Thursday
2022-08-18
3:53 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
OPROSNA GODINA i Drugi Hristov dolazak »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 58

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

OPROSNA GODINA i Drugi Hristov dolazak

– Spoj prve i poslednje stranice Biblije - proročanstvo o Raju na Novoj Zemlji
Izgubljeni Raj i Obećana zemlja

Verovali ili ne, ali jedno od najznačajnijih proročanstava Biblije opisano je kroz poljoprivredne radove. Ljudi ne vole poljoprivredu, jer ona podrazumeva težak i naporan rad. Međutim, u Bibliji su date uredbe o obrađivanju i vlasništvu nad zemljom koje predstavljaju proročanstvo o načinu kako će Bog spasiti ljude.
Godina oproštenja, oprosna godina ili jubilarna godina, kako je u nekim prevodima nazvana, predstavlja vezu između gubitka vlasti nad zemljom od strane Adama i Eve, i vraćanja na Obećanu Zemlju nakon izvršenja presude na Božjem sudu.
Godina oproštenja spaja prve stranice Biblije gde je opisan gubitak Rajskog vrta, sa poslednjim stranicama Biblije gde je opisano rešenje ovog problema.
               Izgubljena zemlja
“Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj.” Psalam 24:1 Sve oko nas vlasništvo je Boga koji je stvorio svet.
Međutim, Bog poverava stvorenim bićima da upravljaju delom sveta nad kojim su postavljeni.

Na početku Biblije piše da je Bog stvorio savršen svet i poverio Adamu, Evi i njihovim potomcima da upravljaju nad svim živim bićima i nad zemljom.
Bog im je dao najlepši deo planete Zemlje, Rajski vrt koji je trebalo da uređuju sa uživanjem. Ovo vrtlarstvo bilo je drugačije nego današnja poljoprivreda.
U savršenom svetu rad je bio zadovoljstvo, a naročito uređivanje Rajskog vrta.
Bog je ljudima dao i slobodnu volju, tako da su Adam i Eva mogli da biraju da li će živeti kako im njihov Stvoritelj kaže ili će izabrati ono što sami žele, ma koliko to izgledalo nerazumno.
Na žalost celog ljudskog roda, Adam i Eva su odlučili da ne poslušaju Boga, nego da jedu sa drveta poznanja dobra I zla, iako im je Bog rekao da će umreti ako budu jeli taj plod.
Prema Bibliji, smrt svakog ljudskog bića danas posledica je neposlušnosti Adama i Eve u odnosu na Boga. Ne samo da su Adam i Eva postali smrtni, nego su izgubili Rajski Vrt – najlepše mesto za život koje je bilo moguće zamisliti.
Bog je postavio anđela na vratima Raja da bi sprečio Adama, Evu i njihove potomke da ponovo uđu u Rajski vrt.
Bog ih je postavio da budu gospodari nad zemljom i živim bićima, a oni su se pokorili drugom gospodaru, Luciferu koji ih je preko zmije naveo da ne poslušaju Boga.
Isus je nazvao Lucifera “knezom ovoga sveta” jer je preoteo vlast nad Zemljom od Adama i Eve.
Ne samo da su ljudi izgubili Rajski vrt i vlast nad planetom Zemljom, nego je Bog rekao da od sada obrađivanje Zemlje neće biti uživanje kao u raju, nego će to biti naporan rad uz puno znoja i muka da se dođe do hrane.
“Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega veka;” 1.Mojsjeva 3.17
------ “I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet; I izagnavši čoveka postavi pred vrtom Edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.” 1.Mojsijeva 3:23,24
              Obećana zemlja
Bog nije želeo da Adam, Eva i ceo ljudski rod izgubi Rajski vrt. Ljudi su sada postali razdvojeni od svog Stvoritelja, izgnani na negostoljubivoj zemlji u kojoj su postali stranci koji sa mukom rade da bi se prehranili.
Bog je želeo da ljudi shvate tragediju života bez Stvoritelja, i da požele da mu se vrate.
Zato je u Bibliji dao uredbe o Godini Praštanja, da to bude podsetnik na obećanje da će On vratiti ljude koji se pokaju u Rajski vrt.
Kada razumemo pad Adama i Eve u greh i gubitak Rajskog vrta i vlasti nad zemljom, mi možemo da razumemo zašto je Bog dao oprosnu godinu, to jest jubilarnu godinu,
da bude podsetnik da su ljudi izgubili zemlju koja je bila njima poverena – Rajski Vrt.
Bog je preko Mojsija dao Izraelcima jedinstven sistem za posedovanje zemlje. Trebalo je da ih to podseća da su stranci na tuđoj zemlji, ali i da im je Bog obećao da će ih vratiti na dobru zemlju koja im je prvobitno poverena.
Bog je za 6 dana stvorio uslove za život na planeti Zemlji i sva živa bića, a sedmi dan je ostavio da ga provedemo odmarajući sa svojim Stvoriteljem.
Ovaj sedmični ciklus rada i odmora 6+1=7 Bog je primenio i na obrađivanje zemlje.

Bog je rekao Izraelcima da šest godina obrađuju zemlju, a da se sedme godine zemlja odmori od obrađivanja.
Još reče Gospod Mojsiju na gori Sinajskoj govoreći: Kaži sinovima Izraelovim, i reci im: kad dođete u zemlju koju vam ja dajem, neka praznuje zemlja subotu Gospodnju.
Šest godina zasevaj njivu svoju, i šest godina reži vinograd svoj i sabiraj rod. A sedma godina neka bude subota za odmor zemlji, subota Gospodnja; nemoj sejati u polju svojem ni rezati vinograda svojega.
Što samo od sebe rodi iza žetve tvoje nemoj žeti, i grožđa u vinogradu svojem nerezanom nemoj brati; neka bude godina odmora zemlji.
Ali što rodi zemlja za počivanja svojega, ono neka vam bude hrana, tebi i sluzi tvojemu i sluškinji tvojoj i najamniku tvojemu i ukućaninu tvojemu koji je kod tebe. I stoci tvojoj i svim životinjama što su u tvojoj zemlji, sav rod njen neka bude hrana. (3.Mojsijeva 25.1-7)
Odmor svakog sedmog dana trebalo je da podseća ljude da je Bog stvorio svet za 6 dana.
Sličan ciklus 6+1 Bog je dao i za obrađivanje zemlje: 6 godina je trebalo obrađivati zemlju, a sedme godine trebalo je ostaviti zemlju neobrađenu, da se obnovi za sledeći radni ciklus.

Kao vrhunac sedmogodišnjeg ciklusa obrađivanja i odmaranja zemlje, Bog je rekao da posle 7 ciklusa po 7 godina, svake pedesete godine da se svi u Izraelu ponovo vrate na svoju zemlju koju su u početku dobili od Boga.
Ova uredba im je data tek što su oslobođeni iz ropstva u Egiptu dok još nisu posedovali zemlju.
Bog je odlučio da potpuno iskoreni bezbožne narode Hanana zbog groznih greha koji su činili, a da ovu zemlju poveri Izraelcima.
Hananski narodi predstavljaju predsliku bezbožnih ljudi nad kojima će Bog da izvrši presudu na dan suda.
Tada će Bog vratiti svom narodu izgubljenu zemlju.
Izrael je na mikro skali bio slika globalnog plana koji će se dogoditi u budućnosti.
Izraelci su dobili Hanansku zemlju da bi bili živo proročanstvo o Božjem obećanju da će greh biti uništen, a da će spaseni dobiti nazad Rajski vrt.
Trebalo je da za razliku od Adama I Eve, Izraelci poslušaju Boga kada im kaže šta je dobro za njih.
Svako pleme i svaka porodica dobila je svoj deo zemlje.
Zemlju koju su dobili od Boga nije bilo moguće prodati zauvek, jer je zemlja Božje vlasništvo.
Mi samo sa Božjim dopuštenjem koristimo zemlju koju je On stvorio.
Obećana zemlja postala je simbol nasledstva koji je Božji narod dobio od Boga.
To je simbol Rajskog vrta koji je izgubljen padom u greh, ali će ga dobiti nazad oni koji se vrate Bogu.
Svakih 50 godina, na Dan Ošišćenja truba je trubila i svi su se vraćali na svoju prvobitnu zemlju.
“I nabroj sedam sedmina godina, sedam puta po sedam godina, tako da ti sedam sedmina godina bude 49 godina.
Tada zapovedi neka zatrubi truba deseti dan sedmoga meseca, na Dan Očišćenja neka trubi truba po svoj zemlji vašoj.
I posvetite godinu pedesetu, i proglasite slobodu u zemlji svima koji žive u njoj; to neka vam je oprosna godina, i tada se vratite svaki na svoju baštinu, i svaki u rod svoj vratite se.
Oprosna godina da vam je ta pedeseta godina; nemojte sejati, niti žanjite što samo rodi te godine, niti berite grožđa u vinogradima nerezanim, jer je oprosna godina; neka vam je sveta; sa svakoga polja jedite rod njegov. Te godine oprosne vratite se svaki na svoju baštinu.” 3.Mojsijeva 25.8-13
Dakle, Zemlju je bilo moguće prodati samo do pedesete, oprosne, to jest jubilarne godine.
Ako je ostalo 3 godine do oprosne godine, bilo je moguće kupiti zemlju samo na 3 godine.
Ako je bilo 45 godina do oprosne godine, kupac bi zakupio zemlju za 45 godina. Vlasnik zemlje je uvek ostajao Bog.
“I ako prodaš što bližnjemu svojemu ili kupiš što od bližnjega svojega, ne varajte jedan drugoga. Prema broju godina po oprosnoj godini kupuj od bližnjega svojega, i prema broju godina u koje ćeš brati rod neka ti prodaje.
Što više bude godina to će cena biti veća onome što kupuješ, a što manje bude godina to će manja biti cena, jer ti se prodaje broj letina.
Zato ne varajte jedan drugoga, nego se bojte Boga svojega; jer sam ja Gospod Bog vaš.” 3.Mojsijeva 25.14-17
                     Nova zemlja
Da bi pokazao da nije sve izgubljeno, Bog je nam je opisao Novu Zemlju koju će obnoviti kada bude uništio greh, na primer u knjizi proroka Isaije i u Otkrivenju.
Na početku Biblije ljudi su izgubili zemlju, a na kraju Biblije, u Otkrivenju, Bog je pokazao proroku viziju Nove Zemlje.
Stara grehom uništena Zemlja biće spaljena i biće uništen svaki trag greha na njoj, na žalost zajedno sa onima koji su izabrali radije greh nego Boga.
S druge strane, pri drugom Hristovom dolasku biće vaskrsnuti i vazneseni ljudi koji su se čvrsto odlučili za Boga.
Kada Bog bude obnovio planetu opustošenu posledicama greha, On će pretvoriti Zemlju u Rajski vrt na kojoj će Stvoritelj sveta živeti sa ljudima koji su mu čvrsto verovali.
Između ova dva ključna događaja u istoriji čovečanstva, između pada u greh, to jest gubitka zemlje od strane Adama i Eve na početku, i obnovljenja Zemlje, to jest vraćanja spasenih ljudi da upravljaju Božjom zemljom na kraju, Bog je dao Izraelcima koncept o oprosnim godinama da podseća ljude zašto postoji zlo i koje rešenje za zlo Bog planira u budućnosti.
Jedan od uslova za povratak na obećanu zemlju bila je poslušnost Bogu:
“Držite uredbe moje i čuvajte zakone moje i vršite ih, pa ćete živeti u zemlji bez straha. I zemlja će rađati rod svoj, i ješćete ga, i bićete siti, i živećete u njoj bez straha.” 3.Mojsijeva 25.18-19
Svakih 50 godina proglašavana je jubilarna, oprosna godina, kada su se Izraelci vraćali na zemlju koju su zbog siromaštva izgubili.
Oprosna godina je bila proročanstvo da će Bog posle Dana Suda vratiti zemlju koju su izgubili Adam i Eva svim ljudima koji stanu čvrsto na Božju stranu.
                  Siromaštvo – gubitak nasledstva
Obećanu zemlju niko od Izraelaca nipošto nije trebalo da proda.
Međutim, ako neko neodgovorno rukovodi svojom imovinom i izgubi ono što ima zbog, na primer alkohola, droge, kocke i sličnih poroka, takav čovek morao bi da napusti prokockanu zemlju i postane uslovno rečeno “rob” koji radi na tuđem imanju da bi isplatio dugove.
Ljudi danas imaju pogrešno shvatanje da se Biblijska reč rob odnosi na gubitak slobode i ljudskih prava za ceo život.
Međutim, Biblijska reč “rob” u Izraelu odnosila se na najamnog radnika koji je imao obavezu da odradi određeni broj godina nekome kome je dužan.

Taj radnik je imao slobodu uz obavezu da odradi dug, ali je imao osnovna ljudska prava i nije bio maltretiran.
Dakle, Biblijski pojam “rob” nije isti kao današnji pojam “rob”. Posle odrađenog duga Biblijski rob nije imao nikakvu obavezu prema gazdi.
Ljudi koji negiraju Bibliju često navode ropstvo spomenuto u Bibliji kao razlog da Sveto Pismo proglase neprihvatljivim za modernog čoveka.
Međutim, Biblijska reč “rob” odnosi se na radnika koji je osiromašio i odrađivao dug koji je napravio neodgovornim načinom života.

To nisu ljudi u lancima koji nemaju osnovna ljudska prava, nego siromašni radnici.
Jevrejska reč EVED potiče od glagola raditi, služiti (AVAD), a ne robovati.
Od iste reči potiče i reč služba (AVODA), što ni u kojem slučaju ne oznazava robovanje obespravljene osobe.

Gubitak nasleđene zemlje u Bibliji predstavlja simbol pada u greh i simbol izgubljenog Raja.
Čovek je morao da napusti svoju zemlju i da radi kao najamni radnik, kao što se to dogodilo Adamu i Evi.
Radnik je morao da čeka pedesetu oprosnu godinu da bi se vratio na svoje nasledstvo.
Postojao je još jedan način da se vrati ranije na svoju zemlju:
“Ako osiromaši brat tvoj i proda nešto od baštine svoje, a posle dođe ko od roda njegova najbliži njemu da otkupi, neka otkupi što brat njegov proda.” 3.Mojsijeva 25:25
“Ako li nema koliko bi trebalo vratiti, onda ostaje stvar prodana u onoga ko je kupio do godine oprosne, a oprosne godine ostaviće se, i on će se vratiti na svoju baštinu.” 3.Mojsijeva 25:28
Dakle, gubitak zemlje je simbol duhovnog siromaštva ljudi, gubitak Rajskog vrta i pad u greh.
Ljudskom rodu je potreban najbliži rođak koji će isplatiti naš dug i vratiti nas na izgubljeno nasledstvo.
Izraelcima je prorečeno da će doći Mesija koji će omogućiti povratak u Raj.
Jedan od razloga za utelovljenje Isusa Hrista bilo je da postane kao čovek, da bi kao naš najbliži rođak isplatio ono što mi dugujemo:
“Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek” Filibljanima 2:7
U Bibliji piše da se Isus utelovio da bi postao naš brat: “Jer i onaj koji osvećuje (Isus), i oni koji se osvećuju (ljudi), svi su od jednoga; zaradi toga uzroka ne stidi se nazvati ih braćom... Zato (Isus) beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.” Jevrejima 2:11,17
“Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju sina njegova, da bi on bio prvorođeni među mnogom braćom.” Rimljanima 8:29

                    Isus i oprosna godina
Isus je na samom početku svoje javne službe objavio oprosnu godinu – jubilej kada je u sinagogi pročitao tekst proroka Isaije:

“Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje; i da propovedam prijatnu (jubilarnu) godinu Gospodnju… I poče im govoriti: Danas se izvrši ovo Pismo u ušima vašim.” Luka 4.18-19,21; Isaija 61.1-2 Izraz “prijatna godina Gospodnja” odnosi se na oprosnu, to jest jubilarnu pedesetu godinu.
Dakle, na početku svoje javne službe Isus je rekao pred ljudima da je On došao da kao najbliži rođak ljudskog roda plati cenu greha koju osiromašeni grešnici ne mogu da plate, da bi nas vratio u Rajski vrt.
Isusov život bio je početak procesa oslobođenja od ropstvu greha koji se očekivao od Mesije: robovi greha postaju slobodni, bolesni ozdravljaju i propoveda se oprosna godina – dan kada će Bog vratiti na izgubljenu zemlju sve ljude koji sada imaju potpuno poverenje u Boga.
Međutim, ljudi Hristovog vremena nisu razumeli da će Mesija osloboditi robove greha u dve etape:
U prvoj je platio cenu siromašnih dužnika svojom smrću, a u drugoj fazi izvršiće Božju presudu i vratiti ljude u Rajski Vrt koji su izgubili.
Kao potvrda ovoga, vidi se da Isus nije do kraja citirao proroka Isaiju:
"Da oglasim godinu milosti Gospodnje i DAN OSVETE BOGA NAŠEGA."

Isus je citirao deo teksta o milosti, ali nije pročitao tekst o danu Božjeg suda. Razlog je bio to što je svrha prvog dolaska Mesije bio da plati otkup za siromašne rođake, a drugi Hristov dolazak biće da izvrši presudu, dan osvete Boga našega” – da nas vrati na zemlju koju smo izgubili.
Kada mrtvi vaskrsnu pri drugom Hristovom dolasku, svaka njihova bolest biće izlečena, biće oslobođeni greha i vratiće se u Obećanu zemlju.
Sotona podstiče kod ljudi neposlušnost prema Bogu jer pokušava da zadrži ljude kao svoje robove.
Međutim, ništa ne može da spreči Boga da ispuni proročanstvo o oprosnoj godini.
Bog će osloboditi one koji mu veruju, a jedino je pitanje na čijoj strani ćemo mi izabrati da budemo.
                        6+1=7
Već je spomenut princip 6 dana stvaranja kome je dodat 1 dan odmora da bi se dobio pun ciklus od 7 dana.
Ovaj model Bog je upotrebio i za subotne godine kada je zemlja trebalo da se odmori.
Svaka sedma godina bila je subotna tj. godina odmora za zemlju, odmora od obrađivanja, berbe, žetve. Sedma godina kraj ciklusa.

Ovo navodi na zaključak da će Bog upotrebiti 6+1=7 princip i u pogledu milenijuma – za vremenski okvir postojanja greha.
To bi značilo da je 6000 godina određeno za sejanje i žetvu u duhovnom smislu, a da je sedmi milenijum odmor.
Bog će odmoriti celu planetu na kraju 6000-te godine u toku narednih 1000 godina.
Sejanje je simbol govorenja Božje Reči ljudima (Na primer u Hristovoj priči o sejaču - Matej 13.3-23).
Žetva je u Bibliji simbol sabiranja ljudi vernih Bogu na jednu stranu, i nevernih na drugu (Mt 13.24-30).
Dakle, na oprosnu godinu nije trebalo sejati ni žeti što samo rodi.
Oprosna godina je prestanak propovedanja evanđelja jer su se svi koji to žele vratili Bogu.
Drugim rečima, na oprosnu godinu, prilikom drugog Hristovog dolaska, svi ljudi su već doneli odluku za ili protiv Boga, pa je "setva" i "žetva" završena.
Robovi greha, bolesti, smrti i zla koji su se pokajali i predali Bogu biće oslobođeni, i Bog će im umesto ovog nasledstva dati drugo, večno nasledstvo - Obećanu Zemlju.

                      Moj lični deo zemlje
Bog je svakome od nas dao deo zemlje za koju je lično odgovoran. Kada je stvarao čoveka, Bog nas je stvorio od zemaljskog praha.
Naše telo se sastoji od hemijskih elemenata koji se nalaze u zemlji.
Naš komad zemlje za koji smo odgovorni smo mi sami. Naše nasledstvo, komad zemlje koji nam pripada, jeste naše telo.

Time nam je Bog dao i odgovornost da čuvamo svoje nasledstvo, da ne dozvolimo da toliko osiromašimo da izgubimo taj komad zemlje od kojeg se sastoji naše telo.
Padom u greh ljudi nisu zauvek prodali svoje telo od zemaljskog praha, nego su ga prodali na određeno vreme, kao što ni Jevreji nisu mogli da zemlju koju su dobili prodaju zauvek.
“Ali da se zemlja ne prodaje za svagda, jer je moja zemlja, a vi ste došljaci i ukućani kod mene.” 3.Mojsijeva 25:23
Ovo pokazuje koliko smo vredni u Božjim očima. Mi smo stranci na ovoj Zemlji jer naš dom nije tamo gde je Sotona knez, ali smo stvoreni da budemo ukućani kod Gospoda, i On želi da nas vrati na Zemlju koje smo izgubili padom u greh.
Reč Jevrej potiče od reči koja označava osobu kojoj je dom s one druge strane, ko nije domaći ovde, nego je ovde samo došljak i stranac.
Obećana zemlja bez greha je prava domovina koju čeka osoba koja veruje Bogu, a na zemlji greha se ne oseća kao kod kuće.
Takođe reč Izrael predstavlja osobu koja je pobedila sa Bogom, kome je Bog dao snagu da pobedi greh.
Reč Izrael prvobitno nije označavala nacionalnost, nego osobinu ljudi koji su izabrali da se vrate Bogu, koji se osećaju kao stranci u uslovima greha, i kojima će Bog dati snagu da pobede greh.
             Poverenje da će se Bog pobrinuti
Iz ljudskog ugla gledanja, neobrađivati zemlju jednu celu godinu je veliki ekonomski rizik.
Pitanje je kako će nacija preživeti od onoga što samo rodi ako ništa novo ne bude posađeno, niti zemlja obrađena za godinu dana.
Problem je dvostruko veći kada ne treba sejati ni 49-e ni 50-e godine (49. 50.).
Bog je želeo da se narod osloni na Njegovo obećanje da će im šeste godine roditi višestruko, i da će imati dovoljno:
“I ako biste rekli: šta ćemo jesti sedme godine, eto nećemo sejati niti ćemo brati letinu? Pustiću blagoslov svoj na vas šeste godine, te će roditi za tri godine.
I sejaćete osme godine, a ješćete letinu staru do devete godine, dokle ne prispe rod njezin, ješćete stari.” 3.Mojsijeva 25.20-22
Time što Izraelci nisu svetkovali subotne I jubilarne godine, propustili su da steknu poverenje u Boga koji je obećao da će se pobrinuti da šeste godine rodi dovoljno da imaju zalihe da sedme godine ne moraju da obrađuju zemlju.
Postoji dodatni razlog zašto je Bog rekao da zemlja odmori svake sedme godine.
Ljudi prekomerno izcrpljuju plodno tlo time što stalno obrađuju zemlju, čime ne daju vreme potrebno za obnavljanje tla. I zemljištu je potreban odmor svakih sedam godina.
Međutim, kad ljudi vide da zemlja sve manje rađa, oni dodaju hemikalije koje zovu veštačko đubrivo, a naša planeta postaje sve više kao "iznošena haljina" (Isaija 51.6).
                   Šta su radili godinu dana?
Postavlja se pitanje, ako narod nije obrađivao zemlju sedme godine, šta su onda radili u slobodno vreme?
Na subotnu godinu, na Dan Senica, čitao se zakon pred narodom.

“I zapovedi im Mojsije govoreći: svake sedme godine, u određeno vreme godine oprosne, na praznik senica, kad dođe sav Izrailj i stane pred Gospoda Boga svojega na mestu koje izbere, čitaj ovaj zakon pred svim Izrailjem da čuju.
Sabravši narod, ljude i žene i decu i došljake, koji budu u mestima tvojim, da čuju i uče i da se boje Gospoda Boga vašega, i drže i tvore sve reči ovoga zakona; I sinovi njihovi, koji još ne znaju, neka čuju i uče bojati se Gospoda Boga vašega, dokle ste god živi na zemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite.” (5.Mojsijeva 31.10-13)
Na početku subotne godine ljudi su slobodno vreme posvetili molitvi i razmišljanju o Bogu na osnovu tekstova Biblije.
Ovo je predslika Božjeg naroda koji će u toku 1000 godina biti upoznat sa činjenicama zbog čega ostali ljudi nisu spašeni, da se svi uvere da je Bog milostiv svima i da su osuđeni samo oni koji su odbili Božje oproštenje i milost.
Senice su slika novih stanova koje će dobiti spašeni ljudi. (pauza)
Božji zakon se čita i prilikom događaja koji imaju sličnu simboliku. Recimo, prilikom izlaska iz Vavilonskog ropstva na Senice, kada je Ezra pred narodom čitao Bibliju (Nemija 8:1-3, 17, 18). Dakle, nisu obrađivali zemlju, jer je to ukazivalo na vreme kada Božji narod neće biti na Zemlji u toku Milenijuma.
Čitanje zakona je slika neke vrste ponovnog uspostavljanja zaveta između Boga I Njegovog naroda.
Treba primetiti da Bog kaže: “posvetite godinu pedesetu” 3.Mojsijeva 25.10 a isti izraz (קדשׁ kadaš) koristi prilikom stvaranja sveta kad kaže da je On posvetio subotu (1.Mojsijeva 2.3). Bog je dao svaki sedmi dan da služi za posvećenje Bogu, a zatim je posvetio i svaku sedmu godinu da bi tada posebno blagoslovio svoj narod.
Bog nas je pozvao da budemo sveti kao što je On svet.
                 Neobičan datum početka Godine Oproštenja
Mi bismo očekivali da godina opraštanja počinje na početku godine, prvog dana u godini.
Neobično deluje činjenica da oprosna godina nije počinjala na početku godine, nego 10-og tišrija, to jest sedmog meseca, na Dan Očišćenja (3.Mojsijeva 25.9).

Jevreji su u početku držali 1. tišri za početak godine, a kasnije im je Bog rekao da mesec kada su oslobođeni iz ropstva u Egiptu bude početak godine, pa je početak godine postao 1. Nisan.
Međutim, godina oproštenja nije počinjala na početku godine, prvog dana, kako bi nama ljudima bilo logično.
Oprosna godina počinjala je na Dan Očišćenja 10-og tišrija (3.Mojsijeva 25.9), to jest na praznik koji je simbolisao Dan Božjeg Suda.

Dan Očišćenja je zapravo najlogičniji početak Jubilarne pedesete godine, jer su svi priznati i ostavljeni gresi očišćeni iz Svetinje, ispred kovčega zaveta koji je simbol Božjeg prestola.
Oni koji su dobili oproštenje, živeće na Novoj Zemlji.
Dakle, ovaj događaj nije povezan sa završetkom ili početkom kalendarske godine, nego je počinjao na praznik koji je Bog ustanovio kao predsliku izvršenja presude nad grešnicima. Jedna grupa ljudi na sudu je dobijala milost i večni život, a druga večnu smrt.
Ljudi su se svaki dan molili za oproštenje greha, ali konačno oproštenje od Boga dolazilo je na Dan Očišćenja kada se krivica prenosila na Sotonu kao prvog pobunjenika protiv Boga.
Na Dan Očišćenja izvodio se obred odvođenja jarca u pustinju, što je simbolisalo vezivanja Sotone na 1000 godina koje će se dogoditi prilikom drugog Hristovog dolaska.
Dakle, Oprosna godina stalno ima veze sa izvršenjem presude prilikom Hristovog drugog dolaska.
Drugi Hristov dolazak ima sve elemente Oprosne godine kako ih je opisao prorok Isaija: oslobođenje od greha i bolesti, vasksenje, i povratak na obećanu zemlju.
                 Truba na Godinu Oproštenja
Izraz za oprosnu godinu jovel יובל ili יבל i znači ovnovski rog, što je na naš jezik prevedeno kao truba, jer su ovnujski rog koristili kao trubu.
Truba koja je trubila po celoj zemlji na početku oprosne godine objavljivala je kraj ciklusa.
Trubilo se po celoj zemlji jer tada narod nije bio obvezan da se pojavi u Jerusalimu kao na Pashu, Pedesetnicu i Senice.
Bog je zvukom trube objavio da daje nasledstvo onima koji su na Njegovoj strani.
Trube su trubile i pri ulasku u Obećanu Zemlju, pre pada Jerihona, kada su sveštenici sedmog dana zatrubili i zidovi grada pali, kada je Božji narod dobio nasledstvo. (Isus Navin 6.4,6,8,13)
Proglašenje slobode, trubljenje truba, setva i žetva, povratak na nasledstvo – sve su to simboli koje je Bog koristio da bi opisao vreme pred njegov drugi dolazak.
“…I ugledaće sina čovečijega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.” Matej 24:30,31
“Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.” 1Korinćanima 15:52
                Istorijski događaji na subotne i oprosne godine
Kroz istoriju su se na subotne i jubilarne godine dešavale važne stvari:
~ Subotna godina bila je znak da će Gospod izbaviti Izraelce od Senahirima; (“A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine što samo od sebe rodi, i druge godine što opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.” 2.Carevima 19.29
To znači da je na subotnu godinu propala opsada Jerusalima, a da je godina posle bila pedeseta, oprosna godina. Ovaj događaj opisao je i prorok Isaija 37.30.
Izraelci su odvedeni u ropstvo u Vavilon na 70 godina, a mi bismo očekivali da kao razlog za odvođenje u ropstvo Bog navede idolopoklonstvo i bezboštvo koje je praktikovala tadašnja većina Izraelaca (Jeremija 25.5-7).
Međutim, jedan od razloga zašto je Bog odveo Izraelce u ropstvo jeste da bi se zemlja odmorila za sve subotne i oprosne godine koje Izraelci nisu poštovali:
“I što ih osta od mača, odnese ih u Vavilon i biše robovi njemu i sinovima njegovim, dokle ne nasta carstvo Persijsko, da se ispuni reč Gospodnja koju reče ustima Jeremijinijem, dokle se zemlja ne izdovolji subotama svojim, jer počivaše za sve vreme dokle beše pusta, dokle se ne navrši 70 godina.” 2.Dnevnika 36.20,21
Ovo je zapisano u zaključku poslednje knjige o carevima Izraela, među poslednjim stihovima, što opet pokazuje koliko su u Božjim očima važne oprosne godine.
Dakle, na kraju ove knjige piše da su Izraelci otišli u ropstvo i zbog nepoštovanja godina odmora za zemlju.
Mnogi ljudi bi rekli da neobrađivanje zemlje u vreme kada je Bog rekao da se ne obrađuje izgleda kao manje važan prestup u odnosu na idolopoklonstvo i druge grehe, ali je to bilo proročanstvo o spasenju.
Trebalo je da držanjem subotnih i oprosnih godina posvedoče drugim narodima o Božjem danu suda, a oni nisu uradili ono zbog čega im je ova zemlja data.
Postavlja se pitanje zašto je baš trebalo da budu 70 godina u ropstvu?
Bog je rekao proroku Ezekielu da su Juda i Izrael ukupno 430 godina živeli suprotno Božjim principima:
“A ja ti dajem godine bezakonja njihova brojem dana, 390 dana, i toliko ćeš nositi bezakonje doma Izrailjeva. A kad ih navršiš, onda lezi na desnu stranu svoju, i nosi bezakonje doma Judina 40 dana; po jedan dan dajem ti za godinu” Ezekiel 4.5,6.
Ako je na početku brojanja bila subotna i jubilarna godina, u 430 godina ima
62 subotne godine i 8 jubilarnih godina = što je ukupno 70 godina kada zemlju nije trebalo obrađivati! Bog je smatrao da je simbolika subotnih i jubilarnih godina toliko važna da je tačno toliko godina koliko Jevreji nisu držali godine odmora za zemlju, tačno toliko godina su odvedeni u ropstvo u Vavilon, dok je zemlja ostala prazna i neobrađena tih 70 godina.

Za vreme bezbožnih careva Izraela, proroci su zapisali veoma ozbiljne grehe careva i naroda koji ih je sledio.
Nedržanje oprosnih i subotnih godina mi ne bismo svrstali u ozbiljne grehe, kao što je to Bog učinio.
Nedržanjem oprosnih godina Izraelci su propustili da drugim narodima posvedoče o spasenju koje je Bog obećao.
Odlaskom Izraelaca u ropstvo, ako bi neko pitao zašto je zemlja pusta, mogao je da čuje da su Izraelci otišli u ropstvo jer nisu objavljivali proročanstvo o Božjem sudu i spasenju preko subotnih i oprosnih godina.
Takođe pred ropstvo u Vavilonu, Bog je rekao Jeremiji da kupi njivu (Jeremija 32.6-16,25,43) iako je bilo očigledno da će Jerusalim pasti u ruke Vavilonjana.
Tako je Bog preko proroka Jeremije poručio narodu da su duhovno osiromašili, jer je kupovina njive označila da će izgubiti zemlju jer su postali robovi greha, a neko drugi će postati vlasnik njihove zemlje.
I u ovoj situaciji Bog im je dao nadu da će ih vratiti na nasleđe kada se pokaju i vrate Njemu, jer će se na oprosnu godinu vratiti na svoje nasledstvo. (Jeremija 32.42-44).
Danilo takođe spominje kako je proučavajući knjigu proroka Jeremije shvatio da će ostati u Vavilonu 70 godina, pa se molio Bogu i dobio viziju o 70 sedmica i Mesijinom dolasku (Danilo 9). Na kraju ovih 70 godina, Bog je podigao Jezdru i Nemiju da traže dozvolu od cara da se vrate u Izrael i ponovo nasele Obećanu zemlju (Ezra 7; Nemija 8).
Izlazak Božjeg naroda iz Vavilona u Otkrivenju dobio je takođe apokaliptičko značenje odvajanja Božjeg naroda od izopačenih oblika religije (Otkrivenje 14 - 18).
Na kraju svoje misije na Zemlji, Isus je ispunio delove Danilovog proročanstva (Danilo 9.2,25-27), koje će imati puninu ispunjenja pri drugom Hristovom dolasku, i uklapa se u simboliku jubilarne godine: Tada će se - svršiti prestup,
-nestaće greha,
-očistiće se bezakonje,
-biće dovedena večna pravda,
-biće zapečaćena utvara i proroštvo,
-i biće pomazan sveti nad svetima da vlada celu večnost.

Apostol Pavle je rekao da ćemo kroz Hrista biti naslednici kada se izvrše određena vremena (Efescima 1.9-14), koristeći terminologiju jubilarne, to jest oprosne godine.
                    Vreme drugog Hristovog dolaska
Neki tvrde da se na osnovu oprosnih godina može odrediti godina i dan drugog Hristovog dolaska.
Oprosne godine se tiču perioda od pada Adama i Eve u greh, pa do izvršenja Božjeg suda i stvaranja Nove Zemlje.
Ako Bog koristi 6+1 princip i za milenijume, kao što ga koristi za brojanje sedmica i subotnih godina, onda bismo očekivali da dan Božjeg suda bude na kraju 6000 godina.
Pošto godina oproštenja počinje na Dan Očišćenja, treba samo znati koja godina je oprosna i kada je Dan Očišćenja, da bi se znalo kada će Mesija doći drugi put.
Međutim, ni sami Jevreji nisu sigurni koja godina je subotna a koja oprosna, jer već 2500 godina ne drže ove uredbe koje je Bog propisao.
Takođe, ne postoji sigurna hronologija od Adama i Eve do danas, tako da ne znamo koliko je godina ostalo do kraja 6000 godina.
Još jedna stvar komplikuje ovo izračunavanje. 6000 godina koliko ima da greh pokaže svoje pravo lice ne počinje od pada Adama i Eve u greh, nego od Sotonine pobune na nebu.
Greh se pojavio kada se Lucifer uzoholio na Nebu i tražio da se izjednači sa Bogom, pa 6000 godina počinje od tog trenutka.
Sledeći problem je računanje vremena koje je danas potpuno drugačije od kalendara koji je Bog opisao u Bibliji.
Po proročanstvu proroka Danila "mali rog" “pomišlja da promeni vremena I zakone” Danilo 7.25
Većina ljudi danas drži 10 zapovesti koje su izmenjene u odnosu na izvorni oblik koji je Bog dao.
Što se tiče menjanja vremena, Biblijski kalendar računanja vremena skoro je potpuno promenjen.
Božji kalendar zasnovan je na prirodnim pojavama, dok je svetovni kalendar napravljen na osnovu administrativnih odluka i nema veze sa prirodnim pojavama.
Po svetovnom računanju vremena dan počinje u ponoć, kada je mrkli mrak i kada se ništa u prirodi ne događa.
Po Biblijskom kalendaru dan počinje zalaskom sunca, tako da i bez časovnika možemo da znamo da je počeo novi dan.
Po svetovnom kalendaru sedmica počinje drugog dana sedmice (nedelja-ponedeljak) u ponoć, umesto posle zalaska sunca sedmog dana (posle subote).
Po svetovnom kalendaru, početak svakog meseca veštački je određen, tako da neki meseci imaju 28, 29, 30 ili 31 dan.
Po Biblijskom kalendaru, početak meseca zasnovan je na mesečevim menama, tako da uz malo znanja pogledom na nebo možemo da utvrdimo koji je dan u mesecu.
Po svetovnom kalendaru godina počinje usred zime kad je u prirodi sve uspavano i čeka proleće.
Po Biblijskom kalendaru, godina počinje u proleće kada sve oživljava.
Dakle, vidimo da je pod Sotoninim uticajem svet ustanovio drugačiji kalendar od Biblijskog. Merenje vremena je toliko promenjeno da nije lako pratiti Biblijsko računanje vremena.
Obzirom da ni sami Izraelci nisu držali subotne i oprosne godine, pitanje je da li sa sigurnošću možemo da utvrdimo kada bi u današnje vreme trebalo da padne subotna ili oprosna godina.
Postoji više različitih mišljenja o hronologiji kada pada jubilarna godina, pa je teško biti siguran kada bi danas bila oprosna godina.
Razlog više što Jevreji ne znaju kada su jubilarne godine, jeste činjenica da otkako su 10 plemena Asirci rasejali i pošto su izgubili identitet, zemlja ne može više da se podeli onako kako je zapisano u Bibliji
Danas samo plemena Jude, Venijamina i deo Levita kažu za sebe da su Izraelci, dok se ne zna ko su danas ostalih 10 plemena.
Istorijski podaci ne mogu da nam daju apsolutno siguran datum oprosnih godina u prošlosti, a u ovako važnim stvarima ne traba nagađati. Ipak, treba se potruditi da razumemo poruke koje nam je Bog ostavio u Bibliji.

               120 jubileja i simbolika brojeva
Noje je tačno znao kada će doći potop, jer mu je Bog rekao:
“A Gospod reče: neće se duh moj doveka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto i dvadeset godina.” 1.Mojsijeva 6.3
Isus je uporedio vreme pred Njegov drugi dolazak sa bezboštvom ljudi pre potopa.
To bi moglo da znači da i ovih 120 godina mogu da se ponove pred drugi dolazak Mesije.
Jedno od mogućih rešenja jeste da se ovde radi o 120 oprosnih godina. Pošto je svaka pedeseta godina oprosna, onda Bog upotrebljava u Bibliji neke brojeve stalno na isti način. Na primer, brojevi 120, 40, 6+1=7 opisuju kartu istorije sveta od stvaranja, pada u greh, otkupljenja na krstu, posredovanja na nebu, do uništenja greha.
Biblijski brojevi još bolje objašnjavaju Božji plan spasenja i pomažu nam da steknemo čvrsto poverenje u Njega.
Broj 120 u Bibliji predstavlja OGRANIČENJE, trenutak posle kojeg se donosi odluka.
Već je spomenuto 120 godina posle kojih je došao potop, a doneta je odluka ko će stradati, a ko će biti spasen (1.Mojsijeva 6.3).
Mojsiju je umro kada je bio 120 godina star. Bog je doneo odluku da Mojsije ne uđe u Obećanu Zemlju sa Izraelcima jer je udario stenu da bi potekla voda u pustinji, iako mu je Bog rekao samo da progovori steni.
Mojsije je pokvario proročanstvo da će stena, koja je simbol Mesije, biti udarena samo jedamput – na krstu, a od tada Božji narod dobija vodu života kad se pomoli Bogu.
Nije potrebno da Mesija dva puta strada za spasenje ljudi.
Mojsije je interesantan jer je 40 godina proveo na dvoru u Egiptu, 40 godina među Madijanima, i 40 godina sa Izraelcima u pustinji, dakle živeo je 120 godina.
Ovaj ciklus od 3 x 40 = 120 takođe se pojavljuje često u Bibliji.
Mojsije je proveo na Sinaju 3 x 40 dana, ukupno 120 dana.
Izrael je kao ujedinjeno carstvo postojao 120 godina: 40 godina je vladao Saul, 40 godina je vladao David, a 40 godina Solomun.
Na Pedesetnicu se izlio Sveti Duh na oko 120 ljudi (Dela 1.15).
Visina trema Solomunovog hrama bila je 120 lakata 2.Dnevnika 3.4.
Za posvećenje Solomunovog hrama trubilo je 120 trubača (2.Dnevnika 5.12).
Hram je simbol duhovnog hrama u koji se zidaju oni koji veruju Bogu.
Dakle, ako broj 120 u Bibliji predstavlja OGRANIČENJE, trenutak posle kojeg se donosi odluka, onda i posle 120 oprosnih godina možemo da očekujemo konačnu odluku ljudi za ili protiv Boga.
Ovih 120 jubileja mogli bi da budu podeljeni na 3 perioda po 40 jubileja (3 x 2000 godina)=6000 ili (40 jubileja x 50 godina) = 6000 godina.
Prvi period je doba patrijaraha vezano za prepotopne ljude, zatim doba simboličkih obreda u svetinji, i Novozavetno ispunjenje ovih simboličkih proročanstava.
Posle 6000 godina biće žetva o kojoj je Isus govorio, biće vaskrsenje kao što je Mojsije vaskrsao, hram biti dovršen, za jedne će doći potop, a drugi će ući u Obećanu Zemlju.
Kao što je već rečeno, broj 40 simboliše ISKUŠENJE, TEST, PROBU.
Isusa je Sotona posle 40 dana posta kušao u pustinji.
Isus je 31. godine prorekao razorenje Jerusalima, i pozvao na pokajanje. Većina Jevreja ga nije poslušala, i posle 40 godina Jerusalim su razorili Rimljani.
Izraelci su 40 godina proveli u pustinji da bi se videlo da li su se pokajali ili i dalje nemaju poverenje u Boga.
Ninivi je Bog dao 40 dana da se pokaju ili da nad njima izvrši presudu (Jona 3.4).
Isak je 40 godina čekao nevestu, a Isus svoju nevestu čeka 40 jubileja od svog prvog do drugog dolaska na Zemlju.
Saul je posle 40 godina vlasti odbacio Boga i tražio savet spiritističkog medijuma, dok su se David i Solomun posle 40 godina carevanja pokajali i vratili Bogu.
Prorok Ilija je hodao 40 dana i noći dok je došao do Horiva (Sinaja).
Test će doći i na ovu generaciju koja čeka drugi dolazak Mesije i Božji sud. U Otkrivenju ima 40 vizija, što takođe predstavlja test pred drugi dolazak Mesije.
"Povodom Njegovog (Hristovog) vaznesenja i svečanog postavljanja na dužnost, na nebu je proslavljen JUBILEJ. On je izašao na visinu, doveo oslobođeno roblje, i sada je zatražio dar Duha, da bi ga mogao izliti na svoje učenike." (SDA 6BC 1055; ST 12-01-98)
Prema ovom autoru godina kad je Isus umro, vazneo se i izlio Svetog Duha na apostole, bila je oprosna godina, to jest jubilej.
Isus je 27AD čitajući Isaijino proročanstvo o oprosnoj godini najavio šta će On kao Mesija uraditi na krstu, a tek ostaje ispunjenje drugog dela Isaijinog proročanstva o izvršenju presude, koje će se dogoditi prilikom drugog Hristovog dolaska, kada će nas vratiti u Obećanu Zemlju - Rajski Vrt koji su Adam I Eva izgubili.

                     Zaključak
U svakom slučaju, Bog je obezbedio najbližeg rođaka koji je platio naš dug kako bi nas vratio u Rajski Vrt.
Da bi oslobodio ljude koji su postali siromašni robovi greha, Isus je uzeo telo čoveka i postao naš brat, da bi imao pravo da plati naš dug.
Apostol Pavle kaže da Isus, da bi nas posvetio, “…ne stidi se nazvati ih braćom”. Jevrejima 2:11, a kaže i da je Isus “…prvorođeni među mnogom braćom.” Rimljanima 8:29
Za nas najvažnije pitanje jeste - šta radim sa delom zemlje koje je meni povereno – sa mojim telom?
Postoje dve mogućnosti – da duhovno siromašim ili duhovno napredujem.
Nije vredno prodati sebe u ropstvo radi lažnih, propadljivih vrednosti.
Možemo se obogatiti ako ispunimo život vrednostima koje je Bog postavio kao standard.
Božji Dan Suda će doći bili mi spremni ili ne.
Bog je obezbedio Obećanu Zemlju, jer je Isus kao naš najbliži rođak platio cenu da otkupi naš dug, potrebno je samo da dođe godina oproštenja da se vratimo na davno izgubljeno nasleđe.
U našim rukama je na čijoj strani ćemo se naći tog dana.

(Moja je lektura i korektura i skoro sve što je podvučeno)

Calendar
«  August 2022  »
SuMoTuWeThFrSa
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2022
    Free website builderuCoz