UDARNA SNAGA ISTINE - Посланица апостола Јакова и Лутерово вредновање
 
Friday
2016-12-09
7:47 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Посланица апостола Јакова и Лутерово вредновање »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Посланица апостола Јакова и Лутерово вредновање

 

Лутеров став према посланици Јаковљевој је добро познат. Уствари Лутер је, на крај Немачке Библије, поставио на само посланицу Јаковљеву, него и посланицу Јеврејима, посланицу Јудину и Откровење. Његов критеријум је био да су ови списи изгубили јеванђеоску «чистоту». Он није први који је тако чинио. Његов колега из Витенберга, од кога је Лутер учио, Каристад, правио је разлику између књига Новог Завета – а и Старог Завета – пре него што је Лутер отпочео са својим деловањем. Најраније 1520, Каристад је поделио читаво Писмо на три категорије : libri sumae dignitatis у коју је Каристад укључио Пентатеух и Јеванђеља, libri secundae dignitatis у коју је укључио Пророке и петнаест посланица и libri tertiae dignitatis .

Лутер је одбацивао теологију посланице Јаковљеве али ју је по неопходности укључио у Немачку Библију, иако као какав додатак. Крај Лутеровог увода у његовом уздању Немачке Библије који је изиостављен у каснијим издањима говори на Немачком о овој теми: " Summa , Sanct Johannis Evangel . und seine erste Epistel , Sanct Paulus Epistel , sonderlich die zu de R o mern , Galatern , Ephesern , und Sanct Peters erste Epistel . Das sind die Bucher, die dir Christum zeigen, und alles lehren, das dir zu wissen noth und selig ist ob du sohon kein ander Buch noch Lehre nummer sehest und horist. Darum ist Sanct Jakobs Epistel ein recht strohern Epistel, gegen sie, denn sie doch kein evangelisch Art an ihr hat” « ... због тога је посланица Св. Јакова попут сламе, јер она заиста нема јеванђеоске вредности». Лутер ју је теолошки одбацио пошто «она приписује праведност делима што је у супротности са Павлом и осталим Писмима... пошто, иако настоји да поучи хришћане, ни једном не спомиње страдање, васкрсење, Дух Христов. Он спомиње Христа два пута али не учи ништа о Њему. Она назива закон законом слободе, док Павле тај закон назива законом ропства, гнева, смрти и греха».

Лутер је чак додао реч «само» - allein – у посланици Римљанима 3, 28 пре речи «вером» управо због тога да би побио речи из Јакова 2, 24: «Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером?» only”— horate hoti ex ergon dikaioutai anthropos kai ouk ek pisteos monon. Сам Лутер је постао врло агресиван и арогантан у свом одговору на критике што је додао реч «само» у Библијски текст. «Ако паписти праве много буке око речи sola, allein , реци им: Доктор Мартин Лутер вам каже: Паписти и магарци су исти. sic volo, sic jubeo, sit pro ratione voluntas (ја ћу, ја наређујем, нека буде моја воља разлог). Јер ми не желимо да будемо ученици или следбеници паписта, него њихови учитељи и судије». Лутер наставља у подсмевалачком тону покушавајући да подражава Ап. Павлу у писму које представља одговор његовим противницима. «Јеслу ли они доктори? И ја сам. Јесу ли учени? И ја сам. Јесу ли проповедници? И ја сам. Јесу ли теолози? И ја сам. Јесу ли философи? И ја сам. Јесу ли писци књига? И ја сам. А могу се још више хвалити: Ја могу разјаснити Псалме и Пророке које они не могу. Ја могу да преведем оно што они не могу... Стога реч « allein » треба да остане у Новом Завету и ако све папе-магарци побесне и полуде неће моћи да ту реч избаце». У неким немачким издањима реч « allein » била је чак штампана већим словима! Неке критике Лутеровог превода су га оптуживале за намерно неправилно превођење ради пордршке сопственим теолошким ставовима. Још 1523. др Ернсер, Лутеров противник, је тврдио да Лутеров превод садржи «хиљаду граматичких и четрнаест хиљада јеретичких грешака». Ово је претерано, али остаје чињеница да у Лутеровом преводу постоје бројне грешке.

Заиста, читава Реформација у свом стремљењу према Новом Завету је по овим питањима у директној супротности са Св. Августином, који је врло поштован од стране реформских теолога и од кога су они преузели основу за нека теолошка гледишта, посебно за предестинацију, првородни грех, и неодољиву благодат која се јављају код Лутера и Калвина. По овом питању, као и по многим другим, не постоји заједнички темељ између Лутера и Калвина са једне стране и Св. Августина са друге. Св. Августин пише: « Не бих вреовао јеванђељу да није потврђено ауторитетом Цркве» - ego evangelio non crederem, nisi me moveret ecclesiae auctoritas. Треба нагласити да се Калвин није освртао на Посланицу Јаковљеву.

Лутер је био толико окупиран апстракцијом пасивне ( = неделатне) праведности, толико гневан због свог монашког искуства када је чинио оно што је називао «праведношћу дела», толико заокупљен намером да створи једну посебну линију мисли код Ап. Павла да је промашио саму основу из које је произилазила теолошка мисао Св. Јакова – а то је иницијатива и воља Божија. Лутерова критика да Јаков није споменуо страдање, васкрсење и Дух Христов је празна, пошто је њеним читаоцима било познато апостолско предање – није, дакле, било потребе да помиње саму основу и суштину живе вере јер је то било познато онима који су посланицу читали. Таква Лутерова критика открива огромни недостатак осећаја за историјски живот ране Цркве, пошто је Црква у то време постојала и посланица је писана из Цркве за Цркву. Историјски, Црква је постојала пре било ког текста «Новог завета». Црква је постојала на усменом апостолском предању, што се јасно види на самим страницама Новог Завета.

Сама основа теолошког гледишта Св. Јакова јесте воља Божија. У 1, 17, 18 Ап. Јаков пише: «Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости, у којега нема измјенљивости ни сјенке промјене. Јер нас је драговољно родио ријечју истине, да будемо као првина од његових створења» — pasa dosis agath e kai pan d o r e ma teleion an o then estin katabainon apo tou patros t o n photon , par ' h o i ouk eni parallag e e tropes aposkiasma . bouil e theis apeky e sen h e mas loh o i al e theias , eis to einai h e mas aparch e n tina t o n autou ktismat o n . ean ho kyrios thel e s e i kai z e somen kai poi e somen touto e ekeino . У 4, 5 Ап. Јаков пише: «Умјесто да говорите: Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно» — hypotag e te oun t o i the o i . Један теолошки слаб текст налазимо у Посланици Ап. Јакова 4, 8. «Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама». Узет сам за себе он има пелагијанско значење. И у монашким и подвижничким криговима често налазимо такве изразе. Али значење у оба случаја, и у посланици и у монашкој и подвижничкој литератури мора бити схваћену унутар општег контекста . Пошто је синергизам у делу искупљења заузео место у човековом срцу, егзистенцијална узајамност благодати и одговора на благодат је тако динамична да је могуће користити такве изразе, нарочито зато јер је претпостављено да је Бог Тај који је све покренуо и да благодат стално дела у срцу човековом, у свој дубини унутрашњег човека као и у спољашњем животу. Овај текст посланице Ап. Јакова мора бити схваћен у контексту 1, 18 и 4, 15. Штавише, треба да се помене да тексту претходе речи «покорите се, дакле, Богу». При «покоравању Богу» већ имамо однос, однос који предпоставља Божију иницијативу и човеков одговор.

Посланица Ап. Јакова садржи много израза који се користе у монашком и подвижничком животу. Искушење (1, 14), страдање (4, 1), очишћење, самоунижење (4), као и «трпите и тугујте и плачите» (4, 9). Речи осуде богатства (5, 1-6) водиле су ка монашком схватању сиромаштва.

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz