UDARNA SNAGA ISTINE - Moja zapazanja u zivotu II deo
 
Saturday
2017-01-21
2:08 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Moja zapazanja u zivotu II deo »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Nastavak 12. zapazanja
 

Procitali smo da je zena kao kljucnu stvar navela ovo: ''Pa nije zato što je morao da ispuni značenje svog imena LJUBOMIR, da ljubi Miru a ne neku drugu, razumeš?'' To je potpuno netacno. Evo dokaza:

 

Značenje imena Mira

 

Stara slavenosrpska imena. Verovatno su nastala od prvobitnih složenih imena koja sadrže sveslovenski koren "mir", npr. Miroslava, Dragomira i dr., nastao još u praslovenskoj domovini, u prenosnom značenju "biti mirotočiv, staložen, spokojan". Za žensko ime Mira postoje razlike u pogledu nastanka. Jedni su mišljenja da potiče iz grčkog "Myrrha", što je saglasno legendi, ime majke Adonisa preobraćene u drvo mirta, drugi su mišljenja da je nastalo iz latinskog "Mira" izvedenog iz "Mirandus" i treći da je iz albanskog "mire" u značenju "dobar, lep". I ime Mirjana nije dovoljno razjašnjeno. Po jednima potiče iz starohebrejskog "Miriam" a po drugima od italskog "Mira", imena-fraze od Donna Ammirata tj. Obožavana Deva Marija. Od ovih imena izvedena su imena Mirjana, Mirka, Mirna, Miro i Miroje. (Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0); http://a2-soft.com/znacenje-imena/m/251,Mira-mirko.html

Uz pomoc tumacenju koje sam naveo, mozemo mirne duse zakljuciti da je ime Ljubomir nastalo iz dve reci: glagola ''ljubiti'' i staroslovenskog korena ''mir'', koji imaju slozena imena poput recimo imena Strasimir, Strahomir i dr.,  a  taj koren ne oznacava ime ''Mira'' i nema znacenje tog zenskog imena, nego ima sasvim drugo neko znacenje.

 

13) Upoznao sam na facebooku jednu pricljivu i simpaticnu zenu sa kojom nikada nije dosadno, ali koja je veoma nezgodna za razgovor, pored ostalog i zbog toga sto je sa njom moguc jedino monolog, ali ne i dijalog. Naime, ona je uvek spremna da muskarcu kaze sve u lice i toliko je otvorena da koristi cak i primere iz svog intimnog zivota da bi nesto dokazale u prilog svoga stava, a kada sam prihvatio takav nacin razgovora i taj nivo otvorenosti i prisnosti u komuniciranju usledilo je negodovanje i ljutnja sa odbacivanjem prijateljstva. Jednom prilikom je pred nas nekoliko muskaraca ispricala da se njen muz odmice od nje u krevetu kada spavaju, a kao razlog za to je navela da je njeno telo previse toplo i vlazno, jer ima klimaktericne valunge, sto njemu smeta, a inace zive u juznoj Kaliforniji gde vlada jaka vrucinstina. Dakle, prvo mi je dala povod, a onda kada sam krenuo da opisujem intimnosti iz svog zivota odreagovala je histericno, u smislu da ona to ne zeli da slusa i da su za nju sve to gluposti. Medjutim, interesantno je da ona to nije ucinila samoinicijativno nego kada su joj druge osobe, njene prijateljice saopste kakav sam ja iz njihovog ugla gledanja. Ako joj je verovati na reci, jedna od njih joj je rekla za mene: ''zar ne vidis da te on ''mota''''.

 

I jos nesto bih rekao o toj zeni. Ona ima jaku zelju da sebe na facebooku prezentuje kao nekakvu groficu, a kada njeni finansijski slabo stojeci prijatelji i oni koji se mozda takvima prave, steknu utisak da je ona veoma bogata pa zatraze novac od nje, e onda nastaje problem, krece negodovanje, ogovaranje, ljutnja, pokusaji da opravda svoje odbijanje njihovih novcanih zahteva i to sve iznosi drugima na uvid javno, zapravo stice se utisak da je pricanje o tome za nju glavna tema u razgovoru sa drugim osobama, nije li to jako lose svedocanstvo za bliznje, tim vise sto se dotocna izjasnjava kao veoma verna hriscanka?

 

Drago neznani citaoce, da bi covek sa takvom zenom odrzao prijateljstvo mora ili da se stalno izvinjava sto je ona ''otskrinula'' vrata svog erotskog zivota i time dopustila da drugi ''zaviri'u njega, kao da je on kriv zbog toga, ili da ogranici komunikaciju na minimum i svede opseg razgovor na uobicajeno cestitanje i uctivost u medjuljudskim odnosima.

Iz ovoga sam naucio da covek nikada ne sme da se ponasa shodno onome na sta ga zena ''navlaci'', nego treba da uvek drzi jedan nivo pristojnog ponasanja koji ce ga sacuvati od stresa i neugodnosti.

14) Neke osobe vole da se intimiziraju sa drugim osobama, medjutim ne vole da trpe intimizaciju koja dolazi od strane tih osoba. To je voma losa stvar i pogubna za dobar medjuljudski odnos. Jer, ako se ja intimiziram drugoj osobi, ja je u stvari ne postujem, to se narocito odnosi na zene koje su udate i tvrde da imaju lepa uzivanja sa muzevima i da ih vole. U takvim situacijama je najbolje opredeliti se ili za prekid kontakta ili prihvatiti intimizaciju ali samo ukoliko je zeljena sa obe strane sto, ako nije onda razlaz. Medjutim, ono prvo podrazumeva rizik da se interpersonalni odnos zavrsi moralnim padom. Da objasnim: ako je intimizacija prisutna samo sa jedne strane onda je to ponizavajuce za onu stranu koja je ne zeli. Navescu jedan primer koji sam imao prilike da cujem. Udata zena u svom pricanju navela je sledecu ilustraciju jednom ozenjenom muskarcu: zamisli da ti sedis na stolici, a ja stojim pored tebe, kome je lakse meni da tebe podignem sa stolice ili ti mene da povuces da sednem na solicu? Na to je muskarac odgovorio da bi je on povukao za ruku, pa bi mu ona sela u krilo, sto ce reci da bi je on nasadio na onu ''stvar''. Zena se na to slatko nasmejala te mu je rekla ''mnogo si ti samouveren''. Drugim recima, ona je svojom ilustracijom dala podsticaj njemu za intimizaciju, ali je njegovu kontru na lep nacin amortizovala, jer joj je ta kontra bila veoma simpaticna.

Pouku koju zelim da uputim sa ovim mojim zapazanjem tebi neznanom citaocu moga sajta je ova: ne prihvataj intimizaciju od bilo koje udate ili neudate zene, jer one to cine da bi te ponizile i rekle ti ono sto Biblija kaze da sebi ne govoris, a to je sledece: Isaija 56,3 ''I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: ...; i neka ne govori...: gle, ja sam suho drvo.'' Ne dozvoli nikada da se drugi poigravaju sa tvojim osecanjima. Jer osoba od koje dolazi intimizacija ona napaljuje drugu stranu kao da doticni nema nikakva osecanja niti kakvu ljudskost, te se njoj moze slobodno govoriti sve, jer se navodno radi o ''suvom drvetu''. Takva bica u sebi najverovatnije razmisljaju ovako: ako druga strana i ima neke emocije, sta mene sprecava da pljujem na to sto oni osecaju.

15) Neke zene ruznog izgleda ali finansijski dobro situirane rado bi svoju ruznocu prodale za privlacnu spoljasnjost nekog muskarca. Imao sam prilike da slusam kako jedna zena preti muskarcu u kojeg se zaljubila (radi se o osobi lepe spoljasnjosti, visokoj oko dva metra) da ce se ubiti ako se ne razvede i nju ne uzme za zenu. Ona mu je godinama slala novac sto je doticnom dobro doslo, medjutim kada je on poceo da joj daje do znanja da od tog posla nema nista ona je pokrenula parnicu. Vidite, on je njoj rekao da je luda i psovao joj je majku, a ona hoce da se zbog njega ubije. Eto kako stvari stoje kada neko dobre vrednosti kao sto je lep fizicki izgled stavlja na prvo mesto na listi svojih prioriteta zasnivajuci ljubav na tome. Mnogi su osvedoceni u stvarnost zivota, ali je ne razumeju ili se pak prave mutavi sto je nemoralno i spada u vrhunsku pokvarenost.

U slucaju ove zene sta je problem u sustini? Ona je mozda ruzna jer se rodila sa takvim genetskim potencijalom. Dakle, ona po svemu sudeci mada to nemozemo pouzdano znati nego samo pretpostavljati, smatra Boga odgovornim za njenu ruznocu. Odatle ona crpi moralno opravdanje za svoj poduhvat koji je ocigledno nemoralan jer kidise na srecu druge porodice, a u Bibliji pise da covek ne rastavlja sto je Bog sastavio. Marko 10,9 ''A što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja.''

16) Ako na fejsbuku upoznate osobu koja vam se brzo (isforsirano) i napadno namece kao prijatelj, ne verujte toj osobi niposto nego je odmah resetujte. Naime, radi se o karaterima koje imaju prikriveni motiv da vas vrbuju za neki svoj projekat, koji je osmisljen mnogo pre nego sto ste se sa njom upoznali. Ja sam imao prilike da upoznam jednu takvu osobu. Istina je da mi ne mozemo da znamo sta drugi misle ili osecaju medjutim, mozemo da zakljucujemo po njihovim postupcima. Primera radi, na moj komentar upucen njoj, stigao je sa njene strane neverovatno brz odgovor da ne kazem za par sekudi i to poduzi sa taksativno navedenim tackama pod jedan, dva, tri itd. sta ja sve treba da uradim za period od godinu dana. Jasno je da je to bilo sa njene strane samo copy/paste, i ko zna koliko je puta isto to drugima postirala. Ona ce vam u komentarima ili na cetu predloziti neke konkretne akcije koje vi treba za nju da odradite i po tome ce te znati da vam ona ne nudi prijateljstvo neko zeli da vas iskoristi za neke svoje zamisli. Njoj ne treba vase prijateljstvo niti zeli da ceni i voli vas kako licnost, nego joj trebaju vase usluge. Ona u stvari zeli da od vas napravi slugu i da vas izmanipulise. Drugim recima, ona ce zeleti da vas iskoristi, a kada vi to skontate onda ce vas jednostavno sutnuti i to na najmaloumniji nacin. Zato pamet u glavu dragi fejzbukovci i nedajte se lako obmanuti.

17) Pre izvesnog vremena jedna osoba je od mene zatrazila da svoju zivotnu pricu iskazem u tri recenice, a posto nisam hteo da udovoljim njenoj zelji krenula je da iznosi svoju istoriju koja je prepuna svega i svacega, a najvise lepote koja pomalo zaudara. U ovome imate primer ne priznavanja ljuskosti kod drugih ljudi, a uzdizanje sebe samih, ali bez osnove. Naime, mnogi se nemarno odnose prema sledecem stihu iz Biblije: 1. Korincanima 1,27 ''Nego što je ludo pred svijetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svijetom ono izabra Bog da posrami jako;''

18) Upotrebio sam svoju erudiciju, lepo srocene i osmisljene komentare na facebuku koji su privukli jednu osobu da zapocne sa mnom chat i tako smo se upoznali, ali sam napravio jednu gresku na samom pocetku koju nisam trebao nikako da napravim. Naime, na prvi pogled sam zakljucio da ja sa tom osobom ne mogu imati nikakve dublje odnose osim na nivou pomenute drustvene mreze, posto se radilo o udatoj zeni koja je malo starija od mene. I zato sam odmah nakon sto smo razmenili skajp nikove i dodavanja na medjusobne liste predlozio joj da je dovedem na skajp konferenciju i da se tu upozna sa mojim kontaktima, sto je ona odmah bez razmisljanja prihvatila. Medjutim, kasnije kada sam bolje upoznao doticnu osobu i shvatio da je veoma umiljata i draga cak i u seksualnom smislu, zazalio sam sto je nisam rezervisao samo za sebe. Pogadjate sigurno ja sam se zaljubio u nju na casnu rec. Ironijom sudbine, desilo se kasnije da sam ja dosao u nekakav konflikt sa njom za koji sam ruku na srce i sam poprilicno kriv i sada nas dvoje ne govorimo a sa drugima sa kojima sam je upoznao na skajpu je i dalje u komunikaciji. Cak sta vise jedan od nasih zajednickih prijatelja na skajpu mi tera prkos recima ''eto ona samo sa tobom ne govori'', a ja sam je doveo njima kao goluba na tanjiru. Svrh toga, prouzrokovao sam na neki nacin time sto sam je doveo a sto se ne bi desilo da nisam, i pojavu ljubomore kod zene toga coveka sto mi tera prkos, jer mi se pozalila da se njen muz i jos jedan musliman ''tope'' kada doticna prica. A i sam muz one zene je ljubomoran na ovog muslimana koji je rekao da je dama o kojoj pisem najsladja zena na svetu i u razgovoru joj, to sam cuo, ide niz dlaku. Eto dragi nepoznati citaoce, ma ko da si nikada ne moj neku osobu u startu odbaciti pre nego sto si je dobro proucio, a narocito cuo njen glas i razumeo nacin njenog razmisljanja i opseg njenog verovanja, pa ako ti se svidja cuvaj je samo za sebe. Ne hvali se da si sposoban da dovodis i odvodis. Budi skroman u mislima o sebi i neces nikada zapasti u dusevne nevolje u koje sam ja zapao. Aleluja!

19) Evo danas na dan katolickog Bozica ramisljam o nekim ljudima sa kojima sam drugovao duze vreme i koje je trajalo sve do pre neki dan, a koji su mi sad ostali samo u secanju. Neki u lepom, a neki u manje lepom a neki u ruznom secanju. Jedan od njih sa kojim sam zapoceo skajp prijateljstvo je ostavio na mene utisak coveka ciganina pokucara. Otkud takav utisak da ostavi na mene duzan sam da objasnim, zar ne citaoce? Pa evo ovako. Upoznali smo se zahvaljujuci jednom religioznom forumu koji se zove ''Svetlost istine''. Ja sam u jednom postu postavio link svoje internet stranice na kojoj je navedena moja skajp adresa. I on je jednog dana meni uputio zahtev za kontakt sto sam ja prihvatio. Odmah posle prvih razgovora sa njim ja sam procenio da se radi o sarlatanu koji glumi da se interesuje za religiju, jer je doslo do incitenta na jednom drugom forumu na koji me je uputio da pisem. Naime, tamo se pojavila osoba sa istim nikom koji je imao i on i osula paljbu na mene i moja svatanja u vezi religije. Ja sam se onda povuku i uklonio njegov kontakt. Kada je on to shvatio krenuo je preko onog foruma da izgladi stvar pa je po svemu sudeci ismislio pricu da ona osoba nije bila on nego neka druga sa istim nikom i da je sve bio cudan sticaj okolnosti, te smo se tako ponovo dodali na skajp. Nakon duzeg vremena usledile su njegove uvrede na moj racun kojim je i Boga uvredio. Naime, tvrdio je da je Bog zlikovac i da je mene Bog zajebo. To je bio bezobrazluk i ja sam ga ponovo banirao. Posle toga on je zamolio vise osoba da razgovaraju sa mnom i da me privole da se vratim. Ja sam popustio i odblokiro ga, a on je ponovo uputio zahtev za prijateljstvo i ja sam to prihvatio uz njegovo obecanje da nece vise vredjati Boga kroz moju licnost. Medjutim, ja sam vec ranije doveo na skajp sa fajzbuka jednu zenu iz Kalifornije rodom iz Kulpina. Osoba srednjih godina, umiljata i komunikativna kao stvorena za skajp konferencije. Sada bih malo pricu vratio nazad. Kada sam se upoznao sa doticnim on mi se svakoga dana javljao a nekada i tri puta na dan. Poznata je stvar da cigani imaju jake carolije i da umeju svojom nametljivoscu da se zavuku pod kozu drugog coveka. A kada vi sa nekim svakoga dana imate kontakt onda se naviknete na tu osobu pa vam ona nedostaje kada je nema. Na pocetku naseg druzenja on me je ispitivao i uzduz i popreko sto bi se reklo i prikupljao informacije o meni sa najvecim ljubopitstvom. Ja sam mu otkrio neke stvari o svojoj privatnosti koje nisam trebao da mu otkrijem, a koje se odnose na moje zdravstveno stanje. Naime ja imam jednu od najtezih bolesti u istoriji sveta, zove se hemofilija. Za one koji neznaju to je genetsko oboljenje. Nasledio sam je od majke, jer zene tu bolest prenose, a muska deca oboljevaju. Kada sam ja onu zenu doveo na konferenciju vec kod prvih razgovora sa njom on je krenuo da joj prenosi informacije u vezi mog zdravstvenog stanja, rekavsi da meni mogu dve stvari da pomognu Bog i jedan lek. Iako sam ja njemu podrobno objasnio o kakvom se preparatu radi i da je to vrlo skup lek i da meni nikakav pojedinac nemoze pomoci nego da se o tome staraju drzave i to bogatije, koje imaju velike fondove, on je hteo da nju testira pa da vidi sta ce ona da kaze i da li ce izraziti zelju da pomogne kao jedna hriscanka kojoj su usta puna vere i covekoljublja, a onda sam ja prekinuo tu vrstu razgovora o meni, ukratko objasnivsi od cega ja bolujem i konferencija se vratila svojoj glavnoj temi. Nakon toga ja i amerikanka smo na fejsu razvili bogatu prepisku, cak me je stavila u svoju vlastitu grupu iz koje sam kasnije dva puta izlazio i izrazavala zelju da se dogodine sretnemo negde. Medjutim, kada je ona shvatila da ja nisam osoba kojom se moze manipulisati, promenila je svoj stav o meni. Ocito to sto sam ja postao ''njen'', nije bilo iz neke njene simpatije ili empatije prema meni nego je to bio jedan performans.  Naime, ona je htela time da uputi poruku grupi sa skajpa da ona eto ''mari'' (glagol koji mnogo voli da koristi) i za takve, hendikepirane osobe. Iako ona zna cesto da kaze da agapeise (voli kao sto Bog voli) sve ljude, ona zapravo cini se da voli jedino sebe i soju decu. Dakle, jasno je ko dan da tu nikakve ljubavi nema ni u kom obliku, nego se radi o misiji ili projektu. E sad, sam projekat ili misija moze da bude plemenit, ali sredstva koja se koriste su cesto prljava. Da bih istrazio kakva je ona kao zena krenuo sam da joj se udvaram preko fejzbuka. Nisam to ucinio da bi ugrozio njenu srecu, brak. Nisam to ni mogao postici i da sam hteo. I tada su poceli da joj stizu emailovi njenih prijateljica koje su joj rekle ''zar ne vidis da te mota''. Konflikt izmedju nas se briblizavao munjevitom brzinom. Usledio je zatim jedan njen zlovoljan odgovor na moje pitanje koje sam postavio u svom komentaru u jednoj fejzbuk grupi, na koji sam ja odgovorio razumno i smireno, medjutim ona je nastavila istim tonom prizeljkujuci moju burnu reakciju koja je nastupila onda kada je ona pocela da me javno sazaljeva. Ja sam je tada izbrisao sa liste prijatelja, napustio njenu grupu, a ona mene blokirala.

Ciga sa pocetka ovog teksta je poradio da dodje to konflikta izmedju mene i nje. Kako je on to postigao? Otrivanjem tudje privatnosti koja je posluzila amerikanki iz nase price da me ''sutne'', a da to ne izgleda kao sutanje, nego kao da sam ja samog sebe sutnuo. Jer, ako vi i najveceg hriscanina na ovome svetu, oboleog od hemofilije, sazaljevate javno, on ce vas verovatno poceti prezirati kao zlu paru i ta mrznja nece u njemu prestati nikada osim ako je sam Bog ne izvadi iz njega.

20) Uocio sam da izvesne osobe u razgovoru sa drugim osobama radije ce podrzati negativnost neke od tih osoba samo da bi sebe prikazale u najuzvisenijem pogledu u odnosu na druge koji imaju suprotan stav. Kao ilustraciju navescu primer u kome sam i sam ucestvovao. Bio je to jedan razgovor na skajpu u kome je bilo vise diskutanata. Jedna od tih osoba je tvrdila za drugu da ta druga nezna sta je to zadovoljstvo, u opstem smislu, mada je konkretno bila rec o zadovoljstvu koje pruza pusenje, a onda je treca osoba zenskog pola rekla da  ima razumevanja i da se stavlja na strasnu osobe koja je tvrdila sa sebe da zna sta je to zadovloljstvo nasuprot druge osobe koja se suprotstavljala toj stetnoj navici i toj vrsti zadovoljstva. Da bi to objasnila ona je ispricala jedno svoje iskustvo sa ulice. Naime, rekla je da je u prolazu srela jednog coveka koji je pusio i da je pritom osetila zadovoljstvo udahnuvsi dim iz njegovih cigareta i usta. Zatim je isla za njim da bi se sto vise nadisala toga dima, jer je osecala neodoljivo zadovoljstvo od toga. Ona je to svoje ponasanje opravdavala time sto je u klimaksu, tj. da je njeno cudno ponasanje bilo prouzrokovano promenama u hormonalnom statusu. Medjutim, nije znala da proizvodjaci cigareta su veoma lukavi i ubacuju u duvan svakakve mirisljava trave koje mame i privlace, a sa ciljem da se pospesi prodaja cigareta i ostvari profit.

Sta se iz ovoga sto sam naveo moze izvuci kao opsti zakljucak? Kakvu sliku je htela osoba zenskog pola da ostavi za sobom? Zelela je da kaze da je njena sposobnost da oseca zadovoljstvo svake vrste neuporedivo veca od sposobnosti tamo nekih drugih i da zato ti drugi nisu ni u stanju da razumeju celu tu stvar oko uzitaka koje se mogu u zivotu osetiti. Drugim recima, ja imam moc koju vi nemate u tome je stvar. Dragi citaoce, nipodastavanje ljudskosti drugih je jedna od najvecih strasti koje coveka obuzimaju. Ta pojava rusi doticnog u koga je, i ponizava sve oko sebe, ali bez osnove i bez ikakve pravde.

21) Sta odgovoriti osobi koja vam javno pred drugima ili u cetiri oka postavi pitanje: ''Zasto si neozenjen?'', kao sto je meni postavljeno od strane jedne zene preko skajpa pri grupnom razgovoru. Ovo je ipak jedno i ''morsko pitanje''. Takva pitanja postavljaju ili primitivne ili grube osobe da ne bih upotrebio gori izraz, koje smatraju da tudja privatnost i tudja osecanja nemaju nikakvu vrednost, jer to je pitanje koje se ne postavlja ni pri duzem poznanstvu sa nekim, a kamoli kod prvog razgovora, ali ljudi cesto puta nemaju strpljenja sa drugim osobama te zure da ih sto pre svrstaju ''levo'' ili ''desno''. No ipak pozabavicu se mogucnostima odgovora na takvo pitanje koje bi eventualno bilo adekvatno. Ljudi cesto odgovaraju diplomatski kao sto sam i ja ucinio tom prilikom, rekavsi ''da je to duga prica''. Naravno doticna nije bila zadovoljna odgovorom, trazeci od mene  da tu stvar objasnim u nekoliko recenica. Naravno nisam ni pokusao da joj udovoljim. Medjutim, ajmo sami sebi odgovoriti na to pitanje. Generalno, zasto je neko neozenjen? Razlozi mogu biti mnogobrojni: bioloski, karakterni, socijalni, drustveni, porodicni, materijalni itd. Ako covek navede bilo koji od ovih razloga to moze biti okarakterisano kao samoopravdavanje, izgovaranje. Taj nacin nije dobar, jer se uvek moze naci neki slucaj osobe koja uprkos tom razlogu, je ozenjena i sta ce te onda. Ja mislim da je najbolje reci ovako: kao sto neko ne moze da hoda, tako neko ne moze da se ozeni. Mozda bi bilo inteligentno reci da su izvesne osobe u tom pogledu blokirane, jer su pod nekim proletstvom. Ako je tako postavlja se pitanje ko je tu osobu blokirao? Mozda Bog ili mozda vrag? Neznam. Ako je prva pretpostavka tacna, onda je osoba koja je u blokadi, opravdano neozenjena tj. ona ne moze da se ozeni, jer iza toga stoji Vrhovno Bice. Medjutim, sta cemo ako je ova druga predpostavka u pitanju? Tu blokadu treba razbiti, ali kako? Molitvom, rekao bi neki bobozni hriscanin ili hriscanka. Da, ali zene ne padaju sa neba? Ni jedna zena nije nikad nikome dosla na noge, ma kakav frajer bio u pitanju. Ja mislim da hrabrost muskarca, njegova fizicka snaga i moralna slabost, prva dva faktora su povezana, igraju najvecu ulogu u tim stvarima, jer ko je recimo sakat on nema ljubavno dostojanstvo da se sepuri pred zenom, tu istinu je jos Sekspir izvanredno predocio u svojoj drami ''Ricard III''.

Dokle smo sa ovim razmatranjem dobacili. Vrlo kratko, skoro nista. Zakljucak je da i dalje ne postoji definitivan odgovor koji bi potpuno opravdao necije nezenstvo i istovremno zadovljio ljubopitstvo drugih.

22) Istina je da postoji neka metafizicka istovetnost svih ljudskih sudbina, jer se zivot svih ljudi zavrsava smrcu. Medjutim, ovostrani zivot je drasticno neistovetan medju ljudima u negativnom smislu, i to u tolikoj meri da su neke zivotinje ''srecnije'' od mnogih ljudi. Ta neistovetnost sudbine  je prisutna u svim oblicima zivota na zemlji, i medju zivotinjama i medju biljkama. Zasto je to tako?

23) Jedan moj drugar preko skajpa ispricao mi je svoje utiske o adventistima. Kaze da ga je neki njegov prijatelj inace adventista ciji je nadimak Tucko odveo da prisustvuje bogosluzenju. Rece mi da su jako napadni za novac. A ja ga onako praveci se da sam neobavesten upitam da mi to podrobnije objasni. Veli, pa 4 puta je isla kesa za prikupljanje novca i ne samo to nego covek koji prikuplja prilog, dodje i stoji kod tebe dok ne izvadis i das. I sve to mi je ispricao slatko se smejuci.

24)
Sto se tice visestrukog krstenja koje sprovodi ASD kada neko od vernika ''odluta'', ja se ne osecam pozvanim da u njihovo ime odgovorim na to pitanje, ali cu ipak pokusati da iznesem svoje razumevanje tog problema, jer sam o tome bas sinoc i ovih dana razgovarao sa jednom mojom bliskom fb frendicom kojoj takodje nije jasno zasto oni to tako rade, a adventistima bih se izvinio sto uzimam stvar u svoje ruke da bih objasnio jedno pitanje koje se njih tice i na koje bi oni trebali da odgovore.

Ja smatram da je ispravno sto tako postupaju i to cu objasniti plasticno jednom ilustracijom iz svog zivota, jer kao sto znate ja ne volim mnogo da se pozivam na tudja iskustva nego iskljucivo na svoja. Secam se vremena, a to je bilo 70' kada sam isao u srednju skolu i tada sam putovao autobusom iz mesta ''I'' do mesta ''Z''. I kao sto znate u to vreme su prevoznici znali da nabiju u autobus 80 putnika, a koji po svom predvidjenom kapacitetu prima 40. I normalno uvek se tu nadju tete u minicima koje svoju guzu nameste kako treba, a znate da je ona topla i meko, meso je to. I sad zamislite da sam ja kojim slucajem bio adventista i da sam otisao kod propovednika i rekao mu: ''druze propovednice krsti me opet jer sam se ogresio.'' On bi sigurno pomislio u sebi ''ide bre budalo sta ti je''.

Sta zelim time da kazem? Mislim da je u redu krstavati ponovo osobe koje planski napuste crkvu da bi se kasnije opet vratili u njoj. Ako bi ja rekao sebi kao Solomon, idem da pustam svoje telo, da vidim kako je to, pa cu se vratiti jednoga dana nazad u Bozije okrilje.

Doduse Pismo kaze:
Efescima 4,5 ''Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje,''

Dobro, ali mi pricamo o krstenju unutar jedne denominacije u tome je poenta i kada se to uzme u obzir onda postaje jasno zasto su adventisti bas tako uredili pitanje krstenja.

25) Odavno se bavim pitanjima vere, ali nikada nisam zapazio da mi je ono u sta sam ja verovao ikada pomoglo u zivotu. Pomoglo mi je znanje o necemu. To naravno ne znaci da je vera ili verovanje beskorisna stvar. Naime, moze da znaci da su rezultati vere sakriveni od povrsnog sagledavanja stvarnosti. Oni nisu na prvi pogled materijalno uocljivi pa je to zapravo razlog takvog utiska koji imam.

26) Poznavao sam jednu cetvoroclanu siromasnu porodicu iz Banata koja je imala bolesnog sina i koja se kroz zivot zbog sinovljeve inace nasledne bolesti zlopatila kao i on sam iduci od lekara do lekara i od bolnice do bolnice. U pitanju je bila ''kraljevska bolest.'' Ta porodica je formirana u vreme titoizma. Otac te porodice izuzetno vredan radnik, dobitnik priznanja za produktivnost rada nesebicno se trudio da doprinese drustvu i svojoj porodici. Dva puta je ulazio i izlazio iz Komunisticke partije, jer je zena koja je bila rodom iz Podrinja cesto negodovala zbog njegovog clanstva. Slatko bi se on nasmejao kada bi sincis kome je dao clansku knjizicu da se njome igra rekao, gledajuci komunisticki logo na knjizici, ''srp i cekic pa na radnju.'' Bio je odusevljen gledajuci u svoga sina koji je tako mali srocio duhovitu opasku. Licno sam cuo svedocenje njegovog kolege koji je rekao da je taj covek u preduzecu radio kao crnac. Zena njegova, inace domacica, bila je takodje izuzetno vredna i postena. Ona je znala da radi na tudjoj njivi od 6 do 6 da bi doprinela porodicnom budzetu. Pri svemu tome stizala je da obavi sve kucne poslove i da se stara za svoga bolesnog sina koji je cesto boravio po bolnicama. Znala je da prevali po cetrdesetak kilometara biciklom iduci u posetu svom cedu.
Ona se mnogo puta zrtvovala za svoga sina i preduzimala akcije koje su mu spasavale zivot. U vise navrata dok je bio beba ona je davala svoju krv za njega. I te transfuzije su mu produzavale zivot. Da se vratim vremenski nazad i da ispricam i ovo u vezi zivota njihovog sina koji je bio drugo dete iza rodjenja sestre. Prilikom njegovog dolaska na svet, a to je bilo 25. IV 1959. u 10 sasova pre podne na Lazarevu subotu po pravoslavnom kalendaru, ciganke su mu pod prozorom pevala: ''Oj Lazare dobar dane.'' Te noci koja je usledila ona je onako icrpljena posle porodjaja zaspala, a da nije primetila da se njen sincic nekako nasao ispod nje. Kada se probudila zapitala se ''gde mi je sin'', kada eto njega ispod nje. Veoma se uplasila da se ugusio, ali on je Bogu hvala prodisao i njoj je laknulo. Drzava u kojoj se malisa rodio zvala se FNRJ i bila je u tim godinama u vrlo teskim okolnostima zbog emarga sa istoka od strane Sovjeta. Otac porodice je radio i dan i noc (pod reflektorima farova) da bi se moglo preziveti u takvim neprilikama. Kada se Batarec, kako su ga od milja zvali rodilo, a to se desilo u njihovoj kuci, majka je bila sama, stariju sestru je otpremila kod bake, a otac je bio na lecenju u Vrnjackoj Banji. Nakon porodjaja je imao prvu nezgodu u pogledu svoje bolesti. Naume, prokrvario je iz pupcanika tokom noci, ali je njegova majka pozvala hitno babicu i ona je dosla i jace pritegla zavoj te je krvarenje prestalo.

U prvim godinama zivota porodice malisan je morao da ide sa svojim tatom na posao, jer ga nisu imali kome da ostave posto su oba roditelja bila primorana da rade da bi preziveli. Na tom radnom mestu je bilo par opasnih situacija po zivot decaka, ali Nebo je pronelo tu casu mimo njega i zato je nastavio da zivi. Pa evo da ih ukratko opisem. Radno mesto njegovog oca je bilo na jednoj velikoj farmi svinja izvan sela u blizini reke Begej. Tu je mali decak od nekoliko godina uzivao u prirodi. Budio se vrlo rano svakoga dana zajedno sa svojim ocem, a nekad i pre njega i cesto bi govorio svom ocu rano ujutru, ''ajmo na radnju'' sto je njegovom ocu bilo milo cuti od tako malog deteta. Decak se kasnije cesto secao osmeha koji je pri tome vidjao na licu svoga tate. Biciklom na putu do radnog mesta prolazili bi kroz centar sela gde se nalazio kiosk slatkisa zvani ''baba dajka.'' Tu su morali obavezno da stanu i da kupe neku bombonu ili lizalicu u suprotnom bi se malisa durio ceo dan. Jednog dana, malisa se uputio od mesta gde mu je otac radio do svoje majke koja je radila na njivi u blizini te farme. Bio je omiljen medju traktoristima koji su radili na tim njivama zajedno sa nadnicarima, pa su ga stoga vozikali u svojim traktorima i gusenicarima, to su u stvari bili prepravljeni tenkovi da posluze u poljoprivredne svrhe, jer Jugoslavija u to vreme nije imala razvijenu industriju pa se drzava znalazila kako je umela. Malisa rece mami idem ja nazad kod tate i u povratku je pokusao da prepreci put da ne bi isao duzim putem. Mesto gde mu se ucinilo da je podesno da predje je bio jedan jarak koji je bio napunjem sa svinjskim izmetom, ali posto je toga dana bilo veoma jako sunce na povrsini toga izmeta se uhvatima kora koje mu je izgledala veoma tvrda i stoga zgodna da da predje preko nje bez problema. Da citalac ne pomisli nesto krivo o decaku, rec je o detetu koje nije imalo vise od 4 godine. I kada je malisa krenuo preko te mase nije odmah poceo da tone nego kada je malo odmaknuo od obale jarka onda je pocela nevolja i borba da se iskobelja iz tih govana. Brzo se okrenuo nazad, ali je vec poceo da tone i sto se vise micao vise je propadao u ta govna. I nekako se docepao blizu obale na kojoj je Bogu hvala raslo samoniklo drvo veoma blizu tako da je mogao da ga se dohvati rucicama i dete se izvuklo napolje iz tog smrada i uzasa. Kada se pojavio pred ocem onako sav zamazan sa govnima, ovaj se morao od muke smejati, a i njegove kolege su se smejale. Onda ga je otac skinuo golog i ukupao u valovu za pojenje stoke. Druga opasnost kojoj je malisa cesto bio izlozen bile su septicke jame koje su radnici s vremena na vreme otvarali. On je cesto znao da zaviruje u te jame, i otac ga je uvek opominjao da to ne radi pribojavajuci se da bi moglo doci do nesrece, do koje hvala Svevisnjem Bogu i nije doslo.

Kada je decaku bilo 7 godina porodica se preselila iz jednog dela sela u drugi deo zamenivsi kucu. To je ucinio otac porodice bez znanja svoje zene. Jednostavno joj je rekao ''ja sam kucu zamenio.'' Razlozi za to presenjenje nisu potpuno jasni zbog toga o tome necu mnogo da pisem, mozda samo da navedem neke eventualne cinioce koji su uticali da se to dogodi, a idu od toga da je oceva majka nagovorila sina da to ucini, jer je sestra zenina zivela sa porodicom blizu njih pa da ih ne bi cesto posecivali i koristili ih. Naime, baka malisana je mislila da njena snajka ''daje'' svojoj sestri i njihovoj deci materijalna dobra i tako iskoristava njenog sina. Drugi razlog bi mogao da bude prkrivena muzevljeva ljubomora, ali to je malo verovatno, jer tamo nije bilo narocitih svalera, dok je sam otac navodio kao razlog preselenja blizinu osnovne skole u koju je batarec upravo krenuo, a i nevaspitanu decu koja su u tom kraju zivela i koja su mogla da povrede njegovog osetljivog decaka. Sa materijalne tacke gledista zamena kuca je bila gubitnicka po porodicu o kojoj pisem, jer je kuca bila mnogo bolja, a i velicina placa neuporedivo veca od one u koju su se uselili nakon zamene. Nalazila se u ulici koja je jedina u to vreme imala kaldrmisani put i prva koja je bila elektificirana. Plac je bio velicine pola lanca sto je prilicno velika povrsina. No ova nova je bila blize centru sela sto bi se moglo navesti kao jedina prednost. Medjutim, kako se nalazila u prekoj ulici nije imala dugo vremena osvetljenje, jer drzava elektifikaciju u pocetku nije radila za preke ulice sto je sa danasnje tacke gledista veoma glupo i nepravicno. Dalje kuca je bila veoma vlazna sto je za malisu bilo veoma nepovoljno, jer je vec imao promene na zglobovima zbog svoje osnovne bolesti. Da bi resio taj problem otac porodice je sam sa svojom zenom uradio izolaciju kucu sa najlonom i bituminom. Za to vreme morali su da spavaju na tavanu dok se to nije isusilo. I tako kada je poceo da pohadja skolu malisa i njegova sestra su morali da uci pod petrolejskom lampom. Nije bilo lako, ali je hod ka obrazovanju poceo. Dok su ziveli u toj kuci seca se decak da je jednoga dana dok je bio u dvoristu i igrao se sa svojom crnom mackom, a otac bio u supi, preleteo diskoidni objekat preko neba na veoma maloj visini da su se ptice razbezale sa drveta koje se nalazilo iza kuce. Pitao je oca ''sta je to tata, izgledalo je kao nas lavor okrenut naopacke, zapravo kao dva lavora spojena'', jer su zaista imali u to vreme limeni lavor za pranje nogu koji ga je asocirao na to sto je video. Otac se samo nasmejao i rekao mu da je to bio avion.

Decak je tokom skolovanja imao cesta zglobna i druga krvarenja zbog cega je mnogo gubio od nastave te nije mogao da ostvari veci ospeh od prosecnog. To ce mu suziti i opseg izbora kada se bude opredeljivao za zivotno zanimanje. Od 1968 pa do 1990 boravio je u vise navrata u institutu za ortopediju na Banjici. To su bila po trajanju duga lecenja i do 6 meseci tako da je malisa pola osnovne skole zavrsio u Beogradu, a drugu polovinu u svom rodnom mestu. Duzina tih lecenja je vise bila inicirana sistemom zdravstvene zastite koji je tata bio na snazi nego zdravstvenim neophodnostima. Data su postojali famozni sizovi i samo je bilo potrebno da siz koji je pokrivao bolesnika drugom sizu uplacuje redovno troskove lecenja i onda su lekari do maksimuma produzavali boravak obolelih iz unutrasnjosti iako to nije bilo opravdano sa medicinske tacke gledista, jer je to bilo u interesu Beogradskog siza. Tokom jednog poravka u toj bolnici desila mu se nezgoda. Naime, malisa je pao i slomio butnu kost. Pod u toj bolnici se premazivao sa nekom crvenom pastom koja se onda glancala sa masinama te je bio danima klizav dok se ne bi osusio. Mnogi su od bolesnika padali i pritom se povredjivali, a pao je i jedan lekar koji se prezivao Klisic.

27)                                          Борба за материјалну егзистенцију

Након завршетка факултета требало је наћи посао. Отац породице је већ био преминуо 1986. И ја сам остао сам са својом мајком, јер се сестра још раније била удала. То је време када је почела политичка и економска криза која ће на крају довести до рата и распада Друге Југославије, а на крају и до бонбардобања Србије. У таквим околностима покушавао сам годину дана да пронађем одговарајући посао, али у томе нисам успео. Задњи покушај је био конкурисање у предузећу Север у Суботици. Имао сам препоруку пријатеља  са факултета који је назвао директора и објаснио му је ситуацију. Добио је одговор да он несме такву особу да прими у радни однос по закону.  Наиме, у то време још није био донет закон о запошљавању инвалидних особа који ће бити донет много касније, а ступио је на снагу тек 2008. То је био сигнал да одустане од  даљег тражеља посла и да покушам да решим питање егзистенције на други начин, што сам убрзо и учинио подношењем захтева за добијање породичне пензије на коју сам имао право по основу болести.  Након тога, као пензионер остварио сам и право дугорочног закупа над станом у Суботици чиме сам решио и стамбени проблем, будући да је кућа у Итебеју коју сам делио са мајком била скоро руинирана. А променом пребивалишта остварио сам и друга примућства у погледу лечења своје болестити, јер су ретка обољења тотално запостављена у држави Србији, а ако још такав човек живи на селу, а позната је ствар да код нас у забаченим местима хитна помоћ врло тешко излази на позив онда можете мислити колики је степен угрожености таквих особа. Након мајчине смрти ја сам се одрекао свог дела власништва над кућом у корист сестре да не би имао проблем са правом закупа на стан. У стан који сам добио на коришћење 1994. довео сам и своју мајку. Изузетно тежак период  у животу моје мајке и мене самог је наступио 2003. када је моја мајка звог дијабетичне гангрене изгубила десну ногу. Тада сам око мајке организовао мали ''геронтолошки центар.'' Неговале су је у неким периодима и до четири особе. Мајка је са разлогом одбијала да буде смештена у дому пензионера, јер је била осведочена да се у њима масовно крше људска права и сам своју мајку разумео, јер нико не воли да живи у старачком дому.  Да буде код ћерке нису постојали услови нити је мајка то хтела пошто није била у најбољим односима са зетом, а и ћеркина ћерка се на несрећу некако баш у то време разболела од неке недефинисане болести, али се касније показало да ништа није било озбиљно, сем тога ћерка се противила чак и да буде у дому пензионера у месту где они живе да не би имала обавезу да је посећује, а иначе су практиковали да свакога дана она и муж шетају по граду. Дакле то није био прави разлог него разлог треба тражити у моралној покварености.  Често је сестра говорила ''она би мене уништила'' што све казује и без икаквог објашњавања. Мајка је умрла 2006. након само десетак дана проведених у католичком дому за старе у Боки (место удаљено тридесетак километара од Зрењанина). Премда сам остао сам осећао сам да ме Бог ни у таквим околностима није напустио. Свето Писмо је било и остало мој прозор у свемир, врело где треба тражити истину о свету и животу.

Када се сестра удала, а то је било још  за време живота свих чланова породице, сестра и зет су сваке недеље долазили у госте, а то су чинили и пре и после рођења своје ћерке све док отац није умро и док нисам остао сам са својом мајком која је убрзо такође оболела и није могла да привређује много. А практиковали су они,  да долазе сваког петка по подне, а враћали би се кући у недељу по подне. Ту се добро јело и пило, а понело би се и кући од јаја, од меса, од  поврћа и воћа, све оргонски гајено, фришко и цисто. Сирота мајка по цео дан код шпорета. Пеци, пржи, кувај, прави гибанице, колаче и палачинке и никада за то није добила захвалност. И тако је то трајало годинама док нису наступиле другачије околности као што сам горе објаснио. Е тада, када би син и мајка затражили какву помоћ рецимо да дођу колима и да превезу мајку до болнице ту услугу би учинили са великим негодовањем и мрштењем.  Посматрајући шта се дешава, једнога дана син одлучи да приупита оца: ''ћале, докле ће то тако.'' Добио је муњевит одговор:  ''марш у п. твоје матере'', затим је додао ''то је моја ћерка.'' То је оно сто социолози називају ''синдромом балканске мајке.'' Таква појава је начешћа код Срба и Бугара где здрава и способна деца остају економски зависна од својих родитеља до смрти родитеља.

Изоставио сам да опишем раздобље када су моја мајка и отац сами својим рукама саградили кућу у Клеку и то у својим познијим годинама. Наиме, они су били наговорени да купе плац у том месту од стране ћерке и зета. Отац је сам зидао, а мајка је ручно мешала малтер тако да су се мештани и дивили и чудили јер је за њих то било несвакидашње да тако нешто ради један старији брачни пар усто још и лошијег здравственог стања, она оболела од  дијабетеса, а он од ишијаза. Док су радили на кући неки људи који су пролазили улицом рекли су им следеће: ''па кад знате тако лепо сами да зидате, што нисте купили плац у Зрењанину и тамо озидали кућу, јер би куди камо више вредела.''  Као  што рекох наговрени су били да купе плац у том месту, јер су наведени ''елементи'' намеравали  да у том селу купи парче земље за изградњу своје куће сто су касније и учинили, па да их онда максимално искористе као радну снагу на свом плацу. Сестрицина је као мало дете од неколико година сажаљиво приметила рекави свом тати: ''тата ти спаваш, а деда копа темељ.''

Наша породична кућа је била озидана, али средства за њен довршетак да би се у њој могло живети су понестала. И тако је кућа стајала више година, а онда је отац изненада умро и са њим и нада да би се икако и могла завршити. Ја и мајка смо одлучили да кућу продамо. Продају куће су у почетку снажно подржали и сестра и зет, заправо они су и нашли купца, јер су рачунали да ће мајка поделити новац од продате куће, али пошто она то није учинила, будући да је гајила анимозитет према зету, јер је никада није ословио именом, онда су они заузели равнодушан став према реалној опасности да новац од продате куће  ''поједе'' инфлација која се у то време захуктавала да би на неки начин тиме без икаквог објективног разлога казнили и њу и сина у чему су на крају и успели. Овде имате леп пример како људи када им се очекивања и то чак неморална и егоцентрична не остваре, тада трагају за невиним кривцем изван себе са настојањем  да свој бес искале наносећи повреду било физичку или психичку или изазивајући финансијску штету код другом. Ја као дипломирани економиста који сам одбранио дипломски рад на теми инфлације молио сам мајку да се новац претвори у чврсту валуту, а то је тада била немачка марка, нисам успео у томе јер је она нажалост више веровала својој ћерки и зету него мени. Често сам расправљао са њом не би ли је убедио да пристане.  Ћерка је једног дана дошла и рекла мами: ''добро је што нисмо паре претворили у марке, јер ће и марка да пропадне.'' Неко злонамеран или са великим незнањем је сестри испро мозак са том набулозом. Када је видео да мајка не пристаје на то почео је да предлаже друге могућности само да се спаси колико толико вредност уложене радне снаге и њеног и очевог.  Предлагао је да се купи обрадива земља, али ускочила је сестра и покварила и тај план, рекавши ''шта ће теби земља када си болестан''. Затим сам предлагао да се накупује златан накит, ни то није прошло. И на крају вредност новца од продате куће је спала на вредност једне кутије шибица.  Са економске тачке гледишта такве појаве су потпуно објашиве и јасне, али са социолошке тачке ствар је недовљно истражена.  Ја ћу покушати мало да тај феномен изанализирам. Дакле, имате једну сиромашну породицу која након  смене политичког система добија шансу да своје дете ишколује до факултетског степена. И сада у неповољном сплету околности  појављује се генерацијско неразумевање али то није класичан сукоб генерација по питању неких моралних норми него је то трагично непоклапање у разумевању одређене економске реалности детерминисано знатним разликама у образовном нивоу између родитеља и детета.  Последица тога је осиромашење и једне и друге стране, јер се родитељ по природи ствари радије нивелише са оним нивоом који је њему блискији, а то је у нашем случају образовни ниво ћерке. Родитељима  изгледа рискантно и неразумно да се вину горе где нису никада били и где их нико није ни повео. Они нису криви због свог нивоа, околности су их је ставиле на то место и то су животне  датости, али је унистење вредности која се могла једноставно очувати простим радњама, болно и за њих и за генерацију која их наслеђује. Стога се човек пита није ли боље за децу па самим тим и за родитеље да се деца не уздижу на виши образовни ниво него што је ниво њихових родитења? Јер изгледа да односи између родитеља и деце доносе најбоље резултате само ако су они приближне образованости, религиозности и моралности.  Ако у тим стварима постоји велико одступање онда од склада и напретка нема ништа. Коначни резултат је конфликт,  фрустрација, назадовање и пропадање. Људске судбине стално показују да присуство било какве несиметричности међу особама у међуљудским односима има за последицу деградацију тих односа. Ти односи просто не могу да буду складни и плодоносни. Постоји нешто у људском уму,  нека сила који га наговара да делује тачно према одређеној шеми. На пример, након другог светског рата у Југославији је спроведена аграрна реформа. Земља је подељена свим народима и народностима па и Ромима, међутим велика већина ових задњих се брзо ослободила те земље њеним отуђивањем. Тај чинилац  делује у свим популацијама људи. Нико не може себе дуго да гледа или да трпи као особу која ствара неку вредност уколико  у својој подсвести носи шему човека паразита. Стога не може он себе да види ни као моралну особу  што је погубно и за појединца, а и за друштво. Утицај тог фактора је запазио и апостол Павле што се јасно види у следећим стихова из Светог Писма:

Римљанима 7,18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мојему. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
Римљанима 7,19 Јер добро шта хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

Та појава се очитовала и код мене и код моје мајке. Наиме, ја сам тада био оптерећен студијама, а мајка ми је стално говорила за ту кућу што смо је имали у Клеку, да је треба продати да не би стајала онако недовршена и пропадала. И ја прихвата тај план своје мајке што је била велика грешка са моје стране, јер продати кућу у инфлаторним околностима је био неразуман потез, премда у то време у Југолавији још није наступила хиперинфлација, која је била једна од највећих у историји света.  Можда не треба изоставити факат да сам ја отворено изражавао негодовање сто се у опште кренуло у тај породични подухват да се купи плац у Клеки и да се тамо сазида кућа. Наиме, ја као да сам имао неки предосећај, нос за неке ствари, али отац није уважио то моје ''фрктање.''

28) Moze li neko da navede jedan jedini slucaj u Pismu gde se neko moli Isusu Hristu direktno? Nailazim na ljude koji se mole naglas zaobilazeci Boga Oca, Bozijeg Sina pri tome i ne spominju, ali zato obavezno navode Mariju, Isusovu majku. Mora da joj je vrlo neprijatno ako je sada u raju, da slusa takve molitve upucene njoj, a ne Bogu Ocu u ime Isusovo. Sigurno misli u sebi: ''Vidi ove ljude, ne mole se Stvoritelju univerzuma nego postavise mene kao centar svoje molitve. Da li oni to cine zato sto misle da sam ja zasluznija od bilo koga pa i od samog Boga, ili prosto zato sto imaju neke posebne simpatije prema zenskom polu?''

29) Pre vise godina bio sam u jevrejskoj opstini povodom dana jevrejske evropske kulture. Pozvali su gradjane pa sam bio da se upoznam sa njima i da vidim njihove obicaje. Lepo su nas pocastili. Posebno su mi se svidele njihove poslastice, kolaci sa makom i ostalo. Tom prilikom postavio sam jedno pitanje mladom jevrejinu za vino koje je tu stajalo na stolu. Pitanje je glasilo: da li je to alkoholno ili bezalkoholno vino? Rekao je da je to obicno alkoholno vino te da on nije nikad ni cuo za ovo drugo, a ja sam mu onda poceo objasnjavati da su Jevreji koristili bezalkoholno vino za praznik Pashe jer sam citao u adventistickoj literaturi u vezi toga. Tu se kod stola nasla neke devojka koja je kao i ja razgledala postavljene stvari pa kada je cula moje pitanje ona se blago nasmesila, a meni je zbog toga bilo malo blam, jer sam pomislio mozda sam postavio glupo pitanje. Onda je on pozvao ovdasnjeg staresinu sinagoge te sam i sa njim o tome popricao. Covek me je gledao ''belo'', rekavsi da on za to nikada nije cuo. Iskreno receno bilo mi je pomalo stid sto sam to pitanje i postavio. A onda sam ja stao da mu objasnjevam kako postoje arheoloski dokazi da su takvo bezalkoholno vino koristili stari Jevreji koje su nazivali pashalnim, a pripremali su ga ukuvavanjem dok nije postalo kao pekmez, a onda su neposredno pre upotrebe za Pashalnu veceru mesali ga sa vodom.

 

Calendar
«  January 2017  »
SuMoTuWeThFrSa
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2017
    Free website builderuCoz