UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak I
 
Monday
2016-12-05
4:29 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak I »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Subota

Dan odmora, veoma vazno pitanje, jer se ono nalazi u Dekalogu na kamenim plocama i stoga neke verske skupine smatraju da je svetkovanje Sabata od izuzetne vaznosti i da je uslov spasenja. Dijapazon gledista i po ovom pitanju je veoma sirok. On ide otprilike od toga da je Sabat dat iskljucivo Jevrejima i onim pojedincima iz drugih naroda koji zele da se prikljuce Izraelu, preko shvatanja da je obavezan za sve ljude, pa do stava da ga uopste nije potrebno svetkovati. Postoje i skupine koje tvrde da je izlisno svetkovati bilo koji dan i konacno dolazimo do velike grupacije hriscana koja drzi da treba praktikovati nedeljeno okupljanje i svetkovati upravo taj dan umesto Sabata. Situacija je veoma slozena cak i kod onih koji svetkuju Sabat, jer imamo ponudjene dve Subote, jednu tradicionalanu koju svetkuju recimo adventisti i judaisti i tzv. Lunarnu Subotu. Neka svaki pojedinac sam za sebe oceni snagu arugumenata jednih i drugih. Ako recimo stekne utisak da argumenti ovih zadnjih su utemeljeni na Bibliji i istorijskim izvestajima vise nego argumenti onih prvih koji svetkuju Subotnji Sabat, neka sledi taj put. Ako citalac zeli da sazna vise o Lunarnoj suboti neka potrazi naslove koji govore o tome u meniju ovog istog sajta. Ja cu ovde navesti samo prvi u nizu.
http://revelationtoday.ucoz.com/index/moje_priblizavanje_adventizmu_i_udaljavanje_od_njega/0-343


Neke crkve u danasnjem svetu zadovoljavaju se samo formalnim drzanjem Bozijeg zakona od strane svojih vernika dok se pakost, zloba, licemrstvo, zavist, ponos uveliko tolerisu i precutno smatraju drustveno prihvatljivim. Jedan teoloski obrazovani adventistu mi je rekao ovo: ''Kako ces na primer da nekoga iskljucis iz crkve zbog ponosa.'' PUT nece dozvoliti takvim osobama da postanu clanovi i da onda nesmetano promovisu prikrivenu ljubav prema pokvarenosti  i nepravdi  sprecavajuci ih da uopste udju u zivot Pokreta. Mi svakako ne znamo sta je u tudjim glavama, ali mozemo na osnovu plodova da zakljucima o kakvim se karakterima radi i da na osnovu toga donesemo konkretne procene o nekoj osobi. Taj princip je sam Isus uveo. Pogledajmo sta On kaze o tome:

Matej 7,16

Po rodovima njihovijem poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?

Matej 7,20

I tako dakle po rodovima njihovijem poznaćete ih.

Pitanje svetkovanja Sabata je jako delikatno, i ne samo zato sto se ta zapovest nalazi u Dekalogu. Adventisti, primera radi, smatraju da je danasnja Subota u ritmu one prve iz Postanja i da je ona dosla do nas kruzeci kroz vreme u ciklusima od po 7 dana. Neki od njih cak smatraju da i sunce toga dana jace sija. Ja sam u dilemi da li je danasnja Subota u ritmu one iz Postanja ili je mozda u ritmu one  Subote iz 2 Moj. 16:23? Polazi se od nedokazane tvrdnje da su stari narodi i civilizacije, pomno belezile sedmicne cikluse cak i onda kada su ljudi bili potpuno nepismeni. Da kazem i to da su ti narodi cesto bili veoma bezbozni i neprijateljski raspolozeni prema biblijskoj veri. Da se danasnja Subota poklapa i podudara sa onom prvobitnom iz 1 Moj. 1, ne moze se dokazati ni biblijskim ni istorijskim izvestajima. U to se moze samo verovati i ja sam sklon da u taj koncept verujem, iako ima nekih znanstvenika koji dokazuju suprotno. Naime, Sveto Pismo kao da daje argumene i pro i kontra takvom gledistu, jer se navodi da su Sunce, Mesec i zvezde profuncionisali tek cetvrtog dana Stvaranja, sto ukazuje da se radi o natprirodnoj sedmici koja se nikako ne moze sravniti sa danasnjom doslovnom sedmicom. Medjutim, ne zaboravimo nikada da Sveto Pismo barata verom, a ne golim cinjenicama koje su potvrdjene eksperimentima, zato nikada nemojmo osudjivati druge, ako veruju u odredjene stvari (ideje) kao sto je na primer lunarni Sabat, ali isto tako ni lunarni Sabatarijani ne trebaju da osudjuju one koji veruju u kontinuirani sedmicni ciklus.

Odavno me zaokuplja pitanje sustine Sabata. Znamo jako dobro da se ona kao sto sam vec naveo nalazi u Dekalogu kao cetvrta Bozija zapovest. Sta Bog od nas trazi tom zapovescu? Mi znamo da kada recimo u Evropi konkretno u Srbiji pocinje Subota u Americi je jos uvek prethodni dan koji je radni. Dakle, Sabatarijani kod nas pocinju da svetkuju, a tamosnji u SAD jos rade. Prema tome, ne svetkuju je ljudi istovremeno na celoj Planeti. Sta mi mozemo na osnovu toga da zakljucimo? Da Bog nije posvetio i blagoslovio sinhronizovano vreme bogosluzenja za sve na zemlji. Ili, jeste blagoslovio je i posvetio jedno takvo vreme, ali su ljudi u 19 veku konvencijom uveli medjunarodnu datumsku granicu kojom su ucinili da svetkovanje jednog subotnjeg dana ne traje 24 sata nego 48 sati posmatrano iz perspektive cele planete. Sa jedne strane sveta ljudi svetkuju Sabat i smatraju to vreme svetim, a istovremeno na drugoj strani Zemlje ljudi rade i za njih to vreme nije sveto. Medjutim, ne moze istovremeni  interval vremena da bude i svet i nesvet, za jedne svet, a za druge nesvet. Ali onda se postavlja pitanje sta je u stvari posveceno i blagoslovljeno kako stoji u Bibliji za sedmi dan u drugom poglavlju 1 Moj.? Meni se namecu dva odgovora:

1) Da je Bog posvetio i blagoslovio tacno odredjeni segment vremena jednog ciklusa i da je on vezan za odredjenu geografsku duzinu i sirinu. To bi bila teritorija Obecane zamlje, Palestina ili odredjeno podrucje Bliskog Istoka. Tu nema vremenske razlike u svetkovanju. Svi istovremeno svetkuju. Sedmi dan tog ciklusa je sveto vreme i taj interval se ponavlja ciklicno. To nije bilo koji dan u sedmici, nego tacno odredjeni dan. Ovo shvatanje koje sam upravo izneo korespondira sa gledistem da je zapovest o Sabatu data iskljucivo Jevrejima, a preko njih i drugim narodima, koji bi odlucili da postanu deo Izraelske nacije.

2) Sada bih izneo drugacije razumevanje koje je prilicno komlikovano, a javilo mi se u umu kao moguce resenje za nasu dilemu u vezi Subote. Naime, tajnu Sabata krije sama rec koja na Hebrejskom ima vise znacenja. Sabat potice od imena za broj "sedam" (hebrejski "sheva"), iako ima isti koren kao i reci "prestati" ili "odustati" od ranije aktivnosti. Tu rec je nemoguce prevesti na Srpski niti na bilo koji drugi jezik. Veoma je poznato da je naziv za sedmi dan u nedelji u mnogim jezicima Jevrejskog porekla i da je on samo prilagodjen duhu jezika koji ga je preuzeo. Sedmicni ciklus koji danas koristi ceo svet je ocito dosao do nas preko Jevreja, jer je njima Bog dao to nacelo racunanja vremena za rad i odmor.

Ako Bog zaista zeli da se Dekalog pa samim tim i cetvrta zapovest drzi na celoj zemlji onda to podrazumeva da je nece svi u isto vreme svetkovati, jer je zemlja okrugla. Medjutim, ovo vazi samo u slucaju primene nebiblijskog kalendara. Ako upotrebljavamo lunosolarni kalendar onda je to  moguce. Javila mi se takodje jos jedna misao u vezi svetkovanja Sabata, da mozda Bogu uopste nije bitno koji segment vremena mi svetkujemo, vec mu je samo vazno da to bude jedan od dana u sedmicnom periodu vremena. On izgleda hoce da mi postujemo ciklus od sedam dana, a koji cemo dan uzeti za odmor to je nama prepustio da odaberemo. Tako na primer u Evropi sedmicu racunaju od Ponedeljaka do Nedelje, te je Nedelja sedmi dan. U Americi pak od Nedelje do Subote, te je Subota sedmi dan. Ako je to tako onda sustina cetvrte zapovesti nije u nekom fiksiranom danu, nego u sedmicnom ciklusu tj. u  Bozijem sedmicnom nacelu. E sad, da li ta sedmica mora biti tacno u ritmu prvobitne ili ne, to je pitanje? Tokom istorije bilo je pokusaja od strane velikih zemaljskih sila da se sedmicni ciklus zameni dekadom, pentadom ili nekim drugim intervalom vremena. U vezi toga pogledaj sledeci link: http://revelationtoday.ucoz.com/index/merenje_vremena_sedmica/0-369
Neprijatelj Bozije istine je nastojao da ukloni sedmicno racunanje vremena, na to je izgleda imao pik, a ne na dan koji se uzima kao sedmi.

Kao sto je opste poznato, na ovome svetu se ne mogu naci dve osobe koje su potpuni istomisljenici. One mogu da glume da to jesu, ali u stvarnosti i u sebi one to nisu i to svi znamo iz vlastitog osecaja i iskustva sa drugim ljudima. Posto je realnost takva, Pokret nece zabetonirati svoje razumevanje Biblije zato sto niko od nas ne zna konacne istine ni o cemu. Naravno Pokret ce imati stozernu tacku, misao oko koje ce se svi okupljati, a to je glavna poruka Isusa Hrista,
''približi se carstvo Božije.'' Marko 1,15 I govoreći: iziđe vrijeme i približi se carstvo Božije; pokajte se i vjerujte jevanđelje. Pojava svih vrsta ralicitosti medju ljudima je prosto neminovna i ona je datost, ali VIA nece resavati taj ''problem'' osnivanjem nove crkve kao sto je to slucaj u verskom zivotu danasnjih religioznoh zajednica, posebno protestantskih, nego osnivanjem nove male grupe u kojoj ce vise od jednog pripadnika odredjenog uverenja po kojem se razlikuje od drugih, naci svoje mesto. Svako od pripadnika ce ici ka grupi koja odgovara njegovim pogledima na svet. Ipak da se razumemo, VIA nije Pokret koji nastoji da objedini pripadnike svih ideologija i religija. Mi necemo u svoje redove primati osobe koje sebe ne smatraju Biblijskim hriscanima i tvrde da je Sveto Pismo falsifikat. Mi cemo se kretati samo u okvirima pisane Bozije reci, Biblije. Dakle, ako neko nije recimo napustio budizam ili hinduizam ili islam on ne moze biti pripadnik VIE.  Mi ne zelimo ekumenizam kao krajnji domet. Jedinstvo u razlicitosti gledista i doktrina nije nas ideal. To nije nas cilj. Nas cilj je daleko vise od toga i daleko ispred nas. Mi smo na PUTU ka spoznaji jedinstvene i jedne istine, ali sada i u ovom vremenu mi smo u procesu priblizavanja istini koja nam je otkrivena u Svetom Pismu, a to je Isus Hristos. Da bi se doslo do te konacne istine nase vere hriscanske, VIA smatra da je neophodno da sve male grupe saradjuju medjusobno u svakom pogledu bez obira na doktrinarne, kulturoloske, rasne i druge razlicitosti. Zapravo svaka mala grupa bice u obavezi da pruzi sve moguce informacije o sebi i svojim verskim gledistima nekoj drugoj maloj grupi unutar Pokreta. To ce omoguciti duhovni rast svima, jer ce se razlicite grupe jako dobro upoznati medjusobno i znati sve jedni o drugima. Kao potvrdu da ovako treba da bude navescu jedan specifican tekst iz Biblije. 1. Korincanima 1,12 ''A to kažem da jedan od vas govori: ja sam Pavlov; a drugi: ja sam Apolov; a treći: ja sam Kifin; a četvrti: ja sam Hristov.'' Vidite da su i prvi hriscani imali unutar sebe male grupe koje su se razlikovale po shvatanjima, naime svadjali su se sto im nije sluzilo na cast i nije pozitivno, ali se nisu odvajali u posebnu denominaciju, nego su sebe smatrali da su na istoj stazi kao i druga braca. Danasnje hriscanstvo je otislo korak dalje u toj negativnosti te se nove crkve mnoze kao pecurke posle kise, potaknuto pojavom najbeznacajnijih razlika. Stoga da bi neka osoba pristupila pokretu ''PUT'', ona mora da ispunjava neke standarde koje cu sada da navedem taksativno:

1) Prihvatanje vere Isusove!
2) Drzanje Bozijih zapovesti, ali ne samo Dekaloga nego i svih drugih moralnih zapovesti koje su takodje navedene u Svetom Pismu! Na primer, nije dovoljno da covek samo recimo ne svedoci lazno, nego ne treba da bude ni ponosan, jer je Isus rekao: Luka 6,31 ''I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.'' Prema tome, ako sam drugima recimo zavidan, ja cinim sto ne bih voleo da drugi cine meni! Procitajmo u prilog tome i ovaj stih: Djela apostolska 15,20 ''Nego da im se zapovjedi da se čuvaju od priloga idolskijeh i od kurvarstva i od udavljenoga i od krvi, i što njima nije milo drugima da ne čine.''
U vezi  Bozijeg zakona postavio bih sledece pitanje. Da li je Boziji moralni zakon dat na Sinaju zamenjen drugim ili drugacijim zakonom dolaskom Isusa Hrista? U vezi toga procitajmo sledeci stih: 1. Korincanima 9,21 ''Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nijesam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovu, da pridobijem one koji su bez zakona.'' Da li je Hristov zakon drugaciji nego zakon koji je prikazan u Tori ili se oni potpuno poklapaju? Ja mislim da se poklapaju s tim sto je Hristov zakon dat u punini za razliku od Dekaloga.*
3) Prihvatanje Biblije kao jedinog pravila vere i zivota.
4) Podnosenje razlicitosti kod drugih ljudi!
5) Apstinencija od svih opijata i droga!
6) Heteroseksualnost kao jedini dozvoljeni oblik seksualne orjentacije.
7) Bezuslovno i besplatno davanje informacija i prenosenje znanja o svojim verskim uverenjima drugim clanovima Pokreta.
-----------------------
*U vezi drzanja zapovesti iz Dekaloga mozda ce biti nekih nedoumica u pogledu cetvrte zapovesti. U tri prevoda ona glasi ovako:

2. Mojsijeva 20,8

Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.

2. Mojsijeva 20,9

Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.

2. Mojsijeva 20,10

A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.

2. Mojsijeva 20,11

Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

(Danicic)
-----------------

Izlazak 20,8

Sjeti se da svetkuješ dan subotni.

Izlazak 20,9

Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao.

Izlazak 20,10

A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata.

Izlazak 20,11

Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.

(Jerusalimska Biblija)
----------------------
 

8 Сећај се Шабатног дана и сматрај га све-

тим. 9 Шест дана ради и обављај сав свој

посао. 10 А седми дан је Шабат посвећен

Господу, твом Богу. Не ради никакав посао,

ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб,

ни твоја робиња, ни твоја стока, ни странац

који живи у твом граду. 11 Јер је за шест да -

на Господ створио небеса и земљу, море и

све што је у њима, а седмог дана је починуо.

Зато је Господ благословио Шабатни дан и

посветио га.


(Prevod Instituta za Hebrejski jezik)
------------------------

O biblijskom Sabatu osecam da treba vise da kazem, jer je to osetljiva stvar za mnoge Hriscane i Jevreje. Postoje nekoliko vidova svetkovanja toga dana u danasnjem svetu. Istrazujuci Biblijski Sabat zapazio sam da se on nije drzao na isti nacin tokom svete istorije. U Postanku se kaze da je Bog posvetio i blagoslovio sedmi dan. (v. 1 Moj. 2:1-3) Sabat se ne pominje sve do 2 Moj. 16, sto je razdoblje od oko 2500 g. ali se navode, sto je jako zanimljivo, primene vrednosti broja sedam u razlicitim okolnostima i aspektima zivota. (npr. v. 1 Moj. 4:15; 8:10; 28:27) Nigde se u Svetom Pismu ne navodi da se danasnja sedmica dana podudara u ritmu sa onom prvom iz Postanja niti sa sedmicom iz Egzodusa. Ali se takodje ne navodi ni da se ne podudara. Stoga imamo osnovu da verujemo u kontinuitet sedmicnog ciklusa. Ako bi imali podatak u Bibliji da je Sabat koji se drzao u vreme Isusa Hrista bio kontinuiran ciklus od vremena Mojsija mi bi bili sigurni da je nasa danasnja Subota prava Biblijska naravno pod uslovom da nije u medjuvremnu menjan kalendar u tom pogledu. Medjutim, postoje indicije da je menjan o cemu mozete citati u clancima u vezi Lunarne Subote.

Koliko je bilo vidova svetkovanja Sabata u dosadasnjoj istoriji hriscanstva? Ja znam za 5 varijanti.
1) Hriscani koji svetkuju tradicionalnu Subotu.
2) Hriscani koji svetkuju Lunarnu Subotu.
3) Hriscani koji svetkuju Nedelju umesto Subote.
4) Hriscani koji svetkuju i Subotu i Nedelju.
5) Hriscani koji ne svetkuju ni jedan odredjeni dan, vec po svom izboru uzimaju bilo koji dan u sedmici kao dan za odmor. A sto se tice bogosluzenja, zajednice kojima pripadaju obicno to vrse nedeljom opravdavajuci takvu praksu prakticnim razlozima, jer tada vecina clanova ne radi posto je tako svet u kome zivimo organizovan.

Zajednicko za sve ove kategorije hriscana je da uvazavaju sedmicni interval vremena, jer vreme racunaju po tom sedmicnom kalendaru. Dalje, taj interval se ne preklapa kod svi njih to je prvo sto mozemo da primetimo. Ako se danasnja Subota poklapa sa onom iz 2 Moj. 16, a Subota iz 2 Moj 16, sa onim prvim sedmim danom iz Postanja, onda je nasa danasnja Subota u ritmu one prve. Ali sta ako nije? Da li tada gresimo ako svetkujemo bilo koji dan kao sedmi. Ja mislim da da. Vec sam naveo kao primer, da Evropljani racunaju da je Nedelja sedmi dan, a Amerikanci da je Subota sedmi. Smatram da samim uvazavanjem sedmicnog ciklusa za rad i odmor drzimo Cetvrtu zapovest Dekaloga, ali u modifikovanom obliku. Postavlja se pitanje kako Bog gleda na tu nasu modifikaciju Njegove cetvrte zapovesti. Nad tim se treba ozbiljno zamisliti i ne donositi ishitrene zakljucke da se ne bi ogresili. Neko bi rekao da je glavni problem u svemu tome sto ni u Bibliji ni u istoriji nemamo konacni dokaz za kontinuirani sedmicni ciklus. Mozda takvi dokazi postoje, ali ih mi jos uvek nismo otkrili u Svetom Pismu. Vecina hriscana jednostavno veruje na osnovu predpostavke da je sadasnja Subota dosla do nas u neprekinutom kruzenju kroz vreme od Stvaranja sveta pa sve do nasih dana. Ako je pak ta predpostavka istinita, onda je u vremenskom smislu danasnja Subota sedmi dan po Bibliji i treba je drzati onako kako se to trazi u Dekalogu. Naime, ukoliko je Sabat jedan specifican dan onda bilo koje vremensko razdoblje od sedam dana nije ono sto Sveto Pismo trazi od nas da mi drzimo kao sveto. Ovim mojim pisanjem ne zelim nikome nista da namecem vec pozivam ljude na jedno zajednicko misaono putovanje. Ko ne zeli ne mora da ulazi u taj brod.
 

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz