UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak IV
 
Sunday
2016-12-04
2:11 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak IV »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Prakticni deo




Finasiranje pokreta

Kao sto je poznato crkve su tokom istorije uvodile razlicita sistemska darivanja da bi osigurale opstanak svoje zajednice i crkvenog establismenta. Traganje za glavnim uzrocnikom komadanja hriscanske crkve odvelo me je u finasijsku sferu. Naime, razlog je u sistemskom darivanju. U crkvama danasnjice vernici se globalno mogu podeliti u dve grupacije. Prvu grupu sacinjavaju oni koji izdvajaju novcana sredstva u crkveni fond. Druga grupu sacinjavaju oni koji takodje uplacuju u isti fond, ali za razliku od prve, koriste se tim sredstvima kroz svoje plate i penzije koje primaju iz navedenog fonda kao aktualni propovednici, bivsi propovednici, staresine itd. Oni prvi su cesto veoma nezadovloljni i mrsteni, a ovi drugi su izuzetno srecni i dobro uhranjeni i osmeh im je stalno prisutan na licu, jer im takav status obezbedjuje blagostanje, koje oni pripisuju Bogu. U takvoj situaciji, kada se unutar zajednice pojavi neka nova doktrina ili drugacije razumevanje pojedinih Biblijskih predmeta koje se ne slaze sa gledistem vecine, javlja se teznja da se krene u osnivanje nove denominacije. Zasto? Dogmatske razlike svakako nisu uzrok one su samo povod ili pak izgovor. Objasnicu to na plastican nacin. Ako sam ja recimo kuvar u nekoj verskoj zajednici i spadam u onu prvu grupu, a razvio sam novo razumevanje nekog teoloskog problema i sve govori da imam odredjen broj pristalica, ja cu smesta krenuti u formiranje nove denominacije, jer to je najracionalnije i naunosnije uraditi posto cu time od kuvara bez plate, postati na primer, pastor ili staresina sa stalnim primanjima i sa perspektivom da jednoga dana ostvarim i penziju i pristojnu imovinu. Prema tome, ako uklonimo taj glavni uzrok cepanja jedinstva hriscanske crkve mi se mozemo nadati da cemo postici onu koheziju koja je krasila prve hriscane, premda su i oni imali veoma razlicita razumevanja Hristovog ucenja. Medjutim, i kada se diskriminatorski faktor prakticno ukloni i dalje ce dugo vremena ostati predrasude u umovima ljudi, ali odstranjivanje tih predrasuda je dug i tezak proces. Neke savremene protestancke crkve se hvale svojom imovinom. Nabrajaju koliko imaju univerziteta, zdravstvenih ustanova, televizijskih stanica, stamparija, itd. One to rade ne da bi se Evandjelje odnelo u sve krajeve sveta beplatno nego da bi se deca crkvene oligarhije zaposlila u tim ustanovama i prikljucila se klubu onih koji koriste desetak, a ne samo da ga daju. Time se od hriscanstva pravi biznis i nanosi ogromna steta kredibilitetu Hristovog ucenja.

Clanovi Pokreta VIA bili bi veoma aktivni u misioniranju razocaranih pojedinaca iz raznih crkava koji u tim zajednicama nisu nasli sebe nego su odbaceni kao bezvredni slucajevi. Neko ce postaviti pitanje zasto bi Pokret imao takvu orijentaciju? Isus Hristos kada je poceo svoju Misiju nije isao u velike gradove Jerusalim, Tiberijadu i Seforu nego je kruzio oko Galilejskog jezera obilazeci malena mesta, trazeci skromne i drustveno marginalizovane ljude. Danasnje crkve rade upravo suprotno u sta sam se licno mogao uveriti posmatranjem ka kojim kategorijama ljudi usmeravaju napore za pridobijanje clanova. Njihova filozofija je prosta kao ''pasulj''. Mogla bi se opisati ovako: Ugledniji ljudi imaju veca primanja, ako njih uspemo da uvucemo u svoje redove tada potencijalno slede i veci darovi za crkvu od tih osoba posto one mogu vise da izdvoje od ponizenih koji grcaju u siromastvu i bedi. Oni na ljudska bica koja treba da pridobiju za Boga gledaju kao sto kupac gleda robu. Procenjuju njegovu upotrebnu vrednost i shodno tome podesavaju intenzitet svojih napora da ga uvuku u svoje redove. Dalje, ciljna grupa su im i osobe sa sklonoscu ka korupciji i svercu, jer one takodje raspolazu vecim materijalnim sredstvima. To je istina, medjutim tu se krije i opasnost, jer onaj koji donira poprilicna sredstva hoce i da i vlada sto onda dovodi do borbe za crkvenu vlast, a to vodi i u duhovnu i u fizicku propast zajednice.

Opste je poznato da su prvi hriscani imali zajednicku imovinu. To su neki naucnici nazvali hriscanskim komunizmom na dobrovoljnoj osnovi, a ne na diktaturi proletarijata kao sto je to Makrs zamislio. Pokret ce ici korak dalje. On nece imati nikakvu ni pokretnu ni nepokretnu imovinu. Imovinska situacija u danasnjim crkvama je ova: vernistvo izdvaja novac koji se sliva u odredjene fondove. Iz tih  fondova se kupuju zgrade, stamparije, zemlja, kuce, podizu bolnice, staracki domovi, radio i tv stanice, skole, i drugo. Imovina kojom crkve zaspolazu je tog porekla i ona je zajednickim parama ostvarena, ali stvarni vlasnik i upravitelj je crkvena vrhuska. Ona jedina ima kontrolu nad tom imovinom i koristi je kako zeli.

Vrhovno telo pokreta PUT sastojalo bi se od 24 clana (12+12). Ono bi usmeravalo i nadgledalo sveukupne aktivnosti malih grupa. Clanovi vrhovnog zemaljskog tela bi trebalo da budu visoko moralni ljudi i veliki poznavaoci Svetoga Pisma i nauke u opste. Oni bi istovremeno bili i clanovi svojih maticnih malih grupa iz koje su potekli. Vrhovno telo bi se s vremena na vreme okipljalo da bi resavalo goruce probleme na koje ce u praksi nailaziti male grupe svuda po svetu. Oni bi koordinirali mrezu malih grupa koje bi bile organizovane u vise nivoa prema geografskoj pripadnosti i lokaciji sela, grada i drzave, i davali smernice za dalji rast i razvoj u veri. Centrala pokreta ne bi bila fiksirana za jedno mesto, vec po dogovori bi se sastajala u odredjenom gradu prema potrebama i situaciji.

Grupe bi u praksi bile veoma dinamicne. Snazno bi medjusobno saradjivale bez obzira na razlike i prelazenja clanova iz jede u drugu grupu smatralo bi se normalnom pojavom i pozeljnom ako iza nje stoji nova spoznaja koja iziskuje takvo preseljavanje. Jer, u sustini Hristova nauka je put ka sve vecoj spoznaji istine. Citajmo ovaj stih iz Novoga Saveza:

4 Следбенике овог Пута прогонио
сам до смрти. Мушкарце и жене бацао сам у
окове и предавао у затвор.
Del. 22:4

Procitajmo u prilog tome i neke stihove iz Staroga Saveza:
 

21 И ако бисте скре -

нули надесно или налево, ваше ће уши чути

како се за вама говори: „То је пут, идите

њим.”

Isaija 30:21

-------------------

17 Овако каже Господ, Откупитељ

твој, Свети Бог Израелов: ‘Ја, Господ, ја сам

твој Бог, који те учи за твоје добро и који те

води путем којим треба да идеш. 18 О, да си

пазио на моје заповести! Мир би твој као

река био, и праведност твоја као морски

таласи.

Isaija 48:17,18

 


(Prevod Instituta za Hebrejski jezik)

------------------------

 

Krstenje
 

Kada je rec o biblijskom krstenju za koje znamo da ga treba vrsiti uronjavanjem, jer se za pojam krstenja koristi grcka rec ''baptizo'' koja upravo ima to znacenje ''uroniti'', ''zaroniti'', stoga se namece pitanje koji vid zagnjurivanja u vodu je ispravam? Naime, zapazio sam da nasi Pravoslavci u Crnoj Gori, konkretno tako cini mitropolit Afilohije Radovic, krstavaju uronjavanjem napred, a adventisti to cine nazad. Adventisti svoj stav opravdavaju obicajem u nekim kulturama da se mrtvi sahranjuju polozeni na ledja. Posto je krstenje simbolicko sahranjivanje gresnog coveka u vodeni grob i izlazak iz njega kao simbol vaskrsenja onda kazu oni da coveka u tom polozaju treba krstavati. Medjutim, postoje kulture koje praktikuju drugaciji polozaj prilikom sahranjivanja umrlog. Neki narodi to cine tako sto coveka zakopaju u uspravnom polozaju ili pak u sedecem polozaju.  Neki smatraju da nacin uronjavanja nema veze sa svrhom uronjavanja. Jer, da je to bitno, pisalo bi u Bibliji. Sve što je bitno za spasenje covecanstva pise u njoj.

Pokret PUT praktikovace krstenje svojih clanova na biblijski nacin i to u oba vida i u napred i u nazad shodno pripadnosti odredjenoj grupi. Mnogi postavljaju i sebi i drugima pitanje da li je krstenje neophodno radi spasenja?
Procitajmo sta o tome kaze Biblija:

 

Marko 16,15

I reče im: idite po svemu svijetu i propovjedite jevanđelje svakome stvorenju.

Marko 16,16

Koji uzvjeruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne vjeruje osudiće se.

Na osnovu ova dva stiha zakljucujem da sam cin krstenja po sebi ne spasava, to jasno pokazuje zadnji deo drugog stiha ''a ko ne vjeruje osudiće se.'' Ne kaze, ''a ko ne vjeruje i ne krsti se, osudiće se.'' Prema tome, neko moze da bude krsten, a da ne bude spasen. Sa druge strane, neki koji veruju bice spaseni iako se sticajem raznih okolnosti nisu krstili. Jedan takav primer imamo u Pismu:
Luka 23,43 ''I reče mu Isus: zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.''
Nije na odmet da procitamo i ove stihove: Jovan 15,7 ''Ako ostanete u meni i riječi moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.''  Jovan 15,8 ''Tijem će se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.'' Tu Isus ne pominje krstenje! Iz navedenog se jasno vidi da Hristos nije stavljao fokus na samom cinu krstenja kao ritualu, nego na verovanju u Evandjelje. Da verujemo u Dobru vesti da bi nam to verovanje promenilo zivot na bolje.
Sledeci stihovi pokazuju da neko moze biti ucenik i pre krstenja:
Djela apostolska 19,1 Dogodi se pak, kad bješe Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike
Djela apostolska 19,2 Reče im: jeste li primili Duha svetoga kad ste vjerovali? A oni mu rekoše: nijesmo ni čuli da ima Duh sveti.
Djela apostolska 19,3 A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo.
Djela apostolska 19,4 A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju onoga koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa.
Djela apostolska 19,5 A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.
Djela apostolska 19,6 A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.
Djela apostolska 19,7 A bijaše ljudi svega oko dvanaest.


Dalje, pokret VIA nece krstavati malu decu (bebe), jer one zbog nezrelosti ne mogu licno da sagrese. Mi smatramo da ce sva deca koja su umrla kao mala biti u Kraljevstvu Bozijemu, jer je Isus rekao:

Marko 10,14

A Isus vidjevši rasrdi se i reče im: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije.

Luka 18,16

A Isus dozvavši ih reče: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije.

Tokom proucavanja adventizma zapazio sam da on stoji na stanovistu da ce samo deca vernih roditelja uci u Carstvo Bozije, dok nevernih nece. Zapravo oni smatraju da takva deca i retardirane osobe nece ni vaskrsnuti. Imamo li mi u Bibliji eksplicitnu nauku o tome? Mislim da nemamo.

Svi znamo da je Jovan Krstitelj bio veliki prorok. Da li je on bio krsten od strane nekoga iz njegovog tabora? Da li je neko od 12  Hristovih apostola bio krsten? Znamo da su neki buli krsteni od strane Jovana pre nego sto su prisli Isusu.
 

 

 

 

Krstenje primenom obe formule

 

Prva formula je navedena u cetvrtom Evandjelju i glasi:

 

 

Matej 28,19 Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina i svetoga Duha,


A druga glasi ovako:


Djela apostolska 2,38 A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;


Djela apostolska 10,48 I zapovjedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.


Djela apostolska 19,5 A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.

I u pogledu formule po kojoj treba krstavati crkve su se podelile. Pokret PUT ce krstavati kandidate na oba nacina. Zasto? Evo zasto. Ako je po sredi kontradikcija pokret zeli da je sacuva. Ako pak nije, nego je rec o nasem nerazumevanju necemo napraviti gresku primenom oba formule, jer u tom slucaju nema sustinske vaznosti da li se krstavamo samo u ime Isusa Hrista ili u ime Oca, Sina i Svetoga Duha posto je to onda isto. Verska praksa pokreta PUT treba da odrazava fakticko stanje u Bibliji.

Koliko puta se jedna osoba moze krstiti u pokretu PUT. Jednom, prilikom ulaska u malu pripadajucu grupu, ali i vise puta i to prilikom prelaska u drugu grupu i u slucaju ogresenja kada osoba koja je bila ekskumunicirana iz pokreta zeli da se ponovu prikljuci.

Vecera Gospodnja

Vecera Gospodnja bi se praktikovala potpuno na isti nacin kao i u vreme prvih hriscana. To je u Svetom Pismu detaljno objasnjeno tako da necemo ovde o tome mnogo da elaboriramo.


Seksualna orjentacija

Pokret PUT nece u svoje redove primati osobe lezbejske i homoseksualne orijentacije niti osobe sa bilo kakvim nastranim ponasanjima koje su navedene u Bibliji.


Ravnopravnost polova

Propovedanje mogu da vrse i zene kao i muskarci i u svemu ce biti ravnopravne. One mogu da budu i staresine male zajednice, ali zbog njihove velike odgovornosti i obaveza kao one koje radjaju i vaspitavaju decu kao i zbog onoga ''sto kod zena biva'', neki ce verovatno smatrati da one ne bi trebale da budu birane u vrhovna tela uprave, jer bi za njih navodno ta sluzba bila previse teska obaveza. Pokret PUT stoji na stanovistu da su savremene zene veoma sposobne i inteligentne te da bi i one trebale da uzmu ucesce u svim organima upravljanja organizacijom pa i u vrhovnom telu.


Fizicki stav u molitvi
 

Luka 22,41 ''I sam otstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na koljena moljaše se Bogu''
Djela apostolska 21,5 ''A kad bi te mi dane navršismo, izišavši iđasmo, i praćahu nas svi sa ženama i djecom do iza grada, i kleknuvši na brijegu pomolismo se Bogu.''

Poznato je da adventisti sedmoga dana na bogosluzenjima praktikuju klecenje. Da li je to u skladu sa Biblijom, tj. da li je negde u njoj nalozeno da se tako cini? Ranije sam odlazio i u Reformni pokret Crkve sedmoga dana koji takodje klece u svojim molitvenim domovima, ali za razliku od ''hacera'' oni to rade jako upadljivo. Naime, na sred crkve kleknu, a ruke sklope ispred sebe sa skoro ispruzenim rukama. Da li je ispravno u svetlosti Pisma takav molitveni stav javno praktikovati na bogosluzenjima ili samo u svojoj sobi u tajnosti? Smatram da nije bitan polozaj tela prilikom molitve, ali je istina da postoji i ''govor tela.'' Svako neka odluci za sebe u kom polozaju tela ce se moliti, od toga ne bi trebalo praviti posebnu religiju.
Moljenje u polozju klecenja nije ni zabranjeno, a nije ni naredjeno u Svetom Pismu, stoga svako neka se moli kako zeli. Najbitnija je iskrenost i vera u molitvi.

PUT ne raspolaze konacnom istinom, on nosi sansu da njegovi clanovi budu na putu njene spoznaje. Da bi se neko nasao na tom putu on mora da napusti Vavilon. Kada covek pogleda verski profil ljudi danasnjeg vremena on moze samo da vidi nadmenost. To odvratno uzvikivanje pripadnika raznih crkava koje se cuje kao eho u pozadini njihovih reci kada evangeliziraju druge ljude: ''ja sam svetiji od tebe'' ja sam bolji od tebe'', ti ne znas nista, ja znam sve'', moja crkva je jedina prava, ja cu biti spasen 100% itd., a kada bolje osmotrimo takve ljude mozemo videti: totalnu duhovnu nepismenost, nepravednost u onome sto govore, jer ne cine kao sto kazuju. Udaljavanje od takvih ljudi je duhovni spas i otvaranje mogucnosti za proges licnosti. Najlakse ce te ih prepoznati po tome sto se grade kao veoma pobozni. Tvrdice da se jako mnogo mole i to toliko da ih kolena bole od dugog klecenja.

Drugi dolazak Isusa Hrista

Pokret put ce se u svom prakticnom zivotu rukovoditi time da Isus moze svakog trenutka ponovo doci na zemlju. Na vise mesta u Bibliji Gospod je obecao da ce ponovo doci po svoje. Procitajmo sledece stihove:

 

Jovan 14,2

Mnogi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mjesto.

Jovan 14,3

I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja.

Kao sto je opste poznato niko ne zna vreme Njegovog povratka. (v. Del. 1:7) Apostol Pavle je pisao da ce On sici sa neba i da cemo mi biti uzeti na oblake u susret Gospodu. Hajmo pogledati te stihove:1. Solunjanima 4,16 ''Jer će sam Gospod sa zapoviješću, sa glasom arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije;'' 1. Solunjanima 4,17 ''A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.''

Pripadnici pokreta PUT bice ljudi izuzetno uctivog ponasanja. To znaci da u razgovori sa drugima ljudima se nece unositi u lice, nece pri razgovori sutkati drugoga i rukom gurkati kao sto mnogi imaju obicaj da rade nego ce biti smireni, strpljivi da saslusaju drugu stranu, ne nametljivi, prezirace agresivnu religioznost. Egocentrizam treba da bude maksimalno potisnut iz zivota clanova. Presecanje reci drugog coveka smatrace se nedostatkom duhovnosti i bice otvoreno kritikovano sa ciljem da se dobri obicaji ukorene nasuprot losim.

Kalendar

Poznato je da u savremenom svetu ljudi koriste razne kalendare. Pokret PUT ce nastojati da vrati primenu biblijskog kalendara u svom racunanju vremena. Taj kalendar treba da bude luno - solarnog tipa.





 

Dan

 
 

Dan јe bilo koјa od nekoliko različitih јedinica za vreme. Reč se odnosi ili na period svetlosti kada јe Sunce iznad lokalnog horizonta ili na ceo dan koјi pokriva i tamni i svetli period.

 

Različite definiciјe za dan su bazirane na prividnom kretanju Sunca preko neba (solarni dan). Razlog za ovo prividno kretanje јe rotaciјa Zemlje oko svoјe ose, kao i revoluciјa Zemlje u orbiti oko Sunca.

Dan, za razliku od noći, često se definiše kao period kada sunčeva svetlost stiže do zemlje, pod pretpostavkom da nema logičkih pretpostavki. Dva efekta čine da јe dan prosečno duži od noći. Sunce niјe tačka, ali ima prividnu veličinu od oko 32 lučna minuta. U prilog tome, atmosfera prelama sunčevu svetlost na taј način da јedan deo te svetlosti stiže do zemlje čak i kada јe sunce i dalje ispod horizonta za oko 34 lučna minuta. Tako da prva svetlost stiže do zemlje kada јe centar sunca i dalje ispod horizonta za oko 50 lučna minuta. Razlika u vremenu zavisi od ugla pod koјim sunce izlazi i zalazi, ali iznosi naјmanje skoro 7 minuta.

Stari običaј glasi da novi dan počinje ili izlaskom ili zalaskom Sunca na lokalnom horizontu. Tačan momenat, kao i interval između dva izlaska ili dva zalaska sunca, zavise od geografskog položaјa (geografske dužine, kao i geografske širine) i dela godine.

Konstantniјi dan može da se definiše Suncem koјe prolazi kroz lokalni meridiјan, što se dešava u lokalno podne (viša kulminaciјa) ili ponoć (niža kulminaciјa). Tačan momenat zavisi od geografske dužine i, u manjoj meri, od dela godine. Dužina takvog dana јe skoro konstantna. Ovakvo vreme pokazuјu sunčani satovi.

 

 

Granice dana

 

Za većinu dnevnih životinja, uključuјući Homo sapiens, dan prirodno počinje zorom a završava se zalaskom sunca. Ljudi su, sa svoјim kulturološkim normama i naučnim znanjem, zamenili prirodu sa nekoliko različitih švatanja granica dana. U Јudaizmu i Јevreјskoј kulturi, dan počinje izlaskom sunca i traјe do sledeće večeri. Srednjevekovna Evropa јe pratila ovu tradiciјu. Dani kao što su Božićno veče, Noć veštica i veče Svete Agnes su ostaci starih šablona kada su praznici počinjali veče raniјe. Sadašnja konvenciјa јe da civilni dan počinje u ponoć, tј. u 0:00, i traјe puna 24 časa do 24:00.

Digitalna kompozicija nekoliko panoramskih prikaza iste lokacije snimljene istog dana prikazuje vreme kako prolazi na severnoj hemisferi, sa leve strane slike je zapad i zalazak sunca, a sa desne istok i zora.
 

U Sјedinjenim Državama, noći se nazivaјu po prethodnim danima, npr. "petak uveče" obično označava celu noć između između petka i subote. Ovo јe suprotno јevreјskoј šemi. Ova razlika od civilnog dana često vodi do konfuziјe. Događaјi koјi počinju u ponoć se često naјavljuјu kao da se dešavaјu dan raniјe.

Vikipedija

--------------
 

Dragi citaoce, nakon sto sam naveo definiciju dana iz Vikipedije zelim da ti kazem da moje razumevanje pocetka dana se slaze sa tradicionalnim gledistem judaizma i adventizma. Smatram da calendarski dan treba racunati od veceri do veceri. Verujem da je takvo shvatanje u skladu sa Biblijom. Obnova Stvoriteljevog kalendara i svih stvari je najavljena Pismom. Pogledajmo sledece stihove:
 

Isaija 38,12

Vijek moj prođe i prenese se od mene kao šator pastirski; presjekoh život svoj kao tkač, otsjeći će me od osnutka; od jutra do večera učinićeš mi kraj.

Isaija 38,13

Mišljah za jutra da će kao lav potrti sve kosti moje; od jutra do večera učinićeš mi kraj.

 


Isaija 61,4 I oni će sazidati davnašnje pustoline, podignuće stare razvaline i ponoviće gradove puste, što leže razvaljeni od mnogo naraštaja.


(Prevod Dj. Danicica)


''A sabrani ga pitahu: Gospode, hoceš li sad povratiti carstvo Izrailjevo?

Rece im: Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio

svojom vlašcu, nego cete primiti silu kad siðe sveti Duh na vas, i

bicete mi svedoci u Jerusalimu, po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja

zemlje.'' Del. 1:6-8

(Prevod Dr Dimitrija Stefanovica)

Cesto ljudi koji se interesuju za duhovne stvari postavljaju pitanje da li je Mojsijev zakon ukinut Hristovom zrtvom na krstu? Oni koji tvrde da jeste pozivaju se najcesce na Danila 9:27. Medjutim, treba imati na umu da ne postoji jedinstveno tumacenje toga mesta. Jedni kazu da ukidanje ''zrtve i prinosa'' vrsi neprijatelj Boziji, a ne Pomazanik. Takva interpretacija se zasniva na Mateju 5:17,18. U tim stihovima Isus naglasava da nije dosao da pokvari ili ukine zakon nego da ga ispuni i da ce zakon opstojati sve dok je neba i zemlje. Drugi smatraju da ce taj zakon biti ukinut prilikom drugog dolaska Isusa Hrista tj. da se prorocanstvo u 27 stihu odnosi na buducnost. Stoga neminovno je pitanje na koji je zakon Isus mislio kada je izjavio da nije dosao da ukine zakon, jer mi znamo za Boziji morani zakon, ali znamo i za ceremonijalni. U vezi toga zanimljivo je tumacenje adventizma koji zastupa ideju da je Isus ukinuo samo obredni zakon i gradjanski dok su ostali zakoni jos uvek na snazi. Sto se tice obrednog zakona takvo gledista je do nekle razumljivo ali ukidanje gradjanskog zakona koji se zasniva na moralnom je problematicno iz razloga sto on ne bi ni mogao da se primeni, jer vise ne postoji teokratska drzava Izrael pa izlazi da je to jedini razlog sto se tvrdi da je ukinut, ali taj isti razlog bi se mogao navesi i za obredni zakon i njega je nemoguce primeniti zbog istih okolnosi. Jedini zakon koji je izuzetak od toga je zdravstveni zakon, pri tome se pre svega misli na zakon o cistim i necistim zivotinjama. Njega je moguce drzati i bez teokratskog sitema pa se on od strane adventista i drzi. Kljucno pitanje po meni je: da li je prema Bibliji prihvatljivo parcijalno ukidanje bilo kojeg zakona???
 

 

Zakljucak


Koncepcija pokreta PUT ima svoju analogiju u prirodi koju je Bog stvorio. Poznavaoci ljudske genetike znaju da kada se desi neka spontana ili indukovana mutacija, organizam cuva gresku kroz citav niz generacija isto kao sto cuva i neku pozeljnu osobinu ili odliku kao na primer: normalnu sposobnost zgrusavanja krvi, snaze ruke i noge, jako srce, veliku radnu moc bubrega, kvalitetne krvne sudove, dobru krv, nadprosecnu inteligenciju itd.

Ako za trenutak osmotrimo Bibliju kao jedan organizam koji ima svoj zivot uocicemo da ona ima svoju istoriju. Za vreme njenog zivota desavale su se izvesne stvari. Pre svega izgubljeni su originalani rukopisi, ovo sto danas imamo su prepisi i prevodi. A u vezi toga navescu da je jedan istrazivac Svetoga pisma iz 17 veka nasao da postoji oko 30 000 promena u Svetome Pismu. U njoj su neki stihovi ubaceni naknadno, recimo znamo za tzv. Jovanovu zapetu. Takodje nam je poznato da je Martin Luter ubacio rec ''samo'' u svom prevodu Svetoga pisma, itd. Zbog svega toga mnogi smatraju da je Biblija kontradiktorna. Ja se ne bih slozio sa takvim gledistem, jer mi ne raspolazemo autografima i zato neki kazu da to sto mi drzimo u rukama nije Biblija. Medjutim, ona je dosla do nas takva kakva je i mi tu nista ne mozemo, jer je to datost. Radi se o mnogim prepisima i prevodima. Neki su blizi po smislu raspolozivim manuskriptama, a neki su dalji od njih. Pokret PUT, polazi od faktickog stanja imajuci na umu sve izmene koje su danas poznate i nastoji da organizuje zivot svojih clanova prema najboljim saznanjima u vezi Svetoga Pisma. Sta to prakticno znaci? Cuvacemo sve ono sto je u prevodima i prepisima Biblije, bilo da je greska ili autenticno kazivanje. Ako pouzdano znamo da je greska korigovacemo se u skladu sa tim, ako ne znamo drzacemo to kao istinu dok nam se ne otkrije suprotno. Male grupe koje imaju pogresku nestace postepeno iz stvarnosti tako sto ce se njihov broj smanjivati i kada ostane samo jedan clan, usledice gasenje, slicno kao sto se desava kod nekih naslednih bolesti gde jedinke pogodjene njom po pravilu nestaju iz populacije ne uspevsi da ostave potomstvo. To je poznato u nauci kao eliminacija losih gena. Po cemu cemo znati da li neka grupa ima istinu ili ne? To je u nadleznosti Duha Bozijeg. Naime, znacemo po tome sto ce neke grupe imati prosperitet na svim poljima zivota za razliku od drugih koje ce imati nazadovanje u pravcu nestajanja. Duhovna recesija bice pokazatelj koje male grupe nisu na ''putu'' nego su skrenule sa hriscanskog puta. Naravno duhovno slabljenje ce imati i svoje materijalne implikacije, jer ni jedno zlo ne ide samo, kaze jedna srpska narodna poslovica.

Kakve su implikacije svega toga? U danasnjem hriscanstvu vlada pravilo da ako M. drugacije veruje od nekog drugog M. onda te dve persone treba da se odvoje. Medjutim, u realnom zivotu se ne ostaje na tome nego se ide do toga da se one medjusobno preziru. PUT ce se suprotstavljati takvim tendencijama time sto ce objasnjavati ljudima da razlike u gledistima u pogledu pojedinih ucenja nisu i ne trebaju da budu razlog za netrpeljivost i mrznju i razdvajanje, naprotiv one treba da budu motor zblizavanja ljudi sve do saznanja konacne istine nase hriscanske vere. Mnogi ce reci ''pa ja ne mrzim nikoga, samo zelim da brata ili sestru vratim na pravi put'', a sa druge strane klevecu doticne i ne zele sa njima da imaju bilo kakav kontakt, to je licemerstvo i Pokret ce se takvom ponasanju snazno protiviti.

Pokret PUT ne bi svojm clanovima odredjivao koju literaturu da citaju, a koju ne. Svako je slobodan da prema svom osecaju odabere knjige i druga sredstva u procesu istrazivanja tajni prirode i duhovnog sveta. Smatrace se nemoralnim ukoliko bilo ko nesto skriva od drugih sto se tice znanja o Bogu i u opste o svetim naukama. Mi treba jedni drugima da dajemo nesebicno ono najbolje sto znamo o  materijalnim i duhovnim stvarima.

U vecini danasnjih crkava coveku se nude ili ritualizam, ili misticizam, ili asketizam. Formalna poboznost je sveopsta. Nigde ni glasa od prakticne poboznosti. Pokret PUT ce insistirati da svaki clan pokazuje prakticnu poboznost koja ce biti na blagoslov i onima koji je upraznjavaju i onima koji je posmatraju.

Pokret PUT bi se u perspektivi razvio u oblik mnogih kucnih eklesija. One ne bi bile organizovane i registrovane kao pravna lica kod nadleznih drzavnih organa. Dake, to ne bi bile denominacije u danasnjem smislu reci nego bi po svemu licile na skupove prvih hriscana iz apostolskog doba. Prema tome, PUT ne bi imao posebno izgradjene hramove za svoju sluzbu nego bi se sluzba odvijala svuda gde je to podesno. Medjutim, ako neke grupe zele da se fuzionisu, one mogu da izgrade zajednicku dvoranu za molitvu, to nece biti zabranjeno.

Pokret PUT bi se mogao definisati kao savez razlicitih interpretacija Biblije, savez misljenja i nacina zivota, ali samo takvih koji se mogu podrzati navodima iz Svetoga Pisma. Da bih ilustrovao tu ideju na jednom upecatljivom primeru procitajmo sledece stihove iz Biblije:


 

1. Mojsijeva 32,9 I reče Jakov: Bože oca mojega Avrama i Bože oca mojega Isaka, Gospode, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrotvor!

1. Mojsijeva 49,18 Gospode, tebe čekam da me izbaviš.


2. Mojsijeva 6,2 Još govori Bog Mojsiju i reče mu: ja sam Gospod.

2. Mojsijeva 6,3 I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog svemogući, a imenom svojim Gospod ne bih im poznat.

Biblijski interliner pokazuje da gde god u navedenim stihovima stoji u nasem prevodu''Gospod'' u manuskriptama na hebrejskom pise ''Jahve''. Inteligentan i zainteresovan covek za veru, kada se susretne sa takvom pojavom u Svetom Pismu u prvi mah postaje zbunjen, jer ga opsedaju svakakve misli i u nasem primeru mora sebi da postavi pitanje: da li je Jakovu Bog bio poznat pod imenom ''Jahve'' ili nije bio poznat? Prva dva stiha koje sam naveo upucuju nas na to da mu je to Bozije ime bilo poznato. Medjutim, sledeca dva stiha kazu da mu nije bilo poznato i to je receno od strane samog Boga Jahvea, sto daje izjavi veliku tezinu. Kada se suocimo sa takvom situacijom pokret PUT ima resenje koje izgleda ovako: pre svega priznace se glediste da Jakovu nije bilo poznato Bozije ime ''Jahve'', jer je to Bog rekao, posto preferiramo da damo prednost onome sto Bog govori u Pismu pa tek zatim onome sto su rekli sveti ljudi, ali se nece odbaciti glediste da mu je ipak bilo poznato, jer ne znamo zasto je Bog dozvolio da se takva kontradikcija pojavi u Svetom Pismu. I sve dok ne dobijemo konacan odgovor na to pitanje mi smo duzni da oba shvatanja cuvamo i negujemo i sto je jos vaznije da se na osnovu toga ne delimo i pravimo novu ekleziju. Ne smemo dozvoliti da nas konfuzija vodi. PUT ima zadatak da ocuva znanje o Bogu za buducnost i da ne dozvoli da ne znanje napravi stetu ljudskim bicima, jer znanje treba upotrebljavati, a ne zlupotrebljavati. Jer obicno ljudi kada nesto ne mogu da pojme oni se podele i zarate izmedju sebe zbog tih razlika. U navedenom primeru imamo dva iskaza koja su privodno kontradiktorna, ako dozvolimo da ta kontradiktornost napravi razdor medju nama, mi smo onda promasili stvar. Pokret zeli da preslika fakticko stanje u Bibliji bez obzira na eventualne kontradikcije u njoj i da onda to prenese u njegov zivot, drugim recima da se Pokret ponasa prema ili shodno toj slici, da je prakticno oponasa. Ako podjemo od toga da je Biblija bozansko - ljudsko delo onda ono sto kontradiktuje je ljudska pogreska u njoj, a bozansko je ono cinjenicno, tj. istina. U navedenom primeru, greska bi mogla da bude samo u onim recima koje je Mojsije stavio Jakovu u usta, jer on je Petoknjizje napisao ne u jednom danu nego u duzem vremenskom periodu pa je razumljivo da je mogao da pogresi, jer je ljudska priroda slaba i pogresiva. Sa druge strane mozda je Mojsije i znao za tu pogresku koju je nacinio, ali nije zeleo da ista menja i sve je ostavio kako je u naletu nadahnuca napisao. Ako se budemo rukovodili takvim principom u verskom delovanju, smatram da cemo se naci na putu prema istini. Ali da kazem i ovo. Moguce je i to da je Jakovu bilo poznato Bozije ime ''Jahve'' kao rec, ali da mu znacenje, smisao tog imena nije do tada bilo poznato.

Za savremenog coveka koji zeli da vidi jednodusnost medju hriscanima je veoma iritantno kada se suoci sa cinjenicom da gotovo ni po jednom glavnom pitanju hriscanske vere nema jedinstvenog stava vec su u opticaju brojne teorije o svemu i svacemu. Da navedem samo nekoliko primera: Recimo mi ne mozemo na osnovu nasih prevoda Biblije da pouzdano znamo ni kada je tacno bila Vecera Gospodnja, neki kazu da to u opste i nije bitno za spasenje da znamo. Dalje, imamo nekoliko nacina kako treba brojati Pentekost. Sto se tice Sabata ni tu ne postoji jedinstvo, neki kazu Subotnji Sabat je pravi, drugi tvrde da je Lunarni pravi, treci da ni jedan dan ne treba svetkovati itd. Kada je u pitanju zakon, e tu tek dolazi do ozbiljnih razmimoilazenja. Jedni odbacuju sav zakon, drugi kazu da samo moralni vazi, treci zastupaju glediste da sav zakon treba i dalje drzati. I svi oni pronalaze mocne argumente za svoja gledista u istoj knjizi koja se zove Biblija. A tek mnoga razlicita tumacenje prorocanstava je muka za dusu. Ima denominacija koje tvrde da se veliki broj prorocanstava nece nikada ni ostvariti, jer su to po njima uslovna prorocanstva, nasuprot njima stoje oni koji kazu da ce se ona ostvariti u buducnosti. Lista je nepregledna zato bih stao sa nabrajanjem. Umesto da jadikujemo, potrazimo resenje koje ce zadovoljiti sustinu biblijske vere. Ne lomimo veru ni na mikro ni na makro planu, nego ostvarimo toliko potrebno jedinstvo, jer je to zelja samoga Tvorca univerzuma.

Na kraju hteo bih da navedem nekoliko stihova koji pokazuju da ljudi za vreme Isusove zemaljske sluzbe nisu od Njega culi sve sto im je On zeleo reci. Zbog njihove opterecenosti, On je to ostavio za kasnije, da odradi Sveti Duh. Zbog toga mi kada citamo Bibliju posebno Novi Zavet cesto smo u nedoumici po mnogim pitanjima iz kojih su i nastale mnogobrojne denominacije. Recimo, hocemo da ustvrdimo da li je zakon ukinut ili nije? Ako kazemo da jeste ''bombarduju'' nas mnogi stihovi iz kojih se vidi da su apostoli drzali sve propise judaizma (v. Del. 21:16-30). Pa cak i sam Hristos kaze ovo: Luka 22,15 ''I reče im: vrlo sam željeo da ovu pashu jedem s vama prije nego postradam;'' Luka 22,16 ''Jer vam kažem da je otsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijemu.''Dakle Isus ce prakticovati drzanje Pashe i u Carstvu Bozijemu. Na osnovu toga da se zakljuciti da apostoli nisu ni pomisljali da prekinu sa tim praznikom ovde na zemlji. To isto Isus potvrdjuje i u Mateju (v. Matej 5:17-22). Sa druge strane ako kazemo da zakon nije ukinut suocavamo se sa brojnim izjavama posebno apostola Pavla ali i drugih biblijskih velikana kao u ovom stihu: Djela apostolska 15,10 ''Sad dakle šta kušate Boga i hoćete da metnete učenicima jaram na vrat, kojega ni ocevi naši ni mi mogosmo ponijeti?'' E sad, ako pak covek takvo glediste zastupa moze biti proglasen da nipodastava znacaj Hristove Zrtve. Moramo dobro pogledati kontekst da bi videli sta su autori Svetoga Pisma zeleli da kazu, a to narocito vazi za teska mesta.
 

Jovan 16,12 ''Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.''
Jovan 14,26 ''A utješitelj Duh sveti, kojega će otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.''
Jovan 15,26 ''A kad dođe utješitelj, koga ću vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on će svjedočiti za mene.''
Luka 24,49 ''I gle, ja ću poslati obećanje oca svojega na vas; a vi sjedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obučete u silu s visine.''
 

Da bi neko bio pripadnk Pokreta PUT on treba da bude izvezban u podnosenju razlicitosti kod drugih ljudi. Sklonost ka svadjanju clanovi moraju potpuno da uklone iz svojih zivota u suprotnom takvima nema mesta u zajednici ovokvog tipa. Pozivam se na sledeci stih iz Pisma koji to izricito naglasava kao osobinu svakog koji tvrdi da veruje u Isusa Hrista. Izvolite stih: 1. Korincanima 11,16 ''Ako li je ko svadljiv, mi takovoga običaja nemamo, niti crkve Božije.''


 

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz