Wednesday
2022-08-17
8:33 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Сабат »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 58

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Сабат

Дефиниција: Реч сабат потиче од хебрејске речи „шабат“, што значи „починак, одмор, мировање“. Држање сабата прописано Мојсијевим законом обухватало је седмични сабат, затим неколико одређених дана у години, као и сваку седму и сваку педесету годину. Јеврејски седмични сабат, седми дан у њиховој седмици, почиње након заласка сунца у петак и траје до заласка сунца у суботу. Многи који се изјашњавају као хришћани традиционално држе недељу као дан одмора и дан посвећен духовним стварима; други држе дан одређен јеврејским календаром.

Да ли су хришћани обавезни да држе сабат?

Изл. 31:16, 17: „Нека Израелови синови држе сабат, нека празнују сабат кроз све нараштаје. То је трајан [„вечни“, Ба] савез. То нека буде трајан знак између мене и Израелових синова.“ (Запази да је држање сабата био знак између Јехове и Израела; то не би био случај ако би сви други такође били под обавезом да држе сабат. Хебрејска реч олам која је у Ба преведена као „вечни“, у основи означава период који је, са садашњег становишта, неодређен или му се не зна крај, али је у сваком случају дуготрајан. Може трајати вечно, мада и не мора. У Бројевима 25:13 иста хебрејска реч се примењује на свештенство, коме је касније дошао крај, према Јеврејима 7:12.)

Римљ. 10:4: „Христ је свршетак Закона, да би свако ко исказује веру стекао праведност.“ (Држање сабата је било део Закона. Бог је посредством Христа окончао тај Закон. Наш праведан положај пред Богом зависи од вере у Христа, а не од држања седмичног сабата. Види и Галатима 4:9-11; Ефешанима 2:13-16.)

Кол. 2:13-16: „У својој доброти опростио нам је [Бог] све наше преступе и избрисао писани документ који је својим одредбама био против нас, који нам се противио... Зато нека вам нико не говори шта да једете и пијете и нека вам не заповеда да славите празнике или младине или сабате.“ (Ако би особа која је била под Мојсијевим законом била осуђена да је оскрнавила сабат, цео збор би је каменовао до смрти, према Изласку 31:14 и Бројевима 15:32-35. Многима који заступају држање сабата требало би да буде драго што нисмо под Законом. Као што показује горе наведени стих, праведан положај пред Богом не зависи више од држања сабата, као што је био случај са Израелцима.)

Како је недеља постала дан који већи део хришћанског света одваја за духовне ствари?

Иако је Христ ускрснуо првог дана у седмици (сада је то недеља), Библија не говори да тај дан треба да издвајамо као нешто свето.

„Задржавање старог паганског имена, диес солис, то јест „дан Сунца“ за недељу као седмични хришћански празник у великој мери се може приписати помирењу паганског и [такозваног] хришћанског осећања, које је уследило када је Константин [едиктом из 321. н. е.] препоручио својим поданицима, како паганима тако и хришћанима, да први дан у седмици буде ’дан у част Сунца‘... На тај начин, он је у свом царству покушао да усклади религије које су се међусобно разилазиле и да их уједини у једну институцију“ (Lectures on the History of the Eastern Church, Њујорк, 1871, А. П. Стенли, страна 291).

Да ли је заповест да се држи сабат била дата Адаму и да ли зато важи за све његове потомке?

Након што ју је припремио да би људи живели на њој, Јехова Бог се одмара од стварања на Земљи. О томе се говори у Постанку 2:1-3. Међутим, ништа у библијском извештају не указује на то да је Бог заповедио Адаму да држи сабат сваког седмог дана у недељи.

П. зак. 5:15: „Сети се да си и ти био роб у египатској земљи и да те је Јехова, твој Бог, извео оданде снажном руком и подигнутом мишицом. Зато ти је Јехова, твој Бог, заповедио да држиш сабатни дан.“ (Јехова је закон о сабату овде повезао са ослобођењем Израелаца из Египта, а не с догађајима у Едену.)

Изл. 16:1, 23-29: „Цео збор Израелових синова дошао [је] у пустињу Син... петнаестог дана другог месеца након изласка из египатске земље. Тада им је [Мојсије] рекао: ’Овако је казао Јехова. Сутра ће бити сабатни празник, свети сабат посвећен Јехови... Шест дана ћете [ману] скупљати, а седми дан је сабат. Тада тога неће бити... Јехова [је] рекао Мојсију:... ’Не заборавите да вам је Јехова дао сабат.‘“ (И пре тога је постојала подела на седмице, али ово је прво указивање на држање сабата.)

Да ли се Мојсијев закон дели на „церемонијални“ и „морални“ део, и да ли „морални закон“ (Десет заповести) важи за хришћане?

Да ли се на основу Исусових речи може закључити да је Закон подељен на два дела?

Мат. 5:17, 21, 23, 27, 31, 38: „Не мислите да сам дошао да обезвредим Закон или Пророке. Нисам дошао да обезвредим, него да испуним.“ Запази шта је Исус касније рекао: „Чули сте да је старима речено: ’Не убиј [Изл. 20:13; шеста од Десет заповести]‘... Ако, дакле, донесеш свој дар на олтар [П. зак. 16:16, 17; није део Десет заповести]... Чули сте да је било речено: ’Не учини прељубу [Изл. 20:14; седма од Десет заповести].‘ Осим тога, било је речено: ’Ко се разведе од своје жене, нека јој да потврду о разводу [П. зак. 24:1; није део Десет заповести].‘ Чули сте да је било речено: ’Око за око и зуб за зуб [Изл. 21:23-25; није део Десет заповести].‘“ (Дакле, Исус је наводио Десет заповести заједно с другим деловима Закона и није правио разлику међу њима. Да ли онда ми треба да их раздвајамо?)

Када су Исуса питали: „Учитељу, која је највећа заповест у Закону?“, да ли је он издвојио Десет заповести? Не, он је рекао: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.‘ То је највећа и прва заповест. Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘ На овим двема заповестима темељи се сав Закон и Пророци“ (Мат. 22:35-40). Зар они који издвајају Десет заповести (П. зак. 5:6-21), говорећи да оне важе за хришћане док други део Закона не важи, у ствари не одбацују оно што је Исус издвојио као највеће заповести (када је цитирао П. зак. 6:5; Лев. 19:18)?

Када указује на то да ће Мојсијев закон проћи, да ли Библија директно наводи да је у то укључено и Десет заповести?

Римљ. 7:6, 7: „Сада смо ослобођени Закона, јер смо умрли ономе што нас је спутавало... Дакле, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Нипошто! Али никада не бих схватио шта је грех да није било Закона. И не бих схватио шта је пожуда да Закон није рекао: Не пожели!‘“ (Који пример из Закона Павле цитира одмах након што каже да су јеврејски хришћани „ослобођени Закона“? Он цитира последњу од Десет заповести, показујући да је и она укључена у Закон ког су хришћани ослобођени.)

2. Кор. 3:7-11: „Ако је закон који доноси смрт и чија су слова била уклесана у камену дошао у слави, тако да Израелови синови нису могли да погледају Мојсијево лице због славе његовог лица, која је морала да нестане, зар неће онда давање духа бити још славније?... Јер ако је оно што је требало да буде укинуто дошло са славом, оно што остаје биће много славније.“ (Овде се указује на закон који је био ’уклесан у камену‘ и каже се да „Израелови синови нису могли да погледају Мојсијево лице“ када је он Израелцима пренео тај Закон. О чему се овде говори? Излазак 34:1, 28-30 показује да је то била прилика када су Израелци добили Десет заповести; оне су биле уклесане у камену. Очигледно су оне укључене у оно што стихови кажу да је „требало да буде укинуто“.)

Да ли то што је укинут Мојсијев закон, укључујући и Десет заповести, значи да више не важе никаква морална ограничења?

Ни у ком случају; многа морална мерила из Десет заповести поновљена су у надахнутим књигама грчког дела Библије. (Међутим, закон о сабату није поновљен.) Али, без обзира на то колико је неки закон добар, безакоња ће бити све док грешне склоности доминирају људским жељама. Међутим, што се тиче новог савеза, који је заменио савез Закона, у Јеврејима 8:10 се каже: „’Ово је савез који ћу склопити с Израеловим домом после тих дана‘, каже Јехова. ’Своје законе ставићу у њихов ум и уписаћу их у њихова срца. Бићу њихов Бог, и они ће бити мој народ.‘“ Колико су ти закони делотворнији од оних који су уклесани на каменим плочама!

Римљ. 6:15-17: „Зар да грешимо зато што нисмо под законом него под незаслуженом добротом? Нипошто! Зар не знате да ако се некоме дајете у ропство и обавезујете на послушност, робови сте онога кога слушате — било греха, који води у смрт, било послушности, која води у праведност? Али хвала Богу што сте, премда сте били робови греха, од срца постали послушни оној поуци којој сте били предати.“ (Види и Галатима 5:18-24.)

Од каквог је значаја седмични сабат за хришћане?

Хришћани су сваког дана у ’сабатном починку‘

У Јеврејима 4:4-11 се каже: „Јер је [Бог] на једном месту [Постанак 2:2] о седмом дану овако рекао: ’И Бог је седмог дана починуо од свих својих дела‘, а овде [Псалам 95:11] опет каже: ’Неће ући у мој починак.‘ Дакле, пошто неки још треба да уђу у њега, а они којима је добра вест најпре била објављена нису ушли због непослушности, он поново одређује један дан: ’Данас‘, говорећи о томе после толико времена у Давидовом псалму [Псалам 95:7, 8], као што је већ речено: ’Данас, ако слушате глас његов, немојте да вам срце отврдне.‘ Јер да их је Исус Навин довео на место починка, Бог не би после тога говорио о неком другом дану. Дакле, Божјем народу остаје сабатни починак. Јер ко уђе у Божји починак, и сам почива од својих дела, као и Бог од својих. Зато дајмо све од себе да уђемо у тај починак, да не би неко пао опонашајући такву непослушност.“

Од чега хришћани треба да почину? Од „својих дела“. Каквих дела? Дела путем којих су раније покушавали да докажу своју праведност. Они више не сматрају да могу зарадити Божје одобравање и добити вечни живот тако што ће се држати одређених правила и обичаја. Грешка неверних Јевреја била је управо у томе што су ’настојали да успоставе своју праведност и нису се подложили Божјој праведности‘ (Римљ. 10:3). Прави хришћани схватају да смо сви рођени као грешници и да једино путем вере у Христову жртву особа може имати праведан положај пред Богом. Они се труде да озбиљно схвате и примене сва учења Божјег Сина. Понизно прихватају савете и опомене из Божје Речи. То не значи да они мисле да ће тако зарадити Божје одобравање; њихови поступци су у ствари израз њихове љубави и вере. Таквим начином живота они избегавају да ’опонашају непослушност‘ какву је показао јеврејски народ.

’Седми дан‘ на који се указује у Постанку 2:2 није био дан од 24 часа. (Види страну 381, под насловом „Стварање“.) Слично томе, „сабатни починак“ у ком су прави хришћани није дан од 24 часа. Исказивањем вере и послушношћу библијским саветима они су у том починку сваког дана, а у посебном смислу ће то бити у Божјем новом поретку.

Човечанству предстоји хиљадугодишњи „сабатни“ починак

Мар. 2:27, 28: „[Исус] им рече: ’Сабат је настао ради човека, а не човек ради сабата. Дакле, Син човечји је Господар и сабата.‘“

Исус је знао да је Јехова успоставио сабат као знак између себе и Израела, и да је сврха тог дана била да се одморе од тешког рада. Исус је такође био свестан тога да ће својом смрћу пружити основу за уклањање Мојсијевог закона, који ће се испунити на њему. Он је знао да је Закон, заједно с држањем сабата, био ’сенка будућих благослова‘ (Јевр. 10:1; Кол. 2:16, 17). Међу тим ’благословима‘ је и „сабат“ чији је он Господар.

Као Господар над господарима, Христ ће владати над целом земљом хиљаду година (Откр. 19:16; 20:6; Пс. 2:6-8). Док је био на земљи, Исус је милостиво учинио нека од својих највећих излечења на сабат, показујући какво ће олакшање донети људима из свих народа током Хиљадугодишње владавине (Лука 13:10-13; Јов. 5:5-9; 9:1-14). Они који разумеју право значење сабата имаће прилику да извуку корист и из тог ’сабатног‘ починка.

Calendar
«  August 2022  »
SuMoTuWeThFrSa
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2022
    Free website builderuCoz