Zaboravivši na iskustvo ranijih
generacija, jedan deo naše populacije se pokrenuo na pothranjivanje
lične sujete - kroz formu širenja nacionalne svesti. Ali kako
sujeta ljude čini lako osetljivim i uvredljivim, nacionalna svest je
uskoro ljude navela na agresivnu odbranu ugroženih nacionalnih
prava.
Promovisanje nacionalne svesti
utemeljeno je na osvešćivanju u međuvremenu zapostavljenih
nacionalnih vrednosti - srpskog jezika, pisma, vere, tradicije,
zemlje, svetinja, porekla i karaktera.
Pothranjivanje Ega, utemeljeno
je, igrom slučaja, na samim zabludama: jezik kojim govorimo izmenjen
je mediteranizacijom pod uticajem starosedelaca Balkana. Samo
ćirilično pismo je semitskog porekla (Grci su alfabet dobili od
Feničana). Svoje izvorne slovenske vere naš narod se odrekao pod
uticajem tri nove vere koje su se na našem tlu pojavile pod uticajem
grčkog, rimskog i turskog političkog i kulturnog uticaja. Izvorno
slovensko genetsko poreklo nam je sačuvalo svega oko desetak
procenata stanovništva zemlje. Zemlja je zemlja starosedelaca, dok
smo našu prapostojbinu ostavili negde iza Karpata, ili još dalje u
prošlosti - negde između Irana i Indije. Svetinje - što god
proglasimo svojom svetinjom, to ubrzo izgubimo, pa se može reći da
su naše svetinje jedan od najvećih izvora naših nevolja. Čak i
naš karakter nije izvornog slovenskog porekla, već smo ga formirali
pod velikim uticajem zatečenih starosedelaca Balkana.
KARAKTER
I GENETSKO POREKLO DANAŠNJIH SRBA
Da
li se naš čovek koji se toliko ponosi svojim srpskim i slovenskim
poreklom ikada zapita zašto po svom izgledu i karakteru toliko
odstupa od ostalih Slovena, kao na primer Rusa, Čeha i Slovaka koje
odlikuju izražene plave oči, plava kosa, i što se tiče karaktera
- gotovo potpuno odsustvo sujete i ratobornog duha?!
Istorijski
izvori i arheološki nalazi opisuju Slovene ranog srednjeg veka na
Balkanu kao tipične predstavnike nordijskog rasnog tipa, dakle
drugačijeg izgleda od prosečnog izgleda naše populacije.
U
delu “U vrtlogu života - prilozi etničkoj i istorijskoj
antropologiji” prof. dr Petra Vlahovića čitamo:
“Po Pseudo-Cesariju, odnosno
525. godine nove ere, po dolasku u Norik, Panoniju i Ilirik, Sloveni
su visokog rasta, dolihoidni (po Županiću oko 60%), svetle
kompleksije. Kožu je odlikovao, kako kaže Županić, jači roze
inkarnat a kosu crvenkast sjaj. Ovaj opis potkrepljuju i podaci
arapskih pisaca VII-XII veka, kao i podaci vizantijskog istoriografa
Prokopija iz 562. godine nove ere.”
Poznati
antropolog Vladimir Dvorniković u svom delu “Karakterologija
Jugoslovena” takođe kaže:
“Jugosloveni ranog srednjeg
veka pokazuju još pretežno nordijski karakter. Lobanje najstarijih
jugoslovenskih grobova većinom su dolihoidne (85,7%). Jugosloveni u
prvoj polovini srednjeg veka bili su narod snažna i visoka uzrasta,
izdužena oblika lobanje i svetle kompleksije. Boja kože pokazivala
je ružičast inkarnat, a plava ili otvorena smeđa kosa crvenkasti
sjaj. Prema tome se rasno obeležje starih Jugoslovena u glavnim
crtama podudara sa spoljašnošću keltskih i germanskih plemena u
vreme njihove seobe na jug. Jugosloveni ranog srednjeg veka zastupali
su prilično čistu arijevsku rasu (ksantodolihokefaliju), kako je
još i danas nalazimo u Švedskoj i Engleskoj.”
Posle
ovih citata, nameće nam se pitanje:
Ako
su Sloveni plavi i imaju izduženu i pozadi zabačenu lobanju, zašto
mi izgledamo drugačije? Zašto smo tako tamnoputi i ravno isečenog
temena?
Često
se čuje misao da smo takvi zbog mešanja sa Turcima. Turci su pre
mešanja sa starosedeocima Male Azije bili narod uglavnom mongolskog
porekla, pa ako smo izmešani sa njima, trebalo bi da prepoznamo među
nama znatan broj ljudi sa njihovim tipičnim prćastim nosem, uskim
očima i crnom čekinjastom kosom. Ali, to svakako nije naš prosečan
izgled.
Obratimo
pažnju gde su se u našoj zemlji plavokosi ljudi slovenskog izgleda
najviše sačuvali? Na jugu i jugoistoku Srbije, i upravo u onim
područjima gde su se najviše zadržali Turci, i gde je islam
najviše zastupljen, a to su područja Sandžaka i muslimanskih
gradova u Bosni. U tim područjima srećemo ljude najsvetlije puti,
koji najviše odgovaraju izgledu tipičnih Slovena, kakvi su danas,
na primer, Rusi.
Takođe,
obratimo pažnju na ona područja naše zemlje koja su gotovo sasvim
čista od mešanja sa Turcima, kao što su pojedina planinska
područja Crne Gore. Da li tu nailazimo na plave Slovene, ili upravo
na najtamnoputije stanovništvo na Balkanu?
Očigledno
je da naša tamnoputost nema veze sa Turcima, niti bilo kojim drugim
mongolima (Avarima i dr.), već sa starosedeocima Balkana koje
antropolozi svrstavaju uglavnom u dinarce i mediterance.
Po
doseljavanju na Balkan, Sloveni su izazvali migraciju starosedelaca u
više brdovite i planinske krajeve, pa su u vreme turske okupacije
Sloveni prvi bili izloženi odvođenju u ropstvo, turskim osvetama
povodom čestih buna i jakom uticaju islama. U opustošene krajeve
zemlje su se zatim spuštali starosedeoci sa viših planinskih
područja, i tako se genetski sastav stanovništva naše zemlje vrlo
brzo promenio u dominaciju dinarskih i mediteranskih starosedelaca.
Oni Sloveni koji su primili Islam, a to je bilo uglavnom gradsko
stanovništvo, najviše su sačuvali svoj izvorni genetski entitet.
Njih je muslimanska vera najviše sačuvala od mešanja sa gordim i
ratobornim starosedeocima Balkana.
ISTORIJA
I GENETIKA O NAŠEM POREKLU
O
samim starosedeocima Balkana istorija vrlo malo govori. Istorija
dosta govori o osvajačima Balkana, koji su istog nordijskog porekla
kao Sloveni. Antički Grci, zatim Iliri, Tračani, Dačani, Kelti i
Germani su isto tako plavi kao i Sloveni, a takođe, sve ih odlikuje
zajednička indoevropska jezička grupa, što znači da dele
zajednički fond korena reči, što otkriva njihovo dalje zajedničko
poreklo. Svi ti narodi su u različitim istorijskim razdobljima
vladali delovima Balkana, a zatim bi se stapali sa tamnoputim
starosedeocima o kojima istorija gotovo ništa ne govori. Međutim,
savremena saznanja iz genetike nam pružaju metodologiju kojom možemo
mnogo egzaktnije od same istorije da utvrdimo poreklo i kretanje
naroda kroz vreme i prostor. Analiza genetičkih markera tipičnih za
određenu populaciju, koji se nasleđuju i koji se mogu analizirati i
u živoj populaciji i u skeletima starim hiljadama godina, mogu nam
često mnogo više reći od uvek nesigurnih istorijskih izvora.
Genetika nam neće mnogo reći o poreklu samog srpskog imena, ali nam
može mnogo toga reći o poreklu same srpske populacije.
ŠTA
KRVNE GRUPE OTKRIVAJU O NAŠEM POREKLU
Razlike
između krvnih grupa nastale su mutacijama, a kako se krvne grupe
nasleđuju, mogu nam poslužiti kao genetički markeri na osnovu
kojih možemo da odgovorimo na mnoga pitanja o poreklu čoveka i
naroda.
Iako
se nekada verovalo drugačije, savremena saznanja iz genetike su
otkrila da je krvna grupa A izvorna krvna grupa ABO sistema a da su
od nje mutacijama nastale krvne grupe O i B.
Kako
je A krvna grupa izvorna, ona je odlika naroda različitog porekla,
pa je imaju Eskimi, Ugrofinci, pripadnici nordijskog rasnog tipa u
koje spadaju izvorni Sloveni, Germani i Kelti i razni drugi narodi.
(U našoj zemlji je odlika slovenske, semitske i ugrofinske
populacije.) Krvna grupa B se prvi put pojavila kod jednog mongola,
pa je danas odlika mongolske populacije. Nulta krvna grupa je u svetu
najzastupljenija kod američkih Indijanaca i afričkih naroda, dok je
u Evropi odlika pet starosedelačkih populacija, koje su između sebe
antropološki slične, a to su: kromanjonci (Dalarna u Švedskoj,
ostrva u Dalmaciji, Albanci Gege, Grdelica u jugoistočnoj Srbiji),
dinarci (Crna Gora, Hercegovina, zapadna Srbija), i mediteranci:
istočni (severna Dalmacija, jugozapadna Grčka), zapadni mediteranci
(Sicilija, Sardinija, južna Italija, crnogorsko primorje,
jugoistočna Srbija, južna Rumunija), i atlantski mediteranci
(starosedeoci Irske i Škotske, Baskijci, srednja Dalmacija,
Hercegovina...). Nulta krvna grupa je najzastupljenija na zemljinoj
kugli, ali je recesivna u svom ispoljavanju, pa mnoge osobe koje
imaju A ili B grupu, takođe imaju i gen za nultu krvnu grupu
nasleđen od jednog roditelja, ali se on ne primećuje u serumskoj,
već samo u genetskoj analizi. Zbog toga, u fenotipskoj analizi uže
Srbije, nultu krvnu grupu ima svega 33% stanovništva, u Crnoj Gori
35%, a na Kosovu 42%. Ako želimo da saznamo realnu zastupljenost
gena za nultu grupu, onda treba da izračunamo verovatnoću za njenu
realnu zastupljenost, koristeći posebnu formulu. Ta verovatnoća za
realnu zastupljenost gena za nultu krvnu grupu iznosi za Srbiju 58%,
za Crnu Goru 59%, a za Kosovo 64%. U skeletima srpske srednjovekovne
prestonice Rasa nulta krvna grupa je zastupljena svega kod 13,9%
skeleta, što je drastično manje od 42% koliko je srećemo u
populaciji Kosova polovinom XX veka. To znači da su u devetom i
desetom veku Srbi bili veoma malo izmešani sa dinarcima i
mediterancima koje odlikuje nulta krvna grupa, dok su bili veoma
izmešani sa Avarima. Naime, skoro svaki drugi skelet nađen u Rasu,
imao je gen za B krvnu grupu, nasleđen bilo samo od jednog, bilo od
oba roditelja. Tamo gde su se na Balkanu potomci nekadašnjih Avara i
drugih mongola najviše zadržali, tu i danas vidimo veliku
koncentraciju B krvne grupe (Bihać i okolina, Kninska krajina...).
Najveća
koncentracija B krvne grupe u Srbiji (bez Kosova), je u opštinama:
Stari Grad (26%), Osečina (25%), Bela Crkva, Petrovac na Mlavi
(23%), Veliko Gradište, Koceljevo, Žarkovo (22%), Banja Luka (21%),
itd, a najmanja je u opštinama: Mionica (9%), Nova Varoš, G.
Milanovac, Topola, Vršac (11%), itd. Najveća koncentracija krvne
grupe A je u opštinama: Vršac (50%), Padina, Niš, Kosjerić (49%),
Vranje, Topola, Leskovac (48%), itd, a najmanja je u opštinama:
Sombor (27%), Kikinda (28%), Varvarin (30%), itd. I najveća
koncentracija nulte krvne grupe je u opštinama: Varvarin (49%), Soko
Banja (48%), Sombor (47%), Sremska Mitrovica, Ljubovija (42%),
Lajkovac (41%), Opovo (40%), Inđija, Kragujevac, Novi Sad, Novi
Pazar, Užice, Smederevska Palanka (39%), itd, a najmanja u
opštinama: Jagodina (29%), Ćuprija (30%), Vranje, Niš, Kladovo
(31%), itd.
ZASTUPLJENOST
KRVNIH GRUPA (ABO) U SVETU
KRVNE
GRUPE I KARAKTER
Same
krvne grupe ne determinišu čovekov karakter, ali kako se nasleđuju
kao nekakav beleg one prate populaciju određenog porekla, pa se
samim tim nasleđuju zajedno sa onim karakternim sklonostima koje su
tipične za određenu populaciju.
Zbog
izražene savesti, narodi sa A i B grupom su skloni bilo zrelom
nadvladavanju svojih iskušenja, bilo licemerstvu, dok narode sa
nultom krvnom grupom, zbog nedostatka svesti o ličnoj odgovornosti,
odlikuje iskreno i otvoreno izražavanje unutrašnjih poriva, kao i
sklonost da za svoje neuspehe okrivljuju druge.
Narode
sa A i B grupom odlikuje izražena introvertnost, dok su narodi sa
nultom grupom iskreni, otvoreni i ekstravertni. Prve, zbog izražene
introvertnosti, odlikuje traženje spoljnjeg izvora zadovoljstva
kojim će se ugušiti svaka svest o unutrašnjem nezadovoljstvu, što
se manifestuje kroz njihovu izraženu sebičnost. Druge, zbog
ekstravertnosti, odlikuje otvoreno izražavanje unutrašnjeg
nezadovoljstva, najčešće kroz međusobne sukobe, ili neke druge
mehanizme psihičkog pražnjenja. Ta razlika između ove dve grupe
ljudi primećuje se i u njihovoj muzici. Narodi sa A i B krvnom
grupom skloni su da slušaju veselu muziku sa muzičkim ukrasima,
kojom će se opiti i zaboraviti na unutrašnje nezadovoljstvo, dok su
narodi sa nultom grupom skloni da slušaju muziku da bi se psihički
praznili, pa njihovu muziku odlikuje izražen ritam i često vrlo
depresivan duh.
Za
razliku od naroda sa A i B grupom koje odlikuje izražena sebičnost
i plašljivost, narode sa nultom grupom odlikuje ponositost, a zbog
ponositosti - uvredljivost i sklonost međusobnim sukobima. Možemo
primetiti da narode koje odlikuje izražena nulta grupa odlikuje i
epika - priče o junacima iz prošlosti, što nije odlika naroda sa A
i B krvnom grupom koji nemaju izraženu ponositost i sujetu, pa im
epske priče nisu interesantne. Ponositost, sujeta i buntovni
karakter naroda sa nultom grupom rezultuje njihovim stalnim
separatisanjem i formiranjem plemenskih zajednica. Mapa svetske
zastupljenosti nulte krvne grupe pokazuje izraženu prisutnost
plemenskih odnosa na onim područjima gde je ona najviše
zastupljena, na primer, kod američkih Indijanaca i većine afričkih
naroda. Populaciji sa nultom grupom često nedostaje njen izvorni Y
hromozom (nasleđuju ga samo muškarci), što znači da su zbog
ratobornog duha i duha međusobne nesloge često gubili svoje muško
stanovništvo, i zatim dobijali sa muške strane Y hromozom
okupatora. Narodi sa A i B grupom često drže potčinjenim narode sa
O grupom, koristeći slabost njihovog međusobnog trvenja i nesloge.
KORELACIJA
IZMEĐU KRVNIH GRUPA I DRUGIH ANTROPOLOŠKIH ATRIBUTA
Od
123 anketirana studenta Beogradskog univerziteta krvnu grupu A je
imalo 56 studenata, nultu - 40, B - 19 i AB - 8 studenata. Anketa je
pokazala sledeću korelaciju između krvnih grupa ispitanika i
njihovih psihofizičkih antropoloških atributa:
BOJA
KOSE
Crna
kosa je najzastupljenija kod krvne grupe AB (37,5%), zatim kod krvne
grupe A (28,6%) i kod grupe B (26,3%), a najmanje kod nulte krvne
grupe (22,5%). Smeđa kosa je najzastupljenija kod nulte grupe
(72,5%) zatim kod B grupe (57,9%), potom kod A i AB grupe (po 50%).
Svetla kosa je najzastupljenija kod A krvne grupe (19,6%) a najmanje
kod nulte grupe (5%). (Objašnjenje: crna kosa je odlika semićana i
alpida koji imaju A grupu a takođe i mongola koji imaju B grupu.
Svetla kosa je odlika nordida - Slovena koji imaju A grupu, a smeđa
kosa je odlika dinaraca i mediteranaca koji imaju nultu krvnu grupu.)
OBLIK
NOSA
Prćasti
(mongolski) oblik nosa je najzastupljeniji kod osoba sa B krvnom
grupom (21,1%), a najređi je kod osoba sa nultom grupom (10%).
Grbast (semitski) oblik nosa je najzastupljeniji kod A krvne grupe
(8,9%), a zatim kod nulte (2,5%), dok među 123 ispitanika, nijedan
student sa B ili AB krvnom grupom nije imao grbast oblik nosa.
SPOJENA
ILI ODVOJENA JAGODICA USNE ŠKOLJKE
Spojena
jagodica usne školjke je najzastupljenija kod osoba sa A (32,1%),
dok je najređa kod osoba sa nultom krvnom grupom (15%).
ŠTA
DRUGI GENETIČKI MARKERI OTKRIVAJU O NAŠEM POREKLU?
Geni
zaduženi za krvne grupe belih krvnih zrnaca pokazuju mnogo veću
varijabilnost od gena ABO sistema, pa nam mogu pomoći da preciznije
definišemo određene populacije. Na primer, antigen HLA-A1 prati
izvorne Slovene, Germane, Kelte, Indo-Irance i ostale narode koji su
pripadnici nordijskog rasnog tipa.
Zastupljenost antigena HLA-A1 se
podudara sa zastupljenošću indoevropske grupe jezika što je
potvrda za zajedničko genetsko poreklo svih izvornih nosilaca
indoevropske grupe jezika.
Većinu ostalog stanovništva
Jugoslavije čine starosedeoci Balkana: dinarci i razni mediteranci.
U Jugoslaviji su takođe prilično zastupljeni ugrofinci, bilo preko
Mađara, bilo preko starosedelaca nekada zaleđene Evrope, a koji su
se sa Alpa spustili u Panoniju. Mongoli su se sa Slovenima najviše
izmešali preko Avara a manje preko Turaka.
Na
osnovu zastupljenosti markera HLA-B gena u Jugoslaviji, analizirajući
genetsko poreklo bar od strane jednog roditelja, 29,02% stanovništva
ima dinarski antigen HLA-B5; drugi po redu zastupljenosti su potomci
starih Pelazga - istočni mediteranci, čiji antigen HLA-B35 ima
24,09%.
Zapadnomediteranski
antigen HLA-B18 ima 17,76% stanovništva, a atlantskomediteranski
antigen HLA-B12 ima 16,03% stanovništva. Zatim su na redu mongoli
čiji antigen HLA-B16 ima 13,69% stanovništva, pa odmah zatim
izvorni Sloveni, čiji antigen HLA-B8 ima 13,43% stanovništva.
Semićana ima 11,78 procenata, Ugrofinaca 10,65%. U stanovništvu
bivše Jugoslavije sledi još oko desetak malobrojnih populacija sa
svojim tipičnim antigenima, koji ovde neće biti predmet našeg
istraživanja.
BIBLIJSKA
GENEALOGIJA NARODA SVETA
urađena
na osnovu biblijskih izvora i genetičkih saznanja
POREKLO
SRPSKE NESLOGE - HAMOVO PROKLETSTVO
Iako
je zbog greha ceo ljudski rod snašlo prokletstvo, Sveto pismo
posebno naglašava prokletstvo Hamovih potomaka. Nojev sin Ham je
pokazao izraženo nepoštovanje prema svome ocu, pa se njegova
slabost prenela i na njegovo nepokajano potomstvo. Prokletstvo za
Hama glasi da će biti “sluga slugama braće svoje”, a za
Jafetove potomke je obećan blagoslov koji će oni dobiti živeći u
“šatorima Simovim” (1.Mojsijeva 9,20-27), što znači da će
indoevropski i drugi njima genetski bliski narodi imati blagoslov od
semićana (Jevreja, Arapa...), dok će im “Ham biti sluga”.
Dinarci,
mediteranci, razni afrički narodi i većina američkih Indijanaca
zaista na sebi nose Hamovo prokletstvo, što se odmah može
prepoznati po njihovim tipičnim plemenskim odnosima koji ih odlikuju
svugde po svetu. (Nulta krvna grupa je genetički marker zajednički
za sve Hamove potomke.) Zbog svog velikog Ja, svoje izražene sujete,
oni nisu u stanju ni na sastanku kućnog saveta da se slože između
sebe, jer im je važnije da dokažu da su u pravu, nego da odgovore
na potrebe života zbog kojih su se sastali. Njihov duh nesloge,
njihovu nesposobnost da formiraju pravnu državu, njihove plemenske
odnose i međusobne sukobe, uvek iskoriste semićani i jafetovci i
njima zavladaju.
Najstarije
civilizacije u istoriji su uglavnom formirane od pokorenih hamitskih
plemena od strane semitskih ili jafetovskih osvajača. Kada se
nordijski kolonizatori povuku iz Indije, Afrike, ili bilo kod drugog
područja gde su dominantni hamovski starosedeoci, ubrzo dolazi do
obnavljanja plemenskih sukoba. Duh plemenskih sukoba i separatizma je
u prirodi sujetnih Hamovih potomaka.
“Sujeta je neosporno jedna
forma ludila, pošto je često vladala čak i celim narodima.”
(Jovan Dučić)
Nepoštovanje
autoriteta rezultuje gubitkom svakog poštovanja (i prema sebi i
prema drugima), što dalje rezultuje formiranjem surogata za
poštovanje - ponositošću, idolatrijom, nacionalizmom, i sl. Kada
čovek nije u stanju da voli sebe i druge kakvi oni jesu, on počinje
da voli vrednosti u sebi i drugima, pa postaje iskompleksiran i
sujetan. Pored sujetne osetljivosti koja rezultuje lakom međusobnom
uvredljivošću i sukobima, sujetnu osobu odlikuje još jedno zlo.
Kako je zbog svoje sujete zavisna od toga šta će drugi o njoj da
misli, ona je sklona da žrtvuje načela poštenja i pravičnosti da
bi zadržala odobravanje zajednice. Ako pođemo od poznatog
prepisivanja na ispitima, pa preko rođačkih veza, stići ćemo čak
do zločina protiv čovečnosti učinjenih u ime vere i nacije. Dok
prepisivanje na času ima pokriće pred savešću prijatelja, zločini
učinjeni u ime vere i nacije imaju pokriće pred savešću čitave
zajednice. Izopačava se predstava o pravom prijateljstvu i
pravičnosti, pa onaj ko odbija da saučestvuje u nepravdi biva
proglašen izdajicom, a strah od takvog etiketiranja ne može da
podnese onaj ko se pokorava svojoj sujeti. Sujeta je osnov formiranja
plemenskih odnosa i plemenskog izopačenja predstave o dobru i zlu.
Na
pitanje “Šta je za vas zlo?” pripadnik afričkog plemena
odgovara: “Zlo je kada nas susedno pleme napadne i opljačka!” A
na pitanje “Šta je za vas dobro?” on odgovara: “Kada to isto
mi uradimo njima!”
Ta
plemenska svest je odlika i naše psihologije. Ne gleda se kakav si,
već ko si i kome pripadaš. Onaj ko ne podražava kultni odnos prema
zajednici, ko nije spreman da žrtvuje načela poštenja i pravde
zarad interesa zajednice, proglašava se izdajnikom i neprijateljem,
a onaj ko se bori za kult zajednice, proglasiće se i herojem pa
makar bio i ubica. Svest o ličnoj odgovornosti ne postoji, već su
za sve krivi “oni drugi”.
Zbog
površnih kriterijuma o dobru i zlu, koji su posledica plemenske
svesti, pojam ubice ili kriminalca kao omiljenog narodnog vođe, nije
stran našem mentalitetu.
Antropolog
Vladimir Dvorniković u svojoj “Karakterologiji Jugoslovena”
izražava zapanjenost onim delom naše populacije koja je sklona da
veliča i proglašava junacima ljude koji su ogrezli u kriminalu i
zločinima svake vrste. On navodi primer kako su građani jedne
opštine tri puta birali predsednika koji je već bio kažnjavan
zatvorom zbog ubistva i pljačke.
Plemenska
svest, sa svojim pratećim plemenskim sukobima, najviše je izražena
upravo tamo gde je najviše zastupljena mediteranska i dinarska
populacija.
Stric
Petra Drugog Petrovića Njegoša, vladika Petar Prvi Petrović
(1748-1830), preuzeo je na sebe odgovornost da razumnim ukorima,
preklinjanjem i pretnjama, molbama i kletvama, ujedini crnogorska
plemena koja su vekovima bila u međusobnom sukobu i ratu. Njegove
poslanice možda najbolje otkrivaju tipičan plemenski karakter
dinaraca i njihovo iskušenje stalnih međusobnih sukoba. Obraćajući
se u svojoj poslanici “glavarima, starešinama i svima Katunjanima”
vladika Petar piše:
“Videći vašu neslogu i
domaću rat u sva plemena od vaše Nahije, ja s mojom najvišom
žalošću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj đeci
najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli
i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko
štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite.
Vi se ne možete krvi bracke
nasititi, vaša slava, vaše poštenje vaša pohvala i dika i vaše
junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju
sreću i radost nahodite.
Svi narodi, koji u tursku zemlju
žive, neprestano rade da se iz nevolje izbave i oslobode, kako
čujete. A vi i ostali Crnogorci u isto doba radite da svoju slobodu
izgubite i da u vječnu sramotu i nevolju, mimo svih ostalih narodah,
ostanete, i nitko vas ne siluje da tako činite, nako sobstvena vaša
volja i zli običaj, koji ne hoćete nikojako ostaviti.
Vi činite ono što znate, no ne
znate što činite.
Vi nikoga ne slušate, ko za
dobro vaše radi i govori, a neka dođe koji lažac među vama, svi
ćete mu vjerovati što vi reče, koji će biti od vas počitovat,
kako što su i prvi počitovani bili, neki za cara, neki za proroka,
a neki za svetitelja i čudotvorca, no istini i pošteni čojek ne
ima među ovijem narodom mjesta. ... Ja se čudim kako vi mislite
živjeti jedni s drugima u rat i sa svakijem naokolo sebe u nemir...”
Pred kraj svoga života, vladika
je u svojoj Poslanici Crnogorcima i Brđanima pisao:
“Evo su već prošloga
proljeća aprila mjeseca pasale trideset i osam godištah, otkada sam
ja postao među vama vladikom. ...
Vi moje nauke primiste,
poslušaste, i ... Bog vam dade sreću... Molih vas da kuluk i
praviteljstvo postavite, ... da praviteljstvo narodom vlada i da
narodna đela upravlja, a kuluk da zle ljude fata i na sud dovodi,
kako što se u cijeli svijet čini, jer bez toga ne mogaše bit ni
slava ni sloboda vaša utvrđena, ni dugovjeka. I vi tako činiste.
Nastade dakle zakonik među
vama, nastade sud i pravda, mir i tišina, vrijeme srećno i blaženo,
radost i veselje za dobre i bogobojazne ljude i nejaku siromaš i
sirotinju, prestade samodovoljstvo, prestade domaća rat i
krvoproliće. ... Putnik mirno putovaše, trgovac slobodno trgovaše,
rabotnik svoju rabotu veselo rabotaše i čoban svoju stoku bez
straha pasijaše i Bogom blagoslovena tišina na sve strane
prebivaše.
No budući vam milije zlo nego
dobro, ne mogaste praviteljstvo među sobom trpjeti, želeći da se
opet na obična vaša zla i samovoljna djela povratite i da jedan
drugome krv pijete.
Ne bi vam ugodno, da vas ljudi
od svijeta počituju dobrim i poštenim narodom, kako sam pređe
reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni, i da imate
uvažavanje kako i ostali narodi evropejski, nego je vam draže i
milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da
stime i pristupišta nigdje nemate i da vas ćeraju kako hajduke i
razbojnike.
Vi ste od svakoga cara i kralja
voljni i slobodni, da vi niko ne zapovijeda; no nijeste jedan od
drugoga; vi slobodu svoju ne poznajete i poznati je ne hoćete; vama
je protivno sve što je Bogu i poštenim ljudima ugodno; vi ste od
Boga odstupili i sasvim strah Božji izgubili; vi ne nahodite dobra i
poštenja ni u čem, nako u svoje zlo i bezakono samovoljstvo i vi ne
imate višijeh zlotvora od samijeh sebe i vama niko ništa ne čini
bez vaše zađevice.
Ja vas zaludu u sve vrijeme
mojega među vama vladičestvovanja učih i nastavljah na sve ono što
mogaše služit na vašu korist i poštenje, i zaludu se toliko sile
vremena trudih, ne štedeći ni života ni imjenija mojega za vaše
opšte narodno dobro. Da sam to činio za koji drago ostali narod od
svijeta, on bi mi blagodario i ja bih među njim srećno i veselo
živio i moje bi ime u ljubavi onoga naroda vječno ostanulo, a među
vama je moje srdce od vašeg zločinstva uvehlo i starost moja
oskorbljena, da počivala i radosti nigda nemam. ... (Vladika Petar
Prvi Petrović, Poslanica Crnogorcima i Brđanima, Cetinje 1825)
ZAKLJUČAK
Slabosti
karaktera koje nisu bile pobeđene u vreme mira, nego su čak postale
temelj čovekove revnosti, u vreme iskušenja bivaju isprovocirane i
postaju izvor mržnje, sukoba, i na taj način izvor kršenja svih
onih principa koje vernici zvanično proklamuju. Najveća zla u
istoriji sveta učinjena su u ime najuzvišenijih ideala, u ime
ljubavi, slobode i u ime Boga. Za tako nešto nisu krivi ni Bog, ni
ljubav, ni uzvišeni ideali, ni sama religija, već sam čovek.
Odgovornost
za međusobne sukobe i netoleranciju leži ne samo na vernicima, već
i na sveštenstvu obe religije. Iako svaki pojedinac pred Bogom i
ljudima sam jeste odgovoran da razume duhovnu prirodu svoje religije
i da po njoj živi, mnogo bi se pomoglo kada bi mu se učenje
serviralo tako da on može sasvim jasno da napravi razliku između
dobra i zla; i da revnost pokrenuta sujetom, krivicom i strahom bude
raskrinkana i ukorena još u vreme mirnog suživota različitih
verskih zajednica. Sveštenstvo obe religije ima veliki zadatak da
ljude ohrabri u zdravoj savesti da budu poslušni Bogu čak i onda
kada svetovna vlast ili većina zahteva od njih drugačije. Zbog
sujetnog odobravanja većini i zbog straha od autoriteta vlasti,
mnogi su skloni da izopače suštinska načela svog verovanja. Onda
kada oni koji postupaju ispravno bivaju u iskušenju da od mnoštva
budu proglašeni izdajicama zato što ne gledaju ko je ko, tada
sveštenstvo treba autoritetom svoje nauke da ohrabri zdravu ljudsku
savest i da otvoreno osudi duhovno izopačenje i njegov plod -
netoleranciju i nepoštovanje drugačijeg. Ako religija svojim
zahtevima ljude ne čuva od zla, onda ona postaje svoja najveća
suprotnost, jer ljude navodi da čine zlo upravo u ime onih ideala
koji postoje zato da bi ljude sačuvali od zla. Bog je dao svakome
mesto pod suncem, i ako ljudi svoj život ne zemlji ne naprave
paklom, u Bogu će naći silu i karakter da od života naprave raj,
onoliko koliko to do njih stoji.
