UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak
 
Friday
2016-12-09
1:32 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

M.K.
Zasto balkanske zemlje ne mogu da udju u krug prosvecenog sveta cak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan! Ali, cini mi se, da je jedan od razloga odsustvo postovanja coveka, njegovog punog dostojanstva, pune unutrasnje slobode i to bezuslovnog i doslednog postovanja. To je nasa velika slabost, i u tom pogledu svi mi cesto i nesvesno gresimo, tu skolu jos nismo prosli ni taj nauk izucili. Taj nedostatak mi svuda nosimo sa sobom kao neki istocni greh naseg porekla i pecat manje vrednosti koje se ne da sakriti. O tome bi trebalo govoriti i na tome raditi.
Ivo Andric


M.M. Hvala puno na poseti veoma zauzeta, meni najomiljenija na svetu pastorice. Za vas koji neznate, ona je magistrica teologije, živela dugo godina u Engleskoj a danas sve Nišlije imaju privilegiju da je imaju. Šta bi dala da mogu bar jedan vikend biti u Nišu gde je ona... ali jednog dana, nadam se, možda već i sledeće godine ako Bog da.

Draga moja, tužno mi je bilo člitati ove retke, jer više od pola života ne živim u takvom okruženju tolike netrpeljivosti, ali primećujem to od nekih od našeg naroda ovde na FB. Nimalo ne identifikujem sa takvim stavom a ni moja okolina gde se po zakonu poštuju SVAČIJA prava, (premda svi imaju svoje privatne stavove).

Mislim da to nebi trebalo biti karakteristika Hrišćana koji dobro znaju da ultimalnu slobodu SVI dobijamo od Boga, pa kako onda da je ne proseledimo svakoj individui?

Dugo godina sam u svojoj crkvi lider za versku slobodu i nekad organizujem specijalna predavanja o tome kao i panel diskusije. Baš smo nedavno imali sa aktuelnim temama pred predsednički izbor koji će biti skoro u novembru.

Da sećam se od sopstvenog oca koji je bio milicioner i komunista da smo svi u porodici dobijali više negativnih verbalnih i vremenskih dodira od pozitivnih, a sigurno je tako i on od svoje porodice i oni od svoje.

Zato mi je i jedna od životne svrhe da namerno pružam pozitivne dodire ljudima, jer znam da ili u porodici ili na poslu ili u crkvi ili u klubi, bilo gde dobijaju negativne, utoliko više odkako sam slušala seminar od dr. Nidlija da sa svakom pozitivnom rečju poboljšavamo imunitet i sebi i drugome, i to je jedan vid u službi isceljenja, što savetuje i Sveto Pismo kad kaže da budemo ljubazni jedn drugima, da čašću jedni druge činimo većim od sebe, da uzdižemo i izgrađujemo a ne degradiramo osobe, da su nam reči kao sat meda, da naglašavamo to što je čisto, pa iprečisto i kao ima još koja dobrodetelj, da to mislimo, a kad to mislimo onda to i izražavamo, zr ne?

Kad to nije realnost, to je radi mnogštvo neisceljenih sopstvenih rana, a kao što ranjena mačkica na sred puta sa slomljenom nogicoim koja krvari pri nježnom dodiru radi pomoći nas još i ogrebe i rani, takvi su i ljudi koji i na našu ljubav tako uzvfraćaju jer su veoma, veoma ranjeni i sa dubokim bolom. A nema ništa gore kad se ne mari za taj bol već još više i prouzrokuje i individualno i nacionalno, tom našem narodu...

Ipak, taj pečat manje vrednosti koji narodu ne prija od stranaca isto s apetitom prouzrokuje kod svojih sopstvenih drugačijih naroda u bližoj okolini.

Idealno bi bilo da svi kao individue i narod, da kad jednom zna kako nešto boli, zašto isti bol prouzrokovati bilo kome, pa i neprijatelju?


S.S.
Hvala puno na poseti veoma zauzeta, meni najomiljenija na svetu pastorice. Za vas koji neznate, ona je magistrica teologije, živela dugo godina u Engleskoj a danas sve Nišlije imaju privilegiju da je imaju. Šta bi dala da mogu bar jedan vikend biti u Nišu gde je ona... ali jednog dana, nadam se, možda već i sledeće godine ako Bog da.

Draga moja, tužno mi je bilo člitati ove retke, jer više od pola života ne živim u takvom okruženju tolike netrpeljivosti, ali primećujem to od nekih od našeg naroda ovde na FB. Nimalo ne identifikujem sa takvim stavom a ni moja okolina gde se po zakonu poštuju SVAČIJA prava, (premda svi imaju svoje privatne stavove).

Mislim da to nebi trebalo biti karakteristika Hrišćana koji dobro znaju da ultimalnu slobodu SVI dobijamo od Boga, pa kako onda da je ne proseledimo svakoj individui?

Dugo godina sam u svojoj crkvi lider za versku slobodu i nekad organizujem specijalna predavanja o tome kao i panel diskusije. Baš smo nedavno imali sa aktuelnim temama pred predsednički izbor koji će biti skoro u novembru.

Da sećam se od sopstvenog oca koji je bio milicioner i komunista da smo svi u porodici dobijali više negativnih verbalnih i vremenskih dodira od pozitivnih, a sigurno je tako i on od svoje porodice i oni od svoje.

Zato mi je i jedna od životne svrhe da namerno pružam pozitivne dodire ljudima, jer znam da ili u porodici ili na poslu ili u crkvi ili u klubi, bilo gde dobijaju negativne, utoliko više odkako sam slušala seminar od dr. Nidlija da sa svakom pozitivnom rečju poboljšavamo imunitet i sebi i drugome, i to je jedan vid u službi isceljenja, što savetuje i Sveto Pismo kad kaže da budemo ljubazni jedn drugima, da čašću jedni druge činimo većim od sebe, da uzdižemo i izgrađujemo a ne degradiramo osobe, da su nam reči kao sat meda, da naglašavamo to što je čisto, pa iprečisto i kao ima još koja dobrodetelj, da to mislimo, a kad to mislimo onda to i izražavamo, zr ne?

Kad to nije realnost, to je radi mnogštvo neisceljenih sopstvenih rana, a kao što ranjena mačkica na sred puta sa slomljenom nogicoim koja krvari pri nježnom dodiru radi pomoći nas još i ogrebe i rani, takvi su i ljudi koji i na našu ljubav tako uzvfraćaju jer su veoma, veoma ranjeni i sa dubokim bolom. A nema ništa gore kad se ne mari za taj bol već još više i prouzrokuje i individualno i nacionalno, tom našem narodu...

Ipak, taj pečat manje vrednosti koji narodu ne prija od stranaca isto s apetitom prouzrokuje kod svojih sopstvenih drugačijih naroda u bližoj okolini.

Idealno bi bilo da svi kao individue i narod, da kad jednom zna kako nešto boli, zašto isti bol prouzrokovati bilo kome, pa i neprijatelju?


M.M. Naravno da možeš, kao i svi ostali, i tako je Simo. Logično je što je pitala da dođeš u SAD jer masa čeka u red po ambasadama da dođe ni u jednu drugu zemlju osim njenu, a ja imam prijatelje koji su se iz San Dijega odselili u Francusku, drugi u Rumuniju, Meksiko...Gospodnja je Zemlja i SVE što je na njoj.

Ipak normalno je da svako voli svoj kraj, a ja sam ovog jutra uređivala moj album iz našeg kraja u Vojvodini gde boravimo kad dođemo. Izgleda da me je uhvatila nostalgija jer sam danas trebala biti tamo, a nisam mogla. Evo tog mog albuma iz mog i mog supruga rodnog kraja. A draga družino, volela bi da i vi napravite svoj album vašeg kraja pa da postavite ovde, da se svi bolje upoznamo.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1102119201313.17110.1476694655&type=3

Слике
This is our town Sid in Serbia (Fmr. Yugoslavia). My personal photos are from 20...Прикажи више
Фотографије: 196

S.S.
pogledao sam ga pre nego li sam napisao ono gore i bas tvoj album koji je prelep me je potakao da napisem to sto sam napisao ,eto pozeleo sam da obidjem sid i to jezero za koje prvi put cujem a tako je blizu ,sledeci vikend idem da vidim tu lepotu .....

M.M.
Hvala puno Simo što ti se dopada ovaj album, a jutros sam dodala i fotke iz mog sela Begeča i promenula ime albumu koji sad reflektuje da su to mog muža i moj rodni kraj. Nemoj da misliš da sam pristrasna, ali jezero u Begeču koje je pravi živi zaliv od Dunava je neuporedivo lepše jer nije veštačko od tog malog Sotskog u okolini Šida, to i moj muž kaže. Idem da nađem te fotke da ne tražiš, i tamo bi vas neke koji želite doći provela kad sledeći put dođem, ako Bog da. Evo sad ću to polstaviti.

M.M. Izvini Mirjana što smo malo skrenuli sa teme, eto mene jutros uhvatila nostalgija i mnogo mi nedostajete...

Evo Simo ovo je prva fotogrfija tog jezera koja se zove Jama, i još sledećih fotografija što je moj brat neki dan postavio i napravio mi zazubice... hmrk, hmrk...


D.B.B. ma ne sekiraj se brzo ces ti doci u stari kraj pa cemo sew naci svi zajedno. A kad se vide fotke ko nebi pozeleo da tamo bude

M.M.
Hvala, hvala saosećajno Danče, ipak jutros je pala i suzica jer sam se toliko nadala da ću tamo provesti septembar i oktobar ali...evo i sad mi kanula. Nisu li divne te fotke što je napravio moj brat na Jami u mom selu Begeču. Joj šta mi je, samo sam tamo bila 13 god, pa posle u Maruševcu, pa Ilinoisu i već 35 god. u Kaliforniji. Je li to ja starim toliko brzo pa se sećam detinjstva ili... neznam. Baš rekoh mom drgom jutros da izgleda toliko cenimo vreme jer nam je već više od pola prošlo, kao i ljude jer su najvažniji u životu.

Evo sad mi pade na pamet onaj stih u Bibliji:
Nauči me tako brojati dane moje da bi stekla srce mudro...

M.P.
Miro pa kako si mogla da napustis takvu lepotu i da odes u beli svet?
Evo ja sam neke fotke iz tvog albuma postavio na moj profil.

M.M.

Tad toliko to nisam ni primećivala niti cenila kao sad, a otišla sam zato što sam morala jer su mi diktirali i kada i za koga da se udam. Tako je to kad imaš crkvenog vladiku koji ti kaže da si išla na teologiju da se bolje udaš, pa sam im dokazala da to nisam ja, da mi netreba njihova pomoć i tako sam bukvalno pobegla iz jednog muškojurišanja i dopeljala u drugi u Čikagu, odakle sam nakon nekoliko godina isto pobegla na godinšnji odmor i š;epala popularnog šidskog momka kojeg su isto tako cure jurile, a njegov otac se nadobijao besplatnog mleka, kajmaka i sira godinama... nije čudo što me toliki ne vole jer sam im obrala kajmak pa i sad kad se vrati u posetu neke žene ga pitaju zašto ih nije gledao u to doba. Pa nije zato što je morao da ispuni značenje svog imena LJUBOMIRA, da ljubi Miru a ne neku drugu, razumeš?

Šta ću Miloše kad moram da kontriram svaki put kad pročitam izjavu da su svi otišli u beli svet trbuhom za kruhom, jer to nije bio naš razlog, nimalo, jer je moj dragi imao privatan biznis tamo još kao mladić i još ga se današnje žene sećaju po njegovom tadašnjem famoznom narandžastom BMW-u kad ih je razvozio po Beogradu...

Ustvri došla sam nazad u Jugu i odlučila da ostanem, ali za našu svadbu Tito umro i sve krenulo nizbrdo, pa smo se pokupili i vratili nazad u Hinsdale, u okolini Čikaga, pa mu se tamo nije dopadalo radi prestrašne zime, i onda smo dopeljali kao 'tice selice u južne toplije krajeve, i to ti je to. I sad sam neotporna i za vašu jesen a kamo li -2 C jer nikad nemamo zimu ni snega, čak ni 10 C po danu.

M.P.
Razumem. Kako su nasi zivoti neobicni. Ali ipak svo to iskustvo obogacuje coveka i vredno ga je bilo proziveti, zar ne?

M.M.
Da, da, eto može jedan čovek da ti iskorji čitav život, neko bi nazvao sudbinu, ali kad vidim koliki bi voleli da su u mojoj, ne kajem se već zahvaljujem Bogu na vođstvu kroz sva ta, tada i neprijatna iskustva koja su se završila ovako kako je.

Znaš, tajila sam to godinama jer nisam htela da inkriminišem lidere kao što nije ni Isus Judu, ali sad je već skoro 35 godina i čemu više?

Takva su to bila vremena diktature i u komunizmu i u crkvi, tako da ustvari Miloše, osećala sam se nepoželjnom u svom kraju pa otišla gde jesam, da ne poveruješ, ali moraš, jer vidiš kako ovde originalno piše naš mudri Ivo Andrić. Kad smo takvi kakvi smo nije čudo razbežani smo.

M.P.
Da, ali poslusaj sta kaze i Aleksa Santic u svojoj pesmi:

OSTAJTE OVDE



Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat' ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručja sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovde vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji krševi i goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vam svako bratski ruku steže -
U tuđem svijetu za vas pelin cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta.

Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije, -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz