| Site menu |
|
 |
| Our poll |
|
|
| Statistics |
Total online: 1 Guests: 1 Users: 0 |
|
| Login form |
|
|
|
CRKVA I SEKTE - Zoran Jovanović
(9) "MI SMO SVETI" I "SIGURNO SPASENjE"
Skoro sve hrišćanske sekte smatraju svoje članstvo " svetim " - tj.
bezgrešnim. Uz to svako od njihovih članova smatra za sebe da je " svet "
svrstavajući se tako u rang sa Bogorodicom, sv. apostolima, sv.
anđelima i svim svetiteljima Crkve Božije. Najbizarnija situacija je
međutim kada to pokušaju i da dokažu brojnim citatima iz Sv. Pisma u
kojima se Sv. apostoli obraćaju vernicima kao svetima (1Kor. 1.2 ; 2Kor. 1.1 ; 8. 1-4 ; Kol. 1.2 ; Flplj. 1.5-6).
Sva nevolja je ipak u tome što oni ne shvataju smisao reči " sveti ".
Njima se čini da " sveti " znači bezgrešni, što je u skladu sa njihovim
učenjem o tzv. " sigurnom spasenju ". Međutim, svetim
u smislu savršeno bezgrešnim, bez ikakvih nedostataka može biti nazvan
samo Jedini Bog. Tako svedoči i Reč Božija: " Ti si jedini Svet " (Otk. 15.4); dok su svi ostali ljudi na zemlji grešni (1Jn. 1.8 ; Rim. 5.12,19).
" Sveti " u Bibliji su verujući ljudi u Hrista, koji su svojom verom odeljeni od drugih ljudi, od čitavog čovečanstva. To su ljudi koji imaju zajedništvo vere, i koji se nalaze u Crkvi Hristovoj.
Imajmo u vidu da se u Sv. Pismu ne samo verujući ljudi nazivaju svetima, nego i razni predmeti: zemlja (2Moj. 3.5), voda (4Moj. 5.7), kuća (1Car. 29.3), ulje (Psl. 88.21),
i sl. . Možemo li reći da ovi nazivi označavaju bezgrešnost? Naravno da
ne. To znači da su ovi predmeti odeljeni ili naročitim javljanjem
Božijim (mesto, brdo), ili naročitim sveštenodejstvom nad tim predmetom
(voda, ulje).
Postavimo svima jedno pitanje - Da li je bilo grešnika u crkvama, među
onim vernicima kojima je pisao ap. Jakov? Da li su ti isti vernici, koje
apostol zove " svetim ", smatrali sebe bezgrešnim? Neka na to pitanje
odgovori samo Sv. Pismo: " Svi mi grešimo " (Jak. 3.2). Tako ap. Jakov govori o vernicima, o čedima Crkve. Dakle: " Ako kažemo da grehe nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama " (1Jn. 1.8) poručuje ap. Jovan.
Ne vidite li vi koji sebe nazivate " svetim " za kakve nedostatke,
prestupe, i grehe apostoli prekoravaju one koje zovu " svetima "? Ap.
Pavle one iste korinćane koje u svom obraćanju naziva " svetim " kori
zbog bluda, pohlepe, klevetanja, pijanstva, itd.- nazivajući ih
telesnim. Zar sam ap. Pavle ne kaže za sebe: " Hristos je došao da
spase grešnike, od kojih sam prvi ja " (1Tim. 1.15). Pročitati i ove citate (Flplj. 3.13-15 ; Rim. 7.14-20).
U Crkvi, po rečima apostola, kao u velikoj kući, ima posuda i zlatnih, i srebrnih, i drvenih, i glinenih (2Tim. 2.20 ; Mt. 13.23). Svaki čovek je podložan iskušenjima, i čitav život se mora boriti protiv grehovnih sklonosti.
Pravoslavna Crkva, pored ovog opšte prihvaćenog pojma "sveti " - verujući u Hrista, upotrebljava naziv " sveti
" i u jednom posebnom smislu kada se obraća izvesnim licima koja su do
najveće mere pokazala hrišćansku vrlinu u svome životu. Zbog toga ih
Crkva ističe kao vidljivu sliku dejstva Duha Svetoga i stavlja ih za primer i ugled svim hrišćanskim vernicima (Flplj. 3.17 ; 4.9 ; Jev. 13.7 ; Tit. 2.7 ; 1Kor. 4.15,16 ; 2Tim. 1.13 ; 2Sol. 3.7 ; 1Tim. 1.16 ; 4.12).
Samo Sv. Pismo oslovljava apostole, proroke, anđele, i dr. sa " svetim
", što se sigurno ne može uporediti sa izrazom " sveti " u smislu
verujući (2Pt. 1.21 ; 3.2 ; Ef. 3.5 ; Otk. 14.10 ; 18.20 ; 22.6).
Što se tiče učenja o " sigurnom spasenju " možemo reći da je to
najobičnija glupost i izmišljotina. Uzalud sektaši viču: mi verujemo,
mi verujemo, a Sv. Pismo kaže: " Veruj u Gospoda Isusa Hrista i spašćeš
se ti i sav dom tvoj " (D. ap. 16.31), i " ko veruje u Sina ima život večni " (Jn. 3.36)-
mi verujemo, dakle mi smo spaseni - kažu sektaši. Međutim, kao što smo
već rekli, to isto Sv. Pismo kaže da i đavoli veruju i drhte (Jak. 2.19), i ispovedaju Isusa Hrista kao Sina Božijeg (Mt. 18.17 ; Lk. 4.41).
Vera u Hrista i krštenje jesu jedan od uslova za spasenje, ali ne i
dovoljni! Potrebno je prvenstveno pripadati Crkvi Hristovoj (Mt. 18.17 ; D. ap. 2.47); potrebna su dela, bez kojih je vera mrtva i uzaludna (Jak. 2.17-26).
Iz Sv. Pisma jasno se vidi da i vernik može da padne u greh ili neverje i
tako upropasti svoje spasenje. To je razlog što ap. Pavle upozorava: "
ko misli da stoji neka pazi da ne padne " (1Kor. 10.12). U
poslanici Jevrejima stoji isti primer: " Pazite, braćo, da ne bude u
nekome od vas zlo srce neverovanja, odstupanja od Boga živoga " (Jev. 3. 12); " Jer smo postali zajedničari Hristovi, samo ako prvobitnu veru do kraja čvrsto održimo " (Jev. 3.14).
Spomenimo i to da sam ap. Pavle nije tvrdio da je postigao " večnu
sigurnost " Carstva Nebeskog, već je smatrao da mu je neophodno
stremljenje ka cilju vaskresenja (Flplj. 3.9-14).
Dalje, ap. Petar upozorava: " Ako oni koji pobegnu od nečistote sveta
poznanjem Gospoda i Spasa Isusa Hrista, opet se u njih zapletu i budu
nadvladani, biva im potonje gore od prvoga. Jer bolje bi im bilo da ne
poznaše Put pravde, nego li kad ga poznaše što se vratiše od predate im
svete zapovesti " (2Pet. 2.20-21).
Očigledno je, dakle, da je moguće poznavati Hrista pa opet otpasti od
Njega (setimo se samo Jude). A, ako je tako, kako onda neko može tvrditi
da je već spasen? Svakome od nas može se dogoditi
da otpadne od Hrista. Jedina zaštita od toga jeste trajno, svakodnevno
poverenje u Gospoda i borba protiv greha. Pogledati i ove citate: (1Tim. 1.5-7,19 ; 4.1 ; 5.8 ; 6.10,21 ; 2Tim. 2.12-13 ; Jev. 2.1 ; 10.38-39).
|
|
| Calendar |
| « April 2024 » | | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | | 28 | 29 | 30 |
|
|
|
