Friday
2022-01-21
5:01 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
ВИКА 3 »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 55

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

27) Посећујем две цркве: Србску Православну Цркву у којој сам као беба крштен. Којим данима то чиним? Највише суботом, па онда недељом и осталим данима. Прија ми када на литургији има пуно света, али сам запазио да тада ретко одлазим кући смирене душе. Зашто? Има младих лепих женских особа које долазе у хеланкама и минићима испод којих се оцртавају гаћице. И једне и друге је лепо видети. Али знате у чему је ту проблем? Када човек види лепу жена или девојку, а не може да је има, он се осећа ускраћеним. Није случајно Исус Христос рекао да жене не гледамо пожудно. То има дубок смисао. Наш Господ жели да нас заштити од душевне патње. Зато радије навраћам суботом или обичним данима када у храму има мало верника, јер тада могу боље да се сконцентришем на молитву. Јако је важно напустити храм са сређеним мислима. Срећан верник је онај који је добио љубав од Бога у виду жене, а несрећан је онај који се напалио гледајући пожудно жене и девојке, а ни једна није његова. Задобити моћ од Бога да човек не гледа на жене пожудно ма колико да су оне изазовне или лепе, је вероватно један од највећих дарова које човек може да добије од Творца. 

Баптистичка црква је друга коју посећујем. То је традиционална деноминација у САД као код нас у Србији православље. Признају сва темељна учења хришћанства осим што не користе иконе, свеће и не поштују култ светаца. Од празника незванично светкују Божић, Васкрс и Пентекост. А  Дан захвалности је њихов спецификум, тада се организује заједничи ручак. По правилу сваки њихов молитвени дом има и кухињу. Богослужења одржавају недељом. Она се састоје од певања духовних песама, проповеди, молитве и прикупљања добровољних прилога на крају. Настојим да будем тога дан присутан. Код њих такође одлазим и средом када имају проучавање Светог Писма. У СПЦ-у има поприлично мистицизма, а у Баптистичкој готово да га и нема.

Како с осећам обзиром да идем у две цркве? Као блудница која од својих швалера узима оно што њој треба. Један је за секс, други за цепање дрва, трећи за кошење траве и тако редом. Има нечег великог у ономе што стоји у Библији, а у вези је управо овога о чему пишем. Каже: ''Један Господ, једна вера, једно крштење.'' (в. Ефесцима 4:5) Али, ипак можда не треба да се тако осећам. Шта ако сам индоктриниран да ствари видим раздвојено, а заправо је то све једно пред Богом. Можда не би ваљало да се крстим више пута, јер би тиме изгубио духовно ''девичанство.'' Упрљао бих се са женама као што стоји у Откривељу 14:4. Ко су опогањени са женама? То су они који су били припадници разних цркава, такво тумачење је понуђено од стране Адвентистичке цркве. А наведени стих може и дословно да се схвати. Наиме, да су то они који су имали више од једне жене. Имам проблем, јер са првом црквом немам еухаристијско заједништво из разлога што не прихватам исповест свештенику, а то је услов да се узме причест. И са другом црквом ствар слично стоји. Вероватно да неки ишчекују да се код њих крстим, а пошто нисам крштен ни тамо не узимам причест. Биће да је најважнији однос човека према Богу, а однос према цркви у погледу ритуала је од секундарног значаја.

28) Сећам се дечака који се стидео свог оца и мајке. Посебно тате јер је овај био ћелав и изборан у лицу. Када је дечак одрастао, јадао се да му те ствари често долазе на ум и да их осећа као неки терет. Било му је жао, али прошлост се не може изменити. Она је била таква каква је била. Дечаци и девојчице, који ово можда читате, ако се стидите својих родитеља јер нису тако образовани и нису тако лепи као нечије друге тате и маме, знајте да њихове боре више вреде него палате краљева и лепоте принцеза овога света. Племенитост која се крије у тим измученим душама је вреднија од било чега на овом неморалном свету у коме зло важи као највећа врлина. Не стидите их се, него будите поносни на њих, то ће вам донети велике благослове од Бога и бићете срећни у души.

29) Када човек свеобухватно погледа религије овога света, немогуће је, а да не примети да оне имају много тога заједничког. Један део тога је од минорног значаја, као што су рецимо коришћење бројаница које имамо и у католицизму и у православљу и у исламу, а можда и у неким другим религијама. Но, постоји нешто од веће важности а такође је заједничко и за паганске религије, и за хришћанство, и за јудаизам. То је на пример, светковање ''шабата'' и обред крштења. Имамо рецимо религију вештица које своје празнике називају ''сабатима'', исто као што јевреји и адвентисти називају седми дан у недељи својим даном одмора и богослужења. Ту се могу извући по мени само два закључка. Један је да све религије имају заједничко порекло, те су се кроз историју развијале у разним правцима. Неке су отишле у тоталну декаденцију, друге су сачувале понешто од древне истине. Други закључак пак иде у правцу тога да је првобитна религија била монотеистична, па се онда деградирала у политеизам да би се у каснијем периоду историје неки од огранака поново вратили у монотеизам. Да је заправо тако и било сведоче новија истраживања у средишњој Африци међу Пигмејима из племена Бамбути, затим у Египту у вези фараона Ехнатона, а такође и истраживања у Саудијској Арабији која су показала да је монотеизам на том подручју постојао и пре појаве ислама. Свуда наилазимо на монотеизам у разним облицима који указује на постојање тежње да се човечанство врати на своје корене. Има научници који тврде да је и хиндуизам монотеистичка религија, јер се у њему верује да постоји само један Бог, а да су ови нижи богови само његове многобројне манифестације.

Ми живимо у 21 веку. Замислите да је Исус дошао међу Србе на дан Васкрса. Да ли би Он њима рекао: ''Па шта ви то радите, зашто фарбате јаја? Ко вам је рекао да то практикујете?'' Ја мислим да Он то не би рекао. Зашто тако мислим? У првом веку нове ере приликом тајне вечере Христос и Његови ученици су испијали чаше. Ко је и када увео да се испијају четири чаше приликом Пасхе? То нигде у Светом Писму не налазимо. Можда је то било у неким књигама које се у Библији помињу, али су или изгубљене или су сакривене. Додуше помиње се у Старом завету ''чаша Господња'', али директну инструкцију за испијање немамо. Имамо да се за Пасху једе јагње, бесквасни хлебови и горко зеље. Ако је пракса пијења вина за време Песаха уведена као традиција од стране израелских верских вођа, а не као заповест од Бога, то значи да је Исус прихватио тај њихов обичај као валидан и искористио га да уведе свој нови церемонијални обред. Пустио је да Његови ученици постепено развију религију чије је темење Он лично поставио, при томе није деспотски диктирао шта и како да раде него је све ишло спонтано кроз деловање Светог Духа током времена. Очигледно да Месија није био диктатор и тиранин него је дозволио да Његови ученици полако сазревају у духовном погледу. Ништа није хтео на силу да наметне. Ја сам све више уверен да тај процес уобличавања хришћанске вере још увек није завршен, он траје и дан данас, и одговара променама друштвеног система. Како се мењају друштвено - економске формације тако се изгледа мењају и облици религиозности. На пример, данас у свету имамо појаву екуменског покрета јер је на делу стварање Светске владе, те постојећи религијски облици више нису адекватни, па се зато траже нове форме. 
И у вези крштења има једна занимљивост. Постоји мишљење да је обред паганског порекла. Прочитајмо следећи цитат:
''Крштење у предхришћанским временима означава задовољење водених божанстава, приношењем људских жртви у воду. У Бијелом Пољу је још очувана изрека да Лим мора једну жртву годишње да однесе, да би било благостање. Отуда је и етимолошка веза бројних хидронима са речју смрт, итал. морто, мртво, као море (итал.маре), Морава, Морача, али и остала места за жртвоприношења као брдо Морија у Јерусалиму где се вршио помор жртава. Други назив су била и требишта, па отуда топоними Требиње у Херцеговини св. Саве, Македонији, Албанији...'' Википедија
Изгледа да је кроз читаву историју вере постојала пракса да се узимају елементи из других религија којима се онда давао другачији смисао. На пример, нешто слично се јавља и у случају обрезања, које се још пре Абрахама вршило у Египту. Кључно питање је да ли те процесе треба зауставити или су они пожељни да се врше и даље, јер православље и католичанство посебно сматрају да се тиме хришћанска вера богати и улепшава? Мислим да је то питање важно, јер треба одговорити шта у вери смемо да мењамо, а шта не смемо?

30) На синоћној скајп конференцији 19. 5. 2019 на којој нисам учествовао, јер сам из предострожности угасио комп пошто је напољу севало и грмело, али сам сутрадан одслушао уводно предавање уваженог Сведока које је извесни члан снимио. Занимљиво предавање, које зорно приказује како се мути вода да би се што више риба уловило. Не верујем да је предавач свестан тога, али пошто већ пословично преноси учење своје организације он нам несвесно открива принцип на који су све те доктрине створене. Тема је била: На који начин је Исус дошао? Напомена за читаоца: Сведоци сматрају да је Исус већ дошао 1914. зато је питање у прошлом глаголском времену. У доказивању да је Исус дошао у невидљивом облику навео је Откривење 1:7 које јасно говори да ће Га свако око видети. Међутим, наш предавач има објашњење које налази у Откривењу 1:1 где стоји да је та књига написана у симболима, то јест како је рекао: ''није мишљено у дословном смислу.'' То је истина, али није свака реч или реченица или одломак симболичан. Е то се не признаје ако није у складу са унапред задатом доктрином организације. На пример, ако у Откривењу наиђемо на речи: Бог, Исус, Месија, Земља, смрт, рај, болест, патња, то нису сумболи. Нама мора контекст да укаже да ли се ради о симболу или не. Јесте да је последња књига Светога Писма претежно написана у знацима, али то не значи да је свака реч употребљена у симболичном смислу. У даљем доказивању навео је 1 Кор. 15:50 где стоји да ''тело и крв'' не могу баштинити краљевство небеско, износећи једно чудно тумачење да физички човек не може у краљевство небеско да уђе. Испада да је Бог у старту створио човека који није за такво краљевство ни предвиђен. Пре ће бити да то значи следеће: човек самим рођењем не наслеђује царство небеско него је потребно да прође кроз процес освешћивања, то јест новорођења да би ушао у ту породицу. Тврди да Библија учи да се Исус враћа на веома сличан начин, а ми читамо у Делима апостолским где стоји да ће доћи на исти начин као што је и отишао. (в. Дел.1:11) Такође је дискутабилно и његово тумачење Еванђеља по Луки 17:20. Наиме, тамо пише да краљевство небеско не долази тако да се може видети. Па наравно, јер се оно остварује у људима и у свету у коме живе. Оно је као што Исус рече у нама. Затим је било говора о грчком термину ''парусија'' који је дефинисан као: повратак, пристизање, приспеће, долазак. Сведоци сматрају да су то неадекватни преводи. Цитиран је један речник који ту реч доноси као ''бити код'' или ''доћи и остати код'' или ''присутност.'' Тврди се да та реч не означава само пристизање из тачке ''А'' у тачку ''Б'', већ и каснију присутност у тачки ''Б.'' Шта то доказује? Просто да је тај грчки термин по свом значењу богатији од нашег термина ''долазак'' или ''присутност'' и ништа више од тога. Сведоци су одабрали онај део значења који одговара њиховом унапред створеном концепту о начину Христовог доласка. Потом је ту било позивања на Матеја 24:37-39. На мене то није оставило снажну аргументацију да је гледиште ''куле стражаре'' исправно. Било је постављено питање шта доказује да ''парусија'' није видљива за људске очи? Да јесте, каже предавач, зашто би Исус провео толико времена са ученицима и толико им говорио о различитим знаковима и детаљима који ће описивати тај временски период Исусове ''парусије.'' Међутим, јасно је да ти знаци које је Исус предочио својим ученицима имају функцију да укажу на скори Његов долазак. Најочитији знак Исусове присутности биће онда када Господ буде уништио сотону, устврдио је он наводећи 2 Сол. 2:8. Присутност Христова почиње од 1914 године и траје до дана данашњег по научавању Јеховиних сведока. Позивао се такође на Псалам 110:1,2,6; Исаија 11:1-10; 2 Сам.7:16; Лука 19:11-15; Отк.12:7-12.
Све у свему ради се о настојању једне секте да уклони из хришћанства жељу свих векова, а то је да видимо својим очима нашег Господа Исуса Христа.

31) Овај параграф посвећујем једној својој драгој пријатељици са фејзбука која се занима за верске ствари и уметност. Синоћ 24. 5. 2019. пре завршетка скајп конференције испричала нам је да је управо тога дана пролазила покрај католичке цркве испред које се налази распеће. Она је по родитељима католкиња, али од недавно посећује Скупштину Јеховиних сведока. Имајући свест о томе да су у питању две верске организације догматски веома супротстављене, застала је за тренутак загледавши се у кип који је приказивао Исуса распетог на крсту. Извесно је да су је преплавила одређена осећања која само она може да опише. Наиме, ако сам је добро разумео она је доживела у себи снажно питање у вези тога да ли је грех клањати се пред симболичким приказима светих личности? Да ли је таква пракса идолопоклонство или не? Таква питања су мучила многе током историје цркве, а муча и дан данас. Мислим да је Константин филозоф дао известан иако не потпун одговор на то питање. Одговор је дат у облику дијалога између младог Константина и патријарха Јована који је учио да се не поштују иконе. Ево овако дијалог гласи:

''Opet starac nastavi:

- Kako se, dakle, vi klanjate krstu bez natpisa, mada su postojali i drugi krstovi, a ikonu, ako nije napisano ime onoga koga ona predstavlja, ne poštujete?

Filosof odgovori:

- Svaki krst ima oblik sličan Hristovom krstu, dok ikone nemaju sve isti oblik. Starac, pak, reče:

- Budući da je rekao Bog Mojsiju: "Ne gradi sebi bilo kakva lika[42], zašto ih vi stvarate i klanjate im se?

Na ovo Filosof odgovori:

- Ako bi Bog kazao: "Ne gradi nikakva lika, ti bi bio u pravu, ali je kazao: ne bilo kakva, t. j. nedostojna. -

Starac na ovo nije mogao odgovoriti, i osramoćen, zaćuta.''
Извор: https://www.rastko.rs/bogoslovlje/sv-braca/zitije-cirilovo.html


Код решавања оваквих питања и проблема треба бити врло опрезан, јер човек лако може да буде заваран. Потребно је одвојити у мислима дело стварања слика од праксе клањања иконама. Једно је уметност, а друго је устоличење култа икона и реликвија. По мом разумевању Бог не забрањује уметност. Као доказ да је то тако имамо бројне примере у Старом Завету. Господ нема ништа ни против сликарства ни против кипарства. Он, не жели да се клањамо делима својих руку. Цркве могу да буду осликане, то не би требало да смета никоме, али ако се неко клања материјалним симболима, онда ту настаје идолопоклонство, а то је један од тешких грехова. Можда ће неко поставити питање да ли то важи за све слике? Чинимо ли грех ако се на пример клањамо пред иконом која приказује Бога или Исуса Христа? Бог је Дух - каже Свето Писмо. Према томе, никакав материјални симбол није устању да Њега адекватно престави. Дакле, не клањајмо се ничему осим Богу у Духу и Истини. Изговори неких који кажу: ''не клањамо се ми икони, него ономе кога та икона приказује'', отпадају. Зашто? Зато што вернику не требају материјалне ствари да би имао искуство са Богом, јер у том односу дух са Духом комуницира без икаквог материјалног посредника. Нема потребе ни за каквим материјалним помагалима. Да ли ћемо ми бити вредновани по томе колико смо пута пољубили крст, или се поклонили пред неком иконом, или се осенили знаком крста или колико смо свећа купили и запалили, или пак по томе колико смо као људи морални? На крају овог чланка још да размотрим питање крста као симбола хришћанства. Крст као религиозни знак је познат и коришћен од давнина, још пре хришћанства. Он представља у ствари човека са раширеним рукама. У време Исуса Христа коришћен је као оруђе за мучење и смакнуће. Рана хришћанска заједница није користила крст као свој симбол, већ знак рибе и круга, а крст је уведен касније од времена Константина Великога па на овамо. Крст, од тада представља симбол Христове патње. Када је Марко Поло путовао на исток и стигао у Кину, мудраци те земље су рекли да је хришћанство једина религија на свету која је од једног иструмента смрти начинила лепоту. Ако је то тако, а изгледа да заиста јесте, требамо ли ми да користимо тај симбол? Симболи имају нешто што речи не могу да постигну. Наиме, када видимо неки симбол, кроз главу нам у трену прођу многе мисли које ако би желели да их речима опишемо морали би дугачку беседу да одржимо. Одговорио бих да се симболи могу и требају користити али само у образовне сврхе. Многе цркве, а посебно такозване велике су свесне огромног утицаја који уметност и симболичко приказивање имају на већину људи. Када човек уђе у храм и запази да је свака брава уметничко дело, када погледа у под и мозајк који су мајсторски урађени и са највећом могућом педантношћу, неће ли помислити у себи: овде мора да је присутан сам Бог или у најмању руку његов Дух или божанско надахнуће? Да ли нас то неко вара користећи наша чула, јер Писмо каже да верник неће живети од гледања него од вере? (в. Jevrejima 10,38) Нажалост, често пута ми ту истину заборављамо не само када је у питању верски живот него и у свакодневном обичном животу, што нас удаљује од Бога који је извор живота и среће.

32) Како је тешко када човек не осећа радост живота, јер је тело изнурено и унакажено болешћу и старошћу, а притом је и тотално непризнат и несхваћен. Ко од људи зна калико он пати, а и кога је брига за то? Само ако Бог постоји, Он једини зна и нико више. Можемо ми да мислимо или да немислимо да је то казна Универзума, ништа нам то неће променити ситуацију. Наш став је небитан. Ми смо само пијуни у васељени? Често се на скајп конференцији на којој учествујем покрећу питања која се односе на веровање у тројичност Бога. Генерално, имам утисак да нисам схваћен, будући да сам присутнима више пута о томе говорио, заправо толико пута да сам самом себи постао досадан. Можда не знам добро да објасним или је разлог томе што се много и не упињем да другима наметнем своје разумевање. Упитан сам неки дан опет, а сада је 28. 5. 2019 од стране једног од њих: Милоше, како је Исус Бог, а обраћа се свом Оцу и назива га Богом? одговорио сам као из пушке: па зато што је Исус човек. (в.1 Tim. 2:5) Настао је известан тајац. Наставио сам да им објашњавам да је Бог постао човек. Но, за њих чини ми се да то не пије воду. Они изгледа не могу да разумеју да је хришћанство, као што је рекао Дански филозоф Серен Кјеркегор, парадоксална истина. По свему судећи не желе ни да виде у Писму постојање тога концепта. Мени је жао због тога, али могу ли ја никога да доведем до познања истине? Тај посао припада искључиво Богу. Желим да кажем да ја не бежим од могућности да је сама религија нечији овоземаљски или ванземаљски пројекат, илити једна грандиозна обмана, што је у ствари и скривени смисао тежње оних који настоје да Творца прикажу монистички, али морамо пити поштени и признати да се у Библијама које имамо по кућама налазе извесни концепти, међу којима је и тројичност Бога. Ја верујем у истинитост тога концепта. Како га пластично објаснити? Замислите жену која је истовремено и мајка, како би је ви могли описати једним изразом? Ја бих рекао ''женомајка.'' Слично томе су и теолози у каснијим вековима хришћанства описали Исуса, говорећи да је Он ''богочовек.'' Наравно, тај израз не налазимо у Писму као што не налазимо многе друге попут: тројство, религија, теологија, христологија, сотериологија, есхатологија и тако даље. Бог је желео да ступи у контакт са нама као човек и то је урадио. Прочитајмо следећи стих у више превода:
Filipljanima 2,7 Nego je sebe poništio uzevši obličje sluge, i postao je sličan ljudima, i vanjštinom je bio nađen kao čovjek.
(IŠ)
Filipljanima 2,7 nego sam sebe "oplijeni" uzevši lik sluge, postavši ljudima sličan; obličjem čovjeku nalik,
(JB)
Filipljanima 2,7 Već je sebe orobio, uzimajući stalež sluge, postajući sličan ljudima, i, priznat po svom liku za čovjeka;
(TD)
Filibljanima 2,7 Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovjek.
(DK)
Филибљанима 2,7 него је лишио самога себе, када је узео обличје слуге и постао сличан људима. И нашао се у лику као човек.
(Е.Ч.)
Неки теолози кажу да би грчку реч
''kenoó'' која се јавља у том стиху требало превести као ''испразнио се.'' Дакле, Исус се испразнио од својих божанских атрибута да би постао човек. То је омогућило непосредан контакт са нама, људским бићима. Међутим, Он је и даље имао право да се назива Богом због своје преегзистенције. Наравно, Он није нигде у Светом Писму рекао: ''Ја сам Бог'', што често они који заговарају доктрину да Исус није Створитељ, наводе као аргумент у прилог свог веровања. Ја сматрам да Христос то није рекао зато што још није било време да се то каже, јер Његова мисија још није била приведена крају. Она и дан данас траје, јер план спасења још није у потпуности остварен. Али, не треба сметнути са ума да су Јевреји добро разумели Исуса када им је Он указао на своје божанско порекло, што се види по томе како им је Христос одговорио у овим стиховима:
Jovan 10,32 Isus im odgovori: mnoga vam dobra djela javih od oca svojega; za koje od onijeh djela bacate kamenje na me?
Jovan 10,33 Odgovoriše mu Jevreji govoreći: za dobro djelo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovjek budući, gradiš se Bog.
Jovan 10,34 Isus im odgovori: ne stoji li napisano u zakonu vašemu: ja rekoh: bogovi ste?
Jovan 10,35 Ako one nazva bogovima kojima riječ Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;
Jovan 10,36 Kako vi govorite onome kojega otac posveti i posla na svijet: hulu na Boga govoriš, što rekoh: ja sam sin Božij?

Дакле, иако је постао човек, понизивши самога себе до саме смрти, Исус апсолутни има право да се назове Богом, због своје божанске преегзистенције. Запажам да многи људи то не виде, те упорно наводе стихове који Га описују као човека, пренебрегавајући друге стихове, који га описују као Бога. Погледајмо само неке од стихова:

Matej 28,18 I pristupivši Isus reče im govoreći: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.
Jovan 1,1 U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.
Otkrivenje 22,13 Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, prvi i pošljednji.

33) Данас, 31. 5. 2019 будим се нешто после 6 часова. Неколико мисли ми пролазе кроз главу, једна од њих је у вези јучерашње препирке преко скајпа четом. Још сам у кревету, и мислим се како неки људи могу да буду толико непоштени у проучавању Светога Писма? А помишљам и на то да они можда и нису непоштени него су безобразни те намерно провоцирају да би што више извукли знања из саговорника. Неко ми је једном рекао: ''што су они више нападали, ја сам више учио од њих.'' Има у тим речима истине. Постоји још једна могућност, а то је да имају ''копрену'' на очима, створену погрешним предубеђењима. Но да се вратимо на ствар. Радило се наиме о Матеју 5:43. Било je више нас, али нису сви били потпуно активни осим нас двоје, мене и још једне женске особе. Цео чет у ажурираном облику у вези тог питања овде ћу навести, па ви процените ко говори истину, а ко је заобилази? Полемичаре ћу означити словима латинског алфабета:

А: Dakle, zakon Mojsijev nikad nije ukinut nit je to ikom ikad na um dolazilo. Osim žrtava koje su bile sen Hristove žrtve. Kad Pavle kaže da nisu pod zakonom misli na zakon grehovni i osudu moralnog zakona, a ne na 10 zapovesti. One su večne. A čitaćemo u Otkrivenju o ženi bludnici i čistoj ženi nevesti. To su dve razlicite žene. Bludnica nikad nije bila nevesta.

B: A pre nego što je postala bludnica? Bila je čista kao suza.

A: Rođena je kao bludnica. Bludničila u kolevci.

B: Nema dokaza za tako nešto. Predanje kaže da je Petar osnovao zajednicu u Rimu.

A: Mozgićem kvarnim. Miloše šta ti je?

B: Jer ako je rođena takva onda ne snosi odgovornost, kužiš?

A: To je njen izbor OD POČETKA. Zato snosi.

B: Pa to ti kažem, ako je izbor, onda nije rođenjem.

A: Da te podsetim. Žena je simbol.

B: Jeste.

A: Pa onda nije bukvalno reč o bebi itd.

B: Pa nije. Imaš zajednicu koja je bila čista u početku, a onda se iskvarila tokom istorije.

A: Ne. Ako i jeste to nije bludnica, vec žena u pustinji koju bludnica goni. Uostalom čitaćemo u Otk. koje T. neće da čita.

B: Ja mislim da su sve vremenom postale bludnice. Majka bludnica i njezine kćeri. Nadam se da SKLVI neće imati takvu sudbinu.

A: Nema šanse.

A: Mi se ni oko toga ne bi složili. Da bludničimo.

C: A.15 Zato i ja, otkako sam čuo za vašu vjeru u Gospodina Isusa koja se vidi u vašem ophođenju sa svima svetima,

Gdje vidiš tu Mojsijev zakon??? Da li se vjera vidi kroz zakon ili ophodenje prema drugom?? A. da si sinoc došla rasturio bih te. Dokazao bih ti da briješ, da si ljubavnica Mojsijeva kao i Z.

A: C. ophođenje ti je zakon. Da li se ophodiš zakonito ili bezakonito? Sta je tebi ... jehovisti ti isprali mozak. Džabe si izašao ako je u tebi ostalo njihovo otrovno vino. Onda idi i jedi, pij i igraj golf s njima.

B: Zakon slobode.

A: Uživaj bar u ovom životu, jer onaj ne čeka bezakonike. Zakon nas oslobađa. Naravno, bez njega smo robovi grehu.

B:  Jakov 1,25    Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac djela, onaj će biti blažen u djelu svojemu.
Jakov 2,12    Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni;

A: Neko reče, duhovnom čoveku ne pada na pamet da se osveti ako mu siluju ženu, zapale auto... veću glupost nisam čula. Pa tvorac dela tj. zakona. Vi ljudi stvarno uključite mozak. Ne može ni pleme najmanje bez zakona, a može Božje carstvo. Bez zakona nema ništa. Sve je srušeno. Ruševine za ples demona.

B: Da li je pre Isusa bio Zakon slobode?

A: Naravno uvek. Znači zato postoje ove grupe. Da se ljudima ispira mozak.

B: A kako onda u Mateju 5 Isus kaže: ''Čuli ste kako je kazano... ali ja vam kažem.''

A: Pa jel on poništio ili još ojačao ono što je dato starima. Jel moguće M. da si tako izvrnuo mozak?

B: Ojačao.

A: Čudim se stvarno. Da ojačao, potvrdio, utvrdio, uzdigao, šta god hoćeš. Samo ne ukinuo nikako i nikad.

B: Meni se čini da je Hristos doneo nešto više i novo. Ne tvrdim da je ukinuo.

A: Ništa novo ako staro važi. Znači oplemenjeno STARO. A rekao si da važi tj. da nije ukinuto.

B: Ali A. On kaže ''novu vam zapovest dajem.'' Kako to tumačiš?

A: Znači nema više stare. Nova je za tradiciju, a ne dekalog.

A: Jer u Bibliji nije stajalo da mrze neprijatelje, nego u tradiciji.

B: Želim da čujem prvo tebe. Ne znam kako to da razumem.

A: A to novo nije novo nego staro. Tora i ono ljubi Boga i bližnjeg kao sebe. Iz SZ. Važno kako da znaš da izmanipulišeš da bi bilo lakse proći... ali uzak je put. Kad je rekao novu zapovest jel pominjao neku od deset zapovesti ili Mojsija? Ne nego njihovu tradiciju koju su ljudi pisali.

B: A tako.

A: Uvek je govorio protiv tih pogrešnih uverenja, nikad protiv Božjeg zakona i Tore.

B: Ali ima ono zub za zub.To piše u Tori.

B: Možda neko zna da li ima i u vezi neprijatelja da ih treba mrzeti?

A: Nema.

B: Šta kažu drugi?

A: A i da ima možda je Mojsije malo cugnuo.

A: Zoveš upomoć da ti drže ruke ... Kad su Mojsiju držali mogu i tebi.

B: A. navedi stih u Starom Zavetu gde se govori o tome da treba mrzeti neprijatelja.

 

A: Nou, nema.

B: Molim stih ako ga ima.

A: Obrisali su ga možda u nekom veku. Ali sigurno ga ima iako ga nema.

B: Pa bilo je knjiga koje nisu više u kanonu.

A: I da ga nema može se napraviti ... Pa naravno... eto resenja.

B: Neke su izgubljene, a neke sakrivene, a neke izbačene.

A: Kad se hoće sve se može. Ali mi uvažavamo ovo što uvažavamo jel? Tako da sve ne moš na to izvlačiti.

B: Prevod DK u fus noti navodi 3 Moj. 19:18.

A: A tamo piše?

D: Matej 5:27,28 - Čuli ste da je bilo rečeno: ‘Ne učini preljub!’ A ja vam kažem: Svatko tko požudno gleda neku ženu već je u srcu svojemu počinio preljub s njom.

Ovo je samo jedan primjer u kojem se vidi "Kristov zakon", i postavljanje nacela (temeljna istina) nasuprot zakona (pravila).

Jehova je znao da su Izraelci u cijelini tjelesni te im je dao zakone kroz skup pravila (kao maloj djeci) i na taj nacin ih zastitio...ona osoba koja bi napravila preljub kao posljedicu bi zavrijedila kaznu...zato ih je to pravilo štitilo i oni su ga u velikom dijelu slušali.

No, Isus donosi načelo u vezi preljuba, temeljnu istinu da je brak svet, i objašnjava da osoba treba biti zrela tako da shvati da začetak grijeha lezi u mislima i srcu...oni koji počnu na taj način sagledavati preljub postupaju po duhu a ne po tijelu...i to je Kristov zakon temeljen na ljubavi i postupanju po duhu.

Ovo je samo jedan primjer...zato je Krist ukinuo zakon kao skup pravila i postavio načela kao temeljne istine...i po tome se vidi tko je zrel i nezrel i duhovan ili tijelesan...

Rimljanima 7:6 - A sada smo oslobođeni Zakona, jer smo umrli onome što nas je sputavalo, da budemo robovi na novi način, po duhu, a ne na stari način, po pisanom zakonu.

B: Isus citira Stari zavet gde se to nalazi?

A: Nije nasuprot u krivu si. Alen je napisao nasuprot ... dakle, da se Hristov zakon suprotstavlja Božjem, sto je glupost. Netačno. No. Njet. Laz. Krivooo.

B: Alene, nemoj da razvodnjavaš temu. Odgovori ako znaš.

A: Ček da pita one što se zaključavaju s čistačicama sisatim naočigled H.

B: Jadan H.

A: Nije to bilo odvratno Z. nego sto nisu i njega pustili.

E. Ne znam ni koji bih stav zauzeo po tom pitanju, ali imam osjećaj da ne moram držati subotu.

B: Matej 5,43    Čuli ste da je kazano: ljubi bližnjega svojega, i mrzi na neprijatelja svojega.

A: Ko te pita za osecaj.

B: Gde to piše u Starom Zavetu, molim stih?

E: Mislim da nema.

B: To: ''mrzi na neprijatelja svojega.''

A: Pa nema. To Bog nikad ne bi ni rekao.

B: Pa ko je onda to rekao?

A: Fariseji. Talmud.

B: Zašto bi Isus citirao nekoga ko nije imao autoritet.

A: Tradicija. Imalo je za njih.

B: On je takođe citirao neke od zapovesti za koje znamo da se tamo nalaze u Tori. Znači neko je to rekao, ko je imao pravo da to kaže, ali Isus ima veći autoritet.

A: Ali nikad nije rekao da je nova u vezi s njima. Nego još ojačana. Produbljena. Princip je jasan. Ovo je trebalo ciniti A ONO NE OSTAVLJATI.

B: Nije, nego kada je naveo da treba da se ljubimo, onda je rekao.

E: Znam da u SZ negdje pise 'nemoj imati mrznju u srcu', tako da taj zakon takodje zahtjeva reformu karaktera i to potpunu..

B: Da, D. Ali, potraži u vezi mržnje.

A: Što je On jasno rekao. Svakako, Isus nema veći autoritet od Boga. I sve su zapovesti u Bibliji Božje samo date preko različitih ljudi. Mojsija, Isusa. Tako da je i to manipulacija Mojsijevim zakonom. To je Božji zakon dat preko Mojsija kao što je dat upotpunjen preko Hrista. Jedan zakon, jedan Bog. Svi ljudi se spasavaju na isti način od Adama, zakon za sve ljude ima istu funkciju i nije imao jednu za Jevreje drugu za nekog drugog. To su gluposti i to odvratne, gnusne, teske gluposti.

E: "Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem; slobodno iskaraj bližnjega svojega, i nemoj trpjeti grijeha na njemu.
Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega; nego ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga; ja sam Gospod" (3 Moj 19;18)"Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti; platiću ovom čoveku po delu njegovom." "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22; 24,29.17;)

A: Svi su ljudi jednaki pred Bogom i svi su braća.
https://youtu.be/g5ddFTAHfi4

B: Da.

E: Eno ti gore ono M.

B: Znam D. ali gde kaze mrzite neprijatelje.Tu se govori o bližnjima samo.

A: Znači Bog se i SZ slaže sa Hristovom NOVOM zapovešću. Za koga je ona nova onda? Govori se o ljubavi prema bližnjima isto kao Hrist što je govorio. Što ste nepošteni?

B: Da, ali ko je rekao Jevrejima da mrze neprijatelje i kada i gde?

A: Znaci Hristova nova je zapravo Božja stara zapovest.

B: Da, ali istumačena najvišim autoritetom.

A: U spisima tradicionalnim i usmenoj tradiciji. Verovatno.

B: Ko je dao prethodno tumačenje, i kada? Daj referencu. Ako je u Talmudu, daj.

B: Evo našao sam kako sajt SVETOSAVLJE tumači:

43-44. Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega.[27] A Ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje.

Ovde je Gospod došao do vrhunca vrlina, jer šta je veće od ljubavi prema neprijateljima? To nije nemoguće postići. Mojsej i Pavle ljubili su više od sebe samih Jevreje koji su besnili protiv njih, a i svi svetitelji imali su ljubavi prema svojim neprijateljima.

Blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijeđaju i gone.

Njih treba da smatramo svojim dobročiniteljima, jer svaki koji nas progoni i kuša, olakšava nam kaznu koja nas čeka zbog naših grehova. Osim toga, Bog će nam zato dati veliku nagradu. Zato poslušaj šta kaže:

Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd na pravedne i nepravedne:

Vidiš li koliko ti blago donosi onaj koji te mrzi i zlostavlja, samo ako hoćeš da pretrpiš? Pod „daždom“ i „suncem“ razumi znanje i učenje, jer Bog sve prosvetljuje i uči.

Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li tako i carinici?

Zadrhtimo od straha, jer nismo slični čak ni carinicima,[28] pošto mrzimo i one koji nas ljube.

47-48. I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci? Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski. [29]

Onaj koji jedne ljubi kao prijatelje, a druge mrzi, nije savršen. Savršenstvo je ljubiti sve ljude (jednako)
Fus nota 27. 3.Mojs. 19:18; 5.Mojs. 23:6Eto oni su dali. 5. Mojsijeva 23,6    Ne traži mira njihova ni dobra njihova nigda za svoga vijeka.
5. Mojsijeva 23,7    Nemoj se gaditi na Idumejca, jer ti je brat; nemoj se gaditi na Misirca, jer si bio došljak u zemlji njegovoj.
5. Mojsijeva 23,8    Sinovi koji se rode od njih u trećem koljenu neka dolaze u sabor Gospodnji.

A: Pa govori o Božjem zakonu koji kaže da ljubimo neprijatelje kako u Starom tako i u Novom zavetu.

B: Dakle, Isus nije citirao nego je parafrazirao te stihove.

A: Ne. On se osvrnuo na nebiblijska uverenja koja su ljudi tad imali.

B: U Starom su trebali da mrze neprijatelje, u Novom da vole.

A: Šta da parafrazira kad ti stihovi ne govore da mrziš neprijatelja već suprotno.

B: Pročitaj one stihove.

A: Pa jel piše da ne pristaješ na puteve neznabožaca, ali i da ih ne mržis i da ih se ne gadiš.

B: 5. Mojsijeva 23,6    Ne traži mira njihova ni dobra njihova nigda za svoga vijeka.

A: To znači da ne tražiš da ti bude kao njima makar mislio da im je lepo, da imaju mir i blagostanje ... Ali dalje opet opominje da ga ne mržis i ne gadiš ga se.Ti si bar bio bistar čovek. Šta ti se dešava?

B: Eto pročitaj početak 23 glave 5 Moj. do 6 stiha.

A: Na više mesta kaže ne traži mira bezbožnika i bezakonika u smislu da kažes biću i ja kao on jer on ima mir i lepo živi.

B: Ne, to govori za Idumejce. Bog je napravio razliku između pojedinih naroda. Neki su bili zli prema Jevrejima, a neki nisu.

A: Svi koji nisu imali Boga i živeli po zakonu živeli su u nečistotama. Normalno. Kako drukcije. Ali i za njih kaže da mogu doći Njemu ako hoce.

B: Ček malo Gocika, da vidim druge prevode.
Ponovljeni zakon 23,7  Nikad ne promiči njihovo blagostanje i njihovo dobro u sve dane svoje dovijeka. (JB)
Jel tu malo jasnije prevedeno?

A: Sećas se kad kaže na drugim mestima nemoj zavideti bezakoniku i poželeti da si kao oni, jer to se čini da dobro žive. Ne nego nejasnije. Šta znači promicati nečije blagostanje?

B: Evo Tomislav Dretar još jasnije prevodi, mislim:

Deuteronom 23,7    Nikad ti nećeš tražiti njihovo blagostanje ni njihovu sreću, dokle god budeš u životu.

A: Jasno je. Ne želi njihov mir i njihovo blagostanje jer nisu Moji. To je poenta. A ne mrzi ih.

B: Možda ne razumem pravilno, šta drugi misle?

A: Pa jel sam u pravu? Ne traži njihovo blagostanje i ne živi kao oni.

B: Pitaj ove iz Hrvatske.

A: Da, ne razumeš pravilno. Lepo ti reče taj prevod a ti sad tražis podršku za svoje pogrešno razumevanje.

B: promicati=promovisati

A: Sad ti siluješ Pismo da bi iz pedesete ruke dokazao neku svoju tvrdnju a to je da je Hrist davao NOVE zapovesti NASUPROT Božjim. To je laz.

B: Kaže: NE PROMICATI.


A: Pa da a poslednji prevod tačno kaže ne traži njihovo blagostanje. Pa ne promoviši neznabožački život kao blagosloven. Ili ne pristaj u neznavozački život radi njihovih blagostanja.

B: Gocika, idem da malo opružim noge.

A: Možda ti dođe iz noge u glavu.

B: Lep pozdrav

A: Mora da si se zaljubio u neku zakonoborku pa si izvrnuo pameću.

B: Ma nisam G veruj mi, kontekst na takav zaključak upućuje.

A: Ti si jos uporan. Nisi u pravu i priznaj to. Kontekst ne poziva na mržnju prema njima, naprotiv.

B: Eto, pročitaj pažljivo celu 23 glavu.

A: Ja tebi da verujem a vidim šta pise. No comment

B: Ok, idem stvarno malo da odmorim pa u šetnju.

A: Ti to guraš iako vidiš da nisi u pravu, jer se nadaš da ćes naići na odobravanje onih koji zastupaju te stavove, i da će ti zahvaliti za još jedan pronađeni dokaz u prilog njihovoj tvrdnji. Upravo si izabrao ljude, a ne Boga. Cestitam ti. Idi

B: Grešiš.

A: Grešiš ti. Čak i da piše kako je pogrešno prevedeno kod jeh. Nemoj doprinositi njihovom miru to opet ne znači mrzi neprijatelja.

A: B. bravo za zvaku. Ekstra film. Ja sam ga još davno gledala. Malo zbog Rivsa malo što je odlican. Vidi Miloš tvrdi da je u SZ našao stih gde Big poziva da se mrze neprijatelji, a ja tvrdim da takvog stiha nema i da je Bog u SZ, naprotiv, pozivao da se ljubi bližnji pa i neprijatelj. Pritom Miloš pogrešno tumači stihove iz 5 Moj. Što možes gore videti. Bezbožnik je isto što i bezakonik. Ajde K., daj reci. B. koju bolest imas?

B: Ne tvrdim to ja, nego Isus kaže u Mateju 5 da su Jevrejima tako govorili njihovi autoriteti, da vole svoje bližnje a da mrze neprijatelje. Pri tome je navodio nekoliko zapovesti iz Dekaloga i nekoliko iz krivičnog zakonika. Evo i prevoda NS koji isto tako prevodi kao i ostali koje sam naveo:

„Онај ко је осакаћен+ тако што су му семеници згњечени+ или му је уд одсечен, не може бити део Јеховиног збора. 2 „Ни незаконити+ син не може бити део Јеховиног збора. Ни до десетог колена нико његов не може бити део Јеховиног збора. 3 „Ни Амонац ни Моавац не могу бити део Јеховиног збора.+ Ни до десетог колена нико њихов не може бити део Јеховиног збора довека, 4 зато што вам нису дошли у помоћ+ с хлебом и водом кад сте били на путу после изласка из Египта,+ и зато што су против тебе унајмили Валама, Веоровог сина, из Феторе у Месопотамији,* да те прокуне.+ 5 Али Јехова, твој Бог, није хтео да послуша Валама,+ него ти је Јехова, твој Бог, променио проклетство у благослов,+ јер те Јехова, твој Бог, воли.+ 6 Свих дана свог живота никада немој доприносити њиховом миру ни њиховом благостању.+

C:
''Ophodenje je zakon.'' Kristov ili Mojsijev?

B: 6 Свих дана свог живота никада немој доприносити њиховом миру ни њиховом благостању.+

Evo ovaj 6 stih dokazuje da je Isus bio upravu kada je naveo ono iz Mateja 5. Taj stih su naveli ljudi sa sajta ''svetosavlje.'' To sam našao, a ako neko zna još koji stih koji vuče u tom pravcu, neka ovde stavi. Hristos je veći od Mojsija, stoga za nas hrišćane važi Hristov zakon.

A: Ajde Miloše prošetaj. Sramota. K. ophođenje je zakon, da Tora.

B: Pa sad sam se vratio iz grada.

A: Idi opet.

B: To ti je jak argument.

A: Ti se moš povalit argumentima. Fuj.

B: Šta je s tobom G?

A: Ja se pitam šta je s tobom?

B: Uvek smo se lepo sporazumevali a gle sad.

A: Da gle sad. Kosta daj vidi molim te sta piše u 5 Moj. 23,6. Nema Hristovog i Mojsijevog zakona. Samo Bozji.

B: 1. Korincanima 9,21    Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nijesam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovu, da pridobijem one koji su bez zakona.

Hristov zakon je Božiji zakon.

A: I Mojsijev isto.

B: Pa da. Eto složili smo se, ne diraj više ništa.

A: Strašno smo se složili.

C: Loooool Goca. Koja glupost. Ajde ovako Goca: nađi grupu koja brije na Mojsija, jer ova grupa očito nije za tebe. Ja više ne želim slušat o sabatu i zakonu Mojsijevom. Nađi neke adventiste koji to vole, njima se pridruži.


A: Ako vi ovde brijete šta ste brice. Ne pita ovde niko nikog ko šta voli. Valjda je cilj pošteno proučavanje. Ko traži ono sto voli nek izvoli. Ja brijem jos više na Hristov zakon tj. Božji koji je dat preko Mojsija i Hrista. Tako da sam na pravom mestu. Možda ti nisi.

A: A što si ti zaljubljen i ljubomoran nisam ti ja kriva.

Написао
Милош Попадић

Calendar
«  January 2022  »
SuMoTuWeThFrSa
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2022
    Free website builderuCoz