Zakon Hristov
Ali koje su Hristove zapovesti? Kako mogu znati šta mu je ugodno?
Najveća zapovest našeg Gospoda je ljubav. U Galatima 6:2, Pavle kaže da noseći bremena jedni drugih mi ispunjavamo zakon Hristov. Hristov zakon nam je Isus definisao u Jovanu 13:34: "Dajem vam novu zapovest da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga." Sve Njegove zapovesti proizilaze iz ove da volimo jedni druge (Jovan 15:10-13). Pavle je to sažeo u Efescima 5:2: "Živite u ljubavi."
"Beseda na gori" srž Hristove nauke, možemo je čitati u Matejevom Evanđelju, u glavama 5-7 (takođe u Lukinom 6:20-49). Ovde Isus daje važne pouke svojim učenicima, koje su poznate još i pod nazivom "beseda na gori". Postoje mnogi dokazi za pretpostavku da je rana crkva koristila Matej 5-7 kao "priručnik" za poučavanje obraćenika kako da ugode Gospodu u svom svakodnevnom hodu sa Hristom. Iz besede na gori možemo izvući najmanje deset glavnih tačaka koje se tiču našeg života u poslušnosti Hristu.
1. Da bi naše slavljenje Boga bilo valjano, moramo najpre biti sigurni da smo u miru sa našom braćom i sestrama u Hristu (Matej 5:21-24). Ako mi znamo ili osećamo da postoji prekid u našem odnosu s drugim vernicima, na nama je odgovornost da idemo i tražimo pomirenje. Isus je rekao da je ova obaveza toliko važna da i sam čin slavljenja Boga mora biti prekinut kako bi se najpre obnovilo narušeno zajedništvo. Ovo nam kazuje da smo prevareni ako mislimo da možemo imati duboko zajedništvo sa Bogom dok je naše zajedništvo sa drugim vernicima narušeno (vidi Matej 6:14-15).
2. Nije dovoljno uzdržati se od vanjskih dela greha, kao što je preljuba. Čak i naše najskrivenije misli moraju biti čiste. Dakle, ne smemo gledati na druge s požudom. Moramo uzeti greh vrlo ozbiljno, i usmrtiti dela tela (Rimljanima 8:13). U Isusovo vreme bilo je mnogo religijskih vođa koji su se ponosili svojom spoljašnjom čistoćom. Ali Isus je ukazao na njihovu unutrašnjost koja je bila ispunjena požudom i zlim mislima, te da će "grešnici", koje su oni osudili, ući u Njegovo carstvo umesto njih. Isus je proglasio blaženima one koji su čistog srca, a ne one koji se strogo pridržavaju Zakonskih pravila.
3. Isusovi učenici moraju biti poznati po istinoljubivosti (Matej 5:33-37). Prema Isusovim rečima: "Neka vaše 'Da' bude 'Da' i vaše 'Ne' nek bude 'Ne'". John W. Miller je zapazio:
"Društva nastavljaju da koriste zakletve kao dokaz istine ili otkrivanje laži. Za Isusove učenike, svakako, sve ovo je bezvredno. Jednostavna istina ovde sama sebi postaje pravilo. Isus želi da sve vreme budemo direktni, jasni i jednostavni u našem govoru, našem kazivanju onog što mislimo - ni više ni manje... Bilo ko da želi biti Hristov učenik i učestvovati u životu hrišćanskog zajedništva mora obznaniti svoje iskrene želje i namere da govori istinu iz svog srca" (The Cristian Way, Herald Press, 1969, str. 57-58).
4. U svetu punom nasilja i smišljanja osvete, hrišćani treba da vole, čine dobro, i mole za svoje neprijatelje (Matej 5:38-39, 43-48). Kad smo povređeni mi svi često želimo uzvratiti onome koji nas je povredio. Ono što Isus zahteva jeste da nikada ne uzvraćamo zlo za zlo, niti da tražimo osvetu, već da nadvladamo zlo čineći dobro našim neprijateljima (Rimljanima 12:17-21).
Ništa ne opisuje naš svet bolje nego stanje naših odnosa: "Biću dobar prema tebi toliko dugo koliko ti budeš dobar prema meni; pomagaću ti samo dotle dokle ti meni pomažeš; podupiraću te dokle god ti mene podupireš." Ali oni koji slede Isusa trebaju pokazati novu vrstu ljubavi koja ne traži ništa za uzvrat. "Ako ti meni ništa ne daš, ja ću tebi dati i hrane i vode; daću ti bez obzira da li ćeš ti meni nešto dati za uzvrat; ako me prokuneš, uzvratiću rečima ljubaznosti; iskazivaću ti ljubav čak i ako nastaviš da me mrziš."
Primer ove vrste ljubavi je Bog sam. On iskazuje nebrojenu ljubaznost onima koji Ga mrze i koji su nezahvalni. Uprkos ljudskoj pokvarenosti, Bog je ustrajan u Svojim delima ljubavi prema njima (Luka 6:35). Tako Isus opominje Svoj narod da budu milosrdni, kao što je milosrdan njihov Otac nebeski (Luka 6:36).
5. Hristovi učenici moraju činiti dobra dela pred Bogom, a ne da bi ih ljudi videli (Matej 6:1-8; Matej 6:16-18). Isus je poučavao da kada mi damo drugima koji su u potrebi, ili kada molimo i postimo, ne smemo to činiti da bi druge impresionirali, nego to trebamo činiti u tajnosti, pred Bogom koji sve vidi i nagrađuje (Matej 6:18).
6. Zajedništvo vernika treba biti mesto gde je moguće naći oproštenje (Matej 6:12-15). Kad mi tražimo od Boga da nam oprosti naše grehe, pitanje koje se postavlja pred nas jeste: Da li si ti oprostio onima koji su zgrešili protiv tebe? Isus je tvrdio da "ako ti ne oprostiš ljudima njihove grehe, ni tvoj Otac neće oprostiti tebi tvoje." Da bi nama bilo oprošteno od Oca, moramo najpre mi oprostiti drugima za ono čime su nas povredili. Ovo nam opet pokazuje koliko je važno da jačamo naše odnose s ljudima oko nas. Ne možemo gajiti mržnju i gorčinu prema drugim ljudima i očekivati da imamo zajedništvo s našim Gospodom. Ne smemo dopustiti da Sunce zađe nad našim gnevom (Efescima 4:26).
7. Isusovi sledbenici se moraju usmeriti na ono što je gore, a ne na stvari iz ovozemaljskog života. Moraju svoje pouzdanje staviti u večnog Boga kojeg ne vide, a ne u prolazne stvari koje se mogu videti (Matej 19:24). Isus je znao da će Njegovi sledbenici biti kušani i mamljeni stvarima ovoga sveta, zato im je rekao da sabiraju sebi blago na nebu. Dao je do znanja da ljudi moraju odabrati između Boga i novca (Mamona). Vernici se ne trebaju pouzdati ili težiti za taštinama ovoga života, jer se Gospod obavezao da će zastupati Svoj narod, na nebu. Isus je dao ove utešne reči: "Ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti za svoje telo, šta ćete obući... zna Otac vaš nebeski da vam je sve to potrebno." Dokle god mi tražimo prvo Njegovo carstvo, dotle će se On brinuti za naše dnevne potrebe, po Njegovoj volji.
8. Da bi služili drugima, vernici moraju da izbegnu duh osuđivanja (Matej 7:1-5). Ako se usredsredimo na tuđe greške s oštrim stavom, i ne bavimo se našim vlastitim nedostacima, onesposobljavamo sami sebe za svaku vrstu služenja drugima. Isus je rekao da ako druge osuđujemo oštro i striktno, kao da smo mi bolji od njih, tada sebe onesposobljavamo za pružanje pomoći tim ljudima u njihovim problemima. Da bi u zajedništvu vernika bilo mesta za međusobno ispomaganje, osuđivački stav mora biti uklonjen.
9. S obzirom da ima mnogo lažnih, ne-Evanđeoskih glasova, Hrist je poučio Svoj narod da bude oštrouman i posmatra plodove onih koji vode crkvu (Matej 7:15-24). Često se dogodi da mislimo da su neki ljudi prave zvezde u carstvu Božjem zbog velikih stvari koje su učinili za Hrista. Naravno, Isus jeste rekao da neće svako ko govori 'Gospode, Gospode' ući u carstvo nebesko, nego oni koji čine volju Njegovog Oca, koji je na nebu. Ali je Isus išao dalje, i rekao, da će u poslednje vreme biti mnogo onih koji će govoriti drugim jezicima, i isterivati demone, i druga čuda činiti u Njegovo ime, ali će ipak Hrist obznaniti da nikada nisu bili Njegov narod, te će ih izbaciti iz Svoje prisutnosti. Zbog prisutnosti lažnih učitelja i antihrista, hrišćani ne mogu verovati svakom duhu, već ih moraju proveravati da vide da li su od Boga (1. Jovanova 4:1).
10. Isusova učenja su jedini siguran temelj na kom trebamo graditi naš život. Sve u hrišćanskom životu se treba temeljiti i proizilaziti iz toga što je Isus učinio za nas u Svom otkupljujućem delu ("kao što sam ja voleo vas") i iz toga što nam je, kao Gospod, rekao ("a ja vam kažem") (Matej 7:24-29). Ljudi koji čuju reč Hristovu i odbiju da je izvršavaju, svoje živote predodređuju za veliku propast kada se oluje života obore na njih. Ali Njegovi učenici čuju Njegove reči i izvršavaju ih, te tako izgrađuju svoj život na čvrstoj steni - Isusu Hristu. Kada je Isus rekao: "Svi koji čuju moje reči", On je prvenstveno imao na umu skup pouka koje nalazimo u Mateju 5-7, koje nazivamo "beseda na gori". Upravo na ovim Isusovim poukama mi trebamo graditi naše živote Bogu na slavu.
"I kad je Isus završio svoj govor, narod se divio njegovom učenju, jer ih je učio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi učitelji zakona." (Matej 7:28-29). Zaista, Isusovo poučavanje poziva učenike na radikalan život ljubavi i nesebične požrtvovanosti. Svako ko ozbiljno želi živeti prema besedi na gori, pomoću Božje milosti, biće primećen u društvu kao "drugačija" ličnost, ličnost koja odbija biti gurnuta u prljavi ovozemaljski način života. |
