UDARNA SNAGA ISTINE - Polja nulte tačke
 
Sunday
2016-12-04
2:13 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Polja nulte tačke »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Polja nulte tačke




Miroljubive aplikacije tehnologije skalarnih talasa, koje prelaze ljudsku imaginaciju; kao ni jedna druga dosadašnja tehnologija, kojoj je planeta svedočila, a mogu voditi čovečanstvo u Zlatno doba. Obećava slobodnu, besplatnu energiju, antigravitacioni pogon i aplikacije lečenja, koje mogu izlečiti bilo koju bolest preokrećući vreme bolesti. Prema Bearden-u, Antoine Priore je 60-tih i sedamdesetih godina koristio, kao preteču svoje medicinske patentirane tehnologije, aplikacije skalarnih talasa, a njegovi eksperimenti na životinjama su dokazali mogućnost lečenja svih formi raka. Objašnjenje tih čudotvornih izlečenja je prisiljavanje oštećenih ćelija skalarnim talasima, da se vrate u svoje ranije zdravo stanje. Tako je tehnologija skalarnih talasa tehnologija čuda, ako je verovati Bearden-u.


Nevidljivo polje


POGLAVLJE 4


Kvantna nauka 20. veka je otkrila postojanje sveprisutnog pozadinskog mora kvantne energije svemira. Dr. Harold Puthoff sa Cambridge univerziteta je među prvima izmerio energiju svemira. Ta je energija merena na temperaturi od nula stepeni Kelvina, apsolutno najnižoj mogućoj temperaturi svemira, što odgovara - 273 stepeni Celzijusa. Na toj temperaturi prema Newton-ovskoj fizici, sva kretanja molekula i atoma bi trebala prestali i ne bi se smela meriti nikakva energija! Umesto nenalaženja energije, kao što se očekivalo, pronašao je ono što je nazvao "ključajućim loncem" energije, a posle je dobila ime 'energija nulte tačke- zero point energy' (ZPE). Harold Puthoff je dokazao, kako fizika vakuma nije uopšte lišena energije, jer je vakuum, prostor sa obiljem (plenumom) energije.(1)


U kvantnoj elektrodinamici pozadinsko more kvantne energije se sada koristi za objašnjavanje principa neizvesnosti, koga je otkrila kvantna fizika, nepredvidivog ponašanja subatomskih čestica. Vibracije subatomskih čestica verovatno prouzrokuje polje nulte tačke. Slučajni virtualni fotoni skaču napred i nazad između polja nulte tačke i našeg fizičkog sveta. Sudaraju se sa subatomskim česticama ili ih one apsorbuju, kada će se pobuditi u više energetsko stanje. Nakon nanosekunde, energija se opet otpušta, pomoću drugog virtualnog fotona, koji se vraća u polje nulte tačke. Foton se naziva virtualnim fotonom, jer dolazi i odlazi iz polja nulte tačke i neće ostati u ‘materijalnom’ svetu. Koristi se samo za razmenu energije između polja nulte tačke i materijalnog sveta.


Ne dolaze samo fotoni, već i sve vrste elementarnih čestica u naš fizički svet iz niotkuda. Izgleda kako dolaze iz polja nulte tačke, pojavljuju se u našoj fizičkoj realnosti samo u sekundi ili milionitom deliću sekunde, pa onda opet nestaju u praznini. Te forme mističnih čestica su nazvane virtualnim česticama, jer nisu dovoljno stabilne, da bi ostale u našoj realnosti. Polje nulte točke je kvantna pena virtualnih čestica i fotona. Naš svemir nikada ne miruje, čak ni u ‘praznom’ prostoru!


Čak i u totalno tamnoj sobi, gde ne može prodreti nikakvo svetlo iz spoljašnjeg sveta, naučnici mogu, još uvek meriti prisustvo virtualnih fotona.

Postojanje polja nulte tačke je bilo već dugo poznato u zajednici kvantne nauke, no većina naučnika je ignorisala njihovu primerenost. Jednostavno su poništili (nulirali) dejstvo polja nulte tačke u svojim naučnim kalkulacijama zbog verovanja u beznačajnost dejstva!


Međutim, mala ali rastuća grupa naučnika, sada vrlo ozbiljno uzima u obzir polja nulte tačke, a među njima su mnogi poznati profesori, koji sada zauzimaju radikalno drugačije gledište o našoj realnosti. Njihova naučna otkrića i teorije su kontraverzne u očima establishment-a naučne zajednice, koja se drži stare paradigme o našem svetu, po kojoj bi on mogao i eventualno će biti potpuno objašnjen mehaničkim modelom svemira.


Polje nulte tačke je postalo popularno širokoj publici zahvaljujući naučnoj žurnalistici Lyn McTaggart, koja je napisala knjigu "Polje - The Field" (hrvatski prijevod, TELEdisk, d.o.o. 2005.). Stvorila je veću svesnost o polju nulte tačke, nego što bi se inače obelodanilo svekolikoj javnosti. Jako preporučujem tu knjigu svakom zainteresovanom za nova otkrića nulte tačke i začuđujućoj ulozi, koju ljudska svest igra u tom polju. Za paranormalne i psihičke fenomene, postoji sada naučna osnova istraživanja.(2)


Među prvim časopisima koji opširno obrađuju polje nulte točke, je Ode koji izlazi u SAD-u i Holandiji. Članak o polju nulte tačke se pojavio u studenom 2003., u broju 61.(3)


More energije


John Wheeler i Richard Feynman sa Princeton univerziteta su prvi procenili energiju nulte točke. Izračunali su kako bi šoljica energije nulte tačke bila dovoljna da svi okeani sveta proključaju. Ekvivalent u masi energije nulte tačke, korišćenjem Einstein-ove famozne jednačine E=m*c2 je 1094 grama/cm3! To je više materije po kubnom centimetru od ukupne mase celog svemira.


Suprotno onom što se uvek verovalo, materija nije kondenzovana supstanca, već difuzna forma energije. (4)


Postavlja se pitanje, kako je moguće, ukoliko izgleda živimo u moru energija, kako to da je uopšte ne uočavamo? Ličimo na ribe uronjene u vodu, koje nikada nisu svesne, da je voda svugde oko njih.


Haisch i Rueda su doprineli polju nulte tačke korišćenjem rada Hal Puthoff-a, dokazujući poznati Newton-ov zakon inercije, koji tvrdi, kako je inercija umnožavanje mase i akceleracije, F= m * a. Taj stari zakon, koga je Newton postavio, kao pretpostavku, aksiom, u svom delu 'Principia', svetoj Bibliji klasične fizike se nije mogao dokazati u zadnjih tristo godina! Ali. uzimanjem u obzir polje nulte tačke, Rueda i Haisch su dokazali kako je inercija jednostavno otpor, usporavanje, koje objekti iskuse, kada se ubrzavaju u polju nulte tačke.(5)


Sonoluminiscencija


U prirodi postoji vrlo čudan fenomen pod nazivom sonoluminiscencija; radi se transformaciji zvučnih talasa u svetlosnu energiju! To je dobro poznat eksperiment iz područja fizike.


U eksperimentu, mala kuglasta staklena posuda, napunjena vodom, rezonuje harmoničnim zvučnim talasom od 20 kHz, koji potiče iz zvučnika. Zatim se vrlo mali zračni mehurić upuše u centar kuglaste staklene boce. Kada je mehurić tačno centriran u boci, počinje ritmički implodirati i emitovati svetlo. Svetlo se emituje u ultra-kratkim svetlosnim bljeskovima, koji nose trilion puta veću koncentraciju energije od izvorne zvučne energije. Temperatura u centru mehurića dostiže astronomskih 30.000 C uz ogroman pritisak.


Područje fizike još uvek ima problema sa eksperimentom, pa se špekuliše sa hladnom fuzijom, dok neki misle, kako nema drugog objašnjenja, osim onog sa obiljem svetlosne energije, koja dolazi iz polja nulte tačke.


Dejstvo sonoluminiscencije je podstakao holivudske stvaraoce na kreiranje celog filma o tom fenomenu, a film je naziva ‘Lančana reakcija - Chain Reaction'.

Dalja istraživanja tog prirodnog fenomena, bi mogla voditi onom što se naziva sonofuzija, vrsta hladne fuzije, kojoj fizika već toliko dugo teži.


Eksperiment sonoluminiscencije


Žetva energije


Od kada se u svetu pojavio pojam energija nulte točke, rođen je novi soj kopača zlata. Mnogi pronalazači love tu energiju nulte točke, jer se radi o besplatnoj energiji. Priča počinje, kako su još Michael Faraday i Nikola Tesla otkrili primenu besplatne energije. Kada jednom znate, kako je tražiti, onda ćete je moći izvlačiti iz vakuma u neiscrpnom obilju. Zamislite vaš televizor bez strujnog kabla, jer televizor koristi energiju koju prima iz vakuma? Možete li to zamisliti, znate li šta to znači? Zbogom nafti, pa možda tek time imate pravi osećaj. U svetu, koji je teško zavisan o nafti, mnogi moćnici, danas ne bi bili zadovoljni, jer bi izgubili svu svoju moć i bogatstvo.


Zbog tog razloga, kao i zbog moguće vojne primene, su te invencije bile globalno potisnute u zadnje dva decenije. SAD zabranjuje izvoz nerešenih patenata, ako se veruje u postojanje vojne primene. Međutim umirovljeni poručnik američke vojske Tom Bearden je patentirao uređaj za generisanje besplatne energije sa koeficientom većim od 1, koga je nazvao Generator elektromagnetske-energije bez kretanja - Motionless Elektromagnetic Generator - MEG. Preko 1 u ovom smislu znači, kako više energije izlazi iz uređaja nego što u njega ulazi. Bearden tvrdi kako taj generator proizvodi 100 puta više energije, nego što je potrebno za održavanje njegovog pogona. Njegov MEG uređaj, nije u sukobu sa zakonom o konzervaciji energije, drugim zakonom termodinamike, jer jednostavno hvata energiju iz vakuma. Jean Louis Naudin je replicirao Bearden-ov MEG uređaj i potvrdio, kako njegov MEG uređaj ima koeficient veći od 1.


Bearden je ponovio rad James Clerk Maxwell-a iz 19. veka, osnivača klasične elektrodinamičke teorije. Po njemu je interpretacija originalnog rada Maxwell-a netačna, a rad je bio i pogrešno interpretiran i pojednostavljen od Lorentz-a i Heaviside-a, kako bi ga se, navodno, bolje razumelo. Bearden je otkrio, kako su originalne Maxwell-ove jednačine bile predviđene, pa se kao rezultat toga previdela i mogućnost korišćenja besplatne (slobodne) energije iz vakuma. Bearden je u dobrom društvu u pogledu te tvrdnje, jer je i Max Planck, osnivač kvantne fizike takođe uvek sugerisao potrebu za ponovnim utvrđivanjem vrednosti Maxwell-ovih jednačina.

Laički rečeno, Bearden-ov MEG uređaj je u osnovici nabijeni dipol, koji se sastoji od nabijenih ploča. Objašnjava kako fizički vakuum kreira tok virtualnih fotona elektromagnetne energije, koga podržava potencijal nabijenog dipola. Potencijal dipola je u stvari ravnoteža između izbijanja i nabijanja virtualnim fotonima iz vakuma. Dakle, stacionarno električno polje nije uopšte stacionarno, samo se takvim čini, više nalik vodopadu koji iz daljine izgleda kao stacionarni zid vode, ali proučavanje izbliza dokazuje, kako se radi o konstantnom toku vode. Tajna MEG uređaja nije u izbijanju naboja dipola u samom krugu dipola, već u drugom odvojenom električnom krugu. Nakon toga će vakuum automatski ponovo nabiti izbijeni dipol ,kako bi ostvario težnju ravnoteže. Kaže se, da naboj koji teče u drugom krugu, isporučuje stvarnu električnu snagu.


Na taj način se ekstrahira energija nulte tačke iz vakuma i prazni u električnom krugu. Bearden kaže, kako svi današnji izvori električne energije kao što su baterije, dinamo i centrale, imaju jedan zajednički problem. Kada se električna struja vraća prema izvoru koji ju je na početku kreirao, ubiće tok virtualnih fotona sa vakuumom kao izvorom. Ne znajući uzimamo vedra puna energije nulte tačke iz reke, pa ih onda nenamerno ponovo vraćamo u reku.


Tom Bearden je došao i do vrlo važnog novog otkrića u vezi sa novim tipom 'elektromagnetne energije'. Prema Bearden-u, danas korišćene četiri Maxwell-ove jednačine su pojednostavljena verzija Maxwell-ovog izvornog rada. Bearden kaže, kako je Oliver Heaviside odbacio skalarni deo kompleksnih brojeva u Maxwell-ovim originalnim jednačinama, ostavljajući samo vektore u Maxwell-ovim jednačinama, zbog lakšeg računanja.


To je razlog, zašto danas nauka, zna samo klasičan elektromagnetni talas, koji je transverzalan. U transverzalnom talasu, električno i magnetno polje osciliraju vertikalno na smer širenja talasa. Po Beardenu nam je odstranjivanjem skalarnog dela Maxwell-ovih jednačina, izgubljena činjenica da se energija može širiti longitudinalnim talasima super-luminalnim brzinama (brzinama većim od brzine svetlosti). Longitudinalni talasi su slični talasima zvuka i osciliraju u istom smeru u kojem se šire.


Prema Bearden-u interni longitudinali talas u elektromagnetnom talasu je fundamentalan talas, koji postoji u svim poznatim elektromagnetnim poljima bilo kojeg oblika. Skalarna komponenta elektromagnetnog talasa se može kreirati iz dva suprotna elektromagnetna talasa, talasa i njegovog anti-talasa. Oba će talasa međusobno poništavati električnu i magnetnu komponentu polja, kada su talasi u fazi privremeno pomaknutoj jedan prema drugom za 180 stepeni. Rezultat je elektromagnetni skalarni talas. On putuje u vremenskom domenu i potpuno je drugačiji od transverzalnog elektromagnetnog talasa, koji putuje tro-dimenzionalnim prostorom. Po Bearden-u moramo misliti o vremenu kao komprimiranoj formi energije, kao što je to i materija.


Sećate li se Einstein-ovog poznatog zakona, koji kaže, da je energija jednaka proizvodu mase i brzine svetlosti na kvadrat? U ovom slučaju možemo naći istu obilnu komprimiranu energiju u vremenskom domenu i možemo je hvatati kao, kada se longitudinalni skalarni EM talasi, u vremenskom domenu konvertiraju u uobičajene transverzalne EM talase. Konverzija skalarne elektromagnetne energije u transverzalnu elektromagnetnu energiju se naziva skalarnom interferometrijom i ona je rezultat interferencije dvaju skalarnih talasa. To je suprotan učinak, samo-poništavajućem paru transverzalnih elektromagnetnih talasa koji kreiraju skalarni talas.


Tok virtualnih fotona, koji se događa između dipola i vakuuma, ranije spomenutog, je u stvari tok skalarnih talasa. Stoga su skalarni talasi vrlo različiti od elektromagnetnih talasa; i to zbog jedne stvari, oni mogu putovati beskrajnim udaljenostima bez gubitka energije, brzinama većim od brzine svetlosti (superluminalno).


Kada skalarne talase kreira dipol, kao što je baterija, generator ili permanentni magnet sa dva pola, polarizacija naboja će kreirati skalarne talase,koji će žuriti između polova i vakuuma. Svaki dipol u svemiru, od atoma sa svojim pozitivnim i negativnim nabojem, do Zemlje i Sunca sa svojim magnetnim poljima, kao i sva nebeska tela u svemiru zrače skalarnetalase, pa su zato u osnovi skalarni talasi svugde u svemiru, popunjavajući vakuum prostora, čineći ga obiljem energije nulte tačke.


Početko 20. veka Nikola Tesla je prvi otkrio skalarne talase. Koristio je indukcijske zavojnice za kreiranje tih skalarnih talasa. Sproveo je mnogo eksperimenata šaljući skalarne talase oko Zemlje, dokazujući, kako za razliku od transverzalnih talasa, koji se šire na velike udaljenosti sa disipancijom i gube svoju energiju, brzinom jednaku kvadratu udaljenosti od izvora, longitudinalni talasi mogu putovat,i do bilo koje udaljenosti bez praktično ikakvog gubitka energije.


Tesla je u svoje vreme verovao u postojanje etera, iz koga bi se mogla koristiti slobodna energija, što bi moglo biti spas za čovečanstvo. Obratio se Američkom institutu inženjera elektrotehnike 1981. sledećim rečima:

". . . snagom izvedenom iz njega, sa svakom formom energije, dobijenom bez napora, iz skladišta zauvek neiscrpnog, čovečanstvo će napredovati velikim koracima; samo je pitanje vremena, kada će čovek uspeti priključiti svoje mašine na pokretač prirode".

Skalarne talase Tom Bearden-a su otkrili i ruski naučnici. Rusi su međutim dali skalarnim talasima drugačije ime, nazivaju ih torzionim talasima. O njima ćemo naučiti više kasnije. Kao raniji čovek iz vojske, uveren je kako su Rusi koristili tu tehnologiju za kreiranje arsenala oružja skalarnim talasima tokom Hladnog rata. To oružje je utemeljeno na Teslinoj haubici, smrtonosno skalarno oružje koje, u poređenju čini bledim naše oružje masovne destrukcije. U svojoj najblažoj formi, to se oružje može koristiti za modifikovanje i manipulisanje vremenom, za kreiranje uragana i tornada, a sa njim se čak mogu proizvesti I potresi. U najagresivnijoj primeni, moglo bi izbrisati postojeću civilizaciju svojom smrtonosnom silom koja je nezaustavljiva.


Na drugoj strani, su miroljubive aplikacije tehnologije skalarnih talasa, koje prelaze ljudsku imaginaciju; kao ni jedna druga dosadašnja tehnologija, kojoj je planeta svedočila, a mogu voditi čovečanstvo u Zlatno doba. Obećava slobodnu, besplatnu energiju, antigravitacioni pogon i aplikacije lečenja, koje mogu izlečiti bilo koju bolest preokrećući vreme bolesti. Prema Bearden-u, Antoine Priore je 60-tih i sedamdesetih godina koristio, kao preteču svoje medicinske patentirane tehnologije, aplikacije skalarnih talasa, a njegovi eksperimenti na životinjama su dokazali mogućnost lečenja svih formi raka. Objašnjenje tih čudotvornih izlečenja je prisiljavanje oštećenih ćelija skalarnim talasima, da se vrate u svoje ranije zdravo stanje. Tako je tehnologija skalarnih talasa tehnologija čuda, ako je verovati Bearden-u.


Bearden-ova teorija, koju je objavio u knjizi pod naslovom "Energije iz vakuuma, koncepti i principi - Energy from the vacuum, concepts & principles" je dokazana prvim na tržištu raspoloživim energetskim uređajem nazvanim "Patterson-ova energetska stanica - Patterson Power Cell", inovativni uređaj sa razmerom većom od jedan.

Patterson-ova energetska stanica je razvijena i patentirana. James A. Patterson je naučnik Tehnologija čiste energije - Clean Energy Technologies iz Dallas-a. Radi se o staklenoj posudi napunjenoj hiljadama sitnih, paladijem pokrivenih kuglica koje služe kao elektrode. Uređaj pokreće teška voda. Kada se pokrene sa malom ulaznom snagom od 1,4 Wat-a, stanice izbacuju enormne količine topline, stotinu puta veće energije od energetskog ulaza. Tvrdi se kako je Patentni ured SAD-a testirao uređaj i dodelio četiri patenta, Uređaj se proučava i na različitim univerzitetima širom sveta i tretira ga se vrlo ozbiljno, no više nema sumnje u njegov rad, već se spore oko toga kako radi!(6)


Pradavna vortex-vrtložna tehnologija


Robert A. Patterson je izvrstan inženjer, koji se sam obrazovao u vortex tehnologiji, a studirao je i rad Viktor Schauberger-a. Viktor Schauberger je radio na vortex tehnologiji za naciste tokom 2. Svetskog rata, te je kao i Tesla, imao začuđujuće invencije, koje su skoro istorijski zaboravljene. Neprocenjivi doprinos nauci se konačano prepoznaje, kada se svetska nestašica energije približava klimaksu. Pozabavićemo se vortex tehnologijom i električnim primenama u implozijskoj fizici Daniel Winter-a u poglavlju 6 ('Vibracije etera'). Najbolja vizualizacija vorteksa je tornado koji usisava vazduh, akumulirajući te vrtložne vetrove sa neverovatnim magnitudama u centru, u oku tornada.


Među Patterson-vim invencijama primene vorteks tehnologije je i RAM implozijsko krilo, koje se može pričvrstiti na krov automobila. To će krilo kreirati implodirajući vorteks ispred automobila i ekspandirajući vorteks iza automobila, pa će tako guranje zadnjeg vorteksa ojačavati usisavanje iz prednjeg vorteksa. Sveukupno dejstvo je drastično redukovanje potrošnje goriva za faktor 2 ili 3.

Drastična redukcija potrošnje goriva je rezultat redukovanja otpora kretanju. Kao praktičar kineskih borilačkih veština Wing Chun Gung Fu, Patterson je stekao uvid u korišćenje energije svog protivnika, čiji se zamah preusmeravanjem energije, može koristiti za svoje delovanje, pa se time protivnik može oboriti, izbacujući ga iz ravnoteže njegovim vlastitim zamahom. To je uobičajena praksa u borilačkim veštinama.


Koristeći analogiju borilačkih veština, protivnik automobilu bi bio održavani otpor, pa Patterson objašnjava, kako se ta energija može preusmeriti na korisni rad. To upravo i radi njegovo RAM implozijsko krilo.


Patterson je nekako shvatio, kako bi isti vorteks mehanizam RAM implozijskog krila, utemeljen na aerodinamici, mogao imati svoj komplement u elektrodinamici, ako se primenjuje na energiju nulte tačke u vakuumu prostora. Šta ako bi uspeo 'pumpati' tu energiju nulte tačke korišćenjem elektroničnih krugova, koji bi imitirali korišćenu vorteks tehnologiju u dizajnu njegovog krila?


Najiznenađujuća činjenica te problematike je što je sledeća prosvetljujuća ideja inspirisana još jednom formom pradavne azijske veštine, Dogu kipom iz Japana. Spotakao se o taj kip čitajući "Antigravitacioni priručnik - The Antigravity Handbook" autora David Hatcher Chlidress-a. Taj ružni kip datira unazad barem 10.000 godina. Tražeći elektronični ekvivalent za svoje RAM implozijsko krilo, odjednom je shvatio, kako to mora biti odgovor. Naravno ni vi, a ni ja, ako bi i buljili u taj ružni kip još sledećih 10.000 godina, verojatno nikada ne bi došli na ideju, no prema Patterson-u, taj kip je šematska predstava, onog što on naziva elektrogravitacioni implozijski pogonski sistem.



Japanska Dogu statua i preslikavanje u tehnologiju svemirskog doba

(Uljudnošću Robert A. Patterson-a, quantumgravitics.tripod.com)


Hutchison dejstvo


Hutchinson dejstvo je kolekcija fenomena koji je otkrio sjajni (plemeniti?) John Hutchinson 1979. Živi u Vankuveru u Kanadi u apartmanu koga je kompletno opremio sa elektroničnim uređajima.


Hutchinson je eksperimentisao u svom apartmanu sa skalarnim talasima koristeći Tesline spirale i Van de Graaff generator. Korišćenjem interferencija radio talasa niskog energetskog inputa, no visokog napona od stotina kiloVolti, otkrio je začuđujuća dejstva u rasponu od:


• levitacije teških metala

• fuzije različitih materijala

• anomaliju zagrejavanja metala bez gorenja okolnog materijala

• lomljenje metala na čudan način.


Sva ta dejstva su bila dokumentirani na video zapisu, a svoja je otkrića demonstrirao mnogim kvalifikovanim naučnicima i poznatim ljudima, koji ga sada konačno finansijski podržavaju. Hutchinson-ovo dejstvo je demonstrirano i na filmu na Internetu. U njegovim se filmovima vidi kako predmeti lebde u prostoru, a metali vibriraju kao da su puding. Čak je levitirao i kuglu teškog topa. Takođe je mogao demonstrirati fuziju različitih materija, kao što su drvo i metal. Drvo se jednostavno uranja u metal, a kada se Hutchinson-ov uređaj isključi, drvo ostaje kao kada bi bilo savršeno zalepljeno u metalu! Na isti je način utopio novčić u aluminijumsku šipku.


Njegovi eksperimenti prkose svim uobičajenim zakonima prirode! Njegovi anomalni talasi sa anti-gravitacionim sposobnostima izgleda menjaju sam prostor-vreme.

Može rastopiti metal bez ikakvog znaka spaljivanja ili očigledne radijacijske topline. Materijali poput drveta se drže na istom mestu gde su i metali a da nisu spaljeni. To se jednostavno suprostavlja zakonima termodinamike, po kojima bi bar trebalo uočiti zračenje toplote. Izgleda kao nekakvo odvajanje tog uređaja od normalne organizacije atoma u materijalima. To je isto kao kada bi Van der Waals-ove sile, koje povezuju atome u materijalu bile isključene, a atomi bi mogli slobodno stvarati nove konfiguracije.


John Htuchinson je takođe razvio samo-održavajuću bateriju, koja se sama puni energijom nulte tačke, kako on tvrdi! Baterija generiše 18V kod 250 mA! Kaže kako mu je u tome pomogao Tom Bearden!


John Hutchison sa svojom samo-punećom baterijom

(Zahvaljujući John Hutchison-a, www.hutchisoneffectonline.com)


Neobjašnjivi lomovi i fuzije novčića i drveta u metalu

(Zahvaljujući John Hutchison-a, www.hutchisoneffectonline.com)


Projekat razotkrivanja


Steven Greer je napravio karijeru iz razotkrivanja istine o slobodnoj energiju u svom Projektu razotkrivanja. Vrši pritisak na političare SAD-a za objavljivanje istine. Prema Greer-u, trka u nuklearnom naoružanju i Hladni rat sa Rusijom su stvorili političku klimu u SAD-u u kojoj su najveće tajne, projekti pokrenuti za razvoj naprednih vojnih tehnologija. Ti su klasifikovani projekti realizovani pod najvećom tajnom i samo nekolicina onih, koji su morali znati, je bila informisana o tim programima. Postupno su stvari postale toliko kompleksne i izvan kontrole, pa su se ilegalno trošile milijarde dolara iz proračuna SAD vlade, pri čemu su kongresmeni, pa čak i sam predsednik izgubili autoritet nad tim projektima.


Greer tvrdi kako je pronašao nekoliko stotina ljudi, koji odaju tajne u vojnoj, naučnoji korporacijskoj zajednici, koji mogu isporučiti dokumente, fizičke dokaze i svedočenja o namjernom potiskivanju informacija o naprednim tehnologijama. Vojska i špijunaža sprečavaju pristup javnosti tehnologijama ,koje definitivno mogu zameniti konvencionalnu naftu, ugalj i nuklearnu energiju kao izvore. Te su tehnologije razvijene unutar SAD-a za vojnu primenu, ali primenjujući ih u mirnodopske svrhe, mogle bi oblikovati potpuno nezagađenu civilizaciju i spasiti našu planetu Zemlju.(7)


Mogli bi završiti sa svim siromaštvom u svetu korišćenjem slobodne energije nulte tačke iz vakuma. Mogla bi se koristiti lokalno u zemljama u razvoju, jer nije potrebna infrastrukturna energetska mreža. Sa obiljem lokalne energije bi bilo moguće kreirati svežu vodu iz morske vode za navodnjavanje područja, koja danas pate od suše.


Rekapitulacija


Prazan prostor uopšte nije prazan. Vakuum je u stvari obilje. Sadrži izobilje energije, energije nulte tačke. Odvija se kosmički ples razmene energije između fizičkog prostora i polja nulte tačke, konstantna kreacija i destrukcija materije iz ničega. Kontinuirani tok energije u i iz materijalnog sveta sličan je istočnjačkoj Hindu kosmologiji opisanoj u kosmičkom plesu Šive.

Je li moguće da naučnici posmatraju energiju nulte tačke u stvari kao našu vlastitu kolektivnu svest, a nas kao kreatore fizičkog sveta iz te energije? Ako je svest stvarno uzrok fizičkoj realnosti, a ne posledica, bar smo identifikovali kandidata za potrebnu duhovnu energiju!

U sledećem poglavlju ćemo videti kako pradavnu nauku, koja je tajno očuvana tokom istorije, počinje rekonstruisati moderna nauka. To davno znanje, koje se naziva svetom geometrijom, je bilo vrlo važno očuvati iz nekog razloga za buduće generacije. U pradavna vremena se to znanje podučavalo u školama misterija kod Egipćana i Grka. Pod pretnjom smrtnom kaznom, inicirani su održavali to znanje tajnim kroz istoriju. Na Zapadu se to znanje očuvalo u gnostičkim krugovima i tajnim društvima Slobodnih masona.

Nauka Svete geometrije tvrdi, kako sve u našem svemiru ima u podlozi nevidljive geometrijske strukture koje slede funadamentalne principe. Savremeni naučnici koriste svetu geometriju za objašnjavanje konstruisanja fizičke realnosti iz sve-prisutne i u sve-prodiruće pozadinske energije fizičkog vakuuma.

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz