Tuesday
2024-03-19
8:58 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Да ли је Исус Христос укинуо Закон »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 59

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Да ли је Исус Христос укинуо Закон

svitak Svetog pismaБиблијска вера није само пуко „веровање" у Господа, као што неки уче. Чак и демони верују у Њега (Јаков 2:19) и знају ко је Христ (Матеј 8:29). Свакоме ко се покаје, с вером, Закон (Тора) постаје водич кроз живот, као откривење Божије воље. Цео Закон је „Закон слободе" по којем би требало да живимо (Јаков 1:25; 2:12). Не можемо бирати које заповести ћемо да држимо, а које не. (Јаков 2:10-11).

Постоји јасна намера да се одређене заповести дате Мојсију на Синају избаце, а да се друге задрже (иако Библија јасно каже да је проклет свако ко дода или одузме нешто од онога што Бог каже). У Библији не постоји подела на морални, грађански или кривични закон.

Погледајмо шта кажу новозаветни писци. Јаков у 2:8-11 каже да је Тора једна, а Павле у својој посланици Галатима, 5:19, набраја начине на које тело може бити нечисто у истој реченици са прељубом („морални закон"), убиством („кривични закон"). Наравно, и сам Христос то потврђује у Матеј 5:17-21.

Јеврејска основа хришћанства

Овде лежи велики проблем за све оне који сматрају да је Христос укинуо Закон. Код дефинисања речи вера, заборавља се да је Библија првенствено јеврејска књига, као што су то и  књиге Новог Завета, и да су њени писци имали другачији поглед на појам вера, у односу на савремено друштво. Данашња антисемитска култура гледа на веру другачије него што су то чинили писци Светог Писма.

Можете имати најбољи могући грчки текст (који је  ипак само копија оригиналног хебрејског текста), али ако не посматрате Нови Завет  у контексту хебрејске културе првог века, нећете на прави начин разумети надахнуту реч.

Многе хришћанске заједнице имају проблема са деловима Јаковљеве посланице – поготову са стиховима попут:

Јаков 2:24 – „Видите да се човек због дела проглашава праведним, а не само због вере."

Многи учењаци су понудили на десетине „објашњења" овог стиха. Јаковљева посланица је јако бринула Мартина Лутера, јер, по његовом мишљењу, било је несхватљиво да апостол учи да су дела део вере. Лутер је био превише задојен хеленизованим хришћанством и имао је велику одбојност према „делима" које прописује Римокатоличкна црква, те стога није разумео на прави начин шта је Јаков рекао. Из истих разлога, имао је и дозу одбојности и према Закону. Због потцењивачког става према Закону, Јаковљева књига (заједно са осталим Списима) се тумачи на неправилан начин. Када Јаков, рецимо, каже за Тору да је ДОБРА, као у овом стиху,  сматра се да није могуће да мисли на Мојсијев Закон. Ево тог стиха:

Јаков 1:25 – „Али онај ко се не удуби у савршени Закон слободе и прионе уз њега, па не буде заборавни слушач већ извршилац дела, тај ће бити срећан у оном што чини."

3 „аргумента" да је Закон укинут

Међутим, многи тумачи Библије тврде да Јаков овде не говори о Мојсијевом Закону, већ о неком новом, „Закону слободе". Наравно, нема никаквих доказа да Јаков говори о једном, а Павле о неком другом Закону. Ипак, постоје неки покушаји да се покаже како поједини новозаветни стихови „доказују" да је Закон укинут. Овде ћемо поменути 3 честа аргумента која се користе да поткрепе ову тврдњу:

1) Већ су апостоли на Јерусалимском сабору (Дела 15) закључили да на људе не би требало стављати терет Закона. Схватили су да је Закон сада укинут.

2) 2. Коринћанима 3:7-11. Павле наглашава да је део Закона записан на каменим таблицама (10 заповести) превазиђен. Чак се усуђује да каже да је морални аспект Закона, као оно што је било наша осуда, сада укинут захваљујући Богу, и замењен Новим Заветом који доноси живот и правду

3) Јеврејима 7:11-12. Ако Закон није укинут, онда ни левитско свештенство није укинуто, а Христ није наш Првосвештеник. Али, ако Христ јесте наш првосвештеник, онда Закон више не важи за нас.

Ова три често коришћена аргумента заснована су на погрешном схватању Библије, јер се на Закон не гледа као на темељ вере. Поред тога, потребно је обратити пажњу на контекст и време у којем су писане ове књиге Светог Писма. У том светлу, анализираћемо поменута 3 аргумента.

Дела 15

Јерусалимски сабор сазван је да би се решило питање да ли незнабошци морају да се доказују делима Торе ПРЕ спасења (15:1). План је био да се јеванђеље објави целом, изразито паганском, свету, а сви они нови у вери, који су директно поверовали у Месију и тиме прихватили веру Израела, нису више морали прво да буду део израелске нације један одређени период, као некада. То је био својеврстан „нови начин" на који неко постаје Јеврејин, али одобрен од стране Бога (15:8). Ипак, за многе Јевреје је било тешко да прихвате толики прилив незнабожаца, којима су Мојсијеви списи потпуно страни, и који носе многе навике из своје некадашње паганске религије. Сабор је донео одлуку да незнабошци, када прихвате Исуса за Месију, морају држати минимум заповести Закона (15:20), да би могли да буду у заједници са верним Јеврејима и нејеврејима који су већ били добро упознати са учењима Мојсијевог Закона.

Три основне заповести из 15:20 дате су уз претпоставку да ће нови у вери посећивати синагогу и Храм, где ће наставити да уче о Тори. (Ово је значење Дела 15:21). Петар својим коментаром у десетом стиху наглашава да ако је Бог заповедио да се Тора мора у потпуности држати као предуслов вери, онда су сви изгубљени за вечност (поново се враћамо на проблем легализма који смо већ анализирали).

2. Коринћанима 3:7-11

Павле не каже да је морални аспект Закона укинут, и да је он сам осуда. Он каже да Свети Дух, чија се благодат добија вером, оживљава писану реч Закона, која, ако се покуша држати без вере (и без Духа), заиста доноси смрт (клетва Закона).

Павле такође у осмом поглављу посланице Римљанима каже да они који поверују у Месију, вођени Духом, више нису под осудом Торе, јер сада кад су спашени, од њих се очекује да је држе. Није Закон укинут, већ  је то вео (узалудан покушај да се држи Тора без вере), који нестаје вером у Исуса.

Јеврејима 7:11-12

Посланица Јеврејима се бави специфичним учењем на које се не обраћа много пажње. Ова књига нам показује да је Исус трајна жртва за Јом Кипур (Дан очишћења) и да је Он наш првосвештеник на небесима, док је свештенство на земљи почело од Адама, затим преношено на првенце (понекад и на синове који су то више заслуживали од прворођених; рецимо Сет, Шем, Јаков). У том смислу, овај аспект свештенства – улога Првосвештеника на Јом Кипур – је промењена. У ствари, враћена је на Прворођеног. Првобитна Божија замисао је да првенац сваке породице буде првосвештеник („царско свештенство"), али клањањем златном телету током боравка у пустињи, овај план је промењен, па је свештенички чин додељен само Левитима.

Први Савез није био сам по себи лош. Грех народа (који је одбио да држи Закон) је искварио тај Савез (Јеврејима 8:8). Нови (обновљени) Савез је у суштини исти као и први. „Другачије" је једино то што је други Савез заснован не на обећању грешног човека, већ на истинском обећању Месије, чије свештенство је вечно (Јеврејима 5:6-9; 7:20-22; 8:6). Исусова смрт и васкрсење нису укинули и променили друге делове Закона, укључујући остатак жртвеног система. Јеврејима посланица се бави жртвом за Дан очишћења, а не целокупним жртвеним системом. Важна чињеница је да ми још увек нисмо у Новом Завету. (Јеврејима 3:1; Јевр 8:13).

Проблеми које носи идеја о „делимичном" укидању Закона

Није необично да се поједини делови Закона мењају, јер је он направљен са таквим потенцијалом. Рецимо, Израел је примао нова упутства током свог боравка у пустињи. Ту је и 4. Мојсијева 27:1-11, где видимо додатне Божије инструкције поводом новонастале ситуације када човек умире без синова да га наследе.

Погледајмо сада неке чињенице и поставимо логично питање. Ако Јевреји гледају на Закон као на (једну) целину, и ако је апостол Јаков учио да је Тора једна, а сам Исус говорио да ће се и најмање слово испунити, како онда присталице тога да је Закон укинут тврде да су поједини делови (попут 10 заповести) остали, али да сада као хришћани држимо „Христов Закон"?

Овакво закључивање нема основ у Светом Писму, већ је настајало током векова, после мисије апостола.

Сви знамо, Бог се не мења. Многи то често понављају, али не живе у складу са тим, јер сматрају да је Бог заменио свој народ – Израел -  „Црквом".

Данас се учи да сада кад „верујемо у Исуса", више нисмо „под Законом", те је он укинут. Реч је о површном учењу, по којем неки делови „Закона" и даље важе. Погледајмо четири примера.

Пример бр. 1

Сви се слажу да су 10 заповести један од темеља вере. Али, прослава Шабата (обухвата период од заласка сунца у петак до суботњег заласка), као једна од 10 заповести, више не важи. Сматра се да је Бог „променио" то више него јасно упутство. Постоји много аргумента који се користе да се оправда ова тврдња, али готово сви су ванбиблијски, што је једино и могуће, јер је до ове промене дошло због жеље хришћанских цркава да се удаљи од својих јеврејских основа.

1) Многи тврде да је Шабат институција дата искључиво Јеврејима. Али, која је то друга заповест дата било ком другом осим Израелу? Све заповести су дате Израелу да би био светлост свету (Исаија 49:5-6; Лука 2:32). Чињеница да су неки други народи у своје законике унели неке од Божијих заповести, а неке нису, није никакав доказ да је Шабат јеврејска институција. Бог је издвојио један народ да би донели откривење (Тору) свету. Такође, Бог је рекао да исти Закон важи и за Јевреје и за незнабошце који буду хтели да постану део Изреала (3. Мојсијева 34:22). У 2. Мојсијевој 12:48-49, Господ говори о једном Закону за Jевреје и незнабошце – а то је пре догађаја на планини Синај. У 56. поглављу Исаијине књиге, Бог говори о томе да Закон важи и за незнабошце.

2) Сам Бог директно повезује Шабат са својим делом стварања. Јасно каже да је тај дан управо због тога благословен (2. Мосијева 20:11).

3) Неки ће се позвати на Немијину књигу (9:13-14), међутим она не доноси ништа ново у односу на остатак Библије. Јевреји су обележавали Шабат пре Синаја, 2. Мојсијева 16:25-26.

4) Бог јасно каже да никада није нити ће постојати нека нова вера за нејевреје (Исаија 54:1-3). Павле о томе говори у Ефесцима 2:10-12 где каже да нема више зида раздвајања између Јевреја и нејевреја и да су сада сви једно у држању Закона – укључујући Шабат.

5) Шабат није само „нерадни дан". Шабат је дан учења, молитве и очекивања истинског одмора који ће нам Месија пружити у свом царству.

6) Чињеница да је данас Шабат замењен недељом није показатељ да је то било Божије упутство. То је једино знак да је од првобитне заједнице којој је Мојсијев Закон био врховни ауторитет, данас, због антисемитизма и удаљавања од јеврејске основе, није остало готово ништа.

7) Историја јасно показује да је празновање недеље традиција коју је увео човек, што се нарочито види на примеру Римокатоличке цркве.

Занимљиво је да је на сабору у Тренту (1545-1563) главни аргумент против „sola scriptura" (само Писмо) аргумената Мартина Лутера било празновање недеље која је, како је том приликом један од надбискупа рекао, људска, а не библијска институција.

Уосталом, не може се тако лако прећи преко стихова у Исаији 56:2-7 - „Срећан је човек смртни који тако чини и син човечији који се тога придржава, који држи Шабат и не скрнави га и чува своју руку да не учини никакво зло…"

Пример бр.2

Претпоставимо да неки човек, који воли своју жену, повремено „осети потребу" да је превари (тј. препусти се демонским наговорима). Јасно је да је то грех. Али, шта ако тај човек каже да он своју љубавницу не воли, већ је то за њега само телесни однос.

Или други пример, у којем неки човек има љубавницу и који каже да све што ради, ради из љубави, јер сви држимо „Закон љубави". „И даље волим своју супругу. Могу да волим више од једне особе".

Како је могуће позвати се на Библију и показати да је курвање грех, без Закона? А, ако није могуће променити прецизну Божију дефиницију прељубе, како се онда могу изменити прецизна упутства о држању Шабата?

Пример бр. 3

Велика већина хришћанских деноминација сматра хомосексуализам грехом. Овај грех није поменут у 10 заповести, али јесте на другим местима у Петокњижју. Исти је случај и са родоскрнављењем. Ако је Закон укинут, како се онда можемо позвати на Библију и осудити ове форме деструктивног понашања?

Данас хомосексуалци користе управо овај аргумент, тврдећи да више нисмо под „старим Законом", и да ове неприродне везе, ако се раде „из љубави" нису грех. Управо је погрешан став према Божијем Закону довео до оваквог резоновања. На ово нас је упозоравао Јуда у својој посланици.

Пример бр. 4

А, шта је са свим оним Божијим упозорењима да се не мешају Његова упутства са паганским традицијама? Господ нам говори да не само да не треба да се клањамо тим лажним боговима, већ да не треба да уносимо никакве паганске начине понашања у библијску религију. Типичан пример је употреба дрвећа (5. Мојсиејва 16:21-22, а такође и Јеремија 10:1-5). Одвећ је познато да прослава Божића која подразумева украшавање или другу употребу дрвета (део Аштаротиног култа), као и Васкрса, потиче из паганизма.

Павле није мењао ниједну од ових заповести. Он је држао Закон и увек га је  бранио. Дела 16:1-3; 18:18; 20:6,16; 21:17-26; 24:17-18; 25:8; 27:9; 28:17; Римљанима 3:31; 7:12; 1 Коринћанима 5:6-8; 11:17-34; 16:8.

Из наведених примера јасно видимо да је идеја о укидању Закона контрадикторна директним Божијим објавама. Због тога и аргументи који се користе да поткрепе овакве тврдње најчешће немају темељ у самом Писму, већ у традицији, или се, пак, нуде библијски цитати лишени културно-историјског контекста.

Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2024
    Free website builderuCoz