UDARNA SNAGA ISTINE - Elen Vajt - konferencija 1919.
 
Thursday
2016-12-08
0:11 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Elen Vajt - konferencija 1919. »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

 Elen Vajt - konferencija 1919.


Adventisti sedmog dana (ASD) su dugo smatrali da je g-đa Elen Vajt bila božanski nadahnut prorok, baš kao što su to bili i Biblijski proroci. Ona je bila izuzetno plodan pisac – procenjuje se da je napisala oko 100.000 stranica teksta, u kojima je između 15 i 20 miliona reči. Iako i same vođe adventističke zajednice tvrde da ne veruju u tzv. verbalnu inspiraciju, oni su pažljivo sačuvali svaku reč koju je g-đa Elen Vajt napisala. Da bi se sačuvale njene reči, načinjeni su duplikati njenih rukopisa i pohranjeni na mikrofilmove, koji se čuvaju na raznim mestima širom sveta. "Zaostavština Elen G. Vajt” (The Ellen G. White Estate), pomoćna služba Generalne Konferencije ASD, nadgleda sve njene rukopise, revidira njene knjige i izdaje njena sabrana dela.

  
Na prvi pogled, književno nadahnuće g-đe Elen G. Vajt je bilo daleko iznad prosečnog – naročito ako se uzme u obzir da je završila samo tri razreda osnovne škole. Ali ono što mnogi sigurno ne znaju, jeste da su njene sekretarice (Dejvis, Robinson, Vajt, Bolton), sve to što je ona rukom pisala, naknadno prepisivale i preuređivale, da bi kasnije urednici kjiževnih odbora adventističkih izdavačkih kuća dodatno revidirali, proširivali i poboljšavali njene tekstove. Ipak, ona je, za života davala saglasnost za sva poboljšanja koja su vršena.

G-đa Elen Vajt je takođe imala tu privilegiju da poseduje ličnu biblioteku, sa preko 2.000 knjiga! Ovu činjenicu je sasvim jasno potvrđivala sama g-đa Vajt, kao i njene sekretarice, njeni izdavači, "Zaostavština Elen G. Vajt”, adventistička zajednica, pa čak i oni koji čvrsto veruju u božansko nadahnuće g-đe Vajt.

Elen Vajt je tvrdila da je bila božanski nadahnuta

No, da li je Bog zaista nadahnuo g-đu Elen Vajt? Da li su njeni spisi proizašli iz božanskog nadahnuća jednako kao i kod pisaca Biblije? Da li je ona pisala ono što bi primala direktno od Boga kroz vizije? Da li su reči koje je pisala potekle od Boga? Ili je, pak, ona prepisivala tekstove drugih autora? A ako je prepisivala, je li to priznavala? Konkretno – koji su bili izvori spisa g-đe Elen Vajt? U navodima koji slede, a koji su preuzeti iz njenih pisama, članaka i knjiga, ona je sasvim jasna po tom pitanju.

  
"Neki su spremni da ispituju: ko je govorio sestri Vajt ove stvari? Čak su i meni postavili to pitanje: -Da li ti je neko rekao te stvari? Mogla bih da im odgovorim: -Da; da, anđeo Božji mi je govorio… Ali…za svagda, neću da obezvrednjujem svedočanstva koja mi je Bog dao, objašnjenjima koja bi zadovoljila te plitke umove, već ću se odnositi prema takvim pitanjima kao prema huli na Duha Božjeg.” [Svedočanstva”, 3. tom, 314-315 str. iz 1873.]

"Gospod je smatrao potrebnim da mi ukaže na potrebe i greške Njegovog naroda… Postavila sam pred grešnike njihove pogreške i načine iskupljenja, prema nalogu Duha božijeg… Tako je Duh božji izrekao upozorenja i presude…” ["Svedočanstva”, 4. tom, 14. str. iz 1876.]

"Jednako sam zavisna od Duha gospodnjeg u izlaganju ili pisanju vizije, kao i pri samoj viziji. Ja nemam mogućnost da prizovem stvari koje su mi pokazane, ukoliko ih Gospod ne iznese preda me, onda kada On smatra da je potrebno da ih ispričam ili napišem…” ["Duhovni darovi”, 2. tom, 293. str. iz 1860.]

"Mada sam jednako zavisna od Duha gospodnjeg pri pisanju mojih vizija i pri samoj viziji, ipak su reči koje koristim za opise tih vizija moje reči, osim ako su to one reči koje mi govori anđeo, a koje uvek stavljam pod znake navoda.” ["Review and Herald”, 8. Oct, 1867. ; "Odabrane poruke”, 1. tom, 37. str.]

"U mojim kjigama izrečena je istina, ograđena rečima 'tako je govorio Gospod'. Sveti Duh je vodio te reči do mog srca i uma.” [90. pismo iz 1906. – citat iz knjige "Ellen G. White” Artura L. Vajta, 4. tom, 393.str.]

"Za tren moje pero okleva, i odgovarajuće reči mi padaju na um. … Dok pišem ove dragocene knjige, ako oklevam, prava reč koju hoću da izrazim mi bude data.” ["Odabrane poruke”, 3. tom, 51. i 52. str.] 

"Probudila sam se u tri časa izjutra da ti pišem. Bog je govorio kroz mene. Možda kažeš da je ovo … samo pismo. Da, to jeste pismo, ali potstaknuto Duhom božjim, da donese pred tebe stvari koje su mi pokazane. U tim pismima koje pišem, u svedočanstvima koje iznosim, predajem ti ono što je Bog predao meni. Ja ne pišem mrtva slova na papiru, niti neke moje sopstvene ideje. Sve to je meni Bog otkrio u vizijama.” ["Svedočanstva”, 5. tom, 67. str. iz 1882.] 

"Ja sam samo instrument u rukama gospodnjim i radim posao koji je on postavio pred mene. Uputstva koja dajem pismeno ili usmeno su izraz svetlosti koju mi Bog daje. Trudila sam se da pred vas stavim načela koja mi Duh gospodnji već godiama utiskuje u srce i um.” ["Svedočanstva”, 5. tom, 691. str. iz 1889.] 

"Napisala sam mnogo knjiga i one su u širokom opticaju. Ja sama nisam mogla da otkrijem istinu u tim knjigama, već mi je Gospod dao pomoć preko svog Svetog Duha. Ove knjige, sa uputstvima koja mi je Gospod davo tokom poslednjih šest godina, sadrže svetlos sa neba, i podneće svaki test istrage.” ["Odabrane poruke”, 1. tom, 35.str. iz 1906.] 

Dokaz je više nego jasan da je g-đa Elen Vajt verovala da je božanski nadahnuta. Ona je neprekidno učila da su njene vizije izvor informacija koje je davala u svojim pismima, knjigama, člancima i svedočastvima. Njen muž, Džejms Vajt, je čvrsto branio njene tvrdnje: 

"Izvori misli u vizijama (Elen Vajt) ne potiču iz njenog prethodnih proučavanja ili studija.” [James White, "A Word to the "Little Flock,"22.str., iz 1847.]

  
Dokazi nepoštenja

Ali tokom čitavog njenog života, i u godinama koje su sledile, stalno je na površinu isplivavao podatak koji je ukazivao na to da g-đa Elen Vajt nije bila ni malo iskrena što se tiče izvora njenih informacija. Naročito su poslednjih godina istraživači otkrili čitavo brdo dokaza o plagijatorstvu g-đe Elene Vajt, da su Adventisti sedmoga dana (ASD), bili primorani da sprovedu sopstvenu istragu.

G. Walter Rea ukazuje na plagijate Elen G. Vajt

Januara 1980. godine, g. Walter Rea (tadašnji adventistički pastor i predavač Biblije) iznosi pred vođe adventističke zajednice dokaze koje je otkrio. Rea je pokazao da je g-đa Elen Vajt toliko prepisivala od drugih pisaca, da se u svim njenim knjigama teško može naći i jedna jedina originalna misao! To je bio strašan udarac za adventističku zajednicu. Zbog toga je Generalna konferencija ASD finansirala sopstvenu istragu, koja je čitavih osam godina ispitivala knjigu "Čežnja vekova” -The Desire of Ages, (za koju se do tada smatralo da je njena najautentičnija knjiga), da bi se utvrdilo da li je g-đa Elen Vajt zaista prepisivala. Na osnovu svojih istraživanja g. Rea je napisao poznatu knjigu "The White Lie".

G. Fred Veltman dokazuje da je Elen G. Vajt lagala

Naimenovani istraživački tim je predvodio sam Dr Fred Veltman, tadašnji predsednik katedre za religiju na "Pacific Union College". Nakon uvodnih napomena Dr Veltmana, pregled istrage je objavljen u zvaničnom časopisu za propovednike adventističke zajednice – "Ministy”, od oktobra do decembra 1990. godine.

Većina adventističkih pastora i vernika uopšte nemaju pojma o Veltmanovom izveštaju, iako se kompletan tekst može dobiti na Pacific Union College (A Seventh-day Adventist Liberal Arts College, Angwin, California 94508). Zvanični Veltmanov izveštaj otvoreno daje zaključak: ne samo da je Elen Vajt halapljivo prepisivala radove drugih pisaca, već su i ona i njeni saradnici namerno lagali kako bi prikrili istinu. Evo samo dva zaključka iz Veltmanovog izveštaja:

"Najvažnije je istaći da je Elen Vajt sama, a ne njeni najbliži saradnici, napravila osnovni koncept za knjigu "Čežnja vekova”. Tom prilikom ona je uzimala književne izraze (prepisala) iz dela drugih pisaca, a da nije navodila bibliografske podatke svojih izvora (što se pravno tereti kao PLAGIJATORSTVO). Dalje, mora se priznati da je Elen Vajt koristila tuđa dela svesno i namerno… Ni Elen Vajt, ni ostali koji su govorili u njeno ime, nisu ni zaobilazno niti otvoreno priznavali plagijatorstvo, pa su čak i odbijali da priznaju bilo kakvu zavisnost od drugih autora!” ["Projekat Čežnja vekova: Zaključci”; Ministry, 11. str., novembar 1990.]

Doktor Veltman je dao komentar na stalne tvrdnje g-đe Elen Vajt da je pisala samo ono što joj je Bog pokazivao u vizijama, i da njie prepisivala od drugih:

"Moram da priznam na samom početku, da se po mojoj proceni suočavamo sa veoma ozbiljnim problemom literarne zavisnosti (prepisivanja) Elen Vajt. To ruši temelje njenog poštenja, njenog integriteta i poverenja u nju.” (isto, str. 14.)

Zvanični raport zajednice ASD zaključuje da je Elen Vajt svesno i namerno prepisivala od drugih pisaca, i da ni ona ni njeni saradnici nisu priznavali, već upravo poricali tu činjenicu! Mit o tome da je g-đa Elen Vajt pisala direktno božanski nadahnuta, jednostavno ne odgovara stvarnosti.

Koliki je opseg prepisivanja g-đe Vajt? Dr Veltman zaključuje da je ona išla toliko daleko da je: "…sadržaj komentara o Hristovom životu i propovedanju u knjizi "Čežnja vekova”, u najvećem delu prepisan. …Praktično se može izvući zaključak da je u knjizi o Hristovom životu, koju je pisala H. G. Vajt, nemoguće prepoznati barem jednu zasebnu ili originalnu ideju koja bi bila lično njena.” (isto, str. 12.)

Treba imati u vidu da ovo nisu stvari koje su protivnici g-đe Elen Vajt govorili o njoj. Ovo su zaključci pažljivo izabranog, zvaničnog istraživačkog tima zajednice Adventista Sedmog Dana! 

Međutim, kao što ćemo videti, sve ovo uopšte nije bila novost za vođe zajednice ASD…

 
Biblijska Konferencija 1919. godine

Sedamdeset godina ranije, i samo četiri godine nakon smrti g-đe Elen Vajt, adventistička zajednica je okupila svoje rukovodeće ljude – teologe, izdavače i naučnike da donesu zajedničku, svima prihvatljivu odluku o neospornosti propovedanja E.G.Vajt. Sastali su se u prostorijama svoje glavne crkve u Takoma Parku u Vašingtonu, tokom svoje Biblijske Konferencije, koja je održana jula i avgusta 1919. godine. Na tim sastancima je učestvovalo preko pedeset ljudi, među kojima su bili:

Arthur G. Daniells, President of the General Conference, (predsednik Generalne Konferencije)

G. B. Thompson, Field Secretary of the General Conference, (sekretar)

W. W. Prescott, Field Secretary of the General Conference, (sekretar)

C. S. Longacre, Secretary of the Religious Liberty Association, (sekretar)

F. M. Wilcox, Editor of the Review and Herald, (urednik)

L. L. Caviness, Associate Editor of the Review and Herald, (zamenik urednika)

W. E. Howell, Editor of the Christian Educator, (urednik)

A. O. Tate, Editor of the Signs of the Times, (urednik)

M. C. Wilcox, Book Editor for the Pacific Press, (urednik)

T. M. French, Head of the School of Theology at Emmanuel Missionary College (sada Andrews University),   (direktor teološke škole)

W. H. Wakeham, Bible Teacher at Emmanuel Missionary College (sada Andrews University), (profesor Biblije)

C. M. Sorenson, History Teacher at Emmanuel Missionary College, (profesor istorije)

M. E. Kern, President of Foreign Mission Seminary (sada Columbia Union College),

H. C. Lacey, Religion Teacher at Foreign Mission Seminary, (profesor religije)

C. L. Taylor, Head of the Bible Department of Canadian Junior College, (predsednik odseka za Bibliju)

J. N. Anderson, Bible Teacher at Washington Foreign Mission Seminary, (profesor Biblije)

W. G. Wirth, Religion Teacher at Pacific Union College, (profesor religije).

30. jula i 1. avgusta, posebna tema sastanka je bila Elen Vajt, kao "Duh proroštva”. Prema zvaničnom zapisniku, čak jedanaest puta za ta dva dana je od vrhovnih vođa adventističke zajednice  tražena merodavna odluka o njenom navodnom nadahnuću – i svih jedanaest puta su oni izbegli da donesu odluku. Atmosfera sa njihovog sastanka je prikazana kroz odlomak koji sledi.

Sporna pitanja sa Biblijske Konferencije

F. M. Wilcox: "Čini se da moramo da se uhvatimo u koštac sa veoma delikatnim pitanjem, i uopšte ne bih voleo da vidim kako se širi priča po našim školama da su "Svedočanstva” (Elen Vajt) odbačena. Može doći do opasne rea

kcije i ja sam veoma zabrinut. Ovde su pokrenuta takva pitanja, da mogu lako da pretpostavim, da ako se ona pokrenu i po našim učionicama, onda ćemo imati ozbiljnih problema! Verujem da ima zaista puno pitanja koja moramo zadržati za sebe i o kojima ne treba da raspravljam. … Ne mislim da je baš neophodno da damo odgovor na svako pitanje koje nam postave. … Smatram da ako srušimo veru u "Svedočanstva”, automatski rušimo veru u sam temelj našeg rada. … I osim ako sa ovim pitanjima ne postupamo krajnje diplomatski, smatram da ćemo imati ozbiljne probleme!

 J.N. Anderson: "Pa možemo li da stavimo ta pitanja na stranu i ostanemo iskreni prema sebi? I, s druge strane, jesmo li bezbedni, ako to uradimo? Da li je dobro da pustimo naše ljude da i dalje veruju u verbalnu inspiraciju "Svedočanstava”? I ako tako budemo postupili, zar ne rizikujemo da jednog dana dođemo u ozbiljnu krizu?

C. L. Taylor: "Mislim da smo napravili čitavo brdo problema sa kojima se treba izboriti. … Ako moramo da stavimo na stranu sve što je sestra Vajt govorila tumačeći istoriju … zbog nepouzdanosti, pa da isto tako zbog nepouzdanosti stavimo na stranu njeno izlaganje Sv. Pisma, onda je za mene jedini prirodan zaključak, a verovatno i za sve druge, da je jednako nepouzdano i sve vezano za organizaciju, panteizam, i svaku drugu temu kojom se ona (H. Vajt) bavila! Možda ona i jeste govorila istinu, ali je mnogo bolje za nas da pronađemo sve moguće istorijske podatke i da vidimo da li je zaista govorila istinu, ili ne.

A. G. Daniells: "Smatram da se mnogo više štete može naneti ako se tvrdi da su "Svedočanstava” verbalno inspiraisana, nego kada bi se to tvrdilo za Bibliju.

M. E. Kern: "Pravo je pitanje, … kako možemo da osećamo, verujemo i znamo da postoje nedoslednosti – da nešto nije u redu, a da ipak i dalje verujemo da je "Duh proroštva” (Elen Vajt) bila nadahnuta? ... Pitanje je kako prezentovati ove stvari ljudima?

Ovo su neka od pitanja sa kojima se hvatalo u koštac rukovodstvo adventističke zajednice još 1919., samo četiri godine nakon smrti g-đe E.Vajt. Njihova dilema je bila više nego jasna: kako da priznamo da Elen Vajt nije bila verbalno inspiraisana – kako da priznamo da je nepouzdana u svakoj oblasti, a opet – da zadržimo veru ljudi u crkvu, u organizaciju i u njihove doktrine? A sa druge strane, kako da mi, kao vođe koje znaju ovakve stvari o Elen Vajt, nastavimo da ljude učimo starim adventističkim mitovima, a da opet sačuvamo svoj integritet? I ako ipak nastavimo da širimo stari mit o Elen Vajt, zar ne pripremamo našoj crkvi samo još veću krizu, kada u budućnosti istina bude otkrivena?

Odluka adventističkog rukovodstva 1919. godine

Ovo su bile sporne teme. A koji je bilo zaključak? Rukovodstvu advent
ističke zajednice je bilo sasvim očigledno da je uticaj g-đe Elen Vajt na članstvo ogroman, i da je suviše rizično davati bilo kakvu zvaničnu izjavu koja će odbaciti njeno propovedanje.

Zaključka nije bilo...

Predsedavajući A. G. Daniells odlučio je da se zapisnik sa ove konferencije "zapečati" (sakrije od javnosti) za narednih pedeset godina. Prevara je sakrivena i hiljade vernika je ostavljeno da veruje u nju.

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz