Wednesday
2017-08-23
11:18 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Judaizam o Zakonu »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

 Judaizam o Zakonu


  
 

Reč "Tora" (Zakon) na jevrejskom ima više značenja u zavisnosti od konteksta u kojem se upotrebljava. U najužem smislu označava pet knjiga Mojsijevih, ali se reč "Tora" može koristiti i za celu jevrejsku bibliju (Stari Zavet - Tanakh, Pisani Zakon) ili u najširem smislu za ceo skup jevrejskih zakona i učenja. Za Jeveje ne postoji "Stari Zavet". Knjige koje u Hrišćanstvu cine Novi zavet nisu deo jevrejskog pisma. Stari Zavet nazivaju Pisana Tora ili Tanakh.

 
Pored pisanih dokumenata, Jevreji imaju i "Usmeni Zakon", predanje koje objašnjava značenje knjiga, kako ih interpretirati i kako primeniti Zakone. Ortodoksni Jevreji veruju da je Bog predao Usmeni Zakon Mojsiju i da ga je on preneo drugima, sve do danas. Predanje je čuvano u usmenom obliku samo do II veka, kada je usmeni zakon prikupljen i zapisan u dokumentu koji se naziva Mišna. Tokom nekoliko narednih vekova, dodatni komentari su dodati u Mišnu i zapisani u Jerusalimu i Vavilonu. Ti dodatni komentari su poznati kao Gemara. Gemara i Mišna se zajedno nazivaju Talmud. Ovo je završeno u V veku n.e. Prakticno postoje dva Talmuda: Jerusalimski i Vavilonski Talmud. Vavilonski je obimniji i ljudi najcešće misle na njega kada pomenu Talmud. 

613 Mitzvot (zapovesti)
Za Jevreje Zakon (Tora) predstavlja jedinstvenu celinu koja sadrži ukupno 613 zapovesti. Svaka zapovest je data u pisanoj formi u Pisanom Zakonu i može biti potvrdna ili zabrana. Neke od zapovesti ne mogu biti ispunjene danas, pre svega one koje se odnose na žrtve i službu u jerusalimskom Hramu (koji danas ne postoji) i krivični zakon (pošto ne postoji teokratska država Izrael).

Judaizam uci da je Bog Jevrejima dao 613 mitzvot (zapovesti). Svih 613 zapovesti su podjednako svete, podjednako obavezujuce i podjednako rec Božija. Sve zapovesti su za Jevreje  podjednako važne jersmatraju da ljudska bića, sa ograničenim razumevanjem sveta, nisu u mogućnosti da razumeju koja je zapovest u Božijim očima važnija. Pirkei Avot, knjiga iz Mišne, uči: "budite pedantni u ispunjavanju 'manjih' zapovesti kao što ste u 'većim, jer ne znate koju vrstu nagrade cete dobiti za različite zapovesti." Još kaže: "trudite se oko 'manjih' zapovesti kao što biste oko 'najvažnijih' i čuvajte se prekršaja, jer ispunjavanje jedne zapovesti vodi vas u ispunjavanje druge, a jedan prekršaj vodi vas u drugi, i zato što nagrada za zapovest je zapovest i kazna za prekršaj je prekršaj." Drugim rečima, svaka zapovest je važna, jer čak i ona koja se cini najmanjom, vodi vaš život u skladu sa Božijim željama, umesto u sklad sa našim sopstvenim.
 
Aseret ha-Dibrot: "Deset Zapovesti"
A šta je sa "Deset Zapovesti"? U Tori, ove reci se nikada ne nazivaju tako. U Tori, oni se nazivaju Aseret ha-D'vareem. U rabinskim tekstovima, nazivaju se još i Aseret ha-Dibrot. Reci d'vareem i dibrot dolaze od jevreske osnove "Dalet-Bet-Resh", što znaci reč, izreka ili stvar. Znaci, pravilan prevod ove fraze je Deset Izreka, Deset Izjava, Deset Objava, Deset Reči ili čak Deset Stvari, ali ne Deset Zapovesti, što bi bilo Aseret ha-Mitzvot. 

U Judaizmu " Aseret ha-Dibrot" nisu posebne zapovesti, nego kategorije, odnosno klasifikacija zapovesti. Svaka od 613 zapovesti može se svrstati u jednu od tih deset kategorija, manje ili više očigledno. Na primer, zapovest da se na šabat ne radi ocigledno spada u kategoriju sećanja dana šabata i očuvanja njegove svetosti. Zapovest o postu na praznik Yom Kipur takođe spada u tu kategoriju, što nije tako ocigledno: svi praznici su u nekom smislu šabat i tu spadaju sve zapovesti koje se odnose na osvecenje vremena. Dakle, u Judaizmu ne postoji bilo kakva podela zakona, pa čak ni "Deset Zapovesti".
 

Kome je namenjen Zakon?

Judaizam uči da Tora važi samo za potomke Izraela, odnosno za ljude koji su preko Mojsija primili zakon na gori Sinaju. Za druge narode važi Nojev Zakon koji je Noje primio od Boga nakon potopa, a zbog toga što su svi narodi potomci Nojevi. Nojev Zakon sadrži sedam zapovesti, medu kojima nema subote. Interesantno, ove zapovesti se primenjuju "blaže", jer ne-jevreji nemaju "Usmeno Predanje" koje će im pomoći da bolje razumeju zakon. I najvažnije, po Judaizmu, ne-jevreji će se spasiti držanjem samo Nojevog zakona, nema potrebe da drže bilo šta od Mojsijevog. Čak šta više, neznabošca koji se odluči da postane Jevrejin (to je moguće tako što ce proci katehizam, obrezanje i sve obrede), rabini su, po Talmudu, dužni da tri puta obeshrabre u tom pokušaju, jer se smatra da time sebi zapravo uzima veći teret.

 

Izvor:
Judaism 101

Calendar
«  August 2017  »
SuMoTuWeThFrSa
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2017
    Free website builderuCoz