Развијати разумност
„Нека ваша разумност постане позната свим људима. Господ је близу“ (ФИЛИПЉАНИМА 4:5, NW).
1. Зашто је изазов бити разуман у данашњем свету?
„РАЗУМАН човек“ — енглески новинар сер Алан Патрик Херберт назвао га је измишљеном личношћу. Заиста, понекад може изгледати тако да у овом сукобима погођеном свету није остало разумних људи. Библија је прорекла да ће у овим критичним ’последњим данима‘ људи бити „свирепи“, „нагли“ и „неверни“ — другим речима, све само не разумни (2. Тимотеју 3:1-5). Међутим, прави хришћани високо цене разумност, знајући да је то ознака божанске мудрости (Јаков 3:17, NW). Ми не сматрамо да је немогуће бити разуман у неразумном свету. Уместо тога, ми безусловно прихватамо изазов из надахнутог савета апостола Павла који се налази у Филипљанима 4:5: „Нека ваша разумност постане позната свим људима“ (NW).
2. Како нам речи апостола Павла из Филипљанима 4:5 помажу да одредимо да ли смо разумни?
2 Запазимо како нам Павлове речи помажу да испитамо јесмо ли разумни. То није толико питање тога како ми видимо сами себе; то је питање како нас други виде, како смо познати. Филипсов превод преводи тај стих: „Имајте репутацију да сте разумни.“ Свако од нас може да се с правом пита: ’Како сам познат? Да ли имам репутацију да сам разуман, попустљив и благ? Или сам познат као крут, груб или тврдоглав?‘
3. (а) Шта значи грчка реч преведена „разуман“, и зашто је та особина привлачна? (б) Како хришћанин може научити да буде разумнији?
3 Наша репутација у том погледу једноставно ће одражавати степен до кога опонашамо Исуса Христа (1. Коринћанима 11:1). Кад је био овде на земљи, Исус је савршено одражавао узвишени пример свог Оца у разумности (Јован 14:9). У ствари, кад је Павле писао о ’кротости и благости Христовој‘, грчка реч коју је он употребио за благост (epieikias) такође значи „разумност“ или, дословно, „попустљивост“ (2. Коринћанима 10:1, Ча). The Expositor’s Bible Commentary назива то „једном од великих речи описивања карактера у Н[овом] З[авету]“. Она описује особину која је тако привлачна да један изучавалац преводи ту реч „љупка разумност“. Према томе, хајде да осмотримо три начина на које је Исус, попут свог Оца, Јехове, показао разумност. Тако можемо научити како да и ми сами постанемо разумнији (1. Петрова 2:21).
„Спреман да опрости“
4. Како је и сам Исус показао да је ’спреман да опрости‘?
4 Попут свог Оца, Исус је показао разумност тако што је био „спреман да опрости“ увек изнова (Псалам 86:5, NW). Узмимо у обзир време кад се Петар, блиски пратилац, три пута одрекао Исуса у ноћи Исусовог хапшења и суђења. Сам Исус је раније изјавио: „Ко одбацује мене пред људима, одбацићу и ја њега пред Оцем својим“ (Матеј 10:33). Да ли је Исус круто и немилосрдно применио ово правило на Петру? Не; након свог васкрсења, Исус је лично посетио Петра, без сумње да утеши и охрабри тог покајничког, скрушеног апостола (Лука 24:34; 1. Коринћанима 15:5). Кратко након тога, Исус је дозволио Петру да носи велику одговорност (Дела апостолска 2:1-41). Овде је љупка разумност била показана до крајње границе! Зар није утешно помислити да је Јехова наименовао Исуса као Судију над целим човечанством? (Исаија 11:1-4; Јован 5:22).
5. (а) Какву репутацију треба да имају старешине међу овцама? (б) Који материјал старешине могу да обнове пре него што воде правне случајеве, и зашто?
5 Кад старешине делују као судије у скупштини, они настоје да следе Исусов разуман пример. Они не желе да их се овце боје као оних који кажњавају. Уместо тога, они теже да опонашају Исуса тако да ће се овце осећати сигурне с њима као пастирима пуним љубави. У правним случајевима, они предузимају сваки напор да буду разумни, спремни да опросте. Пре решавања неке такве ствари, неке старешине налазе да је корисно обновити чланке из Куле стражаре од 1. јула 1992. Јехова, непристрани „Судија целе земље“ и „Старешине, судите праведно“. Они се тако присећају сажетка Јеховиног начина суђења: „Непоколебљивост где је потребно, милосрђе где је могуће.“ Није грешка нагињати ка милосрђу у суђењу кад постоји разуман темељ за то (Матеј 12:7). Тешка је грешка бити груб или немилосрдан (Езекјел 34:4). Старешине тако избегавају грешење тиме што активно траже најљубазнији, најмилосрднији могући начин унутар граница правде. (Упореди Матеј 23:23; Јаков 2:13.)
Флексибилност у суочавању са измењеним околностима
6. Како је Исус испољио разумност у опхођењу с незнабожачком женом чија је кћерка била демонизирана?
6 Попут Јехове, Исус је показао да брзо може изменити начин поступања или прилагодити се новим ситуацијама кад се појаве. Једном приликом једна незнабожачка жена молила га је да излечи њену тешко демонизирану кћерку. На три различита начина, Исус је у почетку указао да нема намеру да јој помогне — као прво, одбијајући да јој одговори; као друго, наводећи директно да је послан, не незнабошцима, већ Јеврејима; и као треће, дајући једну илустрацију да благо изнесе исту ствар. Међутим, жена је устрајала кроз све то, дајући доказ изванредне вере. У светлу тих изузетних околности, Исус је могао да види да то није било време да намеће неко опште правило; било је то време да буде флексибилан у одговору на виша начела.* Зато је Исус урадио управо оно на шта је три пута указао да неће учинити. Он је излечио кћерку те жене! (Матеј 15:21-28).
7. На које начине родитељи могу да покажу разумност, и зашто?
7 Да ли смо и ми на сличан начин познати по нашој спремности да будемо флексибилни кад је подесно? Родитељи често треба да показују такву разумност. Пошто је свако дете јединствено, методе које су успешне код једног детета могу бити неподесне за друго. Надаље, док деца расту, њихове потребе се мењају. Да ли треба изменити време кад деца треба да буду код куће? Да ли би породични студиј имао користи из неког живљег облика? Кад родитељ прекомерно реагује на неки мањи преступ, да ли су он или она спремни да буду понизни и исправе ствари? Родитељи који су попустљиви на такве начине избегавају да непотребно раздражују своју децу и да их отуђују од Јехове (Ефесцима 6:4).
8. Како скупштинске старешине могу да преузму вођство у прилагођавању потребама подручја?
8 Старешине, такође, треба да се прилагоде кад се појаве нове околности, премда никада неће компромитовати специфичне Божје законе. У надгледању дела проповедања, да ли си будан на промене на подручју? Док се у комшилуку мењају начини на које људи живе, можда треба унапређивати вечерње сведочење, улично сведочење или телефонско сведочење. Прилагођавање на такве начине помаже нам да ефикасније испунимо наше проповедничко опуномоћење (Матеј 28:19, 20; 1. Коринћанима 9:26). Павле је такође указао на прилагођавање свим врстама људи у својој служби. Да ли и ми радимо то исто, на пример, учећи довољно о локалним религијама и културама да бисмо могли помоћи људима? (1. Коринћанима 9:19-23).
9. Зашто старешина не треба да инсистира на томе да увек решава проблеме на начин како је то чинио у прошлости?
9 Док ови последњи дани постају све критичнији, пастири такође можда треба да се прилагоде збуњујућој сложености и непријатности неких проблема с којима се сада суочава њихово стадо (2. Тимотеју 3:1). Старешине, ово није време за крутост! Један старешина сигурно неће инсистирати на решавању проблема као што је то чинио у прошлости ако су његове методе постале неефикасне или ако је „верни и разборити роб“ видео да је подесно објавити нови материјал о таквим темама (Матеј 24:45, NW; упореди Проповедник 7:10; 1. Коринћанима 7:31). Један верни старешина искрено је настојао да помогне једној депримираној сестри којој је био веома потребан добар слушалац. Међутим, он је заузео прилично површан став о њеној депресији и понудио јој је једноставна решења. Онда је Watch Tower Society објавио неке информације темељене на Библији и које се баве управо њеним проблемом. Старешина се побринуо да поново разговара с њом, овај пут примењујући нови материјал и показујући уживљавање за њену невољу. (Упореди 1. Солуњанима 5:14, 15.) Какав диван пример разумности!
10. (а) Како старешине треба да покажу попустљив став једни према другима и према старешинству као целини? (б) Како старешинство треба да гледа на оне који показују да су неразумни?
10 Старешине такође треба да показују попустљив став једни према другима. Кад се састане старешинство, како је само важно да ниједан старешина не доминира поступком! (Лука 9:48). Онај ко председава посебно треба да буде суздржан у том погледу. И кад се један или двојица старешина не слажу с одлуком целокупног старешинства, они неће инсистирати да буде по њиховом. Уместо тога, све док није прекршено неко библијско начело, они ће попуштати, имајући на уму да се од старешина захтева разумност (1. Тимотеју 3:2, 3). С друге стране, старешинство треба да задржи на уму да је Павле прекоравао коринтску скупштину за то што ’трпе безумнике‘ [„неразумне особе“, NW] који су се представљали као ’велики апостоли‘ (2. Коринћанима 11:5, 19, 20). Зато они треба да буду спремни да саветују неког другог старешину који се понаша на тврдоглав, неразуман начин, али они сами треба да буду благи и обзирни кад то раде (Галатима 6:1).
Разумност у исказивању ауторитета
11. Какав је контраст постојао између тога како су јеврејске религиозне вође у Исусово време исказивале ауторитет и како је Исус то чинио?
11 Кад је Исус ходао земљом, његова разумност је заиста блистала у начину на који је користио свој ауторитет који му је доделио Бог. Како се само разликовао од религиозних вођа свог времена! Осмотримо један пример. Божји закон је наређивао да никакав рад, чак ни сакупљање дрва, не сме да се ради на Сабат (Излазак 20:10; Бројеви 15:32-36). Религиозне вође су желеле да контролишу како људи примењују тај закон. Зато су на себе преузели да одреде шта би у ствари особа могла да подигне на Сабат. Они су одредили: ништа теже од две суве смокве. Они су чак издали забрану у вези са сандалама поткованим ексерима, тврдећи да би подизање додатне тежине ексера сачињавало посао! Каже се да су рабини, све у свему, додали 39 правила Божјем закону о Сабату и затим правили бескрајне додатке тим правилима. Исус, с друге стране, није настојао да контролише људе кроз посрамљивање прописујући бескрајна ограничавајућа правила или постављајући крута, недостижна мерила (Матеј 23:2-4; Јован 7:47-49).
12. Зашто можемо рећи да се Исус није колебао кад се ради о Јеховиним праведним начелима?
12 Да ли онда треба да претпоставимо да Исус није чврсто подржавао Божја праведна мерила? Сасвим сигурно да је подржавао! Он је разумео да су закони најефикаснији кад људи узимају к срцу начела иза тих закона. Док су фарисеји били окупирани покушавањем да контролишу људе безбројним правилима, Исус је настојао да допре до срца. На пример, он је добро знао да нема попуштања кад се ради о таквим божанским законима као што је ’бежати од блуда‘ (1. Коринћанима 6:18). Зато је Исус упозоравао људе у вези с мислима које би могле довести до неморала (Матеј 5:28). Такво поучавање је захтевало далеко више мудрости и разборитости од једноставног прописивања крутих, догматичних правила.
13. (а) Зашто старешине треба да избегавају стварање непопустљивих закона и правила? (б) Која су нека подручја на којима је важно да се поштује савест појединца?
13 Одговорна браћа данас исто су тако заинтересована да допру до срца. Зато они избегавају прописивање произвољних, нефлексибилних правила или да своја лична гледишта и мишљења претварају у закон. (Упореди Данило 6:7-16.) С времена на време, могу бити прикладни и правовремени доброхотни подсетници у вези с таквим стварима као што су облачење и дотеривање, али старешина може угрозити своју репутацију разумног човека ако се стално враћа на такве ствари или покушава да наметне оно што су првенствено индикације његовог личног укуса. Заиста, сви у скупштини треба да избегавају настојање да контролишу друге. (Упореди 2. Коринћанима 1:24; Филипљанима 2:12.)
14. Како је Исус показао да је разуман с обзиром на то шта је очекивао од других?
14 Старешине могу пожелети да испитају себе у још једној ствари: ’Да ли сам разуман у ономе што очекујем од других?‘ Исус је сигурно био. Он је доследно показивао својим следбеницима да није очекивао више од њихових напора целом душом и да је високо ценио те напоре. Он је похвалио сиромашну удовицу што је дала своје новчиће мале вредности (Марко 12:42, 43). Он је прекорио своје ученике кад су критиковали Маријин скупи прилог, рекавши: „Оставите је... Она што може учини“ (Марко 14:6, 8). Он је био разуман чак и кад су га његови следбеници изневерили. На пример, иако је подстицао тројицу својих најближих апостола да остану будни и бдију с њим у ноћи његовог хватања, они су га разочарали тонући у сан увек изнова. Ипак, он је саосећајно приметио: „Дух је срчан, али је тело слабо“ (Ча; Марко 14:34-38).
15, 16. (а) Зашто старешине треба да буду пажљиве да не стављају стадо под притисак или да га застрашују? (б) Како је једна верна сестра прилагодила оно што је очекивала од других?
15 Истина, Исус је охрабрио своје следбенике да се ’боре‘ (Лука 13:24). Али он их никада није стављао под притисак да то чине! Он их је надахњивао, пружао пример, преузимао вођство и настојао да допре до њихових срца. Он се уздао у моћ Јеховиног духа да ће урадити остало. Старешине данас треба да на исти начин охрабрују стадо да служи Јехови свесрдно али треба да избегавају да га застрашују кривицом или срамотом, указујући да је оно што тренутно раде у служби за Јехову на неки начин недовољно или неприхватљиво. Крути, наговарачки приступ „радите више, радите више, радите више!“ може обесхрабрити оне који раде све што могу. Како би било жалосно ако би старешина изградио репутацију да је ’суров‘ [’да је тешко угодити му‘, NW] — тако далеко од разумности! (1. Петрова 2:18).
16 Сви ми треба да будемо разумни у ономе што очекујемо од других! Једна сестра, након што су она и њен муж напустили мисионарску доделу да би се бринули за њену болесну мајку, писала је: „Ова времена су заиста тешка за нас објавитеље овде у скупштини. Пошто смо били у покрајинској и обласној служби, заштићени од многих таквих притисака, ми смо изненада и болно постали свесни тога. Имала сам обичај да кажем себи, на пример: ’Зашто та сестра овог месеца не нуди исправну литературу? Зар она не чита Службу за Краљевство?‘ Сада знам зашто. За неке је све што могу да учине да изађу [у службу].“ Колико је боље похвалити нашу браћу за оно што чине уместо да им судимо за оно што не чине!
17. Како нам је Исус пружио пример с обзиром на разумност?
17 Осмотримо завршни пример како Исус користи свој ауторитет на разуман начин. Попут свог Оца, Исус не чува љубоморно свој ауторитет. Он је такође мајсторски преносилац ауторитета, наименујући своју класу верног роба да брине за ’све његово имање‘ овде на земљи (Матеј 24:45-47). И он се не боји да саслуша идеје других. Он је често питао своје слушаоце: „Шта мислиш?“ (Матеј 17:25; 18:12; 21:28; 22:42). Тако треба да буде и међу свим Христовим следбеницима данас. Никаква количина ауторитета не сме да их наведе да буду неспремни да слушају. Родитељи, слушајте! Мужеви, слушајте! Старешине, слушајте!
18. (а) Како можемо установити да ли имамо репутацију да смо разумни? (б) Шта је добро да свако од нас одлучи?
18 Несумњиво, свако од нас жели да ’има репутацију да је разуман‘ (Филипљанима 4:5, Phillips). Али, како знамо да ли имамо такву репутацију? Па, кад је Исус био знатижељан у вези с тим шта људи говоре о њему, он је питао своје поуздане пратиоце (Матеј 16:13). Зашто не следити његов пример? Некога на кога можеш да се ослониш да је искрен могао би питати да ли имаш репутацију да си разумна, попустљива особа. Сигурно је да има много тога што сви ми можемо урадити да тесније опонашамо Исусов савршени пример разумности! Посебно ако користимо одређену меру ауторитета над другима, увек следимо пример Јехове и Исуса, увек га користећи на разуман начин, увек спремни да опростимо, будемо флексибилни, или попустимо кад је подесно. Заиста, нека свако од нас настоји да ’буде разуман‘! (Титу 3:2, NW).
[Фуснота]
Књига New Testament Words (Речи Новог завета) коментарише: „Човек који је epieikēs [разуман] зна да постоје тренуци кад нека ствар законски може бити потпуно оправдана а ипак морално потпуно погрешна. Човек који је epieikēs зна када да ублажи закон под принудом силе која је виша и већа од закона.“
| 
