UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak III
 
Friday
2016-12-09
1:35 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak III »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Dvosmislenost Jovana 8:58

Komentatori Jovanove knjige često primećuju određenu dvosmislenost u Isusovim izjavama, posebno u vezi sa nemogućnošću neprijateljaski nastrojene jevrejske publike da shvati šta je Isus mislio. Ortodokslija je često sklona da prihvati način razmišljanja Jevreja, protivnika Isusa. Smatra se da su Jevreji mislili da Isus tvrdi da je Bog.  Pa stoga on to i jeste.  Ali neprijateljska Isusova publika nije siguran vodič do Isusovih namera. Već smo videli da je Isus morao da ispravi jevrejsko pogrešno shvatanje da on tvrdi da je Bog. Njegova tvrdnja je da je on Sin Božji, što je na nivou ljudskog bića, ne Boga. U Jovanu 8:58 postoji izvesna gramatička dvosmislenost koja omogućava drugačiji prevod. Standardno razumevanje: "Ja sam pre nego se Avram rodio" nije jedini način razumevanja grčkog jezika.

Elementarna jezička činjenica je da se u grčkom jeziku značenje aoristnog infinitiva uzima iz konteksta. Može se odnositi i na prošle i na buduće događaje. Stoga Mateja piše, "dok petao ne zapeva" (Matej 26:34; prin, "pre," + aoristni infinitiv). Ali ranije u istom jevanđelju imamo "još dok se nisu bili sastali" (Matej 1:18; prin + aoristni infinitiv). U Jevanđelju po Jovanu imamo, "Gospode! Siđi dok nije umrlo dete moje" (Jovan 4:49; prin + aoristni infinitiv); "I sad vam kazah, pre dok se nije zbilo" (Jovan 14:29; prin + aoristni infinitiv). Postavlja se pitanje, koje je pravilno značenje Jovana 8:58? Da li je Isus rekao: "Ja sam, Pre nego što se Avram rodio (vrati se u život kroz vaskrsnuće)" ili "Ja sam (on), pre nego što se Avram rodio (postao)"?

Moguće je da ortodoksija pogrešno čita ovaj stih kao dokaz Hristove preegzistencije. Samo nekoliko stihova ranije Isus je govorio o vaskrsnuću kao poklonu večnog života onima koji ga prate (Jovan 8:51). Jevreji su se pobunili da to čini Isusa superiornijim od Avrama koji je tada bio mrtav. Isus opravdava svoju tvrdnju isticanjem da je Avram zapravo očekivao Mesijin dan. Jevreji su pogrešno razumeli da Isus govori da su on i Avram bili savremenici ("Da li si video Avrama?" Jovan 8:53, 56, 57).  Da li je moguće da Isus uzvraća zapanjujućom tvrdnjom da će preteći Avrama u vaskrsenju. Pre nego što Avram dobije besmrtniost kroz vaskrsnuće, Isus će već biti živ i besmrtan. Ovo bi u potpunosti opravdalo tvrdnju da je superiorniji od Avrama. "Postajati" (aoristni infinitiv od ginomai) se zapravo koristi za vaskrsenje u Jovu 14:14 u grčkoj verziji. "Ja ću čekati dok ponovo ne postanem."

Ukoliko se tekst čita po standardnom prevodu njegovo je značenje da je Isus tvrdio da je Mesija koji je određen od večnosti. Ili on možda ističe svoju superiornost u odnosu na Avrama u drugom smislu. Avram je predvideo Mesijin trijumf. Isus će zaista uživati večni život kao vaskrsli Spasielj mnogo pre nego što se Avram ponovo pojavi u budućem vaskrsenju.

Idealna preegzistencija.

Preegzistencija u Božjoj mudrosti, pre nego stvarna preegzistencija, se dobro uklapa u jevrejsko okruženje u kome su jevanđelja napisana. U jevrejskim spisima, koji pružaju suštinsku pozadinu za razumevanje Novog Zaveta: "Preegzistencija se pripisuje očekivanom Mesiji,ali samo u zajednici sa drugim uvaženim stvarima, kao što je kivot, zakon, grad Jerusalim, sam Mojsije zakonodavac, narod Izraela..."[81]

Slika Mesije koju su Jevreji izgradili iz Starog Zaveta ne uključuje ideju da je Mesija zaista postojao pre svog rođenja:

Apokaliptična priča (Mesije) je najvećim delom priča o ljudskom princu, uzvišenom, bogato obdarenom, čije će stupanje na presto doneti slavnu budućnost Izraelu. Mesija je instrument suđenja ljudskim zavojevačima, pobednički ovetnik pravednih (kao što će Isus biti pri drugom dolasku). On je čovek, Sin čovečiji, iako je posednut transcendentalnim darom mudrosti i moći. U skladu sa jednim gledištem, on će se pojaviti u danima kada će patnje pravednih dostići svoj vrhunac, i njegova vladavina će započeti potpunim uništenjem njegovih neprijatelja, posle čega će vladati u miru, a Sveta Zemlja će biti središte njegovog carstva... Aluzije na njegovo otkrovenje i večnu preegzistenciju, ne podrazumevaju ništa više od predestinacije u božanskoj volji i planu.[82]

Još jedan naučnik u novozavetnoj pozadini pronalazi preegzistenciju Mesije samo kroz Božji plan: "Dalman, od koga po mom mišljenju ne postoji veći autoritet za jevrejska pitanja kaže: `Judaizam nikada nije znao ništa o preegzistenciji Mesije pre njegovog rođenja kao ljudskog bića`"[83]

 


[1] James Yates, Vindication of Unitarianism (Boston: Wells i Lilly, 1816),66,153.

[2] Treatise on Christian Doctrine (Ponovo izdato od strane Udruženja britanskih i stranih unitarnih hrišćana, 1908), 16, 17.

[3] Poslanica Pavla rimljanima, citirao Hugh Schonfield, The Politics of God (London: Hutchinson, 1970), 105.

[4] Paul and His Interpreters (London, 1912), v.

[5] Tyndale's New Testament: A Translation from the Greek by William Tyndale in 1534, ed. David Daniell (New Haven: Yale University Press, 1989), dodato isticanje.

[6] John Knox, The Humanity and Divinity of Jesus (Cambridge University Press, 1967), 106.

[7] Ps. 132:11; Dela 2:30; 2. Sam. 7:14-16; Mat. 1:1.

[8] B.F. Westcott, The Gospel of John (Grand Rapids: Eerdmans, 1981), lxxxiv, Ixxxvii.

[9] F.C. Baur, Church History of the First Three Centuries (London: Williams i Norgate's, 1878),65.

[10] Dictionary of the Apostolic Church (T & T Clark, 1916),2:264, dodato isticanje.

[11] Prva poslanica apostola Petra, 248.

[12] James MacKinnon, The Historic Jesus (Longmans, Green and Co., 1931),375-379, dodato isticanje.

[13] The Birth of the Messiah, 140, 141, dodato isticanje. Aaron Milavec, "Matthew's Integration of Sexual and Divine Begetting," u Biblical Theology Bulletin 8 (1978): 108: "Hrišćanska doktrina preegzistencije bi bila potpuno nekompatibilna sa Matejinim opisima Hristovog porekla."

[14] Isto, 31, fn. 7.

[15] "L'Annonciation et la Mariologie Biblique," u Maria in Sacra Scriptura, 4:61.

[16] Brown, The Birth of the Messiah, 291.

[17]The Remaking o/Christian Doctrine, 52, 53.

[18] Po mnogima Matej beleži poreklo ili "početak" Isusa u Matej 1:18. To nije samo njegovo rođenje. Marko i Luka nisu znali ništa o Isusu koji je postojao pre svog rođenja. Iz Lukinog opisa rođenja je jasno isključeno "večno stvaranje" Sina, koji postaje Sin Božji na svom začeću. Razumna je činjenica da je Jovanov pogled na Hrista, zapravo, u skladu sa gledištima ostalih pisaca jevanđelja.

[19] Gabriel Fackre se u The Christian Story (Eerdmans, 1978), 103 sa odobravanjem odnosi na shvatanje Teofilusa iz Antioha da je "logos" Božji plan, namera i vizija i predlaže sledeći prevod Jovana 1:1, "Vizija beše u Bogom i Bog beše Vizija."

[20] NEB pokušava da prenese značenje sa "Šta reč beše, Bog beše."

[21] Za starozavetnu upotrebu termina "reč" videti Ps. 33:6-12 i James Dunn, Christology in the Making,217, 218.

[22] R.H.  Mounce, The Book ofRevelation (Marshall, Morgan i Scott, 1977),140 (Otkr. 4:11).

[23] Leon Morris, The Gospel According to John, New International Commentary on the New Testament (Grand Rapids: Eerdmans, 1971), 102.

[24] Christology in the Making, 243, dodato isticanje.

[25] GNB 1. Jovanova 1: 1: "Hrist je bio živ na početku sveta."

[26] Born Before All Time? The Debate About the Origin of Christ (New York: Crossroads, 1992), 381.

[27] Brown, Driver i Briggs, Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, 768.

[28] Isto, 86.

[29] GT. Purves, "The Influence of Paganism on Post-Apostolic Christianity," Presbyterian Review 36 (Oct., 1888). Katastrofalni uticaj aleksandrijanske filozofije je široko priznat neđu savremenim naučnicima. U Bible Review iz juna 1997. Profesor J. Harold Ellens primećuje da "je od Nikeje do Kalcedonije spekulativna neoplatonistička perspektiva aleksandrijanske hristologije značajno ukorenjena i postala ortodoksna hrišćanska dogma 451."

[30] Postojalo je vreme kada Sin nije postojao; Bog nije uvek bio Otac" (Against Hermogenes, ch. 3).

[31] Sa jednim zabeleženim iuzetkom, Jovan 1:3 "By it all things were made. Without it nothing was made" se prevodi: Tyndale Bible (1535), Coverdale (1550; tu ovoj verziji ima "the same," umesto "it"), Matthew (1535), Taverner (1539), The Great (Cranmer's) Bible (1539), Whittingham (1557), Geneva (1560), Bishops' Bible (1568).

[32] Iz korespodencije 13. jun 1981.

[33] William F. Arndt i F. Wilbur Gingrich, A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature (Chicago: University of Chicago Press, 1957), 480.

[34] Identitet bi bio ozražen sa "o theos" a ne sa "theos".

[35] Jesus and the Constraints of History (Philadelphia: Westminster Press, 1982), app. III, 176, 177.

[36] E.G. Selwyn, Prva poslanica sv. apostola Petra,124, dodato isticanje.

[37] Harrison, Romans, Expositor's Bible Commentary (Zondervan, 1976), 52, dodato isticanje.

[38] Moule, Romans, Cambridge Bible for Schools and Colleges (Cambridge UP, 1918), 95.

[39] Sledeća "proročanska prošla vremena" kod proroka su tipična za hebrejski način razmišljanja: "narod moj odvede u ropstvo" (Isaija 5:13); "Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade" (9:6); "Narod koji hodi u tami videše videlo veliko" (9:2); "te će ždreti Izrailja na sva usta" (9: 12); "Dođe u Ajat" (10:28); "ja mećem u Sionu kamen,..." (28: 16); "zatrće ih, predaće ih na pokolj." (34:2).

[40] Morris Simon, The Soncino Chumash (London: Soncino Press, 1947),34.

[41] Uprkos ranijem nasleđivanju zemlje pod Josifom (Josif 21 :43-45), proroci očekuju konačno i potpuno ispunjenje starog obećanja Avramu (Jer. 3: 18; 30:3).

[42] Pisa poslanice Jevrejima očekuje da će Avram tek naslediti zemlju po kojoj je nekada lutao kao stranac (Jevrejima 11:9).

[43] P. Borgen, "God's Agent in the Fourth Gospel," u Religions in Antiquity: Essays in Memory of E.R. Goodenough, ed. J. Neusner (Leiden, 1968), 137-148.

[44] Christology in the Making, 39.

[45] Theological Dictionary of the New Testament, ed. Gerhard Kittel, Gerhard Friedrich and Geoffrey W. Bromiley, trans. Geoffrey W. Bromiley, 10 vols. (Grand Rapids: Eerdmans, 1964-1976), 1:406.

[46] Emil Schurer-ova izjava da je u jevrejskom mišljenju "sve što je zaista vredno postojalo na nebu" (The History ofthe Jewish People in the Age ofJesus Christ, T&T Clark, 1979, 2:522).

[47] John A.T. Robinson, The Human Face of God (London: SCM Press, 1973), 172-179, za ispitivanje Jovanove upotrebe istog jezika za Isusa i vernike.

[48] Leon Morris, Jevanđelje po Jovanu, 108, 109.

[49] J.O.F. Murray, Jesus According to St. John (London: Longmans, Green, 1936); E.A. Abbot, Johannine Grammar (London: A. and C. Black, 1906) citirao Leon Morris u Jevanđelju po Jovanu, 109.

[50] "Nebeske stvari" i Posl. Jevrejima su stvari koje imaju veze sa dolazećim dobom (Jev. 11:16,20; 13:14).

[51] Morris, Jevanđelje po Jovanu, 223.

[52] Raymond Brown, Jevanđelje po Jovanu, 1:132.

[53] C.K. Barrett, Jevanđelje po Jovanu (London: SPCK, 1972), 177.

[54] J.H. Bernard, Sf. John, International Critical Commentary (Edinburgh: T&T Clark, 1948), 1:CXXX, cxxxi.

[55] Greek New Testament (London: Rivingtons i Deighton, Bell & Co., 1861), 1:675. Drugi komentatori u prošlom vremenu u Jovanu 3:13 pronalaze figurativno prikazivanje Isusovu jedinstvenu vezu sa Ocem i posebno božansko otkrovenje koje mu je podareno (Provo 30:3, 4). u Efes. 2:6 za hrišćane se kaže da su na "nebu" sa Hristom. To može biti način da se kaže da im je suđeno da budu na počasnom mestu u dolazećem carstvu.

[56] The Teaching ofJesus (Edinburgh: T & T Clark, 1892), 2: 169-172, dodato isticanje.

[57] The Revelation of Jesus, A Study of the Primary Sources of Christianity (New York: Macmillan Co., 1899),225,226. Gilbert je takođe autor The Student's Life of Jesus and The Student's Life of Paul.

[58] Isto, 221, 222.

[59] Jevanđelje po Jovanu, 1:132.

[60] St. John, International Critical Commentary, 1:76.

[61] Jevanđelje po Jovanu, 716.

[62] Isto., 719.

[63] Jevanđelje po Jovanu, 2:740.

[64] Isto, 2:741.

[65] Commentary on the New Testament: Jevanđelje po Jovanu (New York: Funk and Wagnalls, 1884), 462.

[66] Greek New Testament, 823.

[67] Brown, Jevanđelje po Jovanu, 758.

[68] Morris, Jevanđelje po Jovanu, 726, dodato isticanje.

[69] Meyer, Commentary on the New Testament: Jevanđelje po Jovanu, 465.

[70] Morris, Jevanđelje po Jovanu, 726.

[71] Meyer, Commentary on the New Testament: Jevanđelje po Jovanu, 466.

[72] Morris, Jevanđelje po Jovanu, 731.

[73] Meyer, Commentary on the New Testament: Jevanđelje po Jovanu, 468.

[74] Meyer, Commentary on the New Testament: Jevanđelje po Jovanu, 470.

[75] Morris, Jevanđelje po Jovanu, 736.

[76] Meyer, Commentary on the New Testament: Jevanđelje po Jovanu, 471, 472.

[77] Brown, Jevanđelje po Jovanu, se poziva na tekstualnu varijantu u Jovanu 17:5: "Među latinskim ocima i u nekim etiopskim spisima postoji podrška za čitanje `slavom koja je bila u Tebe`, čitajući een = 'biti,' umesto 'imati'" (743).

[78] The Racovian Catechism (London: Longman, Hurst, Rees, Grme i Brown, sa latinskog preveo T. Rees, 1818), 144, 145. Pisac originalnog teksta (1609), B. Wissowatius, primećuje: "da je ovo pravi smisao prolaska su direktno pokazali  Augustine i Beda... Ovde takođe treba primetiti, da je jednoglasno moišljenje Jevreja, do današnjeg dana, da Mesija nije postojao pre stvaranja sveta, osim u božanskoj mudrosti." Sve postojeće kopije katehizma u Engleskoj

[79] Rabinska tradicija govori da je Avram imao viziju cele istorije svojih potomaka (Midrash Rabbah, XLIV, on 1. knj. Mojsijeva.15:18). IV Ezra 3: 14 kaže da je Bog dao Avramu viziju poslednjeg vremena.

[80] The Revelation of Jesus, A Study of the Primary Sources of Christianity, 214, 215. Tvrđenje da ego eimi izjave Isusa imaju veze sa mesijanstvom takođe zastupa Edwin Freed za Ego Eimi u Jovanu 8:24, zbog konteksta i jevrejskih verovanja o Mesiji,"Journal of Theological Studies 33 (1982): 163-167. takođe i Barrett, Essays on John (London: SPCK, 1982), 71: "Isusovo ego eimi nije tvrđenje da je on Bog; Jovan se služi drugim načinima, mnogo jasnijim, za isticanje ove tvrdnje."

[81] C. Ottley, The Doctrine ofthe Incarnation (Methuen and Co., 1896), 59, dodato isticanje.

[82] Isto, 59, 60.

[83] Charles Gore, Belief in Christ, 31.

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz