UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak II
 
Friday
2016-12-09
7:51 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak II »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Zeleo bih sada da kazem nesto o promeni nacina svetkovanja Subote od 2 Moj. 16, pa do Hristovog vremena. Subota je po Bibliji dan kada se ne radi. (v. 2 Moj. 35:2) Izraelci nisu smeli ni da potpaljuju vatru u dan Subotnji. (v. 2 Moj. 35:3) Takodje nisu smeli ni da napustaju svoje domove u taj dan. (v. 2 Moj. 16:29) A onda u daljem toku istorije Izraelskog naroda mi uocavamo da je Suboti dat status praznika. (v. 3 Moj. 23:1-3) Ako bi isli dalje kroz istoriju dosli bi do trenutka kada su Jevreji bili u Vavilonskom ropstvu. Tamo su organzovali prve Sinagoge u kojima su se okupljali u dan Subotnji na bogosluzenje, jer je njihov hram u Jerusalimu bio razoren. Dakle, okolnosti koje su se pojavljivale tokom vremena su diktirale formu bogosluzenja.
 

Ono sto mene stavlja u veliku dilemu po pitanju kojoj grupaciji od onih cetiri da se priklonim jesu sledeca dva stiha apostola Pavla: Kolosanima 2,16 ''Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;'' Kolosanima 2,17 ''Koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo je Hristovo.''Cija rec ima vecu tezinu, Pavlova ili Bozija iz Dekaloga? Ako na to odgovrimo: ''Pa naravno Bozija Rec iz Dekaloga'', opet nismo nidocega dosli, jer prirodno verujemo da je Pavle bio nadahnut od istog Boga koji je i napisao reci na kamenim plocama. Izlaz iz takve situacije mnoge denominacije vide jedino u shvatanju da je Sabat vazio samo za Jevreje i sve druge narode koji su prisli Jevrejima, a da u Novom Zavetu Sabat vise nije na snazi, ali kako su druge zapovesti iz Dekaloga i dalje vazece samo ta jedna, cetvrta nije? Zasto se medju 10 Bozijih kazivanja kako stoji u originalu na Hebrejskom, nasla jedna koja ima i moralni i ceremonijalni aspekt, jer smo videli da je apostol Pavle rekao da je ona sen Onoga sto je trebalo da dodje, ali kao sto rekoh ima i moralni aspekt kao bilo koja druga zapovest te vrste, jer je stavljena na kamenim plocama gde su sve druge zapovesti moralne. Slozicete se da je odvojiti 1/7 vremena za Boga moralni cin, jer On od nas to trazi. Stoga se postavlja pitanje sta je u instituciji Sabata simbolika ili kako kaze apostol Pavle ''sena'', a sta cini moralnu njenu vrednost. Kako te dve stvari jasno razgraniciti i pokazati da je jedna vrednost ostvarena, a druga je preostala i dalje za narod Boziji. Ja smatram kao i apostol Pavle da je Sabat ostvaren u Isusu Hristu. On je sada nas Sabat, Spokoj. To nije tesko razumeti, nego problem predstavlja druga dimenzija Sabata njegova moralna dimenzija. Mozda ce za razumevanje toga posluziti sledeci citat:
 

''Sedmica, ned(j)elja ili tjedan jedinica je za vreme duža od dana, a kraća od meseca. U većini modernih kalendara, uključujući gregorijanski kalendar, sedmica je period od sedam dana, kao i najduža konvencionalno korišćena jedinica za vreme koja sadrži fiksni broj dana. Iako nema direktne astronomske veze, u širokoj je upotrebi kao jedinica za vreme.

Sedmice (tjedni) formiraju nezavisan kalendar u kontinuitetu, koji ide paralelno sa raznim drugim kalendarima, što znači da isti datum ne pada svake godine na isti dan. Međutim, neki kalendari su tako dizajnirani da se određeni datum svake godine pojavljuje istog dana u sedmici. To se može uraditi tako da neki dani ne pripadaju ni jednoj sedmici: predloženi svetski kalendar ima 52 sedmice i 1 ili 2 dodatna dana godišnje, dok je francuski revolucionarni kalendar imao 36 "sedmica" od po 10 dana i 5 ili 6 dodatnih dana. Bivši islandski kalendar imao je godine od 52 ili 53 sedmice.''

Vikipedija
 

Na osnovu prilozenog citata nazire se da Sedmica odnosno Sabat ima dugu kalendarsku vrednost koja datira od davnina. Nju je Bog dao da regulise covekov ritam rada i odmora sto je sa Bozije strane veoma moralno. Sa druge strane i od coveka je moralno ako posvecuje 1/7 vremena Bogu. Prema tome, Sabat regulise jedan odnos izmedju Boga i coveka. Taj aspekt nije uklonjen Hristovom zrtvom na krastu i potreba za takvom regulacijom je i dalje neophodna. Medjutim, ostaje dilema koji sabat: tradicionalni, lunarni, vaskrsni Sabat (nedelja) ili mozda kako da kazem proizvoljni Sabat unutar sedmicnog ciklusa? Iskreno nemam konacno razumevanje, koji od ovih vidova svetkovanja Sabata treba upraznjavati, ali sam orijentisan ka tradicionalnom Sabatu. Stoga je mozda coveku najpametnije u takvoj situaciji da ostane pri svetkovanju tradicionalne Subote, dok se ne dodje do kriticne mase dokaza koji ce razresiti dilemu.

Jedno je sigurno da smisao Isusovog dolaska na ovaj svet nije bio da ukloni Bozije moralne principe. Ako je Sedmica jedan od Bozijih principa onda ona vazi i dalje. Samo ono sto je simbolika ili ceremonija se uklanja nakon ispunjenja svrhe zbog koje je uvedena.

Sada bih nesto rekao o Bozijem moralnom zakonu iz jednog drugog ugla gledanja. Ako je Bog stvorio Univerzum u kome ni jedno bice ne moze recimo da bude slucajno ili namerno usmrceno ili slagano, onda zapovest ''Ne ubij'' ili ''Ne svedoci lazno'', nema svrhe da postoji. Mi znamo na osnovu Biblije da je Boziji zakon bio na snazi i pre Sinaja, jer je postojao greh i u tom periodu. Dalje, mozemo reci da je Adamu fenomen smrti i u opste zla pio poznat i pre pada u greh. Pogledajmo sledece stihove: 1. Mojsijeva 2,9 ''I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lijepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.'' 1. Mojsijeva 2,17 ''Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.'' Ako je Isus rekao da je Subota stvorena, onda su i druge zapovesti Dekaloga takodje stvorene, tj. nisu od vecnosti kako to izvesna denominacija uci. Druga je stvar sto su te zapovesti proistekle iz karaktera Njegove prirode. Bog nema ni pocetka ni kraja, pa samim tim ni principi proistekli iz Njegovog karaktera nemaju ni pocetaka ni kraja, nego postoje odkad On postoji, tj. od vecnosti. Ako je Sedmicni princip, Boziji princip, a Sabat je utemeljen na njemu, onda se on ima drzati svetim u vek vekova. Dokaz za to pronalazim u sledecim stihovima Biblije:
4 ''Jer je negde za sedmi dan ovako rekao: »I počinu Bog u sedmi dan od svih svojih dela«. 5 A na ovom mestu opet: »Neće ući u moj mir«. 6 Ako, dakle, ostaje da neki uđu u taj mir, a oni koji su ranije čuli radosnu vest nisu ušli zbog neposlušnosti, 7 to opet određuje jedan dan, jedno »danas«, kad posle toliko vremena govori preko Davida, kao što je ranije rečeno: »Danas ako čujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca«. 8 Jer da ih je Isus Navin doveo do mira, ne bi Bog posle tih dana govorio o jednom drugom danu. 9 Znači, Božijem narodu preostaje subotni mir. 10 Ko, naime, uđe u njegov mir taj je počinuo od svojih dela - kao i Bog od svojih. 11 Potrudimo se, dakle, da uđemo u taj mir, da niko ne padne primerom iste neposlušnosti.''

Jevrejima poslanica 4:4-11

(Prevod Dr E. Carnic)

U upravo navedenim stihovima se na idirektan nacin ukazuje na to da Sabat nosi simboliku spokoja u Isusu Hristu, jer oni koji nisu prihvatili Isusa Hrista, nisu usli u mir sa Bogom. Prema tome, kada neko prihvati Evandjelje, Radosnu vest, on se oslobadja drzanja Sabata kako je to propisano u Tori, jer je tu simboliku ostvario Isus Hrist, medjutim ako to jos uvek nije ucinio onda je duzan da drzi Sabat onako kako je to navedeno u Starom zavetu sve dok se ne obrati i udje u mir sa Stvoriteljem. Institucija Sabata ocigledno ima dve dimenzije: moralnu i ceremonijalnu. Postavlja se pitanje da li oni koji su postali ucenici Hristovi treba da drze odredjeni dan, naime Subotu kao sto je to zahtevano od Jevreja u Starom Zavetu? Ja mislim da trebaju, jer moralna dimenzija cetvrte zapovesti nije bila predmet dolaska Isusa Hrista na ovaj svet. Ona je bila uvedena i pre Sinaja, ali ne kao dan za odmor nego kao jedno stvaralacko nacelo iz Velikog Bozijeg moralanog zakona ljubavi. Moze se slobodno reci da je Adam racunao vreme koristeci sedmicni princip, da li kontinuirani ili dikontinuirani sedmicni ciklus, mi to ne znamo, jer nam Biblija nije to eksplicitno otkrila, verovatno sa debelim razlogom, a Jevreji koji su bili duzni da tu istinu cuvaju za sebe i nas, nazalost nisu bili na visini zadatka tako da sada od njih imamo razlicite tradicije po tom pitanju. Razmisljao sam o tome da li bi za Boga bilo prihvatljivo da Jevreji svetkuju Lunarni Sabat po lunosolarnom kalendaru, a hriscani danasnju tradicionalnu Subotu ili cak Nedelju kao hriscanski Sabat po Gregorijanskom kalendaru, koje se vremenski ne poklapaju? Mozda je to prihvatljivo ako je moralna sustina cetvrte zapoveti u proizvoljno odredjenom sedmom danu bilo kog sistema racunanja vremena, a ne u fiksiranim datumima kada Lunarni Sabat uvek pada u mesecu po lunosalarnom kalendaru.

Zeleo bih da kazem nesto jos u vezi Sedmice sto sam zapazio citajuci 1 Moj. 1 i 2. Bog je prilikom stvaranja Zemlje blagoslovio tri ''stvari'': 1) Morski svet, 2) Muza i zenu ili da kazem bracni odnos, i 3) Sedmi dan. Neki kazu da je Gospod blagoslovivsi Dan Sedmi u stvari blagoslovio ljude koji ce svetkovati taj dan. To moze da se tako razume, medjutim Biblija ipak pravi diferenciju izmedju blagoslova upucenim pojedinim Entitetima od blagoslova koji su namenjeni nekom principu. Sveto Pismo jasno kaze da je Bog blagolovio deo vremena kada je u 1 Moj. izrekao blagoslov nad sedmim danom. Na osnovu nauke znamo da su masa, prostor i vreme jedno te isto. Dalje znamo da je ljudsko telo bazirano na ugljenikovom atomu koji ima 6 protona, 6 neutrona i 6 elektrona. 666. Ja verujem da je ljudsko telo u pocetku bilo izgradjeno na cestici koja je imala 777, ali zbog pobune (greha) doslo je do transformacije ljudskog tela na nizi nivo, tj. na 666. Taj nivo nije blagosloven i zato mi patimo.

Sedmi dan iz Postanja i Sabat iz Izlaska

Neprestano mi se namece pitanje da li se ta dva dana podudaraju? Odgovor na to bi imali samo u slucaju da su nam detalji biblijskog kalendara poznati. Kako to nije slucaj ostaje nam samo da verujemo da se poklapaju, jer nigde ama bas nigde u Bibliji se ne govori o tome da je sedmica u neprekinutom nizu brojana od stvaranja sveta. Na primer, procitajmo ovaj stih:  2. Mojsijeva 31,15 ''Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.'' Vidite, stih u opste ne kaze od kog dana da se broji? Da li od prvog dana meseca ili od drugog dana nakon mladine ili kontinuirano kako se predpostavlja da je sedmica i dosla do njih, o tome nema ni jedne reci. Kao da je ta vremenska jedinica njima bila oduvek poznata te nije bilo potrebno nista vise reci o njoj. Medjutim, Sveto Pismo kaze da oni nisu znali kada pada Sabat? Evo dokaza za to:

2. Mojsijeva 16,22

A u šesti dan nakupiše hljeba dvojinom, po dva gomora na svakoga; i dođoše sve starješine od zbora, i javiše Mojsiju.

2. Mojsijeva 16,23

A on im reče: ovo kaza Gospod: sjutra je subota, odmor svet Gospodu; što ćete peći, pecite, i što ćete kuhati, kuhajte danas; a što preteče, ostavite i čuvajte za sjutra.

Dakle, kada se pojavila mana po pustinji, to je bio prvi dan, a sestoga dana je Gospod proizveo vecu kolicinu mane tako da su Jevreji sakupili dvojinom. Neznajuci zasto 6 dana je bilo vise mane nego predhodnih 5 dana, dodjose da to jave Mojsiju, a on ima onda daje objasnjenje koje je primio od Boga da je to zato sto je ''sutra'' sedmi dan Subota i da toga dana mane nece biti. (v. 2 Moj. 16:26-29)

Zasto Biblija cuti o tako vaznoj vremenskoj jedinici kao sto je Sedmica. Ona se u pocetku samo navodi da je posvecena i blagoslovljena, a onda muk sve do Egzodusa? Doduse, kao sto sam vec ranije naveo Sedmica se navodi povremeno u tom periodu kao interval vremena ili kao broj necega, ali ne u vezi dana za bogosluzenje i odmora. Da li je ona uopste znak za vreme, kao sto su to nebeska tela Sunce, Mesec i Zvezde? Bice da je ona pripremljena za nesto sto je tek trebalo da dodje. Naime, da ponese izvesnu simboliku.
_________


Da li je Biblija kontradiktorna?

To pitanje muci mnoge koji se bave istrazivanjem Svetog Pisma. Ako jeste postavlja se pitanje da li u poruke takve knjige treba verovati? Medjutim, ako nije, a logika nam govori da jeste, sto cemo odmah zapaziti kada krenemo da citamo Evandjelja, onda je nase razumevanje Biblije skroz pogresno. Ja smatram da je pre svega samo pitanje pogresno. Naime, trebalo bi da glasi: ''Da li su prepisi i prevodi Svetoga Pisma kontradiktorni.'' Jer, kao sto je poznato mi ne raspolazemo sa autografima. Da bi citalac razumeo o cemu govorim procitajmo sledece stihove:

Matej 5,27 Čuli ste kako je kazano starima: ne čini preljube.
Matej 5,28 A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svojemu.
Matej 5,38 Čuli ste da je kazano: oko za oko, i zub za zub.
Matej 5,39 A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnome tvom obrazu, obrni mu i drugi;
Matej 5,40 I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.
Matej 5,41 I ako te potjera ko jedan sahat, idi s njime dva.
Matej 5,42 Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.
Matej 5,43 Čuli ste da je kazano: ljubi bližnjega svojega, i mrzi na neprijatelja svojega.
Matej 5,44 A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;
Matej 5,45 Da budete sinovi oca svojega koji je na nebesima; jer on zapovijeda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.
Matej 5,46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakovu platu imate? Ne čine li to i carinici?
Matej 5,47 I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?
Matej 5,48 Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski.
------------------
U gornjim stihovima vidimo da je Isus citirao Stari Zavet, pa cak i apokrifne spise ili mozda neko usmeno predanje, jer u 43 stihu On citira izvestan izvor koji ne nalazim medju starozavetnim knjigama. Da li se Hristos distancirao od onoga sto je napisano u Starom Zavetu, jer veli: ''a ja vam kazem''? Mozda ce se neko upitati ako je Isus jedno sa Ocem zasto nije rekao ovako: ''Culi ste kako sam rekao starima..., ali sada vam kazem...''. Jer, zapovesti iz Dekaloga koje je citirao je izgovorio Jahve, a Isus je rekao da su On i Otac jedno. Medjutim, treba imati u vidu da Isus to govori kao Sin coveciji koji pre utelovljenja Logosa nije postojao. Neki istrazivaci misle da se Isus suprotstavljao izvesnim gledistima iz Starog Zaveta i nastupao kao da to On nije ni rekao Izraelcima pre svoga dolaska na svet u ljudskom obliku. Hristos je potpuno prosirio opseg primene zapovesti jer je doslo vreme kada se od ljudi zahtevalo da postignu savrsenstvo. Radi toga je obrazlozio Boziji zakon u njegovoj punini. Ja sam sklon verovanju da je ovo drugo u pitanju. Mnoge denominacije uce da je Biblija bozansko - ljudsko delo, naime da su pisci bili verbalno nadahnuti, dok druge uce da nisu bili verbalno nadahnuti nego da je rec o organskom nadahnucu. Da su misli bile nadahnute. Ja, iskreno ne razumem potpuno ni jedno ni drugo glediste. Prvo ako su reci nadahnute, onda one ne bi smele da budu u protivrecnosti sa drugim recima. Ako su misli nadahnute, a recima se izrazavaju misli i u opste smisao necega o cemu se prica onda ni one ne bi smele da budu u kontradikciji sa drugim mislima u Svetom Pismu.
No postoji mogucnost da ljudske reci nisu sposobne da savrseno precizno prenesu bozanski nadahnute misli.


 

Sada je potrebno malo blize razmotriti Pavlove reci u Kol. 2:16. On u tom stihu upotrebljava izraz za subotu u mnozini i stoga neki kazu ''eto dokaza da je on tu mislio na ceremonijalne subote, a ne na sedmicnu''. Medjutim, oblik mnozine se pojavljuje i na drugim mestima u Novom Zavetu u znacenju sedmicne subote. Jedno takvo mesto je ovo: Matej 28,1 ''A po večeru subotnom na osvitak prvoga dana nedjelje dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob.'' Drugo, u navedenom stihu se Subota navodi zajedno sa Mladinom i Praznicima, a mi znamo i to da se na vise mesta u Starom Zavetu ona navodi u tandemu sa Mladinom. Procitajmo recimo Isaiju 66:23. Verujem da je apostol Pavle u tom stihu obuhvatio sve praznike Jevrejskog ceremonijalnog zakona, a on ne obuhvata i sedmicni Sabat premda subota nosi izvesnu simboliku koju je dobila u vreme izlaska Izraelaca iz Egipta.
 

 

Sama reč crkva je prevod grčke reči ekklêsia, koja je izvorno značila sabor ili okupljanje prvih hrišćana. U Bibliji se ta „zbornica" božjeg naroda označava pomoću dva termina – he ekklêsia i he synagogê. I dok su Jevreji u prvom veku svoju religijsku instituciju nazivali sinagogom, hrišćani, koji su uglavnom govorili grčki, upotrebljavali su reč „ekklesia". U Novom zavetu taj termin se koristi u nekoliko različitih značenja. On, s jedne strane, upućuje na grupu ljudi – bilo da je tu reč o celokupnoj hrišćanskoj zajednici u jednom gradu ili o vernicima što su se okupili u nekoj kući. S druge strane, u nekim novozavetnim spisima pojam crkve ima i univerzalni, generički smisao, pa se tu onda, pre svega, misli na crkvu svih hrišćana. U svakom slučaju, u rana hrišćanska vremena reč ekklêsia nikad nije označavala religijsku građevinu ili veroispovest, denominaciju, a to su dve najčešće savremene upotrebe te reči.[4]

Reč ekklesia, veoma poznata u antičkoj grčkoj književnosti, označava javno i u redovnim vremenskim razmacima sazivano sabranje građana jednog grada, s ciljem donošenja ozbiljnih odluka (npr. saziv skupštine koji srećemo u Solonovom zakoniku).[5] Suštinska razlika pojma ekklesia u hrišćanskoj upotrebi je teološka. Reč crkva prati pridev: „crkva Božija" ili „Hristova", koji izražava da je izvor pravednosti ne samo sabranje (crkva), već Hrist, odnosno Bog. Ovo donosi suštinsku promenu u grčki smisao crkve: od demokratskog se pretvara u teokratski. Konkretna forma crkve je bilo sabranje radi vršenja evharistije.[5]

Vikipedija


Nije slucajno sto su apostoli izabrali upravo rec ''eklesija'' da oznace svoju ''zbornicu''. Time su oni po meni hteli da predoce da njihovo okupljanje se desava u odredjeni dan. U koji?
Poruka je jasna: mi se okupljaju odredjenog dana u sedmici. U kojem? Vec u prvoj polovini II veka taj dan je bila Nedelja u zoru. Kog dana su se okuljali u vreme dok su ziveli apostoli? U subotnjem danu, jer nam je poznato na osnovu Svetoga Pisma da su na Sabatni dan posecivali Sinagoge da bi najpre Jevrejima propovedali evandjelje.

Ako bi se zajednica organizovala na gornjim principima, mislim da bi se postiglo jedinstvo koje je neophodno za uspesan zivot i duhovni rast svakog pojedinca u malim grupama. Naime, ako bi neka mala grupa/grupe imala veci uspeh i prosperitet od neke druge grupe/grupa tada bi one delovale kao magnet na clanove onih koje nisu tako uspesne ili su potpuno neuspesne i one bi stoga prelazile u te duhovno prosperitetne grupe. Taj prelaz bi isao mirnim putem. U nekim grupama bi se broj clanova smanjivao u drugima bi rastao do borjke 12, a ako bi bilo vise zainteresovanih, onda bi se formirala nova gripa identicnog naucavanja. Neke grupe bi se potpuno ''ugasile'', a druge bi nastajale.

Zelim ponovo da naglasim, jer osecam da ce tu biti nesporazuma, da pokret koji zelim da osnujem nije ekumena. PUT ce imati takt poput muzike. Unutar toga takta je dozvoljena sloboda, ali taj isti takt i ogranicava tj. odredjuje okvire verskog sadrzaja. Dakle ne radi se o objedinjavanju svih religija i svih ideologija i svih filozofija pod jednom ''kapom''. Ne. Pokret PUT zeli da sacuva cak i kontradiktornost Biblije kao nesto sveto, ako je to zaista kontradiktornost sto ce saznajni proces i toku vremena pokazati. Ne zaboravimo reci Isusa Hrista: Matej 12,36 A ja vam kažem da će za svaku praznu riječ koju reku ljudi dati odgovor u dan strašnoga suda.

Postovani citaoce, verski pokret PUT nije nova hriscanska crkva niti nova religija. On je oblik hriscanske zajednice koji odgovara vremenu u kojem mi sada zivimo. Njegov cilj je da udruzi ljude koji veruju u Isusa Hrista, bez obzira na njihova razlicita uverenja i verske interpretacije pojedinih stihova u Bibliji. PUT smatra da je proizvodnja dobrih ljudi po arsinima koje je zadao Hristos, najvazniji cilj koji treba postici. Kada ljudi svojom plemenitoscu i dobrotom posvedoce drugim ljudima izvan pokreta da je vredno slediti Isusa Hrista, onda ce svrha postojanja pokreta PUT biti ostvarena.

Pokret PUT ne smatra da u drugim zajednicama nema iskrenih dusa koje ce biti spasene. Mi smo za mir i saradnju sa svima. Clanovi PUTA bi trebali da budu voma tolerantni prema drugima u svom okruzenju. PUT ce ulagati maksimalne napore da pomogne drugim zajednica da dodju do vece svetlosti ukoliko one to zele.

 

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz