Sunday
2022-11-27
5:16 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Вика 3 »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 58

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Вика 3

1) Недавно сам срео једну пријатељицу после 12 година. Како смо се упознали? Она је била ''окачила'' један свој текст на интернету коме је дала наслов ''десет година са адвентистима'', а ја сурфујући по Нету наиђох на поменути рад те се заинтересовах јер сам и ја у својим студентским данима одлазио у Хришћанску адвентистичку цркву као и она, али не у истом граду. И пошто је оставила своју адресу на крају тог чланка одлучих да јој се јавим и тако је почело наше дописивање путем имејла, а касније смо се и преко скајпа неколико пута чули. Сада 2019 поново се сусрећемо на једној скајп групи којој сам дао назив СКЛВИ. Њени ставови по питању вере се нису ни мало променили што ме је веома зачудило, јер се и камен мења протоком времена, а она остаде иста, онако јака, елоквентна, интелигентна и упорна. Једину промену од значаја коју сам код ње приметио је та да се пожалила како је због вере у Бога изгубила све у животу. Шта се дешава ако човек следи Бога, да ли су увек такве последице као код те моје пријатељице или је то индивидуално, то јест како код кога? Да ли је бити верник рискантно или је то још једна лепа забава? Сретао сам вернике и уживо и преко фејса који су успели у животу на свим пољима управо фурајући неки верски фазон. Као пример, пала ми је на памет једна госпођа родом из Србије која сада живи у Калифорнији, и када сам јој предложио да би требала да се врати кући, планула је на мене као лавица. Рече да то не долази у обзир, да говорим као њена стара мајка и томе слично. Који је прави мотив вере у Бога и у опште одлажења у неку цркву? Зар је могуће да само они који глуме верујућег човека успевају, а да они који искрено трагају за истином остају сами без игде икога на овоме свету? Покушавам да на сва ова питања нађем одговор преиспитујући своје властите побуде у погледу вере и одлажења у Заједницу. Нашао сам да је главни покретач то што је Бог човека начинио да буде друштвено биће. Ја, иако не подносим институционалност јер она лимитира човека, неда му да се размахне, ипак одлазим у извесну заједницу да би задовољио ту своју Богом дату димензију. Јер, шта је алтернатива томе? Социјална смрт.

2) Одакле ми стиже инспирација? Да ли је то из некаквог морфичког поља према теорији биолога Руперта Шелдреика или је она иницирана сусретима са другим људима? Шта је морфичко поље? Да ли је то у ствари Бог од кога нам стижу све информације и сва знања? Нисам продро у ту тајну, али моје непосредно искуство говори ми да Неко преко других центара свести који су у људима врши пребацивање знања или покретање одређених радњи који доводе по већих спознаја. Потребна је изгледа критична маса да би се тај феномен догодио. Врло често се дешава да ми недостаје надахнуће па и сама жеља да се било чиме бавим, као да ми нека сила привремено одузима задовољство, усхићење које осећам када истражујем неку тајну природе. А онда се оно опет враћа са новом снагом и лепотом. Очито да и у тим појавама влада закон пуњења и пражњења као на пример у сексу, наиме, наш оргазам је тренутна сензација, после чега смо неко време испражњени. Да ли је тај губитак енергије трајан или је она отишла неком другом  да би се опет вратила али од неке друге особе и тако у круг циклично?

3)  Дужан сам да дам коначно објашњење настанка акронима СКЛВИ. Како сам до њега дошао? Идеју за такав назив верске групе са скајпа дала ми је једна особа која је ју тјуберима веома позната, наиме ради се о једном проповеднику са Дрине из Србије који својим верским презентацијама оставља на мене утисак религиозног циркузанера. Она је својом изјавом да су неки од нас који пишемо по верским групама на фејсу ''пси луталице'', на неки начин иницирала да створим назив ''Скајп конференција луталица које воле истину.'' Јер, када сам то прочитао у његовом посту синули су ми неки од стихова из Писма као што су ови:

 

Lutam kao ovca izgubljena. Potraži slugu svoga, jer nisam zaboravio zapovesti (micva) tvoje.
Psalam 119:176

Luka 15,6 I došavši kući sazove prijatelje i susjede govoreći im: radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.
(DK)

Matej 10,39 Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
(DK)

Izaija 53,6 Poput ovaca svi smo lutali i svaki svojim putem je hodio. A Jahve je svalio na nj bezakonje nas sviju.
(JB)

Осим тога у самом акрониму СКЛВИ се крија и игра речи, јер имамо ЕсКаЕЛВеИ. Дакле, као што се види у њему се налази хебрејска реч ''ЕЛ'', што је веома заниљиво, јер она значи ''моћан'' и може да се односи на Бога, богове, људе... Познато је да многа Јеврејска имена садрже у себи ту реч. Ипак, једна особа са скајпа је на културан начин индиректно ставила примедбу на такав назив, упитавши се: ''а зашто сам ја луталица.'' Добила је искрен одговор од мене. Наиме, да је то намерно учињено са моје стране. Видите, многи воле да се назову лепим, узвишеним именима. Називима који говоре да је у питању група која нема никакву ману, да је она врх врхова. Међутим, боље је бити скромнији у томе, него истакнути бомастичан назив ''фирме'', а у њој морална трулеж.

4) 2003. године мајка ми је била јако болесна. Једно вече пала је у тешку хипогликемију. Била је у стању коме. Позвали смо хитну помоћ. Дали су јој интравенозну ињекцију глукозе. Болничар је након тога покушавао да је пробуди позивајући је по имену, али се није будила, затим ју је моја сестра позивала, али такође није било ефекта, све док ја нисам снажно викнуо мама, тада је отворила очи. Болничар се загледао у мене. Слава Богу. То је израз који је моја мајка волела да изговори рецимо након јела или нечех сличног. Амин.

5) Један мој пријатељ из Панчева пожалио ми се да има проблем сексуалне природе. Наиме, пати од преурањене ејакулације. У Суботици је упознао жену са којом је имао такве незгоде приликом односа са њом. Када би се она скунула и када би он угледао њена леђа, плећа, јер га тај део тела код жена највише узбуђује, дешавале би се превремене ејакулације. Помислио сам у себи да та његова веза са њом неће дуго потрајати, тако је и било. Да би му помогао, посаветовао сам га да пре односа са њом измастурбира нашта ми ми је одговорио да он тај метод већ од раније примењује. Није ми рекао отворено, али изгледа да то и није било паметно, јер је у том случају ишао код ње у стању истрошености. Но, можемо ли из проблема који мој другар има да извучемо неку духовну спознају? Мислим да можемо. Анализирајмо њу. Предпостављам да она када је упознала функционални секс са неким другим човеком, тог тренутка мој друг за њу више није био интересантан. Пре тога, она није имала са киме да упореди дисфунционалан однос који је имала са панчевцем. Другим речима, она није знала ни шта је функционални ни дисфунквционалани секс, слично томе као што библијска Ева, пре него што је загризла плод са дрвета зла, није знала за дихотомију добра и зла, а када је окусила онда је схватила и једно и друго.

6) Недавно сам на Алеји срео једног човека са којим сам пре више година неколико пута попричао на улици. Ишао је седајући са клупе на клупу. Када је стигао до клупе где сам ја седео, пожалио се да га јако боле леђа, на шта сам ја рекао да би можда добро дошла каква бања. Одмахнуо је на то руком објаснивши да је старост у питању, а онда је додао да се прошле године није сунчао јер су били јаки вулкани на сунцу. На те његове речи уследиле су моје које су потврђивале да сунчева активност утиче на људе. Потом је пљунуо је на траву, рекавши да он те ствари зна, јер се тиме бави. Као да је хтео да каже да то што се дешава на сунцу утиче само на неке, а не на целокупно човечанство и да је небеско тело кривац што има болове. У описаном примеру се показује исконска склоност већине људи да нађу дежурног кривца за све што им се дешава у животу. Свашта ћемо исконструисати само да скинемо са себе одговорност. Свемир је крив, звезде су криве, планете су криве, природа је крива, при томе нам ни на памет не пада да смо и ми део те природе. Понекад мислим да човек не користи мозак ни 1%.

7) Када сам био дечак од око 7 година, волео сам да одлазим код једне бабе по имену Славна која је живела у нашем комшилуку. Она је знала да лепо прича о српским јунацима из народних песама, о Милошу Обилићу и Краљевићу Марку, а ја сам све то упијао као сунђер. Једном приликом она је седела на кревету, а ја на поду собе и када сам хтео да пођем кући, одједном сам осетио снажан бол у стопалу те сам пао у предсобљу собе. Али срећом наишла је извесна циганка по имену Јуланка за коју су моја мајка и други у селу причали да је поштена жена и да је некада вила веома богата, али се нешто издешавало у њеном животу те је постала сиромашна. Елем, та жена ме је ставила на лећа и однела кући. Мама, се запрепастила видевши да њеног сина носи циганка на леђима. Вероватно је то био и мало смешан призор, али живот уме да изрежира и трагикомичне ситуације. Народи за Роме каже да су то најгори људи, лопови, преваранти, убице и остало што са тим иде, али ето има и светлих примера као што је био тај случај са мном. За цигане кажу да су они једно од 10 изгубљених племена Израела и да потичу од племена Манеша. истина је да се Ретко срећу такви примерци њихове расе као што је била та жена Јуланка. Вероватно је она била у себи сачувала древна учења која је Бог да свом изабраном народу о моралном понашању. Кажу: нема поштеног циганина. Богу хвала што то није сасвим тачно.

8) Овај параграф је намењен најпосвећенијим читаоцима мога сајта и блога и форума. Желим да им помогнем одређеним упутствима у њиховом трагању за одговорима на различита питања из  области науке и религије о којима  овде пишем. Они који посећују мој сајт су сигурно запазили да он није организован тако да се поједине ствари олако проналазе него су одговори намерно дисперговани по разним књигама и чланцима које сам написао. Нисам хтео да непосвећени читалац онако са ногу набрзаке добије на готово оно што тражи, зато нема класификације према областима. Код мене нема ништа на изволте и то многе злонамерне одбија од мог саста. Циљ ми је да такви карактери доживе слом живаца у свом тражењу истине да би јој се наругали (исмејали). Ја као власник блога имам Срч, а корисницима стоји на располагању Фине у Прегледачу. Даље, често се оријентишем и према сликама које сам десно поставио на матичној страни. Читалац нека сам открије кључ. Тај систем има мане, али има и предности. Предност је рецимо у томе што, ако неко жели, а не може да пронађе тему коју проучава, принуђен је да ми се обрати на адресу коју сам оставио на почетној страни. Тако на пример један мој друг из Београда ми се обратио преко скајпа питајући ме да ли имам нешто у вези ''Јованове запете''? Одговорио сам да, и одмах сам му послао линк. Реакције на мој рад су мешане. Јавила ми се једна Јеврејска из Новог Сада која је рекла да јој се концепт сајте веома свиђа. Криво ми је што сам се са њом касније поречкао па ме је ибрисала са листе фејзбук пријатеља. Јавила се и једна мушка особа са веома неугодним коментарима. Ево да је цитирам:
''Nije lepo lagati, i izvrtati tuđe izjave i događaje vađenjem iz konteksta. Bog se ne koristi lažima i napadima na druge, pa to ne treba da bude ni posao čoveka, već da sa ljubavlju i zalaganjem za spasenje sveta propoveda jevanđelje. Svako ko čini suprotno, on je lažov i đavo, jer je đavo nazvan otac laži, i opadač braće.''
Такође ми се јавио један господин из Црне Горе кога сам довео у заблуду својим писањима о ''Лунарној суботи.'' Он је припадник Реформног покрета седмога дана. Наиме, ја сам пре више година био залуђен теоријом о томе да је Лунарна субота права библијска, а не ова седмична која је и сада на снази. У међувремену сам напустио концепт Лунарне суботе, али када ми се он обратио осетио сам обавезу да то и јавно учиним тако што сам написао чланак којим сам оспорио валидност те теорије. Ипак, нисам успео да га разуверим, остао је и даље упоран у томе па је чак дошао у сукоб са својом заједницом те је излазио пред њихову комисију више пута. Када сам ја почињао да истражујем то питање на нашем говорном подручју нико о томе није ништа писао, био сам пионир у томе, те сам стога помислио у себи да ће ме то откриће избацити високо у орбиту, али грдно сам се преварио. Господин из Црне Горе је касније осим мене упознао још једну особу која се са тим питањем почела бавити. Она је из Параћина и помогла јој је да ме исконтактира, објаснивши јој да се адресе налазе мало ниже на матичној страни, наиме, особа из Херцег Новог није одмах видела контактне адресе које сам поставио на мој сајт ''Ударна Снага Истина.'' Да се нежељене ствари не би дешавале важно је да читаоци који посећују мој сајт схвате напомену коју сам поставио на матичној страни и да је не пренебрегну, а такође и да уколико читају неку од књига или чланака које сам лично написао, обавезно ме исконтактирају да би добили од мене смернице за правилно разумевање онога што сам хтео да кажем. Ни једно дело не читајте без усрдне молитве Богу, јер у супротном можете скренути у дубоку заблуду, а то није жеља мога срца. Оно што ја прижељкујем је то да само искрени истраживачи дођу до истине, остали нека остану ускраћени. Бог вас благословио.

9) Има особа које сматрају да је астрологија наука. Оне су у тешкој заблуди. Ево зашто? Астрологија се темељи на геоцентричном систему света који је доказано погрешан. Иако, астрологија барата научним терминима она у себи има више паганске религије него што се може предпоставити. Због прецесије Земље небески призор који сада видимо није као што је био у време Халдеја што такође указује на ненаучност астрологије, а сами астролози ту појаву користе као изговор за своје нетачне прогнозе што је типично за све лажне религије, јер је то у природи свих лажи да се ограде када забрљају у свом деловању. Често пута астролози наводе тренутак рођења као пресудан фактор који одређује судбину неког човека, а занемарују моменат зачећа који би по некој логици требао да буде куди камо важнији. Даље, звезде које видимо са земље, а које повезујемо у сазвежђа нису у истој равни, то тако само изгледа, ради се о привиду, међутим, астолози узимају као да су те скупине звезда део једног система. Затим, многе од звезда нису звезде него галаксије које звог огромне удаљености изгледају као звезде. А од звезда које видимо многе од њих у ствари не постоје, јер су се давно угасиле, ми заправо  опажамо само њихову светлост на небу која стиже до нас. Такође да неведем и то да небо изгледа другачије када се посматра обичним телескопом него када се гледа радио - телескопом. Исто тако многи од њих тврде да је само Свето Писмо астротеологија при томе као специјалитет наводе да је Исус имао 12 апостола, а управо толико има сазвежђа. Шта рећи на то? Да ли смо ми сигурни да је то библијска религија позајмила од астролога? Апостол Павле пише да су људи у давним временима познали Бога, али да су заблудели у својим мислима. (в. Rim.1:19-25) Астрологија не само да није научна, него није ни Библијом одобрена. Ево стихова који то доказују:
1. Mojsijeva 41,24 I ovi tanki klasovi proždriješe onijeh sedam lijepijeh. I ovo pripovjedih gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati šta znači.
3. Mojsijeva 19,31 Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš.
3. Mojsijeva 20,6 A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrijebiću ga iz naroda njegova.
Danilo 2,27 Odgovori Danilo caru i reče: tajne koje car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvjezdari ni vrači ni gatari.
Danilo 4,7 Tada dođoše vračari, zvjezdari, Haldeji i gatari, i pripovjedih im san, ali mi ne mogoše kazati što znači.
Danilo 5,11 Ima čovjek u tvom carstvu, u kom je duh svetijeh bogova; i u vrijeme oca tvojega nađe se u njega vidjelo i razum i mudrost, kakova je u bogova, i car Navuhodonosor otac tvoj, care, postavi ga glavarem vračarima, zvjezdarima, Haldejima i gatarima;
5. Mojsijeva 18,10 Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik,
2. Carevima 23,5 I svrže sveštenike idolske koje bijahu postavili carevi Judini da kade po visinama u gradovima Judinijem i oko Jerusalima tako i one koji kađahu Valu, suncu i mjesecu i zvijezdama i svoj vojsci nebeskoj.
На коју фору астролози варају људе и ко су људи који се тим послом баве? То су претежно особе које знају неке истине о функционисању људске психе и то своје знање желе да уновче. На пример, кажу некој особи која је жељна да сазна шта ће се са њом десити у будућности, неку повољну вест. И сада, та особа почиње да врти ту мисао у глави, а пошто је мозак електромагнетски осцилатор он ствара озрачје које доприноси да се то реално и оствари, али не ретко астролози могу да буду и злонамерни па кажу особи нешто нежељено, те она постаје оптерећена са тиме и почиње да се плаши, што може у коначници да доведе и до остварења тог ''прореченог'' догађаја. Сматрам да се асторлогија управо тиме храни, то је њена ''менза.''  Пре доста година у селу где смо живели наишла је једна циганка која је људима који су седели на клупама на улици прорицала судбину. Ту су се нашли и моји родитељи па је и њима гатала да ли са картама или уз помоћ пасуља не знам, јер нисам био присутан, а не сећам се тачно описа мојих родитеља на који је начин то урадила дотична. Но није ни битно, али се сећам да су ми пренели да је рекла неке ствари које нећу наводити овде, тако су се моји родитељи запрепастили тачношћу онога што је рекла да су чак посумљали да је циганка све то чула од комшинице која је становала са друге стране улице, јер је пре њих била код ње да јој гата, а моји родитељи нису били у добрим односима са том особом. Циганка је поред осталог рекла да имају једног сина и да он размишља о некој великој науци и да ће му у животу бити јако тешко, али да ће на крају успети. То се односило на мене. Е сад, одакле тој сиромашној циганки која је ишла са својом малом ћеркицом од куће до куће гатајући људима за паре, по систему колико даш, такво знање? Кажу неки истраживачи да су цигане током историје убијали и прогањали не зато што су не радници, зли, и прљави и зато што смрде на ону њихову сагу, него зато што су разносили тајна знања по свету, а велике силе и окултна удружења нису желела да се она разоткривају. То лако може да буде истина, али такође може да буде истина и то да иза таквих феномена стоји Нечастиви. Ако је Бог изричито забранио да се обраћамо за савет таквим особама то мора да има дебели разлог. Ја тако мислим, а ви?

10) 
Око 250. године п.н.е, Стари завет је преведен на грчки, под називом Септуагинта. Тада су преводиоци користили реч еклесиа што значи скупштина или сабор, да преведу хебрејску реч (кахал) која значи окупити. Ова иста грчка реч се налази у Новом завету, а на нашем језику је најчешће преведена као црква.

А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву [еклесиа - окупљање стада].
Matej 16:18 (GC)

Размишљам о томе, зашто је хришћанска еклесија од једног удружења сиромашних грађама овога света, окупњених око идеје о братству свих људи заснованој на вери у Сина Божјега, прерасла у институционални облик постојања? Имам утисак да је то било из једног јединог разлога, а то је жеља црквењачког естаблишмента да црква постане држава. Она је, нажалост, а то историја јасно говори, оберучке прихватила понуду световних власти да заједно легну у кревет, да се метафорички изразим. Тиме је цркви стављена на располагање световна моћ коју је она почела да користи у погледу верских питања, а империја је добила моћног верског савезника на кога је могла да рачуна кад год би се њена власт заљуљала. Тај дил са државом је цркву коштао духовности, што је негативно утицало на морал народа који се срозао на ниске лествице. Резултат тога су многи ратови и огромно сиромаштво света. Управо због тога сматрам да је најбољи облик организовања хришћана једноставно удружење без плаћених свештеника, проповедника, ђакона, старешина. Кућне групе и у савремено време скајп окупљања су идеална форма за стварање еклесија таквог тима. Оне требају да одражавају дух оних првобитних скуштина које су постојале у време апостола. То је по мени пут којим треба да се иде у овим модерним временима.

11) Сада је 2019. Пре више од десетак година рече ми једна моја комшиница: ''не бих ја вама била жена ни по сата.'' Неко ко чита ово одмах би помислио да сам врло лош човек, па је зато тако нешто изјавила. Иако је то било речено поводом нечег другог, чега се и не сећам, али ми је остало у памети да је подстицај било неко моје цепидлачење. Но о чему се у ствари радило? У то време био сам веома болестан, те сам замолио дотичну да скокне до болнице да ми донесе извесне лекове. У болници је тада владала велика напетост јер су лекари и медицинске сестре биле незадовољне платама. Поврх свега тога на одељењу је долазило до крађе скупих лекова где спадалу и препарати које сам примао. Проценивши ситуацију, да то не би било добро за мене, јер сам кратких живаца, одлучио сам да пошаљем неког другог, иако сам и сам могао да одем по те лекове. Избор је пао на комшиницу која је долазила код нас, јер је неговала моју мајку. Када је отишла по те лекове они су је дочекали као што се дочекује вук у манастиру. Викали су на њу, говорили свашта за мене, и доктор и сестра, тако да је јадница морала да им се извињава да није ништа крива, јер је хистерична медицинска сестра претила да ће да ме задави када се појавим. Говорила је: ''шта он мисли ко је он''? Када се вратила, испричала ми је да је тамо доживела стрес те да јој је цело тело дрхтало. Ово некима може да изгледа смешно, али није нимало. Госпођа, моја комшиница је тамо била изложена јаком сатанистичком удару који је био намењен мени. Али, ту се показала тачним једна народна изрека коју је моја мајка често понављала, а то је: ''није коме је намењено, него коме је суђено.'' Изгледа да тај принцип важи и када се ради о нежељеним стварима. А оно што ми је рекла, цитирано на почетку овог параграфа, је мотивисано тиме што је схватила са каквим ја елементима имам посла у свом животу. То сам ја видео у њеном, у мене загледаном погледу. Касније када смо једном на улици причали о томе рекла је: ''не дај Боже никоме.''

12) Као што је познато, нама хришћанима није лако да објаснимо шта тачно верујемо, јер се хришћанско поимање Бога темељи на доктрини Тројства, концепту који многи не разумеју. Боље разумевање те доктрине постигао сам онда када сам приступио компаративној анализи Библије и Курана, по том питању. Наиме, исламска теологија сматра хришћанство једним типом политеистичке религије која обожава три бога. То се види по ајетима који наводе три ентитета овим редоследом: Бог, Марија и Син. Очигледно да је Мухамед добио погрешну информацију о хришћанској доктрини Тројства. Зато многи муслимани држе да хришћани верују да је Бог имао сексуални однос са Маријом, те је она родила сина Исуса. То није правилно разумевање доктрине Тројства, али је нажалост ушло у ислам. Као што вероватно знате, Мухамед се оженио са једном женом удовицом знатно старијом од њега која се звала Хатиџа. Она је била веома успешна у трговини, њени каравани су ишли до Сирије. Мухамед се показао као вешт трговац и она га је узела у службу, а касније су се и венчали. Она је имала рођака по имену Варак који је био хришћанин и који је радио са Мухамедом као његов ментор након што је овај у једној пећини почео да добија визије. Неки истраживачи сматрају да је Мухамед патио од неке болести и да су визије биле њоме проузроковане. Но било како било, Мухамед се јако уплашио, јер је мислио да га опседају демони. Међутим, тада је на сцену ступила Хатиџа, рекавши му да се не боји, да то нису никакви демони, него да му то анђео Гаврило саопштава поруке од Алаха (Бога). Тако да је она у ствари била први Мухамедов следбеник. По свему судећи та жена мора да је била куди камо интелигентнија и лукавија од свога мужа. Ова животна прича показује истинитост једне старе изреке да иза успешног мушкарца, мора да стоји жена. Но, ми не знамо какве ће бити поледице стварања те религије у коначници? Да ли ће се човечанство ујединити у братској љубави или ће доћи до нуклеарног холокауства. Свето Писмо нас упозорава да долазе тешки дани и када Бог не би скратио те дане нико не би остао.

После ове мале дигресије да се вратим на разматрање концепта Тројства. Док је доктрина апсолутне једности есенцијална за ислам, он има одређене озбиљне тешкоће. Примерице, ислам признаје да Бог има атрибуте. Веровање да их има излаже исламску теологију могућности хипостазирања (опредмећивања) ових атрибута (како би их учинили целинама које имају праву егзистенцију). Ако се за Божје атрибуте тврди да су стварни, то води до постојања вишеструкости особа унутар природе Божје - појма који ислам апсолутно одбацује. Мутезилитска школа је покушала да реши овај проблем изјавом да Божји атрибути нису у Његовом битку, већ су ради Његовог битка. Стога је самилост Његов битак, исто тако је знање Његов битак. Другим речима: ако је Бог апсолутно један, не може постојати разлика унутар њега између Његове самилости и Његовог постојања или између Његовог знања и постојања. Мутезиле на тај начин признају Божије атрибуте, али поручу да су оне праве целине које су ''додане'' Богу. Да је Божија самилост вечна, они држе, тада би то био Бог. Будући да је Бог апсолутно један, не може постојати подела између његових атрибута и његовог битка. Њихов аргумент против постојања вечних стварних атрибута код Бога има два дела. Прво, он предпоставља да што год да је вечно мора бити Бог. Друго, једност Бога искључује било какав интерни плурализам у Богу, чак и ако су ти делови недељиви од вечности.
Ортодоксни исламски теолози одбацују интерпретацију мутезила и тврде да Божји вечни квалитети постоје у Његовом битку. Према њиховом стајалишту, ти вечни квалитети нису Бог, али у исто време, они нису ништа друго већ Бог. Ту нема, кажу они, аналогије, људске или неке друге, која би их објаснила, јер Бог нема шабиха (сличности).

Постављам себи и другима питање да ли су овим тумачењима исламски теолози објаснили природу Бога? Нису. Да ли пак хришћани ''једноичари'' успевају да објасне своје гледиште на задовољавајући начин? Након што сам прочитао следећи одељак из књиге ''Увод у ислам'' од Собхи Малека ја сам закључио да они то не могу. Ево овако гласи:

Proučavanje doktrine da je Bog nepromjenljiv, podržava načelo pluralizma u jedinstvu naravi Božje. Božji atributi su vječni i nepromjenljivi. Ako bi se i jedan od Božjih atributa ikada promijenio, tada bi to značilo da se i on sam mijenja. Ali Bog je nepromjenljiv. Da bi smo to prikazali, razmislimo o dva atributa: Bog čuje i Bog voli. I jedan i drugi su potvrđeni u Kuranu.

Kuran tvrdi da Bog čuje: "Alah čuje vaš razgovor... Zaista Alah (sve) čuje (i sve ) vidi" (Sura 58:1). Pitanje je: prije stvaranja anđela i ljudi, koga je Bog čuo? Slušanje zahtijeva tri elementa: govornika, govor i slušatelja. Ako Bog nije ništa čuo prije nego je stvorio anđele i ljude u

određenom vremenu vječnosti i zatim je počeo čuti nakon što ih je stvorio, to znači da se promjeno. Ali, kako se tako nešto moglo dogoditi ako je Bog nepromjenljiv?

Kuran također podučava da Bog voli: "I činite dobra djela! Zaista Bog voli one koji čine dobra djela" (Sura 2:195). Sada se moramo zapitati: Je li ljubav vječni Božji atribut? Ako nije, to bi značilo da je u određeno vrijeme on opet doživio promjenu kada je počeo voljeti. Opet, to ne može

biti jer se Bog ne mijenja. Ali, ako je ljubav vječni atribut, koga je on volio prije stvaranja anđela i ljudi?

Samo načelo pluralizma i jednosti naravi Božje rješava takve probleme. Postoje tri osobe u naravi Božjoj. Stoga je Bog uvijek volio jer su te tri osobe u naravi Božjoj uvijek voljele jedna drugu. I Bog je uvijek čuo jer su te tri osobe uvijek međusobno komunicirale. Drugim riječima, postoje tri načina na koja je Bog Bog, otkrivajući se ljudima i povezujući se njima. Zbog toga, Bog je uvijek čuo i volio.

Kršćani shvaćaju narav Božju, ili Božanstvo kao Jednost Bića, koje se, od vječnosti, sastoji od tri centra osobne svijesti, svaki u stalnom i životnom odnosu s druga dva. Stoga se govor o tri Osobe koje čine nikad prekinuto životno jedinstvo nekima može činiti kao igra riječi, ali osvrt sugerira da to nije tako. Unutar prirodnog svemira ne postoji pojedinačna stvar koja je nediferencirana jedinka za sebe samu: čak i najjednostavnije tvari, kao što je molekula vodika, sastavljene su od električnih naboja u konstantnom kretanju, ali konstantno nepromijenjenom odnosu jedna s drugom.,. (Brown 1969, 60).

Izgleda da je Bog utisnuo svoj lik na svoje stvorenje. Iz ljudskog svijeta, iz svemira, i iz neživih stvari, možemo dobiti puno primjera za to (treba upozoriti da primjeri nisu dokazi, niti oni imaju dimenzije stvarnosti koju pokušavaju prikazati. Stoga pokušaji da ilustriramo Trojstvo Božanstva ne bi trebali ići predaleko). Navodimo tri bitna primjera:

Prvo: čovjek ima tijelo, dušu i duh. To nisu posebne osobnosti ili nezavisni entiteti. Čovjek ne može izgubiti svoj duh i nastaviti postojati. Ipak, on nije tri čovjeka: on je jedan. Drugo, sunce ima masu (tijelo), toplinu, svjetlo, pa ipak je ono jedno. Treće, kutija ili knjiga ima tri dimenzije: duljinu, širinu i dubinu. Ipak, to je samo jedna stvar. Ne možemo odvojili jednu od tih dimenzija od drugih i još uvijek imati knjigu ili kutiju.

Vrijedno je naglasiti što Trojstvo nije. Ono nije: a) tri božanska atributa, b) tri posebna boga, c) tri ujedinjena boga, d) tri dijela jednoga

Boga, ili e) tri stupnja u Božanstvu. Prije će biti da Trojstvo implicira tri načina na koja je Bog Bog. Prema Karlu Rahneru "te tri samokomunikacije su samokomunikacije jednog Boga na tri relativna načina na koja Bog postoji" (1970, 35). Postoji više od jednog načina na koji je Bog Bog. On može biti Bog na sve načine na koje je Bog, i u isto vrijeme, otkrivajući se ljudima i povezujući se s njima.

На крају овог параграфа изнећу аналогију која је мени помогла да схватим учење о троједином Богу. Изнећу је у кратким цртама. Идемо редом. Човек постоји истовремено као:
1) Хомо сапиенс
2) Супруг
3) Тата
Ово се наравно односи на људско биће које је потпуно остварило људску судбину. Ја је нисам остварио и зато се осећам веома чудно када узимам примере овакве врсте. Јер, од набројаног, ја сам само оно под бројем један. Видите, како код мене стоје ствари. Ја, који сам сам као голуб на грани, често сам у прилици да објашњавам доктрину Тројства људима који би по логици ствари то требали да знају далеко боље од мене, а сада ћу и да објасним зашто? Замислите да имате ћеркицу која вам каже: татице, ја сам гладна. Тата креће у акцију да детету набави храну. При томе супруг не остаје код куће него иде заједно са њим, а такође и хомо сапијенс. Сви тројца иду, али то је једно биће, а не три човека. Имам утисак да је то одлична илустрација која ми је пала на памет, али има још једна која ми је веома блиска, јер сам некада пре економије студирао хемију, наиме, ради се о једној од наједноставнијих твари, атому водоника. Водоник је исходишна материја из које су нуклеарном фузијом настали сви остали елементи периодног система па и кисеоник са којим гради воду без које нема живота. Елементарни водоник састоји се од обичног водоника (протијума), тешког водоника (деутеријума) и  супертешког водоника (трицијума). Дакле, водоник има три изотопа, а не један или два или више од три. А овај задњи трицијум у себи је и први и други, јер када отпусти један неутрон постаје деутеријум, а када отпусти оба неутрона постаје протијум. Зашто је тако структурирана исходишна твар? Ја мислим да је то зато што је Бог утиснуо свој лик на своју творевину. (в. Рим.1:19-25) Амин.

Написао
Милош Попадић


 

Calendar
«  November 2022  »
SuMoTuWeThFrSa
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2022
    Free website builderuCoz