UDARNA SNAGA ISTINE - Yom Kippur (Dan pomirenja) 1844.
 
Friday
2016-12-09
7:44 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Yom Kippur (Dan pomirenja) 1844. »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

 Yom Kippur (Dan pomirenja) 1844.

 
 
"I ovo neka vam bude vječna uredba: deseti dan sedmoga mjeseca mucite duše svoje i ne radite nikakoga posla, ni domorodac, ni došljak koji se bavi medu vama. Jer u taj dan biva očišcenje za vas, da se očistite; bićete očišceni od svijeh grijeha svojih pred Gospodom." [3.Mojsijeva 16:29,30]

Nije li čudno datume novozavetnih događaja određivati prema (za Hrišćane) davno ispunjenim i ukinutim jevrejskim praznicima? Osim toga, datum praznika koji su proračunali bio je pogrešan...
 

Evo jevrejskih meseci približno upoređenih sa našim kalendarom: 

1. Nisan (30 dana) - Mart/April 

2. Iyyar (29 dana) - April/Maj 

3. Sivan (30 dana) - Maj/Jun 

4. Tammuz (29 dana) - Jun/Jul 

5. Av (30 dana) - Jul/Avgust 

6. Elul (29 dana) - Avgust/Septembar 

7. Tishri (30 dana) -Septembar/Oktobar 

8. Cheshvan (29 ili 30 dana) - Oktobar/Novembar 

9. Kislev (29 ili 30 dana) -Novembar/Decembar 

10. Tevet (20 dana) - Decembar/Januar 

11. Sh'vat (30 dana) - Januar/Februar 

12. Adar (29 dana) - Februar/Mart 

Na osnovu podataka iz "Opšte Jevrejske Enciklopedije" (1939) tom 2, prvi dan meseca Tišrija 1844. je bio 14. septembar po našem kalendaru. Yom Kippur (Dan pomirenja) počinjao je 10 dana kasnije, u utorak 24. septembra 1844. Na osnovu biblijskog i jevrejskog računanja vremena, dan počinje zalaskom sunca, pa je prema tome Dan pomirenja počeo uvece u ponedeljak 23. septembra 1844, a ne 22. oktobra kako je tvrdila E.Vajt

 

Pošto nema sumnje da su ortodoksni Jevreji svetkovali Dan pomirenja 23. septembra, adventisti tvrde da ga je mala jevrejska sekta - karaitski Jevreji - svetkovala 22. oktobra. Karaitski Jevreji zapravo nemaju odredeni kalendar praznika, vec konkretan dan odreduju na osnovu vidljivosti mladog meseca i žetve ječma u Izraelu [3.Mojsijeva 23]. Samuel Snow je 1844. uradio upravo ono što Karaiti zameraju rabinima - pokušao je da predvidi tačan dan praznika, dok Karaiti dan praznika određuju bukvalno na osnovu posmatranja vidljivosti mladog meseca i početka žetve u Izraelu. U XIX veku karaitske zajednice koje su bile van Izraela, dane su proračunavale na različite načine, a pošto nemaju jedinstveni centar (ni kalendar) mnoge su koristile upravo rabinski kalendar, dok su one u Izraelu datum određivale posmatranjem pomenutih događaja.

 
G. Sydney Cleveland, pisac knjige "White-Washed, Uncovering the Myths of Ellen G. White", istraživao je datum Dana pomirenja 1844. u savremenim rabinskim i karaitskim krugovima. Evo nekih komentara:

"U stvari, ne postoji tako nešto kao stalni karaitski kalendar, pošto se svetkovanje praznika obicno utvrduje na osnovu posmatranja. Oni koriste kalendare samo da bi im pomogli 'kada da gledaju'" Dr. Daniel Frank

"Za razliku od rabinskih kalendara, ne postoji trajni karaitski kalendar." Dr. Philip E. Miller, Klau biblioteka, Jevrejski Union College - Jevrejski Institut za Religiju, New York

"U XIX veku Karaiti su obicno određivali praznike na osnovu veoma netačnih i primitivnih proračuna, a ne na stvarnom posmatranju mladog meseca. Osim toga, u tom periodu različite karaitske zajednice su koristile različite načine za proračun i mogli su varirati za par dana u svojem svetkovanju." Nemija Gordon, Jerusalim Izrael

"Mislim da nije moguce da Yom Kippur (Dan pomirenja) padne toliko kasno kao što je 22. oktobar po Hillel kalendaru. Mislim da najkasnije može pasti negde oko 15. oktobra." Trejsi Rič, www.jewfaq.org

"Dan pomirenja nikada ne pada tako kasno u godini kao što je 22. oktobar." Prof. Prohovski, Purdue univerzitet

Važno je da savremeni istraživaci razumeju da su Karaiti bili mala, veoma raštrkana jevrejska sekta bez rukovodeceg centra. Nije postojao opšte prihvaćen karaitski kalendar i zato je moguće da su različite karaitske zajednice svetkovale praznike različitim danima i bile nesaglasne sa rabinskim Jevrejima. U svakom slučaju, ta razlika je 1844. mogla biti jedan ili dva dana, a ne celih mesec dana.

Na primer, razmotrimo kako karaitski proračuni mena meseca 1844. i praznika 1998/1999 neznatno variraju u odnosu na rabinske Jevreje:

Mene meseca 1844.
  Karaiti Rabini
Mlad mesec 12. septembar 14. septembar
Pun mesec 28. avgust 28. avgust

 

Praznici 1998/1999
  Karaiti Rabini
Roš Hašana (nova godina) 22. septembar 21. septembar
Jom Kipur (dan pomirenja) 1. oktobar 30. septembar
Sukot 6. oktobar 5. oktobar
Pasha 1. april 1. april

Na osnovu ovih proračuna, može se zaključiti da su Karaiti mogli da svetkuju Dan pomirenja istog dana, ili do dva dana pre ili posle rabinskih Jevreja. Medutim, postoji dokument koji pokazuje da su Karaiti 1844. svetkovali Dan pomirenja istog dana kao i rabinski Jevreji. Vodeći karaitski rabin 1939. u Kairu, Egipat, Jusuf Ibrahim Marcuk, u odgovoru na jedno pitanje o danu u koji su oni svetkovali Dan pomirenja 1844. piše:

"U vezi dana Pashe i Yom Kippur (Dan pomirenja), oni su bili sledeći:
Po karaitskim Jevrejima godine 1843 Yom Kippur (Dan pomirenja) je bio u sredu 4. oktobra istog dana kao i po rabinskom kalendaru. Godine 1844 bio je ponedeljak 23. septembar i za karaitske i za rabinske Jevreje."

Kopiju originalnog pisma možete videti ovde. Ovo je pismo objavljeno u knjizi "The Gathering Call", Maj-Jun, 1941, E.S.Balenger-a. Mourad el-Kodsi u svojoj knjizi "Karaitski Jevreji u Egiptu" strana 221. piše: "Jusuf Ibrahim Marcuk (1882-1952): član verskog saveta, potom dugogodišnji predstavnik zajednice. Povremeno, posebno tokom 1930-tih bio je jedini autoritet. ..."

 

Još jedan zvanični karaitski dokument


Tema: Yom Kippur 1844
Datum: petak, 27. novembar 1998
The Karaite Korner karaite@netvision.net.il

Dragi gospodine,

Ranije ste pitali u vezi karaitskog datuma Yum Kippura 1844. U poslednje vreme dobio sam još pitanja povodom toga i istražio tu temu. Evo mojih preliminarnih rezultata:

Tokom Srednjeg veka, Karaiti su vatreno držali da biblijska godina počinje sazrevanjem roda žita u Izraelu (koji Biblija naziva "Aviv"). Rabinski kalendar je prvobitno pratio ovu praksu, ali su oko IX veka oni prihvatili 19-to godišnji ciklus umetanja (prestupne godine) koje je približan Avivu, ali daleko od toga da bude precizan. To je često uzrokovalo razliku u mesecu izmedu karaitskog i rabinskog kalendara. Adventisti sedmog dana su izgleda čuli za ovaj karaitski običaj ili su možda podrazumevali da je to bio karaitski običaj na osnovu svoje (tačne) pretpostavke da Karaiti striktno slede Bibliju. Aviv je bio središnje pitanje za Karaite i do današnjih dana karaitski bračni ugovor sadrži zavet da će bračni par svetkovati praznike "na osnovu vidljivosti meseca i pojave Aviva u zemlji Izraelu." Medutim, već u Srednjem veku bilo je zajednica Karaita koje su polako prihvatile rabinski 19-to godišnji ciklus. Najpre su samo Karaiti koji su živeli u udaljenim zemljama rasejanja sledili rabinski 19-to godišnji ciklus. Oni su prigovarali da je teško dobiti vest o stanju roda žita u Izraelu zbog velike udaljenosti. Čak do XV veka su Karaiti u Svetoj Zemlji nastavili da slede Aviv iako su njihovi zemljaci u rasejanju prihvatili 19-to godišnji rabinski ciklus. U XV veku, karait Hacham Elijah Baschyatchi piše: "Pošto smo objasnili da je početak godine po zakonu naše Tore na osnovu Aviva koji se odreduje u zemlji Izraelu pod uslovima koje smo već pomenuli, zbog naših velikih grehova mi smo udaljeni od Svete Zemlje i nemamo mogućnost da odredimo Aviv, i prisiljeni smo da sledimo Proračun Dodavanja poput onoga koji su napravili naša braća Rabini..."

(...)

Kao što možemo videti, u Baschyatchijevo vreme, karaitsko rasejanje je sledilo rabinski 19-to godišnji ciklus, dok su oni u Izraelu sledili stvarnu pojavu Aviva i to je povremeno uzrokovalo razliku od jednog meseca u kalendaru.
Medutim, u XIX veku Karaiti su uopšte sledili 19-to godišnji rabinski ciklus u rasejanju i u Izraelu. U XIX veku Karait Hacham Shlomoh ben Afedah Haconen napisao je skraćeni prepis Baschyatchi-evog teksta. U svojem izvodu, Shlomoh Afedah parafrazira navedeni odeljak i dodaje sledeće:

"Već neko vreme određivanje Aviva je napušteno cak i u Izraelu i oni (stanovnici Izraela) umeću godine na osnovu navedenog sistema (tj. 19-to godišnjeg rabinskog ciklusa) kao i mi van Izraela, (to je) na osnovu zakonite odluke učitelja (tj. Baschyatchi-a) i Hachamim-a, verovatno sa ciljem da se ujedine sa svim drugim zajednicama i da ne bi imali međusobno neslaganje u određivanju godine."
(Iz "Gefen Ha'Aderet", Shlomoh ben Afedah Hacohen, Israel 1987, pp.22-23 (napisano 1860-te) [preveo sa jevrejskog Nehemia Gordon])

Očigledno, u vreme Shlomoh ben Efedah Hacohen-a (oko 1860) svi Karaiti svuda su već godinama koristili 19-to godišnji rabinski ciklus. Zbog toga, Karaiti su morali da svetkuju Yom Kippur krajem septembra 1844. u skladu sa 19-to godišnjim rabinskim ciklusom, a ne krajem oktobra 1844. Iako je kasni septembar mogao biti ili ne biti tačan mesec da se svetkuje Yom Kippur (samo izveštaj o žetvi te godine bi rešio to pitanje) to je bez sumnje bio mesec u kome su Karaiti svuda svetkovali. Da su Karaiti Yom Kippur 1844. svetkovali u septembru, a ne u oktobru je potvrđeno natpisom sa karaitskog nadgrobnog spomenika koji citira Abraham Firkowitz u svojoj knjizi "Avnei Zicharon" ('Kamenje secanja' Vilna 1872).

(...)

Na strani 242 Firkowitz citira karaitski nadgrobni spomenik sa "Novog groblja" u Gozlovu koji glasi:

"Yosef Shlomoh je umro u sedamdeset sedmoj godini starosti. Ceo Izrael ga je žalio i oplakivao 'žalimo učitelja i žalimo njegovu slavu'. I sahraniše ga u velikoj časti na 12-ti dan meseca Teveta godine 605-e šestog milenijuma od stvaranja po našem računanju, a po racunanju Rima desetog u mesecu decembru u njihovoj godini 1844-oj ovde u Gozlovu, ili Jepetoriji, na Krimskom Poluostrvu u vreme vladavine velikog gospodara i silnog Cara, Kralja Rusije i drugih zemalja, a to je Imperator, njegovo veličanstvo Nikolaj prvi Pavlovic dvadesete godine njegove vladavine i šezdeset šeste godine vladavine Kraljeva Rusije Krimskim Poluostrvom od dana Carice Katarine Druge koja ga je osvojila iz ruku tatarskog kralja i Šekana Gari Kana koji je bio kralj Krima u to vreme." (prevod sa jevrejskog Nehemia Gordon)

Kao što možemo videti, karaitski datum 12. Tevet odgovara 10. decembru 1844. Imajući u vidu da je Rusko Carstvo koristilo julijanski kalendar 10. decembar julijanske godine mora biti shvaćen kao 22. decembar u gregorijanskoj godini (tj. Sistemu koji se svuda koristi danas). Ako je 12. Tevet odgovarao 22. decembru 844. (gregorijanski), onda je mesec Tevet počeo 10. decembra (gregorijanski). Imajući u vidu da je Tevet deseti jevrejski mesec, a Tišri (kada se Yom Kippur pada) sedmi jevrejski mesec, postaje jasno da je Yom Kippur 1844. morao biti svetkovan krajem septembra, a ne krajem oktobra. Ovo se vidi iz sledećeg odnosa meseca za mesece krajem 1844-te:
14/15 septembar = 1. Tišri (Yom Kippur = 23. septembar)
13/14 oktobar = 1. Hešvan
u novembru = 1. Kislev
10. decembar = 1. Tevet

(...)

Hvala vam,
Nemija Gordon
Jerusalim, Izrael

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz