UDARNA SNAGA ISTINE - Prokletstvo nacije
 
Saturday
2016-12-03
7:44 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Prokletstvo nacije »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

PROKLETSTVO NACIJE



Beograd, 2004.


Napisao: Miloš Bogdanović, milos@net.yu

Lektor: Marija Bogdanović


Recenzenti:


Dr Marko Mladenović, prof. prava

Dr Svetozar Sinđelić, prof. filozofije

Mr Ksenija Slankamenac, antropolog

Mr sc. dr Lidija Ćuk, psihijatar



Izdavač: Miloš Bogdanović,


Tel. 381-(0)11-426-940, Mob. 381-(0)64-15-15-092




PROKLETSTVO NACIJE



Beograd, 2004.




PRVI DEO - TITOIZAM I OPOZICIJA


DRUGI DEO - LAŽNA REFORMACIJA


TREĆI DEO - NACIONALIZAM I RAT


ČETVRTI DEO - BOMBARDOVANJE I PONIŽENJE


PETI DEO - 5. OKTOBAR 2000.


ŠESTI DEO - 6. OKTOBAR




TREĆI DEO



NACIONALIZAM I RAT



Zaboravivši na iskustvo ranijih generacija, jedan deo naše populacije se pokrenuo na pothranjivanje lične sujete - kroz formu širenja nacionalne svesti. Ali kako sujeta ljude čini lako osetljivim i uvredljivim, nacionalna svest je uskoro ljude navela na agresivnu odbranu ugroženih nacionalnih prava.


Promovisanje nacionalne svesti utemeljeno je na osvešćivanju u međuvremenu zapostavljenih nacionalnih vrednosti - srpskog jezika, pisma, vere, tradicije, zemlje, svetinja, porekla i karaktera.


Pothranjivanje Ega, utemeljeno je, igrom slučaja, na samim zabludama: jezik kojim govorimo izmenjen je mediteranizacijom pod uticajem starosedelaca Balkana. Samo ćirilično pismo je semitskog porekla (Grci su alfabet dobili od Feničana). Svoje izvorne slovenske vere naš narod se odrekao pod uticajem tri nove vere koje su se na našem tlu pojavile pod uticajem grčkog, rimskog i turskog političkog i kulturnog uticaja. Izvorno slovensko genetsko poreklo nam je sačuvalo svega oko desetak procenata stanovništva zemlje. Zemlja je zemlja starosedelaca, dok smo našu prapostojbinu ostavili negde iza Karpata, ili još dalje u prošlosti - negde između Irana i Indije. Svetinje - što god proglasimo svojom svetinjom, to ubrzo izgubimo, pa se može reći da su naše svetinje jedan od najvećih izvora naših nevolja. Čak i naš karakter nije izvornog slovenskog porekla, već smo ga formirali pod velikim uticajem zatečenih starosedelaca Balkana.






KARAKTER I GENETSKO POREKLO DANAŠNJIH SRBA


Da li se naš čovek koji se toliko ponosi svojim srpskim i slovenskim poreklom ikada zapita zašto po svom izgledu i karakteru toliko odstupa od ostalih Slovena, kao na primer Rusa, Čeha i Slovaka koje odlikuju izražene plave oči, plava kosa, i što se tiče karaktera - gotovo potpuno odsustvo sujete i ratobornog duha?!


Istorijski izvori i arheološki nalazi opisuju Slovene ranog srednjeg veka na Balkanu kao tipične predstavnike nordijskog rasnog tipa, dakle drugačijeg izgleda od prosečnog izgleda naše populacije.


U delu “U vrtlogu života - prilozi etničkoj i istorijskoj antropologiji” prof. dr Petra Vlahovića čitamo:


Po Pseudo-Cesariju, odnosno 525. godine nove ere, po dolasku u Norik, Panoniju i Ilirik, Sloveni su visokog rasta, dolihoidni (po Županiću oko 60%), svetle kompleksije. Kožu je odlikovao, kako kaže Županić, jači roze inkarnat a kosu crvenkast sjaj. Ovaj opis potkrepljuju i podaci arapskih pisaca VII-XII veka, kao i podaci vizantijskog istoriografa Prokopija iz 562. godine nove ere.”


Poznati antropolog Vladimir Dvorniković u svom delu “Karakterologija Jugoslovena” takođe kaže:


Jugosloveni ranog srednjeg veka pokazuju još pretežno nordijski karakter. Lobanje najstarijih jugoslovenskih grobova većinom su dolihoidne (85,7%). Jugosloveni u prvoj polovini srednjeg veka bili su narod snažna i visoka uzrasta, izdužena oblika lobanje i svetle kompleksije. Boja kože pokazivala je ružičast inkarnat, a plava ili otvorena smeđa kosa crvenkasti sjaj. Prema tome se rasno obeležje starih Jugoslovena u glavnim crtama podudara sa spoljašnošću keltskih i germanskih plemena u vreme njihove seobe na jug. Jugosloveni ranog srednjeg veka zastupali su prilično čistu arijevsku rasu (ksantodolihokefaliju), kako je još i danas nalazimo u Švedskoj i Engleskoj.”


Posle ovih citata, nameće nam se pitanje:


Ako su Sloveni plavi i imaju izduženu i pozadi zabačenu lobanju, zašto mi izgledamo drugačije? Zašto smo tako tamnoputi i ravno isečenog temena?


Često se čuje misao da smo takvi zbog mešanja sa Turcima. Turci su pre mešanja sa starosedeocima Male Azije bili narod uglavnom mongolskog porekla, pa ako smo izmešani sa njima, trebalo bi da prepoznamo među nama znatan broj ljudi sa njihovim tipičnim prćastim nosem, uskim očima i crnom čekinjastom kosom. Ali, to svakako nije naš prosečan izgled.

Obratimo pažnju gde su se u našoj zemlji plavokosi ljudi slovenskog izgleda najviše sačuvali? Na jugu i jugoistoku Srbije, i upravo u onim područjima gde su se najviše zadržali Turci, i gde je islam najviše zastupljen, a to su područja Sandžaka i muslimanskih gradova u Bosni. U tim područjima srećemo ljude najsvetlije puti, koji najviše odgovaraju izgledu tipičnih Slovena, kakvi su danas, na primer, Rusi.


Takođe, obratimo pažnju na ona područja naše zemlje koja su gotovo sasvim čista od mešanja sa Turcima, kao što su pojedina planinska područja Crne Gore. Da li tu nailazimo na plave Slovene, ili upravo na najtamnoputije stanovništvo na Balkanu?


Očigledno je da naša tamnoputost nema veze sa Turcima, niti bilo kojim drugim mongolima (Avarima i dr.), već sa starosedeocima Balkana koje antropolozi svrstavaju uglavnom u dinarce i mediterance.


Po doseljavanju na Balkan, Sloveni su izazvali migraciju starosedelaca u više brdovite i planinske krajeve, pa su u vreme turske okupacije Sloveni prvi bili izloženi odvođenju u ropstvo, turskim osvetama povodom čestih buna i jakom uticaju islama. U opustošene krajeve zemlje su se zatim spuštali starosedeoci sa viših planinskih područja, i tako se genetski sastav stanovništva naše zemlje vrlo brzo promenio u dominaciju dinarskih i mediteranskih starosedelaca. Oni Sloveni koji su primili Islam, a to je bilo uglavnom gradsko stanovništvo, najviše su sačuvali svoj izvorni genetski entitet. Njih je muslimanska vera najviše sačuvala od mešanja sa gordim i ratobornim starosedeocima Balkana.




ISTORIJA I GENETIKA O NAŠEM POREKLU


O samim starosedeocima Balkana istorija vrlo malo govori. Istorija dosta govori o osvajačima Balkana, koji su istog nordijskog porekla kao Sloveni. Antički Grci, zatim Iliri, Tračani, Dačani, Kelti i Germani su isto tako plavi kao i Sloveni, a takođe, sve ih odlikuje zajednička indoevropska jezička grupa, što znači da dele zajednički fond korena reči, što otkriva njihovo dalje zajedničko poreklo. Svi ti narodi su u različitim istorijskim razdobljima vladali delovima Balkana, a zatim bi se stapali sa tamnoputim starosedeocima o kojima istorija gotovo ništa ne govori. Međutim, savremena saznanja iz genetike nam pružaju metodologiju kojom možemo mnogo egzaktnije od same istorije da utvrdimo poreklo i kretanje naroda kroz vreme i prostor. Analiza genetičkih markera tipičnih za određenu populaciju, koji se nasleđuju i koji se mogu analizirati i u živoj populaciji i u skeletima starim hiljadama godina, mogu nam često mnogo više reći od uvek nesigurnih istorijskih izvora. Genetika nam neće mnogo reći o poreklu samog srpskog imena, ali nam može mnogo toga reći o poreklu same srpske populacije.


ŠTA KRVNE GRUPE OTKRIVAJU O NAŠEM POREKLU


Razlike između krvnih grupa nastale su mutacijama, a kako se krvne grupe nasleđuju, mogu nam poslužiti kao genetički markeri na osnovu kojih možemo da odgovorimo na mnoga pitanja o poreklu čoveka i naroda.


Iako se nekada verovalo drugačije, savremena saznanja iz genetike su otkrila da je krvna grupa A izvorna krvna grupa ABO sistema a da su od nje mutacijama nastale krvne grupe O i B.


Kako je A krvna grupa izvorna, ona je odlika naroda različitog porekla, pa je imaju Eskimi, Ugrofinci, pripadnici nordijskog rasnog tipa u koje spadaju izvorni Sloveni, Germani i Kelti i razni drugi narodi. (U našoj zemlji je odlika slovenske, semitske i ugrofinske populacije.) Krvna grupa B se prvi put pojavila kod jednog mongola, pa je danas odlika mongolske populacije. Nulta krvna grupa je u svetu najzastupljenija kod američkih Indijanaca i afričkih naroda, dok je u Evropi odlika pet starosedelačkih populacija, koje su između sebe antropološki slične, a to su: kromanjonci (Dalarna u Švedskoj, ostrva u Dalmaciji, Albanci Gege, Grdelica u jugoistočnoj Srbiji), dinarci (Crna Gora, Hercegovina, zapadna Srbija), i mediteranci: istočni (severna Dalmacija, jugozapadna Grčka), zapadni mediteranci (Sicilija, Sardinija, južna Italija, crnogorsko primorje, jugoistočna Srbija, južna Rumunija), i atlantski mediteranci (starosedeoci Irske i Škotske, Baskijci, srednja Dalmacija, Hercegovina...). Nulta krvna grupa je najzastupljenija na zemljinoj kugli, ali je recesivna u svom ispoljavanju, pa mnoge osobe koje imaju A ili B grupu, takođe imaju i gen za nultu krvnu grupu nasleđen od jednog roditelja, ali se on ne primećuje u serumskoj, već samo u genetskoj analizi. Zbog toga, u fenotipskoj analizi uže Srbije, nultu krvnu grupu ima svega 33% stanovništva, u Crnoj Gori 35%, a na Kosovu 42%. Ako želimo da saznamo realnu zastupljenost gena za nultu grupu, onda treba da izračunamo verovatnoću za njenu realnu zastupljenost, koristeći posebnu formulu. Ta verovatnoća za realnu zastupljenost gena za nultu krvnu grupu iznosi za Srbiju 58%, za Crnu Goru 59%, a za Kosovo 64%. U skeletima srpske srednjovekovne prestonice Rasa nulta krvna grupa je zastupljena svega kod 13,9% skeleta, što je drastično manje od 42% koliko je srećemo u populaciji Kosova polovinom XX veka. To znači da su u devetom i desetom veku Srbi bili veoma malo izmešani sa dinarcima i mediterancima koje odlikuje nulta krvna grupa, dok su bili veoma izmešani sa Avarima. Naime, skoro svaki drugi skelet nađen u Rasu, imao je gen za B krvnu grupu, nasleđen bilo samo od jednog, bilo od oba roditelja. Tamo gde su se na Balkanu potomci nekadašnjih Avara i drugih mongola najviše zadržali, tu i danas vidimo veliku koncentraciju B krvne grupe (Bihać i okolina, Kninska krajina...).


Najveća koncentracija B krvne grupe u Srbiji (bez Kosova), je u opštinama: Stari Grad (26%), Osečina (25%), Bela Crkva, Petrovac na Mlavi (23%), Veliko Gradište, Koceljevo, Žarkovo (22%), Banja Luka (21%), itd, a najmanja je u opštinama: Mionica (9%), Nova Varoš, G. Milanovac, Topola, Vršac (11%), itd. Najveća koncentracija krvne grupe A je u opštinama: Vršac (50%), Padina, Niš, Kosjerić (49%), Vranje, Topola, Leskovac (48%), itd, a najmanja je u opštinama: Sombor (27%), Kikinda (28%), Varvarin (30%), itd. I najveća koncentracija nulte krvne grupe je u opštinama: Varvarin (49%), Soko Banja (48%), Sombor (47%), Sremska Mitrovica, Ljubovija (42%), Lajkovac (41%), Opovo (40%), Inđija, Kragujevac, Novi Sad, Novi Pazar, Užice, Smederevska Palanka (39%), itd, a najmanja u opštinama: Jagodina (29%), Ćuprija (30%), Vranje, Niš, Kladovo (31%), itd.


ZASTUPLJENOST KRVNIH GRUPA (ABO) U SVETU



KRVNE GRUPE I KARAKTER


Same krvne grupe ne determinišu čovekov karakter, ali kako se nasleđuju kao nekakav beleg one prate populaciju određenog porekla, pa se samim tim nasleđuju zajedno sa onim karakternim sklonostima koje su tipične za određenu populaciju.


Zbog izražene savesti, narodi sa A i B grupom su skloni bilo zrelom nadvladavanju svojih iskušenja, bilo licemerstvu, dok narode sa nultom krvnom grupom, zbog nedostatka svesti o ličnoj odgovornosti, odlikuje iskreno i otvoreno izražavanje unutrašnjih poriva, kao i sklonost da za svoje neuspehe okrivljuju druge.


Narode sa A i B grupom odlikuje izražena introvertnost, dok su narodi sa nultom grupom iskreni, otvoreni i ekstravertni. Prve, zbog izražene introvertnosti, odlikuje traženje spoljnjeg izvora zadovoljstva kojim će se ugušiti svaka svest o unutrašnjem nezadovoljstvu, što se manifestuje kroz njihovu izraženu sebičnost. Druge, zbog ekstravertnosti, odlikuje otvoreno izražavanje unutrašnjeg nezadovoljstva, najčešće kroz međusobne sukobe, ili neke druge mehanizme psihičkog pražnjenja. Ta razlika između ove dve grupe ljudi primećuje se i u njihovoj muzici. Narodi sa A i B krvnom grupom skloni su da slušaju veselu muziku sa muzičkim ukrasima, kojom će se opiti i zaboraviti na unutrašnje nezadovoljstvo, dok su narodi sa nultom grupom skloni da slušaju muziku da bi se psihički praznili, pa njihovu muziku odlikuje izražen ritam i često vrlo depresivan duh.


Za razliku od naroda sa A i B grupom koje odlikuje izražena sebičnost i plašljivost, narode sa nultom grupom odlikuje ponositost, a zbog ponositosti - uvredljivost i sklonost međusobnim sukobima. Možemo primetiti da narode koje odlikuje izražena nulta grupa odlikuje i epika - priče o junacima iz prošlosti, što nije odlika naroda sa A i B krvnom grupom koji nemaju izraženu ponositost i sujetu, pa im epske priče nisu interesantne. Ponositost, sujeta i buntovni karakter naroda sa nultom grupom rezultuje njihovim stalnim separatisanjem i formiranjem plemenskih zajednica. Mapa svetske zastupljenosti nulte krvne grupe pokazuje izraženu prisutnost plemenskih odnosa na onim područjima gde je ona najviše zastupljena, na primer, kod američkih Indijanaca i većine afričkih naroda. Populaciji sa nultom grupom često nedostaje njen izvorni Y hromozom (nasleđuju ga samo muškarci), što znači da su zbog ratobornog duha i duha međusobne nesloge često gubili svoje muško stanovništvo, i zatim dobijali sa muške strane Y hromozom okupatora. Narodi sa A i B grupom često drže potčinjenim narode sa O grupom, koristeći slabost njihovog međusobnog trvenja i nesloge.


KORELACIJA IZMEĐU KRVNIH GRUPA I DRUGIH ANTROPOLOŠKIH ATRIBUTA


Od 123 anketirana studenta Beogradskog univerziteta krvnu grupu A je imalo 56 studenata, nultu - 40, B - 19 i AB - 8 studenata. Anketa je pokazala sledeću korelaciju između krvnih grupa ispitanika i njihovih psihofizičkih antropoloških atributa:


BOJA KOSE


Crna kosa je najzastupljenija kod krvne grupe AB (37,5%), zatim kod krvne grupe A (28,6%) i kod grupe B (26,3%), a najmanje kod nulte krvne grupe (22,5%). Smeđa kosa je najzastupljenija kod nulte grupe (72,5%) zatim kod B grupe (57,9%), potom kod A i AB grupe (po 50%). Svetla kosa je najzastupljenija kod A krvne grupe (19,6%) a najmanje kod nulte grupe (5%). (Objašnjenje: crna kosa je odlika semićana i alpida koji imaju A grupu a takođe i mongola koji imaju B grupu. Svetla kosa je odlika nordida - Slovena koji imaju A grupu, a smeđa kosa je odlika dinaraca i mediteranaca koji imaju nultu krvnu grupu.)


OBLIK NOSA


Prćasti (mongolski) oblik nosa je najzastupljeniji kod osoba sa B krvnom grupom (21,1%), a najređi je kod osoba sa nultom grupom (10%). Grbast (semitski) oblik nosa je najzastupljeniji kod A krvne grupe (8,9%), a zatim kod nulte (2,5%), dok među 123 ispitanika, nijedan student sa B ili AB krvnom grupom nije imao grbast oblik nosa.



SPOJENA ILI ODVOJENA JAGODICA USNE ŠKOLJKE


Spojena jagodica usne školjke je najzastupljenija kod osoba sa A (32,1%), dok je najređa kod osoba sa nultom krvnom grupom (15%).



ŠTA DRUGI GENETIČKI MARKERI OTKRIVAJU O NAŠEM POREKLU?


Geni zaduženi za krvne grupe belih krvnih zrnaca pokazuju mnogo veću varijabilnost od gena ABO sistema, pa nam mogu pomoći da preciznije definišemo određene populacije. Na primer, antigen HLA-A1 prati izvorne Slovene, Germane, Kelte, Indo-Irance i ostale narode koji su pripadnici nordijskog rasnog tipa.

Zastupljenost antigena HLA-A1 se podudara sa zastupljenošću indoevropske grupe jezika što je potvrda za zajedničko genetsko poreklo svih izvornih nosilaca indoevropske grupe jezika.

Većinu ostalog stanovništva Jugoslavije čine starosedeoci Balkana: dinarci i razni mediteranci. U Jugoslaviji su takođe prilično zastupljeni ugrofinci, bilo preko Mađara, bilo preko starosedelaca nekada zaleđene Evrope, a koji su se sa Alpa spustili u Panoniju. Mongoli su se sa Slovenima najviše izmešali preko Avara a manje preko Turaka.

Na osnovu zastupljenosti markera HLA-B gena u Jugoslaviji, analizirajući genetsko poreklo bar od strane jednog roditelja, 29,02% stanovništva ima dinarski antigen HLA-B5; drugi po redu zastupljenosti su potomci starih Pelazga - istočni mediteranci, čiji antigen HLA-B35 ima 24,09%.

Zapadnomediteranski antigen HLA-B18 ima 17,76% stanovništva, a atlantskomediteranski antigen HLA-B12 ima 16,03% stanovništva. Zatim su na redu mongoli čiji antigen HLA-B16 ima 13,69% stanovništva, pa odmah zatim izvorni Sloveni, čiji antigen HLA-B8 ima 13,43% stanovništva. Semićana ima 11,78 procenata, Ugrofinaca 10,65%. U stanovništvu bivše Jugoslavije sledi još oko desetak malobrojnih populacija sa svojim tipičnim antigenima, koji ovde neće biti predmet našeg istraživanja.




BIBLIJSKA GENEALOGIJA NARODA SVETA

urađena na osnovu biblijskih izvora i genetičkih saznanja


POREKLO SRPSKE NESLOGE - HAMOVO PROKLETSTVO


Iako je zbog greha ceo ljudski rod snašlo prokletstvo, Sveto pismo posebno naglašava prokletstvo Hamovih potomaka. Nojev sin Ham je pokazao izraženo nepoštovanje prema svome ocu, pa se njegova slabost prenela i na njegovo nepokajano potomstvo. Prokletstvo za Hama glasi da će biti “sluga slugama braće svoje”, a za Jafetove potomke je obećan blagoslov koji će oni dobiti živeći u “šatorima Simovim” (1.Mojsijeva 9,20-27), što znači da će indoevropski i drugi njima genetski bliski narodi imati blagoslov od semićana (Jevreja, Arapa...), dok će im “Ham biti sluga”.


Dinarci, mediteranci, razni afrički narodi i većina američkih Indijanaca zaista na sebi nose Hamovo prokletstvo, što se odmah može prepoznati po njihovim tipičnim plemenskim odnosima koji ih odlikuju svugde po svetu. (Nulta krvna grupa je genetički marker zajednički za sve Hamove potomke.) Zbog svog velikog Ja, svoje izražene sujete, oni nisu u stanju ni na sastanku kućnog saveta da se slože između sebe, jer im je važnije da dokažu da su u pravu, nego da odgovore na potrebe života zbog kojih su se sastali. Njihov duh nesloge, njihovu nesposobnost da formiraju pravnu državu, njihove plemenske odnose i međusobne sukobe, uvek iskoriste semićani i jafetovci i njima zavladaju.


Najstarije civilizacije u istoriji su uglavnom formirane od pokorenih hamitskih plemena od strane semitskih ili jafetovskih osvajača. Kada se nordijski kolonizatori povuku iz Indije, Afrike, ili bilo kod drugog područja gde su dominantni hamovski starosedeoci, ubrzo dolazi do obnavljanja plemenskih sukoba. Duh plemenskih sukoba i separatizma je u prirodi sujetnih Hamovih potomaka.


Sujeta je neosporno jedna forma ludila, pošto je često vladala čak i celim narodima.” (Jovan Dučić)


Nepoštovanje autoriteta rezultuje gubitkom svakog poštovanja (i prema sebi i prema drugima), što dalje rezultuje formiranjem surogata za poštovanje - ponositošću, idolatrijom, nacionalizmom, i sl. Kada čovek nije u stanju da voli sebe i druge kakvi oni jesu, on počinje da voli vrednosti u sebi i drugima, pa postaje iskompleksiran i sujetan. Pored sujetne osetljivosti koja rezultuje lakom međusobnom uvredljivošću i sukobima, sujetnu osobu odlikuje još jedno zlo. Kako je zbog svoje sujete zavisna od toga šta će drugi o njoj da misli, ona je sklona da žrtvuje načela poštenja i pravičnosti da bi zadržala odobravanje zajednice. Ako pođemo od poznatog prepisivanja na ispitima, pa preko rođačkih veza, stići ćemo čak do zločina protiv čovečnosti učinjenih u ime vere i nacije. Dok prepisivanje na času ima pokriće pred savešću prijatelja, zločini učinjeni u ime vere i nacije imaju pokriće pred savešću čitave zajednice. Izopačava se predstava o pravom prijateljstvu i pravičnosti, pa onaj ko odbija da saučestvuje u nepravdi biva proglašen izdajicom, a strah od takvog etiketiranja ne može da podnese onaj ko se pokorava svojoj sujeti. Sujeta je osnov formiranja plemenskih odnosa i plemenskog izopačenja predstave o dobru i zlu.


Na pitanje “Šta je za vas zlo?” pripadnik afričkog plemena odgovara: “Zlo je kada nas susedno pleme napadne i opljačka!” A na pitanje “Šta je za vas dobro?” on odgovara: “Kada to isto mi uradimo njima!”


Ta plemenska svest je odlika i naše psihologije. Ne gleda se kakav si, već ko si i kome pripadaš. Onaj ko ne podražava kultni odnos prema zajednici, ko nije spreman da žrtvuje načela poštenja i pravde zarad interesa zajednice, proglašava se izdajnikom i neprijateljem, a onaj ko se bori za kult zajednice, proglasiće se i herojem pa makar bio i ubica. Svest o ličnoj odgovornosti ne postoji, već su za sve krivi “oni drugi”.


Zbog površnih kriterijuma o dobru i zlu, koji su posledica plemenske svesti, pojam ubice ili kriminalca kao omiljenog narodnog vođe, nije stran našem mentalitetu.


Antropolog Vladimir Dvorniković u svojoj “Karakterologiji Jugoslovena” izražava zapanjenost onim delom naše populacije koja je sklona da veliča i proglašava junacima ljude koji su ogrezli u kriminalu i zločinima svake vrste. On navodi primer kako su građani jedne opštine tri puta birali predsednika koji je već bio kažnjavan zatvorom zbog ubistva i pljačke.


Plemenska svest, sa svojim pratećim plemenskim sukobima, najviše je izražena upravo tamo gde je najviše zastupljena mediteranska i dinarska populacija.


Stric Petra Drugog Petrovića Njegoša, vladika Petar Prvi Petrović (1748-1830), preuzeo je na sebe odgovornost da razumnim ukorima, preklinjanjem i pretnjama, molbama i kletvama, ujedini crnogorska plemena koja su vekovima bila u međusobnom sukobu i ratu. Njegove poslanice možda najbolje otkrivaju tipičan plemenski karakter dinaraca i njihovo iskušenje stalnih međusobnih sukoba. Obraćajući se u svojoj poslanici “glavarima, starešinama i svima Katunjanima” vladika Petar piše:


Videći vašu neslogu i domaću rat u sva plemena od vaše Nahije, ja s mojom najvišom žalošću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj đeci najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite.


Vi se ne možete krvi bracke nasititi, vaša slava, vaše poštenje vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite.


Svi narodi, koji u tursku zemlju žive, neprestano rade da se iz nevolje izbave i oslobode, kako čujete. A vi i ostali Crnogorci u isto doba radite da svoju slobodu izgubite i da u vječnu sramotu i nevolju, mimo svih ostalih narodah, ostanete, i nitko vas ne siluje da tako činite, nako sobstvena vaša volja i zli običaj, koji ne hoćete nikojako ostaviti.


Vi činite ono što znate, no ne znate što činite.


Vi nikoga ne slušate, ko za dobro vaše radi i govori, a neka dođe koji lažac među vama, svi ćete mu vjerovati što vi reče, koji će biti od vas počitovat, kako što su i prvi počitovani bili, neki za cara, neki za proroka, a neki za svetitelja i čudotvorca, no istini i pošteni čojek ne ima među ovijem narodom mjesta. ... Ja se čudim kako vi mislite živjeti jedni s drugima u rat i sa svakijem naokolo sebe u nemir...”


Pred kraj svoga života, vladika je u svojoj Poslanici Crnogorcima i Brđanima pisao:


Evo su već prošloga proljeća aprila mjeseca pasale trideset i osam godištah, otkada sam ja postao među vama vladikom. ...


Vi moje nauke primiste, poslušaste, i ... Bog vam dade sreću... Molih vas da kuluk i praviteljstvo postavite, ... da praviteljstvo narodom vlada i da narodna đela upravlja, a kuluk da zle ljude fata i na sud dovodi, kako što se u cijeli svijet čini, jer bez toga ne mogaše bit ni slava ni sloboda vaša utvrđena, ni dugovjeka. I vi tako činiste.


Nastade dakle zakonik među vama, nastade sud i pravda, mir i tišina, vrijeme srećno i blaženo, radost i veselje za dobre i bogobojazne ljude i nejaku siromaš i sirotinju, prestade samodovoljstvo, prestade domaća rat i krvoproliće. ... Putnik mirno putovaše, trgovac slobodno trgovaše, rabotnik svoju rabotu veselo rabotaše i čoban svoju stoku bez straha pasijaše i Bogom blagoslovena tišina na sve strane prebivaše.


No budući vam milije zlo nego dobro, ne mogaste praviteljstvo među sobom trpjeti, želeći da se opet na obična vaša zla i samovoljna djela povratite i da jedan drugome krv pijete.


Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta počituju dobrim i poštenim narodom, kako sam pređe reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni, i da imate uvažavanje kako i ostali narodi evropejski, nego je vam draže i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupišta nigdje nemate i da vas ćeraju kako hajduke i razbojnike.


Vi ste od svakoga cara i kralja voljni i slobodni, da vi niko ne zapovijeda; no nijeste jedan od drugoga; vi slobodu svoju ne poznajete i poznati je ne hoćete; vama je protivno sve što je Bogu i poštenim ljudima ugodno; vi ste od Boga odstupili i sasvim strah Božji izgubili; vi ne nahodite dobra i poštenja ni u čem, nako u svoje zlo i bezakono samovoljstvo i vi ne imate višijeh zlotvora od samijeh sebe i vama niko ništa ne čini bez vaše zađevice.


Ja vas zaludu u sve vrijeme mojega među vama vladičestvovanja učih i nastavljah na sve ono što mogaše služit na vašu korist i poštenje, i zaludu se toliko sile vremena trudih, ne štedeći ni života ni imjenija mojega za vaše opšte narodno dobro. Da sam to činio za koji drago ostali narod od svijeta, on bi mi blagodario i ja bih među njim srećno i veselo živio i moje bi ime u ljubavi onoga naroda vječno ostanulo, a među vama je moje srdce od vašeg zločinstva uvehlo i starost moja oskorbljena, da počivala i radosti nigda nemam. ... (Vladika Petar Prvi Petrović, Poslanica Crnogorcima i Brđanima, Cetinje 1825)




ZAKLJUČAK


Slabosti karaktera koje nisu bile pobeđene u vreme mira, nego su čak postale temelj čovekove revnosti, u vreme iskušenja bivaju isprovocirane i postaju izvor mržnje, sukoba, i na taj način izvor kršenja svih onih principa koje vernici zvanično proklamuju. Najveća zla u istoriji sveta učinjena su u ime najuzvišenijih ideala, u ime ljubavi, slobode i u ime Boga. Za tako nešto nisu krivi ni Bog, ni ljubav, ni uzvišeni ideali, ni sama religija, već sam čovek.


Odgovornost za međusobne sukobe i netoleranciju leži ne samo na vernicima, već i na sveštenstvu obe religije. Iako svaki pojedinac pred Bogom i ljudima sam jeste odgovoran da razume duhovnu prirodu svoje religije i da po njoj živi, mnogo bi se pomoglo kada bi mu se učenje serviralo tako da on može sasvim jasno da napravi razliku između dobra i zla; i da revnost pokrenuta sujetom, krivicom i strahom bude raskrinkana i ukorena još u vreme mirnog suživota različitih verskih zajednica. Sveštenstvo obe religije ima veliki zadatak da ljude ohrabri u zdravoj savesti da budu poslušni Bogu čak i onda kada svetovna vlast ili većina zahteva od njih drugačije. Zbog sujetnog odobravanja većini i zbog straha od autoriteta vlasti, mnogi su skloni da izopače suštinska načela svog verovanja. Onda kada oni koji postupaju ispravno bivaju u iskušenju da od mnoštva budu proglašeni izdajicama zato što ne gledaju ko je ko, tada sveštenstvo treba autoritetom svoje nauke da ohrabri zdravu ljudsku savest i da otvoreno osudi duhovno izopačenje i njegov plod - netoleranciju i nepoštovanje drugačijeg. Ako religija svojim zahtevima ljude ne čuva od zla, onda ona postaje svoja najveća suprotnost, jer ljude navodi da čine zlo upravo u ime onih ideala koji postoje zato da bi ljude sačuvali od zla. Bog je dao svakome mesto pod suncem, i ako ljudi svoj život ne zemlji ne naprave paklom, u Bogu će naći silu i karakter da od života naprave raj, onoliko koliko to do njih stoji.

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz