Ovaj problem je veoma kompleksan i opširan, tako da ovde neće biti moguće pokriti sve aspekte i odgovoriti na sva pitanja koji postoje na ovu temu. Ovaj tekst pokušava da jednostavno da opšti kurs i da odgovori na najvažnija pitanja ovog problema na osnovu Biblije. Zato ne treba shvatiti da su ovo svi argumenti o ovom pitanju i da treba gledati na njihov kvalitet, a ne na količinu.
Šta je istina? Razmotrićemo detaljnije ova dva tvrđenja kroz biblijske tekstove, da bi utvrdili kako se Bog objavio nama ljudima. Naravno, mi kao stvorenja, ne možemo da svojim umom shvatimo potpuno prirodu svog Stvoritelja, kao što ni stolica ne može da shvati stolara koji ju je napravio. Ali, Bog nam je u Bibliji ostavio načela na osnovu kojih treba da izgradimo poverenje u Njega. Zato se nećemo oslanjati na tvrđenja ljudi kao što su: "Većina teologa kaže da...", "Čuveni poznavalac ovog problema smatra...", "Crkva kaže..." isl. Oslonićemo se na ono što Bog želi da nam kaže o sebi u Svetom Pismu, Bibliji. Mnoge kritike su zasnovane na pogrešnim argumentima nekih teologa. Ovakve kritike nemaju vrednosti ako ta ista tvrđenja mogu da se dokažu na ispravan način. U svakom slučaju istinu nam je Bog ostavio u Svetom Pismu.
Jedan od osnovnih problema po ovom pitanju, možda i najvažniji, je problematika Božjeg imena. Da li je Božje ime samo Jahve, Jehova koje pripada samo Ocu, a ostalo su "titule” ili Bog ima više imena koja je objavio? Zato ćemo prvo razmatrati Božje ime.
Reč ime na jevrejskom se kaže "šem" i ima značenje: ime, karakter, čast, osobina. Jevreji su koristili reč šem da kažu nečije ime, ili da opišu njegove osobine. Zato su često davali smisaona imena povezana sa osobinama deteta (Edom znači crven zbog crvene dlake i crvenog jela 1.Moj. 25.25,30). Ali kada je Bog promenio ime Jakovu (Istiskivač, Potkopavač) u Izrael (Koji će nadvladati sa Svemoćnim), nije mu promenio samo ime nego i karakter (1.Moj. 27.32). "Bolje je ime nego veliko bogatstvo" (Priče 22.1). Ovde ime očigledno ima značenje dobrih osobina (koje su vrednije od materijalnog bogatstva), a ne samo lično ime koje ne znači ništa. Kada Isaija govori o Hristovom rođenju u Is. 9.6 kaže: "Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni.” Hrista niko na ovoj Zemlji nije ovako zvao. Isaija ovde očigledno govori o Hristovim osobinama da bi ljudi mogli da prepoznaju Mesiju kada dođe, ne po imenu, koje može da se da bilo kome, nego po tome šta će činiti i kakav će biti.
Tako i Bog kada se nama objavljuje, predstavlja nam se "imenima" to jest osobinama koje samo on ima, po čemu ne možemo da ga zamenimo nekim drugim bićem. Zato pravi Bog nema potrebu da se predstavi ličnim imenom kao mi ljudi. Bog je jedan i kada imate samo jedno biće te vrste, onda mu lično ime nije ni potrebno, jer nema drugih sličnih bića od kojih treba da se razlikuje. Lična imena su potrebna ljudima pošto nas je mnogo. Sam termin lično ime ne postoji u Bibliji, naročito ne u vezi sa imenom Jahve (Jehova). Da bi se razlikovao od lažnih bogova pravi Bog ne bi koristio neku specifičnu reč, jer bi lažni bogovi mogli i tu reč da imitiraju. Pravi Bog se razlikuje od lažnih bogova po svojim apsolutnim, neograničenim osobinama koje nema ni jedno drugo biće u svemiru osim Njega, na primer Večni, Samopostojeći (Jahve), Svemoćni (El Šadaj), Moćni (Elohim, kada stvara Zemlju predstavlja se kao jedini koji je moćan da to uradi), Gospod nad vojskama (Večni nad sazvežđima), i dr. Tako se Bog predstavlja da mu je ime: "Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom, smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim... A Gospod siđe u oblaku, i stade onde s njim, i povika po imenu: Gospod, Gospod Bog, milostiv, žalostiv, spor na gnev, i obilan milosrđem i istinom..." (2.Moj. 33.18-23; 34.6,7). Ovde Bog za svoje ime nije rekao samo da se zove Jahve (Gospod, Večni), nego je objavio još mnogo imena - osobine, koje su jednako važne: On je milostiv, prašta, strpljivo čeka da se pokajemo i da nam pomogne. U 2.Moj. 3.15 Bog kaže da je Njegovo ime Jahve (jednom u tekstu), i Elohim (4 puta!). U Is. 57.15 ime mu je Sveti; u Is. 63.16 ime mu je Izbavitelj naš; u Amosu 5.27 ime mu je Bog (Elohim) nad vojskama; u 2.Moj. 34.14 Gospod (Jahve) zove se (tj. ime mu je - jer je upotrebljena reč "šem”) Revnitelj.
Dakle, Bog za svoje ime koristi i druge osobine koje samo on ima. Tako su u Novom Zavetu, koji je takođe Bog inspirisao da se napiše, korištene grčke reči sličnog značenja da bi se prevele Božje osobine. Tako reči Jahve u Novom Zavetu uopšte nema. Neki kažu da je to zato što su reč Jahve Jevreji izbacili iz teksta, ali šta Jevreji koji ne veruju da je Hristos Mesija imaju sa spisima Novog Zaveta. Novi Zavet nisu pisali neverni Jevreji, nego ljudi koji su pod vođstvom Svetog Duha prenosili Božje poruke, a ne svoje. Ako bi neki apostol ili prepisivač tako lako mogao da izmeni jednu ovako bitnu stvar, onda bi Biblija bila puna ljudskih izjava pa ne bismo znali šta je Božja poruka. Jasno, Novi Zavet je pisan na grčkom zato što se u tadašnjem svetu grčki svuda znao (kao danas engleski). Zato su apostoli kod Božjih imena prevodili Njegove osobine, a ne neku magičnu formulu na stranom jeziku, što je i osnovna Božja namera da bi ga ljudi upoznali.
Hristos je apostolima dao nalog da krštavaju u IME Oca, Sina i Svetog Duha (Mt. 28.19), a ne u ime Oca, u ime Sina, i u ime Svetog Duha. Jasno je da Otac, Sin i Sveti Duh imaju jedno ime, to jest imaju iste osobine.
"Ja javih ime tvoje ljudima koje si mi dao od sveta... I pokazah im ime tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.” (Jn. 17.6,26) Ako je Božje ime Jahve, Hristos nije imao šta da javlja i pokazuje Jevrejima koji su to znali. On je došao da im javi i pokaže Božju ljubav i osobine koje oni nisu shvatali, a ne ime koje im je bilo poznato.
"Poklanjam se pred svetom crkvom tvojom, i slavim ime tvoje, za dobrotu tvoju i za istinu tvoju; jer si po svakom imenu svom podigao reč svoju.” (Ps. 138.2) Vidimo da David u ovom psalmu govori da Bog ima više imena i da je za svako od njih podigao reč svoju, to jest Bog je posvedočio za svaku od svojih osobina koje je predstavio imenima.
Kada se Sotona bude predstavljao kao Hristos, jasno je da će uzeti ime Isus Hristos, a možda čak i jevrejsko ime Jehošua Mašijah. Pokušaće da imitira i Hristove osobine (ljubav, pravednost, lečiće, "vaskrsavaće" mrtve), pa će razliku između pravog i lažnog Hrista moći da napravi samo onaj ko dobro poznaje pravog - onakvog kakav se objavio u Bibliji.
Postavlja se pitanje: Zašto Bog stvara kroz Reč - Hrista (1.Moj. 1.26; Jn. 1), ako Hristos nije Bog? Ako je Hristos samo stvorenje postavlja se pitanje: zašto Bog sam ne može da stvori svet, nego prvo stvara jedno stvorenje preko kojeg stvara ceo svet? Da li je Isus Bog? Pogledajmo šta kažu biblijski tekstovi.
ISUS HRISTOS U BIBLIJI
Kada je Filip tražio od Isusa da im pokaže Oca, Isus mu kaže: "Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: pokaži nam Oca?" (Jn. 14.9). Kada je Isus pre toga rekao: "Ja i Otac jedno smo"(Jn. 10.30,31), Jevreji su krenuli da ga kamenuju, jer su dobro razumeli Isusa da on o sebi govori kao o Bogu, i da sebi pripisuje osobine koje samo Bog ima. Pošto oni nisu verovali da Isus to jeste, krenuli su da ga ubiju. U Jn 5.18 piše da se Hristos gradio jednak Bogu i da su zato Jevreji hteli da ga ubiju. Ne piše da su Jevreji mislili da se on gradi jednak Bogu, nego da je Hristos to pokazivao. A svakom rečju Isus je pojačavao ove tvrdnje: "kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje... Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju" (Jn. 5.21,23). Isus dakle ima jednako poštovanje kao i Otac, i jednaku moć da vaskrsava (Jn. 10.28), a u telu sprovodi plan koji je napravio sa Ocem.
Isus se nije poklonio pred Sotonom (Mt. 4.9,10) jer je znao da je to prekršaj prve Božje zapovesti. Ali kada su se ljudi klanjali njemu (Mk. 10.17; Lk. 17.16) nije ih opominjao, nego je prihvatio njihovo klanjanje. Da je Isus samo stvorenje, ne bi bilo logično da prihvati da mu se klanjaju. Anđeli takođe nisu dopustili da im se ljudi klanjaju (Otk. 19.10; 22.8,9) nego su ih upućivali da se klanjaju samo Bogu. Zato bi bilo opravdano da Isus prihvata klanjanje jedino ako je on Bog (iako u telu čoveka).
Avram se poklonio osobi koju naziva Adonaj (1.M.oj 18.2,3), a u stihovima 18.13,17,20, 26, 33 ta osoba je nazvana Jahve! Pošto Boga niko nije video nikad (Jn. 1.18; 1.Jn. 4.12; 2.Tim. 6.16) jasno je da se ovo odnosi na Oca koji je Jahve. Međutim, Isaija (Is. 6.5) tvrdi da je video Gospoda - Jahvea! Video ga je Jakov (1.Moj. 32.30 - Elohim), video ga je i Avram (1.Moj. 18.13-33 - Jahve), i 70 starešina, Aron sa dva sina i Mojsije (2.Moj. 24.9,10). Mojsije je Gospoda (Jahvea) poznao licem k licu (5.Moj. 34.10), govorio s njim licem k licu (2.Moj. 33.11), i Jahve sam kaže za Mojsija: "Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj" (4.Moj. 12.5,8). Ovi tekstovi nisu u međusobnoj suprotnosti ako postoji jedan Bog u liku Oca, Sina i Svetog Duha. Onda su ljudi koji su videli Jahvea videli Sina, a Oca niko nije video zbog njegovog mesta u planu spasenja (svetost kojoj grešni ljudi ne mogu pristupiti). Ako neko tvrdi da je Otac samo Jahve, onda on na osnovu ovih tekstova u stvari tvrdi da u Bibliji postoji nesklad, jer je Jahve viđen više puta a pisci tvrde da nije viđen. Ipak, postoji veliki, moćni Bog koga ne možemo da vidimo, ali koji se, da bismo ga razumeli, pojavio pred nama u vidljivom obliku prikrivene slave, i objavio nam važne stvari o svojoj ljubavi prema nama. Ne znamo kako to da je On svuda prisutan, ali vidimo da svuda deluje. Jahve koji je toliko svet da niko ne može da izdrži ni da ga vidi, ipak se pokazao ljudima u vidu Hrista prikrivši svoju slavu. Tako je Avram posle razgovora sa Jehovom (Hristom) video kako "pusti Gospod (Jahve) na Sodom i Gomor od Gospoda (Jahve) s neba dažd od sumpora i ognja." (1.Mojsijeva 19.24) Jahve je pustio oganj od Jahvea! Dva Jahvea mogu da budu samo Otac i Sin, koji su jedno, kako kaže Hristos (Jn. 10.30).
U 1.Tim. 6.14-16, kada govori o Hristu i Njegovom ponovnom dolasku (14. stih), Pavle kaže: "koji sam ima besmrtnost" (16. stih). U stihu 15 za osobu koja ima besmrtnost kaže se da je "car nad carevima i gospodar nad gospodarima". A u Otk. 17.14 kaže se: "Ovi će se pobiti s jagnjetom, i jagnje će ih pobediti jer je gospodar nad gospodarima i car nad carevima". Jagnje je simbol Isusa Hrista, tako da neme dileme da je car nad carevima koji ima besmrtnost - Hristos. Ako je Hristos stvorenje, kako onda samo on ima besmrtnost? Samo Bog ima besmrtnost, a ako je ima Hristos to znači da je Hristos Bog. U drugom delu stiha Pavle govoreći o Hristu kaže da on "živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije video niti može videti", iako je sam apostol video Hrista, kao i mnogi drugi na zemlji, znači sada govori o Ocu. Očigledno je da Pavle odlično razume da su Otac i Sin jedno, i da opisuje čas Oca čas Sina kao jednog Boga. Onaj ko ne veruje da je Isus Bog opet bi morao da tvrdi da apostole nije inspirisao Bog dok su pisali Bibliju. Ali, apostoli su znali da su Otac i Hristos jedno, i da ko vidi Hristove osobine, video je i Očeve osobine. Zato ovde biramo da li ćemo verovati Božjoj objavi (Bibliji) ili ljudskim tumačenjima suprotnim toj objavi. Jer. 17.5; Rim. 14.12,23; Mt. 5.18,19.
Isus Hristos je mogao da vaskrsne samog sebe: "Dušu svoju polažem da je opet uzmem... vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet" (Jn. 10.17,18). Naravno, Otac je vaskrsao Hrista (Dela 2.24), ali je Isus o moći vaskrsenja govorio da je on ima, jer su Otac i Sin jedno. Hristos tu moć nije koristio jer Otac i Sin imaju različite uloge u planu spasenja ljudi. Moć vaskrsenja, složićete se nema ni jedno stvorenje, već samo Bog.
U Jn. 20.28 Toma za Isusa kaže: "Gospod moj i Bog moj." Autor evanđelja Jovan ne samo da ga ne ispravlja, nego završava evanđelje tvrđenjem da je on svedok ovih događaja, i da su oni istiniti (Jn. 21.24).
Ako je Hristos "rođen pre svake tvari" (Kol. 1.15-17), čim je postojao pre svake materije, znači da on nije stvorenje, jer nije tvar od koje su sva stvorenja stvorena. To znači da je Bog napravio plan da se Isus rodi u telu čoveka pre nego što je stvorio svet, u slučaju da se stvorenja pobune. Zato je Isus "pre svega i sve je u njemu" (Kol. 1.17). U tom smislu je Isus "početak stvaranja Božjeg”(Otk. 3.14), to jest kroz Njega je sve počelo. Za Isusa je Solomun napisao (mudrost je personifikacija Hrista u ovom tekstu), da je Gospod imao pre svakog vremena (Priče 8.22), i da je postavljena pre početka (23. stih). Ako je neko stvoren, on ima svoj početak i za njega vreme teče. Samo za večno biće vreme nema značaj, jer on nema ni početak ni kraj. Drugačije rečeno, Otac i Sin su od večnosti zajedno, pre stvaranja sveta. Pošto je postojao pre stvaranja, Isus je večan, to jest Jahve - Večni.
Slično ovome Pavle objašnjava da je Melhisedek Starozavetna predslika Hrista. I onda u Jev. 7.3 kaže: "Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a ispoređen sa sinom Božijim, i ostaje sveštenik doveka.” Melhisedek je čovek, prema tome imao je i oca i majku, a samim tim i rod, i početak i svršetak danima. To je zato, jer je on trebalo da ukaže na sliku koja je trebalo da dođe, to jest na Isusa Hrista koji nema oca, ni majke, ni roda, ni početka, ni svršetka danima, a sveštenik je doveka. Nelogično bi bilo da kažemo da Hristos ima oca, a da nema majke, ni roda, da ima početak, a da nema svršetak i da je sveštenik doveka. Ovim bi jedne osobine smatrali doslovnim, a druge simboličnim. Samo koji bi bio kriterijum šta je doslovno, a šta ne. Ipak, u Bibliji postoji relaciji Otac - Sin. Pošto je roditeljska ljubav najjača ljubav koju poznajemo ova relacija je data da nam pokaže kolika je Božija žrtva kroz Sina i kako smo "kupljeni skupo” (1.Kor. 6.20; 7.23; 1.Pet. 1.18,19).
Takođe se za u Otk. 1.8,10; 21.6; 22.13 kaže da je Hristos alfa i omega. Da li to neko može da kaže za sebe osim Boga? Ako je Hristos stvorenje, on za sebe ne bi mogao da kaže da je početak (Otk. 21.6; 22.13) jer bi Bog bio početak. Isto tako Isus je prvi i poslednji (Otk. 1.10,17; 2.8; 22.13). Naravno, Bog je prvi, a da je Isus stvorenje bio bi najviše drugi a ne prvi. Ako je Hristos poslednji, koji je Bog? U Isaija 48.12; 41.4 Jahve za sebe kaže da je prvi i poslednji, pa pošto je Hristos prvi i poslednji, to znači da je Hristos Jahve. "Ovako govori Gospod (Jahve), car Izrailjev i izbavitelj njegov, Gospod (Jahve) nad vojskama: ja sam prvi i poslednji, i osim mene nema Boga (Elohima)." Is. 44.6; 45.5 Pošto Jahve kaže da osim Njega nema Elohima, a nije teško pokazati da je Hristos Elohim, onda to znači: Jahve = Elohim = Hristos = prvi i poslednji. Svi drugi se samo predstavljaju da su moćni, što reč Elohim znači, a nisu, nego postoji samo jedan Elohim. Tako u Isaija 9.6 kaže nedvosmisleno, bez ikakve dileme, da je Isus Bog (El - skraćeni oblik reči Elohim) silni, a ne da se on sam tako predstavlja.
U Zaharija 12.10 Jahve kaže (Jahve počinje da govori od 4. stiha): "i pogledaće na mene kojega probodoše". Pošto je Sin proboden (Jn. 19.34-37), sledi da je Sin Jahve.
Pavle u Ef. 5.14 citira Is. 60.1,2 i kaže: "ustani ti koji spavaš, i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos. Isaija je umesto Hristos napisao: obasjaće te Jahve! Takođe u Jer. 23.5,6; 33.15,16 Jahve kaže da je ime klice Davidove Gospod (Jahve) pravda naša. Jasno je da je reč o Hristu. Isaija u 40.3 kaže: "Glas je nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodnji (Jahvin), poravnite u pustoši staze Bogu (Elohim) našemu." Taj put je pripremao Jovan Krstitelj za Isusa Hrista koji je opet nazvan Jahve i Elohim (Mk. 1.1-4; Mt. 3.3; Jn. 1.23). Pavle na Hrista primenjuje tekst iz Jev. 2.13,14: "Evo ja (Hristos) i deca koju mi je dao Bog", a u Is. 8.18 ove reči izgovara Jahve (stihovi 1 i 5).
U Ps. 68.18 kaže: "Ti si izašao na visinu (Hristos se vazneo po apostolu Pavlu, Ef. 4.8), doveo si roblje, primio si darove za ljude... Gospode Bože. Ovde je Hristos nazvan Jah (kraći oblik reči Jahve) Elohim. U Ef. 4.11 Hristos je onaj koji daje darove apostolstva, proroštva, evangelizma, pastira i učitelja; a u 1.Kor. 12.28 te darove iste daje Bog, a u 1Kor. 12.4-11 darove razdeljuje Duh po svojoj vlasti svakome kako hoće! Bog je jedan: Otac, Sin i Sveti Duh.
U 1.Kor. 10.9 Pavle kaže da su Jevreji kušali Hrista i od zmija izginuli. U tom događaju (4.Moj. 21.5-7) Jevreji su vikali na Boga (Elohim u 5. stihu), to jest na Gospoda (Jahve u 7. stihu), a Jahve je pustio na narod vatrene zmije (6. stih). Jasno je da apostol Pavle Hrista smatra za Jahve. U ovom tekstu u nekim rukopisima iz 4. veka umesto Hristos stoji Kirios, ali u rukopisima iz 2. veka stoji Hristos. Naravno, stariji dokument uvek se smatra verodostojnijim.
U Otk. 1.8 Svedržitelj je Isus, dok u Otk. 21.22; 4.8; 11.17; 15.3; 16.7; 19.6,15 Svedržitelj je Otac. Reč Svedržitelj označava biće koje sve održava, a to opet može samo Bog. U Otk. 1.4,5 nabrojeni su redom Otac, Sveti Duh i Sin. Za Oca kaže da je "onaj koji jest, i koji beše i koji će doći", a u Otk. 1.8 "onaj koji jest, i koji beše i koji će doći” je Hristos. Dakle, Bog će doći, to jest Otac, Sin i Sveti Duh. Jahve se predstavio kao "onaj koji jest" (2.Moj. 3.14) a i Isus je "onaj koji jest" (Otk 1.8), to jest večan, za koga nema prošlosti ni budućnosti, koji uvek jeste. Moguće je da je Jovan zbog grčkog jezika na kojem je pisao umesto reči Jahve stavio ovaj ceo izraz, koji najbolje odgovara njenom smislu.
"Ako je i bio (Isus) u obličju Božjem, nije se otimao da se isporedi sa Bogom, nego je ponizio sebe..." (Flb. 2.6,7). Da li bi za stvorenje bilo poniženje da postane stvorenje? I čovek je stvoren po Božjem obličju, pa ako je Hristos samo stvorenje po Božjem obličju tu ne bi bilo poniženja. Zato i piše da je Isus bio u Božjem obličju. Bog u telu čoveka, to je zaista poniženje, Stvoritelj u obličju stvorenja.
Isus Hristos je Sin Božji, i to jedinorodni. On se zaista i rodio u telu čoveka. Ali kada David kaže: "Ti si sin moj, ja te sad rodih" (Ps. 2.7) u Delima 3.32,33 Luka nam objašnjava da se tu govori o Hristovom utelovljenju. U Bibliji nema ni govora da je Isus pre svog utelovljenja na Zemlji bio stvorenje. Nasuprot, kada apostol Pavle citira ovaj stih (Jev. 10.5), on citira i 2.Sam 7.14: "Ja ću mu biti otac i on će mi biti sin." Zapazite da će mu tek u budućnosti biti sin, da će on tek biti rođen, a ne da je ranije rođen.
U Jev. 9.16,17 zapisan je sledeći tekst: "Jer gde je zavet valja da bude i smrt onoga koji čini zavet. Jer je zavet po smrti potvrđen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio. Dok sa druge strane u Jer. 31.33 Bog preko proroka kaže: "Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod (Jahve)...” Možemo videti da onaj ko čini zavet valja da umre, a sam Jahve preko Jeremije kaže da on čini taj zavet, tako da je to još jedna potvrda stiha iz Zah. 12.10.
PRIMEDBE:
Neki kažu: ako je Isus Bog, onda ne bi mogao biti iskušan. Po Bibliji, Isus je uzeo telo čoveka, svoje Božanstvo je zaogrnuo ljudskom prirodom, pa svoje božanske osobine nije koristio. Tako je mogao da se služi samo onim što je dostupno svim ljudima, a to je Božja milost. Zato dok je god na Zemlji, Isus se Ocu obraća kao niži višem, kao što mi kao stvorenja treba da mu se obraćamo. Isus stalno govori da ima iste moći kao i Otac (ima život, sveznanje, sveprisutnost, i slično). Isus je pre svega pokazao koliko poverenje treba da imamo u svog nebeskog Oca. Pokazao je da ako se oslonimo na Boga možemo da živimo bez greha, po Božjem zakonu. Zato Isus dok je na Zemlji stalno poziva Oca da deluje, to jest koristi ono što je nama ljudima na raspolaganju. Hijerarhija Otac, Sin, Sveti Duh postoji zbog različitih uloga u planu spasenja. Da li postoji neki citat gde je Isus Hristos u podređenom položaju u odnosu na Oca pre Njegovog utelovljenja, ili pre pada u greh? Naravno, nema ga jer Isus samo dok je na zemlji kaže: "Otac moj je veći od mene" (Jn. 14.28), ali na nebu rade zajedno.
Za Hrista neki ljudi kažu da je bio neka vrsta anđela, pa je postao čovek, pa po vaskrsenju opet anđeo. Ako je po njima stvorenje bilo u stanju da bude u dva oblika (anđeo - čovek - anđeo), zašto Bog ne bi mogao da se utelovi u čoveka? Da li je stvorenje moćnije od svog Stvoritelja, pa može da uradi ono što Stvoritelj ne može?
Neki na osnovu 1.Kor. 8.4-6 kažu da Hristos jeste Gospod i Bog (Elohim), ali nije Jahve i nije svemoguć. Već smo čitali u Isaija 44.6 i 45.5 da je Jahve jedini Elohim, i da nema drugog Elohima osim Njega. Pošto za Isusa znamo da jeste Elohim, jasno je da je i Bog. Ako bi na osnovu ovog stiha rekli da Isus nije Bog, jer piše za Oca da je Bog, to bi bilo isto kao kad bi tvrdili da Otac nije Gospod jer je Isus Gospod, što naravno nije tačno. Đavo i demoni sebe nazivaju bogovima i gospodima. To je njihova trajna želja (Is. 14.13,14). Svako za sebe može kazati da je Jahve, Gospod ili Bog, ali on to ne postaje samo zato što se tako nazvao. Ovde je istaknuto jedinstvo Oca i Hrista: postoje lažni bogovi i gospodi, ali mi imamo samo jednog Oca i samo jednog Gospoda Isusa Hrista. Kao što Isus kaže: "Ja i Otac jedno smo (Jn. 10.30).
Neki ljudi kažu da pošto je Isus Hristos posrednik između Boga i ljudi (1.Tim. 2.5), onda nije Bog, jer ne može istovremeno da bude i posrednik i jedan od dve strane između kojih posreduje. Ova primedba je apsurdna, jer u istom stihu piše: "Jer je jedan Bog i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Isus Hristos." Ako Hristos može da bude čovek a u isto vreme da bude posrednik između čoveka i Boga, onda mora da bude i Bog, jer posrednik između Boga i ljudi je očigledno i Bog i čovek - Bog u telu čoveka.
Marko 13.32 kod nas je prevedeno kao da Isus ne zna dan i čas svog povratka na Zemlju. Ovaj grčki glagol ima više mogućnosti za prevođenje, a najprikladnija bi u skladu sa sadržajem bila ova: "A o danu tome i času niko neće objavljivati (predavati znanje, a ne znati) ni anđeli, ...ni Sin, do Otac." Sin koji je poistovećen sa mudrošću, koji je zajedno sa Ocem stvarao svet, koji je zajedno sa Ocem pravio plan spasenja uključujući i Hristov drugi dolazak i koji je izrekao veoma precizna proročanstva o ovom događaju sigurno zna kada će doći da uništi greh, ali će taj dan i čas objaviti Otac.
SVETI DUH U BIBLIJI
Da li je Sveti Duh u Bibliji opisan kao sila kojom Bog deluje, ili kao osoba - Bog? Najjasnije je to objasnio Isus: "Bog je duh, i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole." (Jn. 4.24) Ili Pavle: "A Gospod je Duh; a gde je Duh onde je sloboda." (2.Kor. 3.17) Ovde ne piše Bog ima silu koja je duh, nego Bog je Duh.
"Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božjeg" (1.Kor. 2.11). Samo sveznajuća osoba može znati šta je u Bogu. Sveznanje ima samo Bog, a vidimo da Duh zna sve što je u Bogu. Osim toga, da li ste videli nekad silu koja nešto "zna"? Sila ne zna, silom upravlja neko ko ima znanje.
"Ko je upravljao Duh Gospodnji? Ili mu bio savetnik i naučio ga? S kim se dogovarao i ko ga je urazumio i naučio putu suda, i naučio ga znanju i pokazao mu put razuma?" (Is. 40.13,14) Ovde je Božji Duh prikazan opet kao neko ko sve zna, koga niko ne može da nauči nečemu. Božjim Duhom niko ne upravlja, jer Duh ima apsolutne, superiorne osobine u odnosu na nas, kakve ima samo Bog. "Kuda bih otišao od Duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao?" (Ps. 139.7) Ovde je za psalmistu isto bežati od Božjeg Duha i bežati od Božjeg lica. Samo Bog je sveprisutan, pa se od njega ne može pobeći.
U 1.Kor. 12.11 Duh razdeljuje po svojoj vlasti darove kako hoće. Za takvo delovanje mu je potrebno znanje koje ima samo Bog, inače bi pri podeli darova grešio. Duh dakle ima autoritet da radi po svojoj volji. Isus je takođe imao stav osobe koja ima vlast (Mt. 7.29; 9.6).
"Jer nađe za dobro Duh Sveti..." (Dela 15.28). Vidimo da Sveti Duh samostalno donosi odluke, a ne da je instrument kojim neko upravlja. Tako je zabranio apostolima da govore u Aziji (Dela 16.6), ima vlast da postavlja vladike (Dela 20.28), razdeljuje darove po svojoj vlasti (1Kor. 12.11), itd.
Pod silom se podrazumeva bezlična energija kojom upravlja neka ličnost. Sila nema razum i emocije. Ipak, u Bibliji se o Svetom Duhu u pravilu govori kao o nekom ko ima i razum i osećanja. Sveti Duh nas teši i uči (Jn. 14.26; Dela 9.31; 1.Kor. 2.13; 2.Pet. 1.21), možemo ga ožalostiti (Ef. 4.30), pre se sa ljudima (1.Moj. 6.3), govori preko proroka (2.Sam 23.2), govori ljudima i to razgovetno (1.Tim. 4.1; Dela 10.19; 1.2,16; 13.2,4; Lk. 2.26;), razgovara sa prorocima (1.Car 22.24), poseduje ljubav (Rim. 15.30), ljudi ga kušaju (Dela 5.9), Duh misli i moli se za svete (Rim. 8.27), mrzi na zavist (Jak. 4.5), ljudi mogu da ga naruže (Jev. 10.29).
Da li možete da zamislite da sa vama razgovara sila? Ili da vas teši sila? Jezekilj razgovara sa Duhom Gospodnjim, i Duh mu kaže: "Ovako veli Gospod" (Jezek. 11.1,2,5). Sveti Duh je u Bibliji po pravilu opisan osobinama koje imaju samo bića, a nigde nije opisan kao sila, pa zato ne može biti reči o stilskim figurama. Stilske figure bi bile samo kada bi svuda u Bibliji Sveti Duh bio opisan kao sila, a onda u par navrata bio pesnički opisan kao živo biće. Nasuprot, Sveti Duh nikad u Bibliji nije opisan kao bezlična sila, nego mu je nasuprot tome dato mnogo osobina razumnog bića.
"Ne silom, ni krepošću, nego Duhom mojim veli Gospod." Zah. 4.6 Ako se promena karaktera, koja nam je svima potrebna, ne dešava silom nego Gospodnjim Duhom, onda Duh nije sila nego poseduje silu. "Jer evanđelje naše ne bi k vama samo u reči nego i u sili i u Duhu Svetom, i u velikom priznanju." (1.Sol. 1.5) Sila, Sveti Duh i priznanje su i ovde odvojeni. U Jev. 2.4 spominju se "različite sile i Duh Sveti". Umesto da Sveti Duh bude ubačen u različite sile, on je jasno odvojen od njih. "Silom Duha Božjeg" (Rim. 15.19). "Jer nam Bog ne dade Duha straha, nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim. 1.7) Ako bismo rekli da je Duh sila, morali bismo da kažemo i da je duh ljubav i čistota. Isaija u 11.2 piše da će na Hristu "počivati Duh Gospodnji, Duh mudrosti i razuma, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha Gospodnjeg." Ovde Duh ima silu, kao i mudrost, razum, savete i znanje, a ne piše da je Duh sila, mudrost, razum, savet, znanje. I Mihej (Mih. 3.8) kaže da je "pun sile od Duha Gospodnjeg." Vidi Rim. 15.13; 1.Kor. 2.4; Dela 1.8
Ako će Bog oprostiti hulu na Hrista a neće hulu na Svetog Duha (Mt. 12.31,32), onda bi ispalo da Bog više poštuje silu nego osobu. Međutim, po planu spasenja Isus u nebeskoj Svetinji nad svetinjama posreduje za nas, a Sveti Duh je ovde, uči nas i daje nam snagu. Dakle, ako pohulimo, zauvek odbacujemo onog ko je tu da nas posvećuje, nema oproštaja.
"A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetom i sakriješ od novaca što uze za njivu? ...Ljudima nisi slagao nego Bogu." (Dela 5.3,4) Po apostolu Petru slagati Svetog Duha je isto što i slagati Boga. "Ako li mu govori Duh ili anđeo, da se ne suprotimo Bogu." (Dela 23.9). Ovo sigurno nije rečenica sa stilskim figurama, nego jasna, doslovna rečenica. Anđeo i Sveti Duh su osobe koje govore, a ne bezlične sile. Protiviti se Duhu znači protiviti se Bogu.
U 1.Kor. 3.16; kaže da Božji Duh (a u 6.19 Sveti Duh) živi u nama. Ako je Sveti Duh sila, kako onda živi? Sila nije živa. Isto 2.Tim. 1.14; Rim. 8.9
Otkrivenje 1.4 govori o 7 Duhova Božjih koji su pred prestolom. Da li ima 7 Duhova ili samo jedan Duh? Odgovor je u Otkrivenju 4.5 sedam duhova Božjih su 7 žižaka = jedan svećnjak sa 7 žižaka = jedan Sveti Duh koji utiče na celu crkvu (jer je broj 7 simbol punine).
Postavlja se pitanje kako bi Sveti Duh ako je osoba mogao da se izlije na mnoštvo osoba, ili da poziva sve ljude na svetu na pokajanje. Osobina sveprisutnosti koju Bog ima nama ljudima je neshvatljiva. Kada bi shvatili kako to da je Bog svuda prisutan iako je jedan, znali bismo kako Sveti Duh utiče i izliva se na ljude iako je osoba. Osporavati da je Sveti Duh ličnost je isto kao i osporavati da je Bog ličnost, a to je stav ateiste a ne vernika. Ako je Gospod (Jahve - Jer. 23.24) sveprisutan a ličnost je, onda je i Sveti Duh ličnost iako je sveprisutan. Isus je isto tvrdio da je svuda prisutan: "gde su dva ili tri sabrani u ime moje, onde sam ja među njima" (Mt. 18.20). Ljudi održavaju bogosluženja širom sveta u isto vreme i svi oni su "sabrani u Hristovo ime”. Ako je Hristova tvrdnja tačna jasno je da poseduje osobinu sveprisutnosti. Pošto Sin i Sveti Duh imaju iste osobine kao i Otac, koje stvorenja nemaju, onda se ne može osporiti da su Sin i Sveti Duh Bog. Samo Bog je neograničen vremenom, prostorom i materijom. Duh je istina (1.Jn. 5.6) i Isus je istina (Jn. 14.6), i naravno Otac je istina, što se za bilo koje stvorenje ne može reći.
ŽRTVA
Koliku vrednost ima žrtva Isusa Hrista ako on nije Bog? Nije isto ako Bog šalje nekog drugog da se žrtvuje umesto nas, kao kad se On žrtvuje umesto nas. Veličina Boga je što nas toliko voli da se dok smo mu bili neprijatelji žrtvovao da bi nas spasao. Ako je Bog uzeo telo čoveka i umro umesto nas, onda smo zaista "kupljeni skupo"(1.Kor. 6.20; 7.23), i još smo preplaćeni. Ako je stvorenje umrlo za stvorenje, kako bi bio otkupljen ceo ljudski rod? Ako je Hristos samo stvorenje a ne Bog onda ne bi imao pravo da nas otkupi, jer smo prekršili Božji zakon, a ne Hristov. Jedino ako je Hristos Bog koji je dao ljudima zakon, mogao bi da se umeša u ovaj spor i da nas otkupi. Da li bi Bog bio pravedan ako bi poslao nekog trećeg da umre umesto nas ili njega, a svedoči drugačije, kako je već rečeno u Jev. 9.16,17?
ZAKLJUČAK
Sve ovo ne znači da ima tri Boga. Bog je samo jedan, i predstavio nam se kao Otac, Sin i Sveti Duh. Tačno je da ne možemo potpuno da shvatimo kako to da su Otac, Sin i Sveti Duh jedan Bog. Takođe, ne možemo da shvatimo kako Bog čita misli, kako je stvorio Zemlju, kako je vaskrsao Hrista, kako je hodao po vodi, kako se Hristos utelovio, i još mnogo toga. Ipak, sve ovo verujemo, jer nam je Bog tako objavio u Bibliji. Zato u Oca, Sina i Svetog Duha kao jednog Boga možemo verovati iako to ne razumeno potpuno, jer nam se Bog tako objavio.
Ko je video Sina video je i Oca. Otac, Sin i Sveti Duh imaju iste osobine, osobine koje nema ni jedno stvorenje nego samo Stvoritelj, jer su oni jedno - Bog. "Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim" (1.Kor. 12.3). "A kada dođe Utešitelj koga ću vam poslati od Oca, Duh istine koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene" (Jn. 15.26). Bog u planu spasenja ima različite uloge i načine delovanja. Plan spasenja će biti ostvaren, jer Bog (Otac, Sin i Sveti Duh) tako obećao, a pred kraj tog ostvarenja desiće se reči koje su nam prorečene preko Pavla: "da bude Bog sve u svemu” (1.Kor. 15.28).
Dodatak:
1Mojsijeva 22:12 "A anđeo reče: Ne diži ruke svoje na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog,
"mene radi." = Pošto kaže "mene radi" a ne "radi Boga", to ukazuje da vesnik koji je Avramu doneo poruku, u stvari jeste Hristos. Kao što Hristos nije umro od koplja, nego od tereta greha koji ga je razdvajao od Oca, tako ni Isak nije umro od očevog noža.