Tuesday
2024-03-19
6:32 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Шта је Божји починак? »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 59

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Шта је Божји починак?

„Божјем народу остаје сабатни починак“ (ЈЕВР. 4:9)

1, 2. Шта о седмом дану можемо закључити на основу Постанка 2:1-3 и која се питања појављују?

У ПРВОМ поглављу Постанка сазнајемо да је Бог током шест симболичних дана припремао земљу да би људи могли живети на њој. На крају описа сваког од тих периода Библија каже: „Било је вече и било је јутро“ (Пост. 1:5, 8, 13, 19, 23, 31). Међутим, те речи се не налазе у Постанку 2:1-3 где се говори о седмом дану.

2 Изостанак тих речи наводи на закључак да је седми дан — Божји „дан“ починка — био у току када је Мојсије написао књигу Постанка 1513. пре н. е. Да ли Божји дан починка још увек траје? Ако траје, можемо ли ми данас ући у тај починак? Веома је важно да сазнамо одговоре на ова питања.

Да ли Јехова још увек ’почива‘?

3. Како Исусове речи забележене у Јовану 5:16, 17 показују да је у првом веку седми дан још увек био у току?

3 Постоје два разлога на основу којих можемо закључити да је у првом веку н. е. седми дан још увек био у току. Као прво, погледајмо шта је Исус рекао својим противницима који су му приговорили што је лечио на сабат, јер су они то лечење сматрали радом. Рекао им је: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“ (Јов. 5:16, 17). Шта је његов одговор значио будући да су га они оптужили да крши сабат? Он им је заправо рекао: ’Мој Отац и ја радимо исти посао. Пошто мој Отац ради током сабата који траје већ вековима, то значи да и ја могу да радим на сабат.‘ Те Исусове речи показују да је у његово време велики Божји сабатни дан починка што се тиче стварања на нашој планети још увек био у току, али да је Бог и даље радио на остварењу своје намере са земљом и људима.*

4. Како нам оно што је Павле рекао потврђује да је седми дан још увек трајао у његово време?

4 Други разлог наводи апостол Павле. Цитирајући Постанак 2:2 који говори о Божјем починку, Павле је под Божјим надахнућем написао: „Ми који исказујемо веру улазимо у починак“ (Јевр. 4:3, 4, 6, 9). Дакле, у Павлово време седми дан је још увек био у току. Колико дуго траје тај дан починка?

5. За шта је Јехова одредио седми дан и када ће се његова намера у потпуности остварити?

5 Да бисмо одговорили на то питање морамо знати за шта је Јехова одредио седми дан. У Постанку 2:3 пише: „Бог је благословио седми дан и посветио га.“ Јехова је тај дан посветио, то јест издвојио га да у њему у потпуности оствари своју намеру. Његова намера је да земља буде настањена послушним људима и женама који ће се старати о нашој планети и свему на њој (Пост. 1:28). И Јехова Бог и Исус Христ, „Господар сабата“, раде „све до сада“ да би остварили ту намеру (Мат. 12:8). Божји дан починка ће трајати све док се његова намера у потпуности не оствари на крају Христове хиљадугодишње владавине.

Немојмо ’опонашати такву непослушност‘

6. Који нам примери служе као упозорење и шта учимо од њих?

6 Бог је Адаму и Еви објаснио која је његова намера, али они нису поступали у складу с њом. Адам и Ева су били први, али не и последњи људи који нису били послушни Богу. Милиони људи су пошли њиховим стопама. Тако је било чак и са Израелцима, које је Бог изабрао за свој народ. Вредно је запазити да је Павле упозорио хришћане у првом веку да би могли упасти у исту замку у коју су упали Израелци. Он је написао: „Дајмо све од себе да уђемо у тај починак, да не би неко пао опонашајући такву непослушност“ (Јевр. 4:11). Оно што је Павле рекао показује да непослушни људи не могу ући у Божји починак. Шта то значи за нас данас? Да ли би се могло десити да не уђемо у Божји починак ако на неки начин не поступамо у складу с Божјом намером? Очигледно је да је одговор на ово питање веома важан и зато ћемо га размотрити. Међутим, погледајмо шта на основу лошег примера Израелаца учимо о уласку у Божји починак.

„Неће ући у мој починак“

7. Зашто је Јехова избавио Израелце из египатског ропства и шта је очекивао од њих?

7 Јехова је 1513. пре н. е. свом слузи Мојсију открио шта намерава да уради са Израелцима. Бог му је рекао: „Сишао [сам] да их избавим из руку Египћана и да их изведем из те земље [Египта] и да их доведем у добру и пространу земљу, у земљу у којој тече мед и млеко“ (Изл. 3:8). Јехова је избавио Израелце „из руку Египћана“ да би од њих створио народ, баш као што је и обећао њиховом праоцу, Аврахаму (Пост. 22:17). Дао им је законе који су им омогућили да буду у добром односу с њим (Ис. 48:17, 18). Он им је рекао: „Ако будете добро слушали мој глас и држали се мог савеза, бићете моје драгоцено власништво између свих других народа, јер је сва земља моја“ (Изл. 19:5, 6). Према томе, Израелци су били у добром односу с Богом само кад су га слушали.

8. Како би Израелци живели да су слушали Јехову?

8 Замисли само како би Израелци живели да су слушали Јехову. Он би благословио њихове њиве, винограде и њихова стада. Њихови непријатељи не би успели да их покоре. (Прочитати 1. Краљевима 10:23-27.) Месија би их вероватно затекао као независан народ који не би био под римском влашћу. Израелци би околним народима били пример који доказује да послушност истинитом Богу доноси духовне и материјалне благослове.

9, 10. (а) Зашто је то што су Израелци тражили да се врате у Египат била озбиљна ствар? (б) Да ли би Израелци по повратку у Египат могли да служе Јехови на прихватљив начин?

9 Израелци су заиста имали изванредну прилику да их Јехова користи у остварењу своје намере, што би донело благослове не само њима већ свим народима (Пост. 22:18). Међутим, већина из тог бунтовног нараштаја није ценила то што им је Бог пружио прилику да као краљевство под теократском влашћу буду узор другим народима. Чак су тражили да се врате у Египат! (Прочитати Бројеве 14:2-4.) Али да су се вратили у Египат сигурно не би могли да служе Јехови онако како је он желео нити би могли да буду пример другим народима. Поново би били у ропству паганског народа и не би им било дозвољено да се држе Мојсијевог закона, па не би могли добити опроштење греха. Али они су мислили само на то како да угоде себи. Није чудо што је Јехова за њих рекао: „Зато ми се тај нараштај згадио и рекао сам: ’Увек лутају срцем својим и путеве моје нису спознали.‘ Зато сам се заклео у свом гневу: ’Неће ући у мој починак‘“ (Јевр. 3:10, 11; Пс. 95:10, 11).

10 Ти тврдоглави људи су тражећи да се врате у Египат показали да уопште не цене духовне благослове које имају и да више воле празилук, црни и бели лук који су имали у Египту (Бр. 11:5). Ти бунтовници су попут незахвалног Исава били спремни да продају драгоцено духовно наслеђе за један укусан оброк (Пост. 25:30-32; Јевр. 12:16).

11. Да ли је Јехова променио своју намеру зато што Израелци у Мојсијево доба нису исказивали веру у њега?

11 Иако Израелци који су изашли из Египта нису исказивали веру, Јехова је и даље радио на остварењу своје намере усмеривши пажњу на следећи нараштај. Они су били послушнији од својих очева. У складу с Јеховином заповешћу ушли су у Обећану земљу и почели да је освајају. У Исусу Навину 24:31 пише следеће: „Израел је служио Јехови док је Исус био жив и док су биле живе старешине које су надживеле Исуса и које су знале све што је Јехова учинио за Израел.“

12. На основу чега знамо да је и данас могуће ући у Божји починак?

12 Међутим, ти људи који су били послушни Јехови с временом су умрли, а „после њих дошао је други нараштај који није познавао Јехову, ни дела која је он чинио за Израел“. Зато су „Израелови синови почели да чине оно што је зло у Јеховиним очима и да служе ликовима Вала“ (Суд. 2:10, 11). Обећана земља за њих није била право „место починка“. Пошто су били непослушни више нису били у миру с Богом. Павле је о њима написао следеће: „Да их је Исус Навин довео на место починка, Бог не би после тога говорио о неком другом дану. Дакле, Божјем народу остаје сабатни починак“ (Јевр. 4:8, 9). ’Божји народ‘ о ком је Павле говорио били су хришћани. Да ли то онда значи да хришћани могу ући у Божји починак? Сасвим сигурно, и то хришћани и јеврејског и нејеврејског порекла.

Неки нису ушли у Божји починак

13, 14. (а) Шта су Израелци у Мојсијево време морали да раде да би ушли у Божји починак? (б) Шта су хришћани у Павлово време морали да раде да би ушли у Божји починак?

13 Када је Павле писао хришћанима јеврејског порекла, изразио је забринутост што неки од њих нису поступали у складу с Божјом вољом. (Прочитати Јеврејима 4:1.) Наиме, још увек су се држали неких одредаба Мојсијевог закона. Око 1 500 година су сви Израелци који су желели да живе у складу с Божјом намером морали да се држе Мојсијевог закона. Међутим, тај закон је престао да важи када је Исус умро. Неки хришћани то нису схватили и зато су се и даље држали појединих одредаба Закона.*

14 Павле је тим хришћанима објаснио да је Исус бољи првосвештеник од било ког несавршеног првосвештеника. Показао им је да је нови савез бољи од савеза склопљеног са Израелцима. Објаснио им је и то да је Јеховин велики храм „већи и савршенији“ од храма ’начињеног рукама‘ (Јевр. 7:26-28; 8:7-10; 9:11, 12). Павле је вероватно имао у мислима седмично држање сабата под Мојсијевим законом када је писао о томе да хришћани могу ући у Јеховин починак. Он је рекао: „Божјем народу остаје сабатни починак. Јер ко уђе у Божји починак, и сам почива од својих дела, као и Бог од својих“ (Јевр. 4:8-10). Ти хришћани јеврејског порекла морали су да схвате да Јеховину наклоност не могу стећи држањем Мојсијевог закона. Од Педесетнице 33. н. е. Бог показује наклоност онима који исказују веру у Исуса Христа.

15. Зашто је неопходно да будемо послушни Богу ако желимо да уђемо у његов починак?

15 Зашто Израелци у Мојсијево време нису ушли у Обећану земљу? Зато што су били непослушни. Зашто неки хришћани у Павлово време нису ушли у Божји починак? Разлог је исти — непослушност. Нису схватили да је Закон послужио својој сврси и да Јехова сада води свој народ на другачији начин.

Како данас можемо ући у Божји починак

16, 17. (а) Како данас можемо ући у Божји починак? (б) О чему ћемо говорити у следећем чланку?

16 Нико од нас данас не сматра да се морамо држати неких делова Мојсијевог закона да бисмо били спасени. Павле је под Божјим надахнућем хришћанима у Ефесу јасно рекао: „Том незаслуженом добротом спасени сте по вери. И то није ваша заслуга — то је Божји дар. Не, то није због дела, да се нико не би могао тиме хвалити“ (Еф. 2:8, 9). Како онда хришћани могу ући у Божји починак? Јехова је издвојио седми дан — дан починка — да у њему у потпуности оствари своју намеру са земљом. У Јеховин починак можемо ући ако поступамо у складу с Јеховином намером и ако сарађујемо с његовом организацијом.

17 С друге стране, ако не схватамо озбиљно библијске савете које добијамо преко верног и разборитог роба већ радимо по своме, тада не поступамо у складу с Божјом вољом. То нарушава наш добар однос с Јеховом. У следећем чланку ћемо говорити о неким ситуацијама које нам пружају прилику да покажемо да ли смо послушни Богу. Одлуке које тада доносимо показују да ли смо ушли у Божји починак или нисмо.

[Фусноте]

Свештеници и Левити су на сабат радили у храму ’а ипак нису били криви‘ за то. Као првосвештеник Божјег великог духовног храма, Исус је могао да обавља задатак који му је Јехова поверио без бојазни да ће тиме прекршити сабат (Мат. 12:5, 6).

Не знамо да ли би иједан хришћанин јеврејског порекла ишао толико далеко да и после Педесетнице 33. н. е. приноси жртве на Дан очишћења. Тиме би показао да не цени жртву коју је Исус принео. Међутим, знамо да су се неки од њих и даље држали неких других одредаба Закона (Гал. 4:9-11).

Извор: https://wol.jw.org/sr-Cyrl/wol/d/r54/lp-sb/2011525
(Подвучено је моје)
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Мој коментар на приложени чланак:

I ''У ПРВОМ поглављу Постанка сазнајемо да је Бог током шест симболичних дана припремао земљу да би људи могли живети на њој. На крају описа сваког од тих периода Библија каже: „Било је вече и било је јутро“ (Пост. 1:5, 8, 13, 19, 23, 31). Међутим, те речи се не налазе у Постанку 2:1-3 где се говори о седмом дану.''

2 ''Изостанак тих речи наводи на закључак да је седми дан — Божји „дан“ починка — био у току када је Мојсије написао књигу Постанка 1513. пре н. е. Да ли Божји дан починка још увек траје? Ако траје, можемо ли ми данас ући у тај починак? Веома је важно да сазнамо одговоре на ова питања.''

Мислим да траје, то је мој одговор. И мислим да је могуће ући у тај починак. Постављам себи и другима питање: да ли су дан Божјег починка и само Божје почивање, исти појмови? Изгледа да нису, јер за Творца време не важи. Када човечанство једнога дана буде ушло у Божји починак да ли ће се рећи и за седми дан: ''и би вече и би јутро''? Хоће ли се само рећи или ће то бити и унето у Свето Писмо или ће пак тај седми период времена остати заувек отворен? Предпоставимо да ће се једнога дана ''седми дан'' затворити. То би значило да након тога више нико неће моћи да уђе у њега. Такође изласком из починка Бог би наставио да креира у васиони, а вероватно да би и ми људи имали могућност да на свом нивоу стварамо светове.

II ''Постоје два разлога на основу којих можемо закључити да је у првом веку н. е. седми дан још увек био у току. Као прво, погледајмо шта је Исус рекао својим противницима који су му приговорили што је лечио на сабат, јер су они то лечење сматрали радом. Рекао им је: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“ (Јов. 5:16, 17). Шта је његов одговор значио будући да су га они оптужили да крши сабат? Он им је заправо рекао: ’Мој Отац и ја радимо исти посао. Пошто мој Отац ради током сабата који траје већ вековима, то значи да и ја могу да радим на сабат.‘ Те Исусове речи показују да је у његово време велики Божји сабатни дан починка што се тиче стварања на нашој планети још увек био у току, али да је Бог и даље радио на остварењу своје намере са земљом и људима.* ''

Да ли Божји починак подразумева неки посао? Ако је одговор да, онда следи питање који посао је Бог радио после првог шабата па све до избијања побуна на Земљи, а затим који је посао почео да ради након тог догађаја? Са тим питањем је свакако повезано и питање небеског рата. Подсетимо се да се грех најпре појавио на небу, а потом се примио овде код нас на Земљи. Библија нам каже да је Исус лечио људе. Према томе, оздрављивање човечанства је био један од његових послова. Пре појаве греха није било ни смрти ни старења ни болести, па стога мора да је и врста Божјег посла који се у тим условима вршио, била другачија. Можда је требало да Бог само надгледа ширење и развој човека, али нажалост пошто је Адам згрешио на сцену је ступио други план. Да ли је тада Бог прекинуо своје почивање? У Откривењу пише да ће Он створити ново небо и нову земљу. Дакле, Творац ће поново да креира васиону. Почивање Божје није трајало дуго, јер се први брачни пар огрешио. И Бог и Исус стално раде. Да ли то значи да и ми треба да радимо непрестано? Да ли је нама дозвољено да радимо своје послове чак и суботом? Исус је својим ученицима дозволио да чине добра дела на шабат. Које послове смемо да радимо на шабат, а које не смемо? Да ли нам од рада или нерада суботом зависи спасење? Мислим да је Бог поступи као што би неки одговорни председник државе прекинуо свој годишњи одмор, јер су се у његовој земљи рецимо догодиле катастрофалне полаве. Читамо да је након појаве греха Бог пустио кишу на земљу, ствoрио ''пољско биље'' и ''пољско грмље'' и човека који обрађује земљу. Очигледно да Створитељ не би та четири дела учинио да је којим случајем Адам прошао тест. Закључујем да је Бог изашао из свог починка и да ће поново ући у њега на крају Миленијумског царства, а са Њим и сви они који верују у Оца и Сина. Ми сада почињемо да улазимо у то царство вером, а када се оно буде успоставило тада ћемо коначно бити у њему.

III 11 ''Иако Израелци који су изашли из Египта нису исказивали веру, Јехова је и даље радио на остварењу своје намере усмеривши пажњу на следећи нараштај. Они су били послушнији од својих очева. У складу с Јеховином заповешћу ушли су у Обећану земљу и почели да је освајају. У Исусу Навину 24:31 пише следеће: „Израел је служио Јехови док је Исус био жив и док су биле живе старешине које су надживеле Исуса и које су знале све што је Јехова учинио за Израел.“''

12 ''Међутим, ти људи који су били послушни Јехови с временом су умрли, а „после њих дошао је други нараштај који није познавао Јехову, ни дела која је он чинио за Израел“. Зато су „Израелови синови почели да чине оно што је зло у Јеховиним очима и да служе ликовима Вала“ (Суд. 2:10, 11). Обећана земља за њих није била право „место починка“. Пошто су били непослушни више нису били у миру с Богом. Павле је о њима написао следеће: „Да их је Исус Навин довео на место починка, Бог не би после тога говорио о неком другом дану. Дакле, Божјем народу остаје сабатни починак“ (Јевр. 4:8, 9). ’Божји народ‘ о ком је Павле говорио били су хришћани. Да ли то онда значи да хришћани могу ући у Божји починак? Сасвим сигурно, и то хришћани и јеврејског и нејеврејског порекла.''

Тумачење у овом цитату је веома натегнуто, јер са једне стране се тврди да је Исус Навин увео Израелите у Ханан и да су они били послушни док је он био жив и старешине које су га надживеле, а са друге стране имамо јасан извештај апостола Павла да их Исус Навин није увео у Божји починак. Не може се час улазити час излазити из Божјег починка. Ја бих рекао да ми вером и послушношћу улазимо у Божји починак, као што је апостол Павле нагласио. Приметимо да је употребљен несвршени глагол што значи да ће се реални улазак у починак догодити у будућности, јер ми очигледно још увек не живимо у миру пошто старимо, болујемо и умиремо, а то су чињенице које су неспорне. Ја разумем зашто аутор или аутори наведеног чланка изврћу јасну библијску изјаву, јер ако то не би учинили онда би морали да признају неопходност светковања шабата као верску праксу која води ка коначном уласку у Божји починак, а пошто је такво гледиште одбачено од стране организације којој припадају, сносили би консеквенце. Наиме, сматрам да је Бог због наших грехова прекинуо свој ''одмор'', али када буде потпуно остварио свој наум са нашом планетом, он ће поново ући у свој починак, а заједно са њим и ми који верујемо у Њега. Читали смо да је Израелски народ ушао у Обећану земљу, али није трајно остао послушан. Да је остао веран све до Исусовог доласка и све до успостављања Божјег царства тек тада би коначно ушао у Божански Мир. Да их је којим случајем и сам Мојсије увео у Палестину ни тада не би ушли у Божји починак, јер је он резервисан за неки будући термин. (в.1 Јованову 1:2,3). По мом схватању улажење у тај Починак је процес који треба да се заврши у одређено време, јер нас не може ни један човек да уведе у Божје царство то може само Творац свемира.


IV ''Око 1 500 година су сви Израелци који су желели да живе у складу с Божјом намером морали да се држе Мојсијевог закона. Међутим, тај закон је престао да важи када је Исус умро. Неки хришћани то нису схватили и зато су се и даље држали појединих одредаба Закона.''


Поставио бих питање да ли су све компоненте тога закона престале да важе? Ја бих рекао да нису. Декалог је рецимо и даље на снази. Позивам вас на заједничко размишљање о свему томе.
Слава Богу

Написао: Милош Попадић                                                 Лета Господњег 2020.

Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2024
    Free website builderuCoz