UDARNA SNAGA ISTINE - Da li je Matej 28:19 autentičan ili je falsifikovan?
 
Friday
2016-12-09
1:34 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Da li je Matej 28:19 autentičan ili je falsifikovan? »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Da li je Matej 28:19 autentičan ili je falsifikovan? PDF Štampa El. pošta
Napisao Sean Finnegan   

Uvod

Ušuškano na kraju Jevanđelja po Mateju nosi veliku poruku. Ono glasi: ,,Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha“ (Matej 18:19). Modalisti [1] i unitaristi [2] često dovode u pitanje ovaj stih jer ima trijadološku notu. Obično, oni koji stavljaju pod znak pitanja autentičnost istog kažu da nemamo rukopise koji sadrže ovaj stih a koji datiraju pre 325. godine, kada je crkva ratifikovala trijadološku veru u Nikeji [3] , kao i to da su svi oni u to vreme bili korumpirani. Štaviše, oni se pozivaju na Evsevija, poznatog crkvenog istoričara, koji je citirao alternativnu verziju stiha 28:19 Jevanđelja po Mateju u svojim rukopisima (naime, stih glasi: ,,Idi i u moje ime pridobij sledbenike iz svih nacija“). Iako bi možda nama odgovaralo da se ne bavimo ovim u ovoj strofi, treba da budemo obazrivi da ne dozvolimo da nam naša teologija govori šta to u Svetom pismu piše. U onome što sledi, želim da iznesem sve razloge zašto rukom napisani i štampani grčki tekstovi sadrže punu verziju stiha 18:19 Jevanđelja po Mateju i zašto mislim da je on ispravan jer ga imamo i u Biblijama današnjice.

Dokazi iz rukopisa

Čak iako ne postoje nikakve tekstualne varijacije stiha 28:19 Jevanđelja po Mateju u rukopisima, neki tvrde da su ovi rukopisi u potpunosti pogrešni i da su rezultat korumpiranosti koja je nastupila tokom Sabora u Nikeji 325. godine kada je Trojstvo prihvaćeno. Dve stvari se moraju imati na umu ovde: pre svega, Trojstvo nije bilo kodifikovano sve do 381. godine (Sabor u Nikeji 325. godine je doneo odluku da je Isus Bog a iz jednačine je izostavio Svetoga Duha); zatim, postoje brojni grčki papirusi [4] koji datiraju iz trećeg veka. Nažalost, ovi rani rukopisi, poput većine rukopisa, bili su dostupni samo onima koji su imali poseban pristup muzejima gde su isti bili smešteni. Voleo bih da Centar za proučavanje rukopisa Novog zaveta [5] objavi iste na svom sajtu, oni to još uvek nisu učinili. Međutim, da je rani rukopis imao i najmanju varijaciju, ona bi bila istaknuta u Grčkom tekstu [6] Bruce Metzegera ili u njegovoj Tekstualnoj kritici grčkog Novog zaveta.

Kritika na Grčki Novi zavet [7] bi to zabeležila. Čak iako pretpostavimo da pre 325. godine nisu postojali rukopisi koji sadrže 28. stih Jevanđelja po Mateju, što nisam siguran da je to ovde slučaj, gde bi nas to dovelo? I dalje imamo hiljade rukopisa, od kojih neki datiraju iz četvrtog veka (Poput Codex Sinaticus i Codex Vaticanus). Ovi rukopisi sadrže standardno tumačenje stih 28:19 Jevanđelja po Mateju. Ovo je značajno jer se oni međusobno dosta razlikuju, pa nije Konstantin ili ko već na silu standardizovao sve novozavetne rukopise 325. godine. Štaviše, važno je imati na umu to da su kasniji rukopisi kopirali one ranije napisane. Samim tim, i onaj kasnije (čak i srednjevekovni) rukopis može da očuva najranija tumačenja. Dakle, nemamo dokaza o alternativnim verzijama stiha 28:19 Jevanđelja po Mateju u bilo kom od ovih rukopisa.

Kako bi hipoteza o kraćem tumačenju bila tačna, neko je morao da uništi sve rukopise koji sadrže ,,originalnu“ verziju stiha 28:19 i da ga zameni novim i dužim tumačenjem koje imamo i danas. Ovo je teorija zavere koja zahteva nivo kontrole koja nije postojala u to vreme. Hrišćanstvo četvrtog veka je bilo neorganizovano, zbog čega je vek bio pun kontroverzija i sabora. Da je postojala jaka figura pape u četvrtom veku, ova teorija bi i mogla da bude moguća, ali bi mu i dalje nedostajala moć i temeljnost kako bi se postarao da se svaki rukopis originalnog stiha 28:19 Jevanđelja po Mateju uništio. Ovo znamo jer je nešto slično izveo Rimski imperator Dioklecijan. U ranom četvrtom veku on je žestoko progonio hrišćanstvo i pokušao je da sakupi i uništi sve rukopise Novog zaveta, što je i razlog zašto ne postoji veliki broj istih koji su napisani pre četvrtog veka. Ali čak i veliki Dioklecijan sa potpunom rimskom vladom kraj sebe nije mogao da ispuni ovaj zadatak. Samim tim, hipoteza da je neka sekta unutar hrišćanstva uspela da uništi sve rukopise u potpunosti je neizvodiljiva.

Rani citati hrišćanskih autora

Čak iako ne možemo da nađemo rane rukopise koji potiču iz vremena pre četvrtog veka kako bismo videli da li oni sadrže stih 28:19 Jevanđelja po Mateju, možemo se konsultovati sa mnogim hrišćanskim autorima koji su živeli u drugom i trećem veku kako bismo videli na koji način su oni citirali isti taj stih. Ispod se nalazi spisak nekoliko citata od strane ovih autora. Oni ispoljavaju način razmišljanja o ovoj temi koji možda i nije u potpunosti tačan ali ja sam se usredsredio na to na koji način ovaj članak ukazuje na zavisnost od tradicionalne forme stiha 28:19 Jevanđelja po Mateju.

Didahe (60-150 nove ere) poglavlje 7.1

,,A sada o krštenju: ovako se krsti. Dati javne instrukcije o svim ovim tačkama, a zatim krstiti tekućom vodom, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha.“

Prva odbrana Justijana Mučenika (155 nove ere) poglavlje 61

,,...Zatim smo ih doveli tamo gde ima vode, i tu su iznova rođeni, okupani su u vodi u ime Boga Oca i Majstora svega, našeg Spasa Isusa Hrista i Svetoga duha. Hrist je takođe rekao: ,,Osim ako nisi rođen ponovo ti nećeš ući u Carstvo nebesko“...“

Protiv jeresi – Irinej (180.godina nove ere), knjiga 3, poglavlje 17.1

,,I ponovo, dajući sledbenicima moć regeneracije, rekao im je: ,,Idite i naučite sve nacije, krstite ih u ime Oca, Sina i Svetoga duha.“

O krštenju – Tertulijan (198.godina nove ere), poglavlje 13

,,Zakon o krštenju je nametnut, a formula prepisana: ,,Idi“ reče on, ,,poduči nacije, krsti ih u ime Oca, Sina i Svetoga duha.“

Apostolska tradicija – Hipolit (200-235 godine nove ere), poglavlje 21.12-18

,,I kada on koji je kršten uđe u vodu, onaj koji ga krsti stavlja ruku na njega i kaže: Da li veruješ u Boga, Oca Svemoćnog? A onaj koji biva kršten kaže: Verujem. Zatim, držeći svoju šaku na njegovoj glavi , on ga krsti. A zatim kaže: Da li veruješ u Hrista Isusa, Sina Božijeg, koji je rođen od strane Svetog duha i Device Marije i koga su razapeli pod naredbom Pontija Pilata, koji je bio mrtav i sahranjen, i koji je vaskrsao na treći dan, digao se iz mrtvih, otišao u raj i seo sa Očeve desne strane i koji će doći da sudi živima i mrtvima? I kada kaže: ,,Ja verujem“,on ponovo biva kršten. I ponovo on kaže: Da li veruješ u svetoga duha, svetu crkvu i uskrsnuće? Onaj koji biva kršten će u skladu sa tim reći: ,,Ja verujem“ i biće kršten treći put.“

Poslanica Magnusu od strane Kiprijana

,,...Ali ukoliko iko želi da se protivi tome  kada kažemo da Novatije poštuje isti zakon koji poštuje i univerzalna crkva, krsti istim simbolom kojim i mi krstimo, poznaje istog Boga i Oca, istog Hrista Sina, istog Svetog duha,i  iz ovog razloga on može da prisvoji moć krštavanja, a čini se da se on od nas ne razlikuje što se tiče pitanja u vezi sa krštenjem; neka svako ko misli da se ovome može prigovoriti zna pre svega da ne postoji ni jedan zakon ove vere...“

Ponovo, kada se prate citati ovih hrišćanskih autora vidi se da svi oni pokazuju znanje stiha 28:19 Jevanđelja po Mateju pre 325.godine. Štaviše, nigde nisam pronašao nikakvu kontroverznost kada je u pitanju autentičnost ovog teksta.Ne samo da svi opširni grčki rukopisi u kojima se ovaj stih pominje sadrže tradicionalno tumačenje, i svi crkveni oci u drugom i trećem veku koji ga citiraju ili aludiraju na isti koriste tradicionalnu verziju. Odjednom, slučaj iz Evsevijevih citata ne čini se toliko impresivnim. Čak i tako, hajde da razmotrimo Evsevijine izjave kako bismo bolje razumeli šta se dešava.

Evsevije Cezarejski (263-339)

Teorija glasi da je Evsevije citirao skraćenu verziju stiha 28:19 Matejinog jevanđelja pre Sabora u Nikeji 325. godine a zatim je citirao dužu, više trijadološku, verziju. Ovo navodno dokazuje da je crkva odlučila da promeni Bibliju i pruži malo kredibiliteta teoriji trojstva. Smatram da je ova hipoteza neubedljiva iz četiri razloga: Pre svega, Evsevije nije bio trijadolog, on je bio arijanac.[8] Zpravo, Evsevije Cezarejski je napisao pismo Aleksandru, biskupu koji je ekskomunicirao Arija, i zahtevao od njega da ga vrati. Štaviše, Evsevije je sazvao sabor ranih 320-ih gde je okupio biskupe koji su oslobodili Arija i sastavili još jedno pismo u kome su pritiskali Aleksandra da ga ponovo postavi. Na kraju, Evsevije je svrgnut od strane Antiohijskog sabora malo pre Sabora u Nikeji jer je podržavao Arija. Istina je da je Evsevije potpisao Nikejsku veru 325. godine, ali su  istoričari to pripisali kompromisu a ne iznenadnoj promeni mišljenja. (Da je on odbio da potpiše tu odluku sabora, on bi izgubio svoj posao kao biskup cezarejski, izgubio bi i uticaj u debati kao i poziciju jednog od imperatorovih savetnika.) Dakle, Evsevije nije neki izraziti branilac trijadologije poput Atanazija već sasvim suprotno. Bilo mu je neprijatno zbog nikejske vere pa je čak napisao i pismo u Cezareji u kome ispravlja greške i objašnjava kako treba razumeti novu formulu. Njegova dobro poznata antinikejska pozicija verovatno je razlog zašto on danas nije poznat kao ,,Sveti Evsevije.“

Još jedan razlog zašto smatram da je teorija da je Nikejski sabor promenio Bibliju neubedljiva jeste taj da bi to dalo antinikejskoj stranki ubojito oružje u šezdeset godina koje su usledile. Koliko znam, oni koji podržavaju podređenost [9] nikada nisu optužili Nikejce [10] da su promenili tekst Svetog pisma, a to je optužba koju bi sigurno naglasili da su mogli. Štaviše, bitka je bila usredsređena na značenje Svetog pisma i argumente bazirane na razumu. Treće, čak iako je Nikejska sekta želela da promeni Sveto pismo, oni nisu posedovali mehanizam da to i ostvare. Kao što sam ranije to pomenuo, potrebna organizacija i hijerarhija jednostavno nije tada postojala da bi se to ostvarilo. Na kraju, Evsevije je citirao kratku verziju stiha 28:19 Matijinog jevanđelja nakon Nikeje takođe (pogledajte Hvalu Konstantina, stih 16:8 koja je napisana 336. godine).

Dakle, ako teorija zavere – ta da je ,,zli“ Evsevije iskrivio Sveto pismo kako bi ubacio trijadološku dogmu – neistinita, zašto je Evsevije toliko često citirao kraću verziju? Stari narodi nisu tražili svaki stih kada su hteli da ga napišu. Uobičajeno je bilo napamet učiti Svete spise i pisati na osnov sećanja. Drevni tekstovi nisu imali prostore između reči niti su imali poglavlja i paragrafe. Kao rezultat toga, trebalo bi dosta vremena da bi se nešto određeno tu pronašlo pa su autori citirali na osnovu sećanja i nisu pretraživali tekst zbog nečega za šta su prilično bili sigurni da znaju. Međutim, ponekad njihova sećanja su nekoliko pasusa sastavljali. Na ovu temu George Beasley Murray napisao je sledeće:

,,F.C. Conybeare je u često citiranom članku ispitao citate Evsevijinih tekstova i došao do zaključka da Evsevije nije poznavao dugi oblik teksta sve do Nikejskog sabora kada su ustanovili trijadološku doktrinu. ... Stvarna teškoća u vezi sa ovim gledištem leži u određivanju toga da li mi imamo pravo da govorimo o ,,Evsevijinom tumačenju“.

E. Riggenbach, u dugom odgovoru na Conybeareov članak, pokazao je da je Evsevije pokazao značajnu dozu slobode pri citiranju Matejinog teksta, kao što se to vidi u činjenici da se tekst javlja u nekoliko oblika, pa čak i u jednom istom radu; nakon Nikeje, Evsevije je citirao čin u kraćem i dužem obliku; dok (po viđenju Riggenbacha) u pismu koje je napisano Evseviju 325. godine, tokom Sabora u Nikeji, način na koji on citira uobičajenu formu teksta nalaže da je on sa njom bio upoznat već duže vreme" (George Raymond Beasley-Murray, Krštenje u Novom zavetu (Grand Rapids: Eerdmans 1973), str. 81).

Lako se može videti kako sećanje može da zameni delove jedne strofe drugom kada se prisećamo pesme. I meni se dešavalo ovo, dobar deo tekstualnih varijanti u jevanđeljima rezultat su toga što su se pisari prisetili dela iz drugog jevanđelja i ubacili ga tamo gde on prvobitno nije ni postojao. Ali, pošto je Evsevije često pogrešno citirao stih 28:19 Jevanđelja po Mateju, to ne znači da on nije znao punu verziju. Everett Ferguson ovde pruža pomoć:

,,Ispitivanje Evsevijevih citata gde je krštenje izostavljeno pokazuje da je ono u tom ontekstu nebitno (u svakom od slučajeva naglasak je na univerzalnosti Hristovog podučavanja u odnosu na prethodni religijski i građanski zakon), a razmatranje Evsevijevog metoda citiranja Svetog pisma (izbegavanje fraza koje je smatrao nebitnim i pripajanja fraza iz drugog pasusa koje je smatrao bitnim) oduzima svaku validnost kratkog teksta“ (Everett ferguson, Krštenje rane crkve (Grand Rapids: Eerdmans 2009), str. 134).

Dakle, možemo da se oslonimo na Evsevijinu tendenciju da citira kraću verziju nego na zaveru da su crkveni oci promenili tekst Svetog pisma. Kako bi se podržala ideja da je Sveto pismo promenjeno jer je jedan hrišćanin pogrešno citirao tekst vekovima kasnije, zahtevalo bi mnogo čvršću osnovu nego što mi imamo. Metodički posmatrano, ovo nikada ne bi uspelo. Da li naučnici treba da počnu da prečešljavaju dela ranih hrišćanskih autora i da ispravljaju rukopise na osnovu citata? Isto bi bilo kada bismo otišli u hrišćansku knjižaru i bacili sve Biblije a zatim sastavili ,,tačniji“ tekst na osnovu citata ranih hrišćanski autora!

Sukob sa Delima?

Još jedan razlog koji neki koriste kako bi bacili sumnju na stih 28:19 Jevanđelja po Mateju odnosi se na prakse koje se pominju u Delima apostola. Ukoliko je stih 28:19 precizan, onda je Isus zapovedio svojim sledbenicima da krste: ,,u ime Oca i Sina i Svetoga duha.“ Međutim, u Delima apostola u kojima se pominje krštenje, oni nikada ne pominju ovaj izraz. Evo nekih primera:

Dela 2:38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha.

Dela 8:16 Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.

Dela 10:47-48 ,,E da li može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha Svetog kao i mi?“ I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.

Dela 19:5-6  A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.

Navodno, ovi tekstovi se nepodudaraju sa Isusovom naredbom u stihu 28:19. Ali, da li postoji drugačiji način da se oni razumeju a da se ne menja ono što Biblija kaže? Ferguson pruža dve opcije koje su vredne razmatranja:

Fraze u Delima možda ne oslikavaju alternativne formule u sprovođenju krštenja ili alternativna shvatanja značenja tog čina. U nekim slučajevima opis u Delima može da znači da se krštenje vršilo na osnovu Isusovog priznanja da je Gospod ili Hrist (Dela 22:16), ili je možda u pitanju opšta karakterizacija kršenja koje se odnosi na Isusa a ne formula koja se izgovara na krštenju. Kasnije, tokom istorije, jedina formula koju izvršilac redovno izgovara uključuje trijadološko ime, ali kod Mateje i to ime može da se shvati kao deskriptivno a ne kao formula. Ukoliko u stihu 28:19 Jevanđelja po Mateju nije u pitanju formula, onda to i nije suprotnost ,,imenu Gospodnjem“ u Delima i kod Pavla (Ferguson 136).

Dakle, Ferguson nalaže da Dela opisuju šta se stvarno desilo, ,,oni su bili kršteni u ime Isusa” dok Matej opisuje koje su reči zapravo izgovorene: ,,kršteni u ime Oca, Sina i Svetoga duha“, ili da stih 28:19 Matejinog jevanđelja uopšte ne predstavlja formulu. Još jedna od mogućnosti koja se javlja jeste ta da Dela opisuju ispovest onog ko se krstio, dok nam Mateja govori ono što je onaj koji krsti rekao. Takođe može da bude da su u kontekstu Judejaca, hrišćani pokrštavali nove ljude u ime Gospoda Isusa jer su Jevreji i bogobojažljivi ljudi imali neadekvatno razumevanje Boga i Svetog duha. Međutim, onaj koji se kreće kroz razne nacije mora da objasni ko je Bog (Dela 17) a ko Sveti duh (Dela 19), kao što je to slučaj sa stihom 28:19. Poslednja ideja jeste ta da ,,ime“ u ovom stihu nije bukvalno, već agenda ili uzrok Oca, Sina i Svetog duha. Koliko god razrađujemo ovu naizgled kontradikciju, teškoća sa kojom se susrećemo ne mora da nas natera da promenimo Sveto pismo kako bismo ga bolje razumeli.

Sveto pismo -> Egzegeza -> Teologija

Sveto pismo je primarno; ono predstavlja osnovu. Mi ne menjamo ono što tekst kaže na osnovu naše egzegeze ili teologije već to prihvatamo kao početnu tačku. Upravo ovo jeste razlog zašto kritičari teksta [11] razvijaju objektivna pravila koja im pomažu da preciznije protumače značenja. Oni ne žele da im teološke pristrasnosti određuju izbore. Kako biste se bolje informisali o ovom procesu, pogledajte Metzegerovu kritiku grčkog Novog zaveta ili NET Studijsku Bibliju.[12] Danas imamo sreće jer živimo u vreme kada je Novi zavet preko 99% ustanovljen na osnovu otkrića koja su trajala vekovima, katalogizaciji i poređenjima.

Ovo me dovodi do drugog koraka – egzegeze. Ova reč u suštini znači objasniti značenje teksta. Ideja je u tome da se značenje zaključi na osnovu Svetog pisma a ne da se značenje nametne istom. Propovednici vrše egzegezu svake nedelje i tad opisuju šta tekst znači. U nadi da je stvarno značenje teksta i ono što mi mislimo da taj tekst znači isto, ali ne možemo da dozvolimo sebi da budemo previše sujetni i da mislimo da nikada ne možemo nešto pogrešno da razumemo.

Sada prelazimo na vrhunac našeg rada: teologiju. Teologija pojedinca ne zavisi od egzegeze jednog jedinog teksta već onoga što mnoge različite strofe zajedno govore. Ovo je najkompleksiniji nivo razumevanja ali je i najpodložniji greškama kod svih nas. Međutim, ukoliko sve držimo pod konac – Sveto pismo, egzegezu, teologiju – mi ćemo završiti preciznijom teologijom. Na primer, ukoliko umesto da pročitamo šta stih kaže i protumačimo ga unutar njegovog konteksta (egzegeza) mi ga protumačimo tako da se uklopi u našu teologiju, završićemo sa pogrešnom doktrinom. Kao dodatak tome, ja ne mogu da dozvolim svojoj teologiji da promeni tekst Svetog pisma. Samo zato što ja ne verujem da je Trojstvo istinito, to mi ne daje pravo da Bibliju lišim stiha poput 28:19 Jevanđelja po Mateju. Uraditi tako nešto bi bilo pogrešno.

 


[1] Modalisti (poznati i kao Savelijastvo) negiraju Trojstvo i podučavaju nas da je Jedan Bog sebe manifestovao u tri oblika tokom vremena. Danas, najveća grupa modalista jeste Ujedinjena pentekostalna crkva (UPC).

[2] Unitarijanci veruju da je samo Otac Bog.

[3] U Nikejskoj veri stoji: ,,Mi verujemo u jednoga Boga, Svemoćnog Oca, Stvaraoca svega vidljivog i nevidljivog. I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, začetog od Oca jedinog začetog; zapravo, od suštine Oca, on je Bog od Boga, Svetlost od Svetlosti, sam Bog od samoga Boga, začet, ne stvoren, iste supstance kao i Otac; koji je sve stvari u raju i na zemlji napravio; Koji je za nas ljude i naše spasenje sišao, postao inkarniran i načinjen čovekom; on je patio, a treći dan se ponovo uzdigao, otišao u raj; Odatle će doći da sudi živima i mrtvima. I u Svetoga Duha.”

[4] Papirus je rani oblik papira koji se pravio od trske.

[5] Centar za proučavanje novozavetnih rukopisa (www.csntm.org) putuje širom sveta i fotografiše stare novozavetne rukopise u visokoj rezoluciji. Međutim, institucije koje čuvaju veliki deo najranijih rukopisa su im zabranili da postave na internet.

[6] USB Grčki tekst predstavlja kritiku Novog zaveta sastavljenu od hiljada rukopisa. Kada se javi značajna varijacija, alternativni tekst se javlja na dnu strane.

[7] Tekstualna kritika Grčkog Novog zaveta uključuje kratke opise toga zašto je komitet izabrao koja tumačenja će da budu uključena u USB izdanje Grčkog Novog zaveta.

[8] Arijanac je neko ko se slagao sa Arijem Aleksandrijskim oko toga da Sin nije večan već da je došao u postojanje u nekom trenutku u prošlosti. Njihov slogan je ,,Postojalo je kad on nije”

[9] Oni koji veruju u podređenost veruju da je Otac veći od Sina.

[10] Nikejci su oni koji podržavaju Nikejsku veru. Oni veruju da je Sin jednak Ocu i da deli istu supsancu sa Njim.

[11] Kritičari teksta su muškarci i žene koji pregledaju rukopise kako bi sastavili najtačniji tekst. Oni nisu kritičari u smislu da kritikuju Bibliju već na kritički način analiziraju rukopise kako bi došli do ključnog izdanja koga zatim upotrebljavaju prevodioci kako bi Bibliju preveli na određeni jezik.

[12] NET Biblija je dostupna na bible.org potpuno besplatno.

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz