UDARNA SNAGA ISTINE - АДВЕНТИСТИ
 
Wednesday
2016-12-07
8:39 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
АДВЕНТИСТИ »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

АДВЕНТИСТИ


После Назарена и Баптиста, који су много блиски једни другима, појављују се међу Србима и адвентисти који стижу међу Србе почетком овог века. Назив "адвентисти долази од латинске речи "адвентус, што значи долазак. Они су наступили са веровањем да ће Христос ускоро доћи да суди свету, па су чак прорицали и датум када ће се то десити, и зато су прозвани адвентисти. Међутим, тај назив не одговара суштини њиховог учења, јер сви хришћани верују у други долазак Христов, према томе, сви су хришћани адвентисти. Њима далеко више одговара назив "суботари, како их народ и назива, јер је субота њихов специфични знак, пошто празнују старозаветну јеврејску суботу уместо хришћанске недеље.

Њихов први учитељ и покретач вере био је Вилијем Милер, један амерички фармер. Он је, читајући Свето писмо, увртео себи у главу да може израчунати датум и годину када ће Христос доћи по други пут на земљу да суди свету. По његовим рачунима, то је требало да се деси 21. марта 1844. године. Многи су били одушевљени његовим "проналасцима и "рачуном. Једна адвентистичка "пророчица Хелена Вајт, тврдила је да су Милера у тумачењу Светог писма поучавали анђели, и да га је надахњивао сам Дух Свети. Занесени Милеровим "прорицањима, ти први адвентисти искупише се заказаног датума на једној пољани код Њујорка, да ту у белим хаљинама дочекају Христа. Христос није дошао. Настало је велико разочарење. Милеров пријатељ Сноу по веровању адвентиста "добио је небеску светлост и "пронашао где је била Милерова грешка, па је назначио да ће Христос доћи 22. октобра 1844. године. Опет се адвентисти искупише да дочекај Христа, и опет остадоше разочарани. Христос ни тада није дошао. Многи онда отпадоше од Милера, а баптистичка верска заједница, којој је Милер до тада припадао, већ сита бруке и скандала, искључи Милера из своје заједнице. Милер је тада писао једном свом пријатељу "морам основати нову цркву.

После овог поновног неуспеха Милерових прорачунавања, Милеров присталица Хирам Едсон тврдио је да му је Бог открио у чему је Милерова грешка. Милерови рачуни, по тврдњи Хирамовој, били су тачни. Погрешка је само у томе, што Христос тога дана није дошао на земљу, него је ушао у небеску светињу над светињама да тамо испитује грехе људи, па када се заврши тај небески суд, онда ће доћи на земљу да суди људима. Многи су поверовали и у то тумачење, иако га нема у Библији.

Даље су се ти први адвентисти поделили у две групе. Једни су веровали у загробни живот душе после смрти, а други су то порицали. Осим тога адвентистима је пришла и једна Јеврејка Рахела Престон, која је почела међу њима проповедати да треба празновати суботу уместо недеље. То је био повод још једне поделе. Једни су остали уз Милера празнујући и даље недељу, други су напустили недељу и прешли на празновање суботе. То су "адвентисти седмог дана. И они су се касније поделили на више група. За увођење суботе као дана празновања највише је допринела једна енергична жена, Хелена Вајт, коју адвентисти сматрају за пророчицу и која је тврдила да је имала небеско откривење да треба празновати суботу.

У току првог светског рата 1915. године, дошло је међу адвентистима седмог дана до новог цепања, на питању учешћа хришћанина у рату. После дугих и оштрих полемика и врло тешких израза упућених на рачун оних адвентиста који су сматрали да учешће у рату не противречи ни четвртој ни шестој Божијој заповести, нова група се назвала "Реформни покрет адвентиста седмог дана. Њихов амерички вођа Рајт прорачунао је да ће Христос доћи на земљу 6. фебруара 1925. године. Као што знамо, ни то се није десило.

Адвентисти врло упорно себе називају "Црквом, и то једином правом Црквом, па се врло вређају када им се каже да су права секта. Једном сам изазвао против себе прави револт једног адвентисте што сам их назвао сектом. Одговорио сам му: ви сте сектине секте секта! Ево доказа који тражиш од мене; Лутер се одвојио од папе. Баптисти од Лутера. Милер, оснивач адвентизма, одвојио се од баптиста јер су га они искључили, а он лично писао да мора да оснује нову цркву. А ви суботари одвојили сте се и од Милера, који је празновао недељу. Према томе, по своме постанку ви сте сектине секте секта, без обзира колико верника имате и колико мисионарских друштава и добротворних установа. Верујем да ће Христос наградити свако ваше добро дело, али да ли ће вам опростити разарање Његове цркве, да ли ће признати да неко у деветнаестом веку има право да оснује Христову цркву, да ли ће вам опростити што га терате у лаж кад израчунавате датум његовог другог доласка, иако је Он више пута рекао да тај дан не знају ни анђели небески, да ли ће признати вашој "пророчици Јелени Вајт њену тврдњу да је Дух Свети надахњивао Вилијама Милера у тумачењу Библије па га је преварио јер Христос није дошао онда кад је то Милеру "рекао Дух Свети, да ли су анђели могли поучити Милера кад ће Христос доћи, ако је Христос рекао да о томе дану не знају ни анђели небески, да ли ће признати тврдње Хирама Едсона да је Он, Христос, ушао у светињу над светињама тек 22. октобра 1844. године, а не онда када се узнео и сео Оцу с десне стране – како то пише у Светом писму (Марко, XVI, 19)? Закључак о свему томе донеси и сам, а ја сматрам да ће вам све то урачунати у тешки грех, јер да је мислио признати све то, Он би дошао тада кад сте му ви заказали долазак.

УЧЕЊЕ АДВЕНТИЗМА

Адвентисти као протестантска секта усвајају пре свега онај основни протестантски принцип да је Свето писмо једини извор вере, без Светог предања. Већ смо напред видели да је тај став погрешан, јер не само што Свето писмо такав став не потврђује, него га управо осуђује.

Исто тако адвентизам као и друге протестантске секте одбацује Свету Тајну свештенства, нити има апостолско прејемство, нити Свету Литургију и причешће телом и крвљу Христовом. Уместо тога они имају своје проповеднике и обред "последње вечере”.

Јелена Вајт

Породица Вајт

Као и многе друге секте, адвентисти седмог дана одбацују веру у свесни загробни живот душе. Душа после смрти тела "спава до општег васкрсења, када ће се поново сјединити са васкрслим телом.

По њиховом учењу свеопште васкрсење неће бити јединствен догађај за све људе истовремено, него у две рате. Прво ће васкрснути праведници па ће са Христом царовати – по некима на земљи,  а по некима на небу – хиљаду година, а потом ће васкрснути грешници и напасти на хиљадугодишње царство Христово, али ће они заједно са сатаном бити огњем уништени.

ШТА КАЖЕ СВЕТО ПИСМО?

Рецимо одмах да се то њихово схватање, које иначе усвајају многи секташи, противи Светом писму. У Светом писму Старог завета речено је да је Бог "створио човека од праха земаљског и удахнуо му у нос дух животни и поста човек душа жива (1. Мојсије, 2, 7). Значи, човеково биће је састављено из две различите супстанце, телесне или материјалне  и духовне или нематеријалне. Тај духовни или нематеријални део човека Свето писмо некада назива духом (Јован, 19, 30; Лука, 23, 46; Лука, 8, 55), а понекад душом (1. Цар. 17, 21; Дела апостолска, 20, 10).

Шта бива са човеком после смрти? Тело се распада, то је очигледно. А душа, или дух? Свето писмо каже: "И врати се прах у земљу како је био, а дух се врати Богу који га је дао (Књ. Проп. 12, 7). Последње речи Христове на крсту биле су: "Оче, у руке твоје предајем дух свој (Лука, 23, 46). Последње речи светог првомученика Стефана биле су: "Господе Исусе, прими дух мој(Дела апостолска, 7, 60). Спаситељ храбри своје следбенике и каже: "Не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу погубити. Него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу (Матеј, 10, 28). Покајаном разбојнику Христос са крста обећава: "Заиста кажем ти: данас ћеш са мном бити у рају (Лука, 23, 43). Апостол Петар пише да је Христос, док је телом лежао у гробу, духом сишао у Ад и проповедао Јеванђеље душама које су тамо биле (1. Петр. 3, 18 – 19). А исти апостол директно тврди да се мртвима проповедало Јеванђеље (1. Петр. 46).

Према томе Свето писмо несумњиво и изричито тврди да душа људска надживљује тело и одлази Богу, то јест у духовни свет, где проводи свесни живот до другог доласка Христовог и општег васкрсења, у онаквим околностима какве одговарају њеним моралним квалитетима (Лука, 16, 19 – 31). Дакле, адвентисти, као и сви остали секташи који поричу свесни загробни живот душе, противе се Светом писму иако изјављују да верују "само писму.

Што се тиче вере у свеопште васкрсење мртвих и коначне судбине грешника ствар је према исказима Светог писма сасвим јасна. Христос лично то описује овако: "А када дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на престо славе своје и сабраће се пред њим сви народи. И разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јаради (Матеј, 25, 31). Апостол Јован у свом Јеванђељу наводи директне речи Христове па каже: да ће "Мртви  чути глас Сина Божијег и чувши га оживеће ... "И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јован, 5, 25 – 29). Апостол Павле, који се Јеванђељу научио "не од људи него откривењем Исуса Христа (Галатима 1, 12), овако описује други долазак Христов и васкрсење мртвих: "Ево вам казујем тајну: нећемо сви помрети, а сви ћемо се променити. Уједанпут, у трену ока, при последњој труби, јер ће затрубити и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се променити (1. Коринћанима, 15, 51 – 52).

Дакле, нема никакве сумње ни дискусије. Свето писмо изричито тврди да ће васкрсење мртвих бити јединствен догађај, истог момента за све људе, а двојако, с обзиром на циљ васкрсења: једни ће васкрснути да би примили награду, а други да би примили казну. А опис двојаког васкрсења и "хиљадугодишњег царства о коме се говори у Откривењу Јовановом нема буквални смисао, него преносни, јер је то само једна символична визија (Откривење, 20, 1 – 9). Према томе, адвентисти погрешно схватају ову истину Светога писма.

Исто тако погрешно је и њихово схватање да ће грешници и сам ђаво бити дефинитивно уништени огњем. Свето писмо каже нешто друго. Христос лично каже за грешнике: "Ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни (Матеј, 25,46). Исто то за грешнике и ђавола пише и у Откривењу Јовановом: "И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпоровито где је звер и лажни пророк и биће мучени дан и ноћ на вијек вијека (Откр. 20, 10). Исто то пише и у Откривењу Јовановом глава 14, стихови 10 – 11.

О СУБОТИ И НЕДЕЉИ (УКРАТКО)

Али најкарактеристичнија тачка адвентистичког веровања, оно што је управо специфично њихово и што их одваја од осталих хришћана, јесте одбацивање недеље и враћање на празновање старозаветне суботе. Они сматрају да су папа и цар Константин пренели празновање са суботе на недељу. И пошто они папу сматрају и називају антихристом, то онда и недељу сматрају жигом антихристовим. Ево њихових доказа о потреби и обавези да се субота празнује и у Новом завету.

Адвентисти кажу: Бог је створио свет за шест буквалних календарских дана, Седми дан се одмарао и тај дан благословио (1. Мојсије, 1, 1 – 31; 2, 1 – 2). То је Бог поновио у 4. заповести Декалога (2. Мојсије 20, 8 – 11), а и преко старозаветних пророка је много пута опомињао јеврејски народ да празнује суботу. У Новом завету Христос и апостоли мироносице такође празнују суботу (Лука, 4, 31; Лука, 23, 56). Апостол Павле, кажу, такође је празновао суботу (Дела апостолска, 13, 14 – 16). Празновање суботе нико није укинуо. У Светом писму нигде нема заповести да се празнује недеља. Свето писмо говори о недељи само као о обичном дану, "првом дану седмице.

ОСВРТ НА ОВЕ ТВРДЊЕ

Погледајмо колико вреде ови суботарски докази. Константујмо да је нетачна суботарска тврдња да је празновање недеље увео папа, јер недеља се празновала далеко пре него што се дигла средњевековна папска моћ. Исто тако није тачна тврдња да је празновање суботе укинуо цар Константин и увео празновање недеље својим указом. У том царском указу субота се уопште не спомиње, а недељу су хришћани празновали далеко пре него што се зацарио цар Константин. Најзад, није тачна ни адвентистичка тврдња да су празновање недеље увели хришћански апологети (бранитељи вере), јер апологети су били учени хришћани који су бранили веру од јеврејских и многобожачких напада, али нису имали никакву власт да би могли нешто наметнути целој Цркви. Они су само сведоци да су хришћани у њихово време празновали недељу.

Ево и једног ванбилијског нехришћанског историјског сведочанства да су хришћани већ у првом веку хришћанске ере празновали недељу. Плиније Млађи у извештају цару Трајану пише о хришћанима да се окупљају у одређени дан у зору и певају песме Христу као Богу. Тај дан је била недеља, дан васкрсења, а пошто је у тој групи хришћана о којим он пише било и таквих који су већ више од двадесет година хришћани, а писмо је писано почетком другог века, то значи већ у првом веку хришћанске ере хришћани су празновали недељу. А тада није постојао ни цар Константин, ни апологети нити папска власт над целом црквом.

Бог по тврдњи Библије јесте створио свет у току шест дана стварања, али Библија негде не каже да су то били седмични природни дани, јер седмица није ни могла постојати пре стварања света. Осим тога природни дани са заласком и изласком сунца могли су се рачунати тек од онда кад је Бог поставио Сунце, месец и звезде"да буду знаци временима, данима и годинама(1.Мојсије 1, 14), а то се по тврдњи Библије десило тек четвртог дана стварања. Према томе, дани стварања нису исто што и седмични календарски дани. Осим тога, сви дани стварања у тексту Библије имају свој почетак и завршетак, а седми дан одмора Божијег нема ту ознаку. Према томе, тај дан означава оно блажено стање када је пре греха цела творевина пливала у благослову Божијем.

Према тексту Библије, Адаму у рају није дата никаква заповест да дели дане на радне и празничне. Једина заповест која му је дана јесте да обрађује и чува врт едемски (1. Мојсије 2, 15), и једина забрана да не једе плода са дрвета познања добра и зла (1. Мојсије 2, 16 – 17). Нигде више не пише ни о каквом празнику, па ни о суботи.

Четвртом Божијом заповешћу Бог је установио седмични период, то јест седмицу, а не декаду или пентаду. То јест Бог хоће да човек шест дана ради, а седми да посвети Богу. Не да Богу и одмору посвети сваки тринаести или сваки десети, или петнаести, него сваки седми. Зашто баш сваки седми дан, а не сваки десети, или петнаести? Зато што је Бог створио свет у току шест дана стварања. А зашто да тај седми дан буде баш субота, а не неки други дан? Ево шта о томе каже Бог Јеврејима кроз Библију:

"И памти да си био роб у земљи Мисирској и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора (5. Мојсије 5, 15).

Чињеница је да се у Библији нигде не спомиње да је ико празновао суботу пре изласка Јевреја из Мисира. Тек у 16. глави Друге књиге Мојсијеве субота се изричито спомиње први пут као празник, дат Израиљском народу. Тек тада је субота, падањем мане, означена као седми дан. Наиме, Бог је обећао изгладнелом Јеврејском народу да ће му сутра послати "хлеб, то јест ману, и она је заиста тог јутра почела падати у току шест дана, а седмог дана није падала, да би осмог дана опет продужила свих шест дана да пада. Тиме је бог рекао Мојсију да објави народу да је "сутра субота, и шта је субота. И тек тада Библија први пут каже: "И почину народ у седми дан (2. Мојсије 16, 30).

Бог покрај суботе заповеда Јеврејима да празнују и друге празнике тако да је субота као и Пасха, изразито јеврејски празник, дат изричито Јеврејима, да буде знак између Бог и Израиља (2. Мојсије 31, 13).

Обредни закон у Старом завету имао је само припремни карактер, да припреми израиљски народ за долазак Христов. Смрћу и васкрсењем Христовим тај закон је престао да важи, па као што је јеврејска Пасха и остали празници необавезни за хришћане, тако исто и субота. Зато апостол Павле, који је добро познавао и смисао старозаветних јеврејских празника па и суботе, пише Колошанима: "Да вас, нико не осуђује за какав празник или за младине или за суботу; ово је само сен онога што ће доћи (Кол. 2, 16). Дакле, субота је само сен новозаветне стварности – васкрсења и недеље. О томе да је старозаветни обредни закон престао да важи у Новом завету апостол Павле изричито и опширно пише у Посланици Галатима и у Посланици Јеврејима. У овој последњој он изричито каже да : "Када се промени свештенство, мора се и закон променити (Јевр. 7, 12), "Тако се укида пређашња заповест... а постави се бољи над кроз који се приближујемо Богу (Јевр. 10, 9).

Христос, апостоли и мироносице, као чланови јеврејског народа заиста су празновали суботу и остале празнике – пре васкрсења. Јер до васкрсења није постојао никакав разлог за празновање недеље. А дан васкрсења свакако је био и Христу и апостолима дан радости и славе. Ено пише у Јеванђељу да је Христос пред своје страдање рекао ученицима да ће они бити жалосни, али да ће се њихова жалост обратити на радост, коју им нико неће одузети (Јован/Матеј 28, 8; Лука 24, 41). У Јеванђељу по Јовану пише да је Христос рекао својим ученицима пред своје страдања: "Заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост (Јован 16, 20).

Једном адвентисти који је тврдио да се у Светом писму нигде не говори о недељи, прочитао сам ове речи и упитао га: који је то дан кад су Христови ученици, били жалосни и плакали? Петак и субота, кад је Христос био распет и сахрањен, рече он. А који је то дан радости када су се обрадовали? Он лако порумене у лицу па тихо процеди кроз зубе: дан васкрсења. Е, па немој више ником да причаш да се недеља уопште не спомиње у Светом писму. Спомиње се, ето, као први дан седмице кад су се и Христос и ученици обрадовали победи Христовој над смрћу, спомиње се као дан васкрсења, спомиње се и као "Дан Господњи, јер јеванђелиста Јован каже да је "био у духу у дан Господњи (Откр. 1, 10), кад му је дато Откривење. Спомиње се недеља као дан када је Дух Свети сишао на апостоле и испунио их радошћу, снагом и храброшћу; као дан кад је рођена Црква Христова (Дела апостолска 2, 1 – 41). Спомиње се као дан у који су се хришћани апостолског доба скупљали "да ломе хлеб, то јест на причешће (Дела апостолска 20, 7 – 8), и спомиње се као дан у који су се хришћани скупљали на богослужења и ту прикупљали своје прилоге за сиромашне хришћане.

А у Старом завету спомиње се недеља као дан у који ће Господ "узети грехе земље (Захарија 3, 9); као дан радости и одмора у који ће људи "звати своје ближње под смокву и винову лозу (Захарија 3, 10); као дан када ће "Господ избавити народ свој (Захарија 9, 16); дан за који је проречено у Старом завету: "Ево дана који је створио Господ да се радујемо њему (Псалм 118, 24)!

Ако уз ово споменемо да је у Старом завету проречено укидање суботе као празника, као и свих осталих празника јер Господ преко пророка Осије говори о старозаветној јеврејској верској заједници: "Укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине (Ос. 2, 11), и ако уз то додамо чињеницу да у целом Новом завету нигде нема никакве заповести да треба празновати суботу, и да је Спаситељ суботом чинио чудесна добра дела као и сваким другим даном, и да је наредио исцељеном човеку код бање Витезде да понесе у суботу своју постељу кући, што је било директно забрањено старозаветним закомом (Јеремија 17, 21); и ако додамо чињеницу да је Спаситељ рекао тога суботног дана: "Отац мој досад дела па и ја делам (Јован 5, 1 – 17), онда ће нам бити јасно зашто су апостоли на сабору, руковођени Духом Светим, разрешили хришћане од старозаветног закона и старозаветних празника, па и од суботе (Дела апостолска 15).

Ако узмемо у обзир све наведене чињенице, постанак адвентизма, превару о дану Христовог доласка, противљење Христовом учењу о бесмртности душе, враћање на старозаветни празник суботе, старозаветну поделу јела на "чиста и нечиста, онда видимо јасно да суботарска верска заједница никако није она прва и права Црква коју је Христос основао, него секта, као и све друге протестантско – јудаистичке секте, чак сектине секте секта.

Др. Лазар Милин

Епископ Николај (Велимировић) – Др. Лазар Милин

ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА И ДЕЛОВАЊЕ ВЕРСКИХ СЕКТИ

Православна Народна Хришћанска заједница Шабац, 1997.

 


Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz