Tuesday
2024-03-19
8:14 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Ово су моја скромна размишљања о чистим и нечистим животињама »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 59

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Ово је моје скромно размишљање о чистој и нечистој храни у Светом Писму

Вероватно да нема хришћанина било којег профила, ни муслимана, ни јеврејина кога није у животу заинтригирало питање које животиње смемо да једемо а које не. Познато је да јевреји не једу месо животиња које су проглашене нечистим у 3 Мој.11. Муслимани се држе много блаже рестрикције, наиме они не једу свињетину и још неке животиње. Адвентисти су по том питању најближи Јудаистима с тим што они не примењују кошер.

Оно што је од великог значаја за нас хришћане је да утврдимо коју храну ми треба да једемо по Божијем науму. Да ли је Бог, Исус, или који од апостола, укинуо старозавени закон о чистим и нечистим животињама за јело? Читалац не мора много да чека, јер ћу одмах да одговорим на то питање. Није, а можда и јесте. Знам да сте незадовољни одговором али стрпите се мало. Заговорници става да је месо свих животиња чисто наводе већи број стихова из Писма да докажу ту своју тврдњу. Углавном то су следећи одломци:

1. Korincanima 10,25 Sve što se prodaje na mesarnici, jedite, i ništa ne ispitujete savjesti radi;
1. Korincanima 10,26 Jer je Gospodnja zemlja i što je na njoj.
1. Korincanima 10,27 Ako li vas ko od nevjernika pozove, i hoćete ići, jedite sve što se pred vas donese, i ne premišljajte ništa savjesti radi.

1. Timotiju 4,1 A Duh razgovijetno govori da će u pošljednja vremena otstupiti neki od vjere slušajući lažne duhove i nauke đavolske,
1. Timotiju 4,2 U licemjerju laža, žigosanijeh na svojoj savjesti,
1. Timotiju 4,3 Koji zabranjuju ženiti se, i zapovijedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vjernima i onima koji poznaše istinu.
1. Timotiju 4,4 Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije na odmet kad se prima sa zahvalnošću.
1. Timotiju 4,5 Jer se osvećuje riječju Božijom i molitvom.

Marko 7,14 I dozvavši sav narod reče im: poslušajte mene svi, i razumijte.
Marko 7,15 Ništa nema što bi čovjeka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čovjeka.
Marko 7,16 Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
Marko 7,17 I kad dođe od naroda u kuću pitahu ga učenici njegovi za priču.
Marko 7,18 I reče im: zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumijete li da što god u čovjeka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
Marko 7,19 Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
Marko 7,20 Još reče: što izlazi iz čovjeka ono pogani čovjeka;
Marko 7,21 Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
Marko 7,22 Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
Marko 7,23 Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čovjeka.

Djela apostolska 10,10 I ogladnje, i šćaše da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe,
Djela apostolska 10,11 I vidje nebo otvoreno i sud nekakav gdje silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju;
Djela apostolska 10,12 U kome bijahu sva četvoronožna na zemlji, i zvjerinje i bubine i ptice nebeske.
Djela apostolska 10,13 I postade glas k njemu: ustani, Petre! pokolji i pojedi.
Djela apostolska 10,14 A Petar reče: nipošto, Gospode! jer nikad ne jedoh što pogano ili nečisto.
Djela apostolska 10,15 I gle, glas opet k njemu drugom: što je Bog očistio ti ne pogani.
Djela apostolska 10,16 I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.

Да ли и један од ових одломака из Новога Завета даје нове инструкције по питању конзумирања меса у односу на 3 Мој.11? Изгледа да не. Рекло би се да у погледу исхране све остаје по старом. Па какво онда значење ови стихови имају за нас питао би неко ко жели да разуме поруке из Писма? Ако човек искрено и поштено проучи ужи и шири контекст наведених одломака мора признати да они говоре о нечем другом што није предмет овог чланка али ћемо ми ипак нешто рећи о томе да би ствар била јасна.

Први одломак се односи на проблем једења меса животиња од стране хришћана које су Грци приносили претходно својим паганским боговима, наиме они су приносили бикове а то су према 3 Мој.11 чисте животиње. Дилема је била да ли хришћани треба да једу такво месо понуђено идолима или не? Околним текстовима је објашњено на који начин се то питање решава? Одељак наиме ни у ком случају не укида закон о чистим и нечистим животињама, јер то није било спорно питања. Оно што нас хришћане треба да интересује је питање:
да ли је држање закона о исхрани из 3 Мој.11 битно за спасење? Прочитајмо ове стихове да бисмо добили одговор:
Djela apostolska 15,20 nego im poručiti da se uzdržavaju od mesa okaljana idolima, od bludništva, od udavljenoga i od krvi.
Djela apostolska 15,21 Ta Mojsije od pradavnih naraštaja ima po gradovima propovjednike koji ga u sinagogama svake subote čitaju.

Судећи према наведеним стиховима рекло би се да је битно јер је на првом сабору одлучено да хришћани из незнабоштва не конзумирају месо посвећено идолима. А да је то месо било од оних чистих животиња из Левитске књиге ту нема дилеме, то знамо. И логично је, јер ако није добро да ''конзумирамо'' сву духовну храну која нам се нуди, не би требало ни сву физичку храну да конзумирамо? По аналогији лепо то можемо да закључимо. Зар не?
Кажу неки људи да ми не треба да живимо по старом завету, он је важио за Јевреје и да је Исус прогласио сву храну чистом према Марку 7:19.

Али они смећу са ума да се Исус том приликом обратио фарисејима, писмознанцима и Јеврејском народу, а они нису користили месо нечистих животиња за исхрану, то сигурно знамо. Значи Исус објашњава да једење меса од чистих животиња ритуално неопраним рукама не чини то месо нечистим. Сво месо од чистих животиња које се једе ритуално неопраним рукама је чисто. То је рекао Господ Исус. Или прецизније речено: чиста јела која се једу ритуално неопраним рукама су сва чиста.
Наиме, они би били потпуно у праву да је Исус то рекао рецимо Грцима или Ромејима или Кинезима, али он је то рекао својим Јеврејима. У Матеју 15:17 као и у Марку 7:19 је реч о духовној примени. Да је Он њима рекао то што извесне особе тврде они би га окривили да укида Божији закон. Међутим, они то нису урадили јер Он то није учинио. Исус је напао њихов обичај риталног прања руку пре јела који није утемењен на Писму.
Ако је то тако као што тврдe заговорници једења свих животиња тумачећи Дел.10,10-15, зашто Петар није закључио да му је Бог показао да су од сада и све животиње чисте за јело, него је рекао само да му је Бог показао да ниједног човека не назива поганим.
У тој визији нечисте животиње су симболички предтављале незнабошце које су Јевреји сматрали нечистима и поганима. Ни један закон који је донет никада се није укинуо путем визије. Ја не знам за такав случај.

Други одломак се односи на пророчанство да ће у последњим временима неке снаге заповедати уздржавање од  јела које је Бог створио за јело. Ту је дакле реч о греху аскетизма у хришћанству.

Трећи одломак се односи на фарисејски обичај ритуалног прања руку пре обеда. О томе је већ било речи, али није на одмет да се неке ствари понове. Они који тврде да Марков коментар у 19 стиху показује да је Исус очистио сва меса не примећују или не желе да примете да је он разговарао са фарисејима и писмозналцима који су били стриктни у не једењу нечистих врста животиња, и са народом јеврејским. Да је Он њих учио да једу све животиње они би га напали да крши Божји закон. Но видимо да то нису учинили.

Четврти одломак говори о томе да је Бог путем визије дао Петру поуку о томе да ни једног човека више не сматра поганим и да може са свима да се дружи. То сам Петар каже у овом стиху:
Djela apostolska 10,28 I reče im: vi znate kako je neprilično čovjeku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednoga čovjeka ne zovem pogana ili nečista;
Дакле, ни овај одељак не укида директно закон о чистим и нечистим животињама већ морамо да предпоставимо да ако више нема разлике између Јевреја и других народа да онда више не треба правити разлику ни међу животињама у погледу исхране. Јер су чисте животиње симболички представљале Јеврејски народ, а нечисте паганске народе. Сем тога зашто би се један Божански пропис укидао на овакав начин? Наиме, путем једне визије или неких локалних проблема друге врсте које су имале поједине заједнице широм тадашњег света. Ово стајалиште има логике ако ствар посматрамо са правне тачке гледишта. Међутим ако је Бог желео да ми до неких спознаја дођемо умним вратоломијама а не на једноставан начин онда морамо да се добро замислимо.

Сада бих прешао на један низ стихова који би могли да се употребе као аргументи да је закон о чистим и нечистим животињама још увек на снази у нашем то јест новозаветном периоду.

1. Korincanima 10,21 Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše đavolske; ne možete imati zajednice u trpezi Gospodnjoj i u trpezi đavolskoj.
2. Korincanima 6,17 Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,
2. Korincanima 12,21 Da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplačem za mnogima koji su prije sagriješili i nijesu se pokajali za nečistotu i kurvarstvo i sramotu, što počiniše.
Galatima 5,19 A poznata su djela tjelesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost,
Efescima 5,3 A kurvarstvo i svaka nečistota i lakomstvo da se i ne spominje među vama, kao što se pristoji svetima;
Kolosanima 3,5 Pomorite dakle ude svoje koji su na zemlji: kurvarstvo, nečistotu, slast, zlu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo;
Rimljanima 1,23 I pretvoriše slavu vječnoga Boga u obličje smrtnoga čovjeka i ptica i četvoronožnijeh životinja i gadova.
Rimljanima 1,24 Zato ih predade Bog u željama njihovijeh srca u nečistotu, da se pogane tjelesa njihova među njima samima;
Otkrivenje 18,2 I povika jakijem glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistijeh i mrskijeh; jer otrovnijem vinom kurvarstva svojega napoji sve narode;
Otkrivenje 21,27 I neće u njega ući ništa pogano, i što čini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi jagnjeta.
Otkrivenje 22,15 A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.
Otkrivenje 16,13 I vidjeh iz usta aždahinijeh, i iz usta zvijerinijeh, i iz usta lažnoga proroka, gdje iziđoše tri nečista duha, kao žabe.
Galatima 2,12 Jer prije dok ne dođoše neki od Jakova, jeđaše s neznabošcima, a kad dođoše, ustručavaše se i odvajaše bojeći se onijeh koji su iz obrezanja.

Пре него што ћу започети писање овог чланка, тих дана одслушао сам проповед у Баптистичкој цркви у Суботици коју је одржао један човек из Сегедина. Он је све категорије греха из Колошанима 3:5 образложио редом али је прескочио једну, наиме ''нечистоћу.'' Било ми је одмах јасно зашто је то учинио. Наиме, црква којој припада је у Сједињеним Државама традиционална као на пример код нас СПЦ или у Италији Католичка црква, а оне, као што је опште познато, одавно су одбациле раликовање чистих од нечистих животиња за јело као пропис који за хришћане више не важи. Имајући то на уму било му је очигледно најлакше да тај појам заобиђе у широком луку. Наиме, изгледа да се израз ''нечистоћа'' у наведеном стиху односи и на нечистоћу тела уношењем нечистих врста меса те да се не би то ''незгодно'' истумачило он је прошао поред тог израза као поред турског гробља што би рекли Срби.

Из неколико изнад наведених стихова видимо да Нови завет симболички употребљава нечисте животиње за описивање догађаја послетка. Зашто, ако су те животиње у новозаветном времену проглашене чистима?

Постоји једна јако загонетна ствар у Писму у вези чистих и нечистих животиња. Односи се на претпотопни период. Читамо да је Ноје знао за ту разлику, али се не дају карактеристике по којима су се разликовале. Међитим из контекста можемо закључити да су рецимо лав, зец, коза и овца јели биље у време пре појаве греха. Те се стога поставља питање по чему су једне биле нечисте у односу на друге? Дакле, та подела је могла да наступи само после побуне човека. Као да је у међивремену дошло до еволуције животиња због промене околиша те су оне попримиле другачије телесне особине због чега је и уследила забрана једења одређених врста животиња. Ноју је одобрено да једе ''све што се миче и живи''. Та фраза се различито тумачи. Једни категорички заступају гледиште да је тиме Бог одобрио човечанству да једе све животиње. Други пак веле да тај израз значи да можу све чисте животиње да једу али које нису угинуле или болесне. А постоји и овакво стајалиште: ''
Po svoj pri­li­ci, razlika izme­đu čistih i neči­st­ih ži­vo­­tinja je načinjena s ci­lje­m da razdvoji ono što se prinosi kao žrtva i što se ne prinosi na žrtve­nik, a ne zbog toga da se odredi šta se sme a šta ne sme jesti.'' ČISTO I NEČISTO Studija o čistoj i nečistoj hrani u Bibliji, Rodni Henri

На крају да кажем и ово. У Новом завету се хришћански народ назива Израелом. Израз ''духовни израел'' је протестантска измишљотина, каже једна моја фејзбук пријатељица. Не бих се могао сложити са таквом констатацијом. Јер, премда га не налазимо у Писму као термин, он ипак постоји као концепт.

У јудаизму су три ствари најважније: Шабат, обрезање и чиста храна. Aпостола Павла су корили због обрезања, али никада због хране и седмичног шабата. Дакле, неки прописи су преостали за хришћане.

Хајмо. Преиспитајмо све. Не плашимо се за судбину истине. Она је неуништива. Ако је истина нема разлога да се ичега плаши. Прочитајмо сада ове стихове:
Jezekilj 36,29 I oprostiću vas svijeh nečistota vaših, i dozvaću žito i umnožiću ga, i neću pustiti na vas gladi.
Rimljanima 14,23 Jede li tko dvoumeći, osudio se jer ne radi iz uvjerenja. A sve što nije iz uvjerenja, grijeh je.
(JB)

Да ли постоји критична маса доказа да би човек могао да заузме чврст став када размотри све ове наведене стихове? Мислим да је ту пат позиција. Међутим, постоје још неки стихови који би могли да тасић ваге помере на једну од страна. Ти стихови су ови:

Rimljanima 14,14 Znam i uvjeren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.
Rimljanima 14,20 Ne raskopavaj djela Božijega jela radi; jer je sve čisto; nego je pogano za čovjeka koji jede sa spoticanjem.
Titu 1,14 Ne slušajući Jevrejskijeh gatalica ni zapovijesti ljudi koji se odvraćaju od istine.
Titu 1,15 Čistima je sve čisto; a poganima i nevjernima ništa nije čisto, nego je opoganjen njihov i um i savjest.

Ако се непристрасно удубимо у управо наведене стихове мислим да можемо рећи да одређене врсте хране можда више нису теолошко питање. Пошто као што видите нисам 100% уверен да закон о чистим и нечистим животињама више не важи, стога избегавам да једем нечисте животиње из 3 Мој.11, али не намећем свој став другима. У погледу здравственог аспекта коришћења меса од извесних животиња коју је Стари завет означио као нечисте за јело ту можемо бити мало одређенији. Наиме, наука све више доказује да је једење тих врста животиња веома штетно по људско здравље. Или, боље речено, у најмању руку човек има више штете него користи ако конзумира нечисте животиње из 3 Мој.11. Немојте да се љутите на мене што ћу сад да отворим нови хоризонт питања. Наиме, да ли здравствени аспект улази у опсег наше вере или је он изван њега? Да ли ми од хране треба да правимо религију? Ако је Бог нешто забранио да једемо држимо се тога, ако није, слободно једимо. Мислим да је један мој познаник са скајпа то јако лепо објаснио. Цитираћу овде неке од његових мисли у вези чистог и нечистог: Он је написао следеће: ''Neznabošci nisu bili "nečisti" samo zato što su jeli nečiste životinje. Mogli su oni da jedu i čistu hranu, još uvek su bili "nečisti" i nije im bio dozvoljen pristup u hram... Drugim rečima, nije hrana koja čini nekoga čistog ili nečistog, niti pripadnost ovom ili onom narudu. Od Hrista pa nadalje, neznabošci nisu više trebali da budu smatrani kao nečisti bez obzira na pitanje ishrane ili bilo koje drugo pitanje.''
Ја сам његове речи сватио овако: Човека не погани једење нечисте хране али утиче на његов психофизички развој који са своје стране може имати последице (секвеле) како физичке тако и моралне, а ове задње опогањују човека. Јер, шта нормално (природно) човеку може да уђе у уста? Ваздух, вода, прашина, вируси, приони, бактерије, паразити, инсекти, гљивице, било која врста хране коју користи, месо животиња које су наведене у 3 Мој.11 било да су оне чисте или нечисте, воћни сокови, алкохолна пића итд. Ништа од свега тога не погани човека само по себи, али може да утиче на његов развој и понашање позитивно или негативно, зависно од тога шта садрже наведене твари, токсине или хранљиве материје. Ради бољег разумевања проблема исхране Бог ми је помогао кроз једну дебату са пријатељима на фејзбуку. Наиме, поставио сам једно питање које се односило на то да ли је старозаветни свештеник могао ритуално да се очисти након контакта са мртвацем. Постирани су стихови који су се на то односили, а ја бих овом приликом навео само неколико који су мени отворили очи по питању чисте и нечисте хране. Наизглед рекло би се да то нема везе једно са другим, али видећемо да није тако. Реч је о овим стиховима: 3. Mojsijeva 21,1 Još reče Gospod Mojsiju: kaži sveštenicima sinovima Aronovijem, i reci im: za mrtvacem da se ne skvrni ni jedan u narodu svojem, 3. Mojsijeva 21,2 Osim za rodom svojim po krvi, za materom svojom ili za ocem svojim ili za sinom svojim ili za kćerju svojom ili za bratom svojim, 3. Mojsijeva 21,3 Ili za rođenom sestrom svojom, djevojkom, koja nije imala muža; za njom se može oskvrniti. 3. Mojsijeva 21,4 Ako je oženjen, da se ne oskvrni za ženom svojom u narodu svojem učinivši se nečist. Наиме, у тим стиховима је дат један Божји принцип који се може применити и на питање чисте односно нечисте хране. Да објасним то пластично. Бог је у почетку пре пада у грех одредио шта је прворазредна храна за човека. То је била биљна исхрана. Након великог потопа Господ допушта једење меса закланих животиња али уз многобројне редукције о чему можемо да читамо у 3 Мој.11. Дакле, једење и чистих и нечистих животиња је токсично али једење нечистих прелази црвену линију токсичности коју је Бог одредио. Другим речима, Он је одобрио да се скврнимо до одређене мере једући месо животиња које су проглашене чистима, али чим пређемо ту границу и почнемо да једемо месо животиња које су проглашене нечистима, чинимо грех. Да је Христос којим случајем мислио да уклони закон о разликовању чистих и нечистих животиња за јело он никада не би употребио овакву реченицу:  Matej 23,24 Vođi slijepi koji ocjeđujete komarca a kamilu proždirete. Мислим да је респектовање тога закона један од услова спасења хришћана. То би била нека моја синтеза онога што је Исус рекао да ништа не погани човека што улази споља у њега него оно што излази из њега то га опогањује, са једне стране, и Божијег закона о чистим и нечистим животињама за јело, са друге стране. Пустио бих на крају овог чланка да Писмо одговори са једним стихом из Новог Завета, а ви сами за себе закључите какав је смисао тога стиха:

„Jer carstvo Božije nije jelo i pi­će, nego pravda i mir i rad­o­st u Duhu Svetome“ (Rim. 14,17).


Написао
Милош Попадић

Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2024
    Free website builderuCoz