zemlji Judejaca i u Jerusalimu. Njega su ubili objesivši ga na drvo. A Bog ga je treći dan uskrsnuo i dao mu da se pokaže ljudima.“ 1. Korinćanima 15:3,4: „A među najvažnijim poukama koje sam primio i vama predao jeste ovo: Hri-stos je umro za naše grijehe, kao što piše u Pismima; bio je sahranjen i uskrsnuo je treći dan, kao što piše u Pismima.“ |
