BIBLIJSKI PRINCIPI ISHRANE
U ovom predavanju ću imati pomoć lekara, specijaliste opšte medicine. Ja
ću u prvom delu predavanja govoriti o principima zdravlja s biblijske tačke
gledišta, a onda ću dati reč doktoru jer verujem da ste već svi po malo siti
mene. To će biti lepo za promenu da čujete nekog drugog. Onda ću na kraju ja
reći par reči. Za početak Jevanđelje po Marku, 2. glava: "I uđe opet u Kapernaum
posle nekoliko dana, i ču se da je u kući. I odmah skupiše se mnogi tako da ne
mogahu ni pred vratima da se sprate, i kazivaše im reč. I dođoše k njemu s
uzetim koga nošaše četvoro. I ne mogući približiti se k njemu od naroda, otkriše
kuću gde on bijaše, i prokopavši spustiše odar na kome uzeti ležaše. A Isus
videvši veru njihovu reče uzetome: 'Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.' A onde
seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim: 'Šta ovaj tako huli na
Boga?' I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče
im: 'Što tako pomišljate u srcima svojim? I šta je lakše? Reći uzetome:
Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No da znate da
vlast ima Sin čovečij na zemlji opraštati grehe.' Reče uzetome: 'Tebi govorim:
ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.' I usta odmah, i uzevši odar iziđe pred
svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: ''Nigda toga videli
nismo.''
Dakle, scena se zbiva u jednom malom mestu koje se zove Kapernaum,
Hristos se nalazio u kući jednog od svojih prijatelja, i odjednom svi su čuli da
je Hristos u mestu. Tekst kaže da se toliko naroda sakupilo da nisu mogli na
vrata svi da stanu, verovatno su glavom pokušavali da vide šta se zbiva. Hristos
je sedeo u kući, verovatno je bilo toplo, vrućina, sparno, zagušljivo, ja
pretpostavljam da su se unutra mešali različiti mirisi u toj maloj sobici. To je
naročito smetalo farisejima, jer tekst kaže da su i "književnici" bili tu u toj
sobici i slušali Hrista. Kad odjednom, dok su oni sedeli u sobici, a ono s
plafona počinje prašina. I ne samo prašina, nego i delovi blata, pa ona trska,
pada na sve njih. Svi su se sklanjali polako i odjednom tu pred svima njima,
fariseji skandalizovani, pred sve njih tu u sredinu sobe ljudi su spustili
jednog paralizovanog čoveka. Zašto su oni doneli ovoga čoveka? Da ga Hristos
izleči, naravno. Međutim, koje su prve reči koje je Hristos uputio ovom čoveku?
To je 5. stih: "A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: 'Sinko! Opraštaju ti
se gresi tvoji.'" Pa zar je ovaj čovek došao da mu Hristos oprosti grehe? Zar
nije došao da ga Hristos izleči? Ovo je vrlo važan tekst koji pokazuje jednu
veliku istinu, da Hristos povezuje duhovno i fizičko zdravlje
čoveka.
Postoje mnogi problemi koje čovek nosi u sebi, koji su posledica duhovne
bolesti. Postoji uska veza između duhovne dimenzije čoveka i fizičkog zdravlja.
Zato je Hristos prvo hteo da zadovolji duhovnu potrebu, on je najbolje poznavao
šta se zbivalo sa ovim mladim čovekom. I prve reči koje je uputio ovom mladiću
bile su: "Opraštaju ti se gresi." A kasnije, ljudi su kazali: "Ko si ti da
praštaš grehe, jer to samo može Bog?" A On je kazao: "Šta je lakše, reči
uzetome: 'Ustani i hodaj', ili 'Opraštaju ti se gresi'?" Šta vi mislite šta je
bilo lakše reći? Lakše je bilo reći "Opraštaju ti se gresi." Međutim, Hristos je
ovde zadovoljio dve potrebe ovog čoveka, i duhovnu potrebu, tu duboku potrebu.
Juče mi je prišla jedna žena koja mi je kazala da je bila ateista dugo godina,
da je dugo godina osećala prazninu, sve je izgledalo dobro, ali je postojala
jedna praznina u duši, koju niko i ništa nije moglo da zadovolji. Hristos je
znao da u duši ovoga čoveka je postojala duhovna praznina. Kada je ta potreba
bila zadovoljena, onda Hristos kaže: "Ustani i hodi." I ljudi kažu: "Nidga toga
videli nismo."
Dakle, Jevanđelje je upućeno ljudima i govori o dve potrebe, fizičkim
potrebama i duhovnim potrebama čoveka. Ove dve potrebe su usko povezane. Svi mi
znamo: zdrav duh u zdravom telu. Zamislite čoveka koji ima uništeno telo i koji
želi da služi Bogu. Postoji jedna uska veza, ja verujem da ćemo slušati o tome
kasnije, između duha ljudskoga i ljudskoga tela.
Idemo
sada u jedan brzi maraton kroz Bibliju, da vidimo kakvu hranu je Bog dao ljudima
da jedu, šta im je On to dao. Prva Mojsijeva, prva glava, 29. stih: "I još reče
Bog: 'Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta
rodna koja nose seme, to će vam biti za hranu.'" Ovo je Edemski vrt, to je ona
idealna situacija kada su naši praroditelji bili u Edemskom vrtu. Koja je to
hrana koju je Bog dao Adamu i Evi na samom početku? "Bilje što nosi seme", šta
je to? Žitarice. I šta je drugo? "I sva drveta rodna koja nose seme." Voće.
Prvobitna hrana koju je Bog dao našim roditeljima bilo je voće i žitarice. Posle
pada u greh, u 3. glavi čitamo sledeći tekst, 18. stih: "Trnje i korov će ti
rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko." Jevrejski izraz koji stoji ovde odnosi se
na povrće. Idealna hrana: voće, žitarice. Posle pada u greh Bog daje i dodatnu
hranu, to je povrće. Idemo dalje kroz biblijski tekst. Posle potopa, to je Prva
knjiga Mojsijeva, 9. glava, potop je uništio celu zemlju, sve je bilo uništeno,
povrće, voće, nije bilo zelenila, i Bog se odlučio na jedan korak. Ja verujem da
to nije bila idealna Božja volja, i Bog je to često činio u toku ljudske
istorije. 1. Mojsijeva, 9. glava, 3. stih: "Što god se miče i živi, neka vam
bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu." Ovo se odnosi prvenstveno na
životinje jer kaže: "Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv", o
tome možemo kasnije govoriti. Na osnovu ovog teksta mnogi zaključuju da je Bog
dao meso svih životinja, bez obzira koje vrste životinja. To nije istina. Zašto?
Jer malo kasnije, taj isti Bog preko Mojsija je dao tačne principe koje meso od
kojih životinja bi trebalo da jedemo, a koje ne bismo
trebali.
Treća
knjiga Mojsijeva, 11. glava, sličan tekst se nalazi zapisan i u Petoj knjizi
Mojsijevoj, u 14. glavi. Meso je, dakle, koja vrsta hrane po prioritetima?
Četvrta. To nije idealna hrana koju je dao Bog ljudima da jedu. Ali evo ovde
redosleda, i ja vas molim da ovo zapamtite. 3. knjiga Mojsijeva, 11. glava, 2.
stih: "Kažite sinovima Izrailjevim i recite: 'Ovo su životinje koje ćete jesti
između svih životinja na zemlji.'" Sada Bog klasifikuje. Tamo kaže: "Jedite",
međutim i sam Noje je pravio razliku među životinjama. Postojale su takozvane
čiste i nečiste životinje u smislu upotrebe, kada je hrana bila u pitanju, i
kada su žrtve bile u pitanju. Vi se sećate da postoje četiri vrste zakona u
Starom Zavetu. Znate koji su. Jedan od njih su zdravstveni zakoni. Šta smo
kazali za njih? Da li oni vrede danas? Ja verujem da vrede. Evo prvog principa
koji Bog daje, to je u 3. stihu: "Što god ima papke i papci su mu razdvojeni i
preživa između životinja, to jedite." Zašto? Bog zna zašto. Možda i lekari
znaju, čućemo kasnije. "Što god ima papke i papci su razdvojeni, to jedite."
Znači, možemo jesti meso od onih životinja, koje zadovoljavaju ova dva uslova:
da životinja ima papke, i da su papci razdvojeni. I onda Biblija kaže, 4. stih:
"Ali onih što samo preživaju ili što samo imaju papke razdvojene, ne jedite, kao
što je kamila, jer preživa ali nema papaka razdvojenih, da vam je nečista. I
pitomi zec, jer preživa ali nema papaka razdvojenih, nečist da vam je". Ovde je
bilo problema, jer pitomi zec je preživar ali nema papaka razdvojenih. Međutim,
neko kaže da ne preživa. Ja sam čitao čitave studije koje su danas radili
naučnici i došli su do zaključka da ipak zec uzima svoj izmet i ponovo jede, i
to je neka vrsta preživanja, i da je Biblija jako dobro poznavala ove stvari.
Zatim 6. stih: "I zec divlji, jer preživa ali nema papaka razdvojenih, nečist da
vam je. I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa, nečista da vam je.
Mesa od njih ne jedite niti se strva njihova dodijevajte." To je prvi princip za
životinje: razdvojeni papci i da životinja preživa.
9.
stih nam daje princip za ribe, on glasi ovako: "A između svega što je u vodi ovo
jedite: što god ima pera i ljusku u vodi, po moru i po rekama, jedite." Princip
za ribe jeste: "čiste su one ribe koje imaju krljušti i koje imaju peraja." E vi
sada, ja nisam stručnjak za ribe, vi sami odredite koje ribe imaju peraja i
ljusku. Evo to su vrlo zanimljivi principi koje imamo u Božjoj reči. Da li je
ovo opravdano sa medicinske tačke gledišta, možemo kasnije o tome
govoriti.
3.
Mojsijeva, 3. glava, ima jedan zanimljiv princip koji sam želeo da vam čitam,
17. stih, hiljadu i pet stotina godina pre Hrista, evo šta je Bog kazao: "Večan
zakon neka vam bude od kolena do kolena u svim stanovima vašim da ne jedete sala
ni krvi." Zašto sala, kad je salo u to vreme smatrano vrlo ukusnom hranom? Bog
je dobro znao i zato je kazao. Jevreji su jedan od zdravijih naroda. Oni su
dakle znali i pazili da ne koriste masti, a videćete kasnije, doktor će to
verovatno da spomene. Kada su u pitanju alkohol na primer, hajdemo u Priče
Solomunove, 20. poglavlje. Najmudriji čovek ove Zemlje šta je kazao: "Vino je
podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar."
Pogledajte dalje šta taj isti pisac kaže, 23. glava, 29. stih, tekst kaže ovako,
slušajte pažljivo ove reči, vrlo stare: "Kome 'jaoh'? Kome 'kuku'? Kome svađa?
Kome vika? Kome rane ni za što? Kome crven u očima? Koji sede kod vina, koji idu
te traže rastvorena vina. Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u čaši pokazuje
lice svoje i upravo iskače. Na pošljedak će kao zmija ujesti i kao aspida
upeći." Ja sam u prošlom predavanju kazao i podvlačim i večeras da je alkohol
uništio milione i milione porodica. Istina je, kada čitate Stari Zavet, da su
Jevreji koristili alkohol, ali ne viski i tako dalje. Oni nisu imali metode
destilacije koje mi danas imamo. To je bio alkohol koji je bio dobijen prirodnim
vrenjem. Međutim, postepeno Bog je dao Jevrejima ovakve vrlo zanimljive
principe. "Kome 'Jao'? Kome 'Kuku'? Kome svađa? Kome crven u očima? Onima koji
sede kod vina. Ne gledaj u vino kad se rumeni u čaši." Ja sam za širu, dakle.
Ima i drugih tekstova, 31. glava priča Solomunovih, 4. stih: "Nije za careve,
Lemuilo, nije za careve da piju vino, ni za knezove da piju silovito piće, da ne
bi pijući zaboravio uredbe, i izmenio pravicu kojemu nevoljniku." Ako nije za
careve alkohol, zašto bi onda bio za prost narod?
Još
jedan tekst, pre nego što dam reč doktoru, 1. Korinćanima poslanica, 3. glava,
16. i 17. stih, tekst kaže: "Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božji
živi u vama? Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva
Božija sveta, a to ste vi." Još jedan stih, 6. glava iste poslanice, 19. stih:
"Ili ne znate da su telesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega
imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u
telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije." Dakle novozavetni biblijski
princip. Recimo u Novom Zavetu nigde ne piše: "Nemojte pušiti." Piše da pijanice
neće naslediti carstvo Božje. Ali jasno piše, da je ljudsko telo, da čovek svom
svom telu ne može pridodati nijedan milimetar. I Biblija kaže: "Vi niste svoji,
vaše telo koje posedujete Bog vam je dao." Ovde se koristi izraz "naos". "Naos"
je najsvetiji deo jevrejske svetinje. Biblija kaže: "Vaša tela su 'naos'", Bog
duhom svojim želi da živi u vama. Ako čovek na bilo koji način pokvari svoj
"naos", pokvariće njega Bog. Vrlo teška opomena. Znači: ako čovek na bilo koji
način uništava svoje telo, on je odgovoran za to pred Bogom. Ja ne govorim ovde
samo o cigareti ili o alkoholu ili o jedenju masne hrane, ja govorim o stresu
recimo. Mi smo dužni da pred Bogom pazimo na svoje telo, jer ako imamo zdravije
telo mi ćemo moći na lakši i potpuniji način da komuniciramo sa Bogom. To je
biblijska poruka. A sada dajem reč doktoru.
Radujem se da možemo da razgovaramo o zdravlju. Neko je rekao da je vreme
provedeno u razgovoru o zdravlju korisno vreme. Bernard Šo je jednom prilikom
rekao: "Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani." Većina ljudi bi rekla:
"Hrana je najvažnija stvar u životu." Nemojte zaboraviti da 80% svoje energije
dobijamo ustvari dišući, na izvesne metaboličke načine, a 20% putem hrane. Ovde
ćemo govoriti o hrani, i o toj prvostepenoj hrani. Čuli smo koja je to hrana.
Koja je to drugostepena hrana? Hajde da napravimo malu digresiju, da počnemo od
drugog stepena. Zašto Biblija kaže da je nešto drugostepeno i dugo je bilo
dileme da li je Biblija u pravu. I umesto da novi naučni podaci dokažu da
Biblija nije u pravu, jer pisana je pre tri i po hiljade godina, novi načuni
podaci potvrđuju biblijske principe. Koja beše drugostepena hrana? Povrće.
Većina povrća spada u grupu nitrofilnih biljaka. Znači, bilje koje upija nitrite
i nitrate. I šta se onda događa u organizmu? Ako koristimo takvo bilje koje
sadrži nitrite i nitrate, bilje već nosi u sebi nešto što nije dobro.
Prvostepeno bilje, prvostepena hrana nema ničega lošeg. Bog je stvorio toliko
dobro da mi ne nalazimo ništa loše. Međutim, u drugostepenoj hrani imate
komponente dobroga i komponente lošega.
Na
primer: kupili ste nešto od nitrofilnih biljaka, spanać, koprivu ste ubrali ili
salatu. Zeleni listovi salate imaju puno vitamina, ali koren salate nije toliko
kvalitetan kao ni belo lišće jer je prepun nitrata, i sad šta se događa? Uneli
ste u organizam nitrate. Kada su došli u organizam spajaju se normalno u
metabolizmu u ishrani, u crevima, u jetri i tako dalje, sa NH2‑grupom, i kad se
spoje sa NH2‑grupom stvara se jedno loše jedinjenje koje se zove nitrozoamini. E
sad, ovi nitrozoamini mogu da budu vrlo diskutabilni jer mogu da izazovu tumore
i tako dalje. Ako ja još solim dosta hranu, znači neumeren sam, recimo znate onu
pojavu, šta rade ljudi: lep ručak, lepa supa, i onda sedne i uzme i so i biber i
sipa. Kažu mu: "Pa niste ni probali", a on kaže: "Ne smeta, nikada ne smeta ako
je malo više bibera ili soli." Dnevna potreba za solju je 2 grama, a mi pojedemo
oko 14 grama. Ako ste uzeli dosta soli u hrani, so će da izmeni sluzokožu
želudca i olakšaće ulaz ovih nitrozoamina što ne valja. Ako ste napravili treću
grešku u hrani, da ste hranu, salatu začinili sirćetom, situacija se višestruko
komplikuje. Ako ste napravili dobar potez u hrani, da niste puno solili hranu, i
da ste umesto štetnog sirćeta, sad verovatno razmišljate: "Kako štetno, ono
jabučno sirće?", o tome ćemo razgovarati drugi put. Ako ste napravili,
ponavljam, dobar potez i u hranu ste stavili limunsku kiselinu, onda limunska
kiselina sprečava spajanje nitrata sa NH2‑grupom, i neće doći do stvaranja
štetnih nitrozoamina, plus limunska kiselina ima samo dobro, i mi koristimo ono
što je najbolje. Znači, prva greška koju možemo da napravimo.Hajde da se vratimo
prvostepenoj hrani.
Šta
smo rekli, šta je prvostepena hrana? Žitarice. Razgovaraćemo ovde o žitaricama.
Šta reći o žitaricama? Sve se zna, jel tako? Koji ćete hleb kupiti kad vam dođu
gosti? Crni ili beli? Pre par godina dođete u radnju i kažete: "Molim vas hleb",
a prodavačica pita: "Koji hleb?", a vi kažete: "Crni", a oni vam bace, jel tako
bilo, "Na ti crni hleb, sirotinjo, jedeš neki smešan hleb, beli hleb je
domaćinski hleb, to su prave stvari." Na žalost nije tako. Da skratim priču.
Pred Drugi svetski rat u Americi je došlo do prave epidemije tumora debelog
creva, srčanih udara, povećanog pritiska i šećerne bolesti. A ljudi kažu:
"Normalno, to su posledice stresa." Da vidimo kako je to teklo. Svest dvadesetog
veka, dinamika, zarade i tako dalje, i znači kako je rastao stres, desilo se da
se povećavao procenat obolelih od ove bolesti, srce, šlogovi, moždani udari i
slično. I onda se dogodilo nešto. Došao je onaj ružni Drugi svetski rat. Bilo je
to 1941. godine, stresa mnogo više nego ranije, i očekivalo se da će i tumora
biti mnogo više nego ranije. Ali onda se dogodilo nešto drugo. Najednom se broj
obolelih od tumora, šećerne bolesti, srčanih udara, od moždanih udara smanjivao.
I onda su ljudi rekli: "Očigledno, precenili smo stres." Da malo zastanemo. Šta
u vreme rata nije bilo? Da li je bilo puno belog brašna? Nema belog brašna,
uglavnom crno. Da li je bilo obilje životinjskih masnoća? Manje, nema. Da li je
bilo puno šećera? Restrikcija. Da li je bilo puno čokolade? Još manje. I ovako
je trajalo stanje znači, za vreme trajanja rata: stresa puno, tumora i bolesti
manje. A onda je došao prestanak rata 1945. godine. Stres je počeo da se
smanjuje, a tumori su počeli da rastu. I onda ljudi kažu: "Očigledno smo negde
pogrešili." Da ne dužim priču.
Kod
stanovnika Bangladeša ne zna se za tumore debelog creva i drugih regija tela.
Uglavnom, nema bolesti tipa srčanog udara, moždanog udara i slično. I onda su
ljudi analizirali šta taj stanovnik Bangladeša jede. Stanovnik Bangladeša dnevno
pojede u proseku 80 grama vlakana, doći ću kasnije do vlakana. Stanovnik Amerike
pojede dnevno 2‑4 grama vlakana. Stanovnik Jugoslavije pojede dnevno 4‑8 grama
vlakana. Šta su vlakna? Postoje rastvorljiva i nerastvorljiva. Vlakna su
nesvarljivi deo hrane. Koja hrana ima najviše vlakana? Najviše vlakana ima
krastavac, celer, negde skoro 13%. Zatim dolazi orah, lešnik, badem (prvostepena
hrana), žitarice imaju u sebi od 5.11 do 5.17 grama vlakana. Šta rade vlakna u
našem telu? Neverovatna, dobra i korisna funkcija. Prva uloga: kad su vlakna
došla u creva čoveka, ona neće preći u krvotok. Kad dospeju u creva nabubre i
naprave specijalni gelfiltracioni sistem koji je višestruko koristan za nas, za
stanovnika koji je znao da se hrani sa prvostepenom hranom koju je Bog dao
ljudima u Edemskom vrtu, i svima nama ostalima kasnije. Kad su vlakna došla u
organizam, ona nabubre i onda gelfiltracioni sistem ima pomoćnu ulogu u telu.
Prva uloga: upiće otrove u sebe. Znači, ako se u hrani nalaze vlakna, neće doći
do upijanja otrova pri prelasku u krvotok, nego će ostati u crevima i biće
izbačeni van organizma. Druga uloga: vlakna svojoj povećanom konzistencijom,
nabubrela, stimulišu creva na redovno pražnjenje, na pojačanu peristaltiku, i da
zastanem ovde. 85% žena u Srbiji nema svakodnevno pražnjenje creva. O tome ćemo
razgovarati kad dođemo na tu temu. Vlakna su ne durkolaks, ne neki čajevi i
ostalo što se uzima, postoje prirodne metode šta uraditi. Treća korist od
vlakana. Vlakna ometaju razvoj patogenih, štetnih, loših bakterija u
crevima.
Četvrta korist: jedan naš doktor radi eksperimente na klinici, ceo svet
je oduševljen sa vlaknima tri i po veka posle pisanja Biblije. Kod ljudi koji su
skloni šećernoj bolesti, smatramo, ne može to čovek da radi sam, mora to da radi
pod kontrolom lekara. Kod ljudi koji su skloni šećernoj bolesti vlakna su
strahovito korisna kada se dodaju. Evo zašto. Ako ste uzeli obične šećere,
proste šećere, njihova jedna od velikih mana je što strahovito brzo pređu u
krvotok. Recimo, dogodi se ovo: uzeli ste šećer i on naglo i brzo pređe u
krvotok, napravio je šok u krvotoku, i onda se strahovito muči pankreas. Svaka
bombona uzeta između obroka, svaki sok, svaka hrana sem vode, mora da prođe
proces varenja. I šta se događa? Šećeri su naglo otišli u krvotok i sad pankreas
mora još brže da izluči insulin da to završi, i to je strahovito mučenje
pankreasa. Svaka bombona, svaki put skok, igra pankreasa snizi dole. I ako se
tako postavljamo neprijateljski prema telu, ako sam sklon šećernoj bolesti,
jednog dana počeću da pijem puno vode, pa ću doći kod lekara, pa će mi reći:
"Znate, vi imate šećernu bolest." Prednost vlakana je što vežu ove šećere i ne
dozvoljavaju da naglo probijaju blokadu organizmu, nego ih postepeno otpuštaju
tako da olakšaju pankreasu da se snađe i da luči insulin.
Možemo dugo da nabrajamo prednost vlakana. Vlakna su strahovito korisna u
hrani jer upijaju višak žučnih soli. Iz čega se stvaraju žučne soli? Stvaraju se
iz štetnog viška holesterola. Mnogo ljudi ima povećan holesterol, i znači
postoji super metoda da se taj holesterol brzo obori. Postoje endogeni,
unutrašnji holesterol, i postoji uneti holesterol, tj. životinjske masnoće, što
je profesor rekao. Znači, vlakna će da upijaju žučne boje, kad su upile žučne
boje moraju se stvoriti nove, a da bi se nove stvorile sagorevaće višak štetnog
holesterola. I tako bi mogli dugo da pričamo.
Evo
nas kod zrna žita. Naizgled nema šta da se vidi. Kad ga pogledamo morfološki,
onda vidimo finu strukturu. Zrno žita delimo na tri dela. Gornji deo je ovojnica
i sadrži bogatstvo u sebi. Srednji deo je beli deo, poznato belo brašno. I
najkvalitetniji deo koji postoji u žitaricama, i uopšte u prirodi, to je klica.
U klici i mekinjama, u aluronskom sloju žita, nalazi se nešto strahovito
dragoceno. U belom brašnu ništa od ovoga nema. U crnom brašnu recimo postoji
čudesna materija koja se zove "holin". Da li znate šta taj holin radi u vašem
telu? Ponavljam, ako jedete crni hleb imate materiju holin, ako jedete beli hleb
nema ništa, imate kalorije od kojih se debljate. Holin kad dođe u naše telo,
čisti jetru od masnoća i od otrova. Sastojak prvostepene biblijske hrane. Mi
lekari nemamo lek da pomognemo jetri da izbaci višak masnoća. Ako redovno jedemo
crni hleb, ili mama ako umesto skupih torti kuva da bude u kući kuvanog žita sa
dosta voća, znači zdravo da se hranimo i da bude zadovoljeno da bude slatko,
prijatno i zdravo. Holin čisti jetru od masnoća. U crnom hlebu postoji materija
lecitin, u belom hlebu je nema. Lecitin ima čudesnu ulogu. Pogledajte beogradske
tramvaje. Nose reklamu "Lecitin." Šta je to lecitin? Pa kad je svet saznao šta
je to lecitin, a ima ga u lešniku, bademu, žitu, onda je svet pokušao da ga
odatle izvuče i da kaže: "Evo prodajemo ti kapi lecitina." Lecitin je čudesna
materija, kad se unese u hrani, one masne naslage u krvnom sudu,
aterosklerotične, rastvara, i čisti krvne sudove. Ponavljam još jednom, mi
lekari nemamo lek da to uradimo, a dobra hrana to radi. Međutim, kad taj lecitin
prođe kroz jetru on se izmetaboliše i pretvara se u fosfolipid ‑ acetilholin. A
taj acetilholin vas i mene, ljude pod stresom opušta i čini manje nervoznim, i
to je deo antistres terapije. U crnom hlebu se nalazi i taj čuveni vitamin B1.
Taj B1 nas čini na jedan drugi način vedre, ljubazne i raspoložene. Ne trebaju
nam neka druga sredstva za neko raspoloženje ako se dobro
hranimo.
I da
se podsetimo, postoje četiri vitamina koja štite od raka. Prvi vitamin je C,
znači voće, citrus, to znamo. Drugi vitamin koji moćno može da utiče da ne dođe
do pojave raka je A vitamin koji se nalazi u šargarepi, breskvi, kajsiji,
pomorandži, malo u limunu i u zelenom perju luka. Treći vitamin koji moćno štiti
od raka je B vitamin. Evo ga u hlebu. Četvrti vitamin koji moćno štiti od raka
je čuveni antioksidans, E vitamin. Od četiri vitamina koja moćno štite od raka
dva se već nalaze u žitaricama. B vitamin pomaže vašem detetu da dobro zapamti,
da bude ljubazno, da bude opušteno. I tu postoji masa vitamina. Sve ću da
preskočim da se podsetim vitamina E. Rekao sam čudesnu ulogu, štiti od raka. Ali
da se razumemo, nikad ne volimo da pijemo ove preparate koji postoje sintetički.
Sintetika je jedno, priroda je nešto sasvim drugo. Kad ste u prilici uzimajte
prirodu. Vitamin E ima dalje uloge: pomaže majci da rodi normalno dete,
stimuliše seksualne funkcije. E vitamin ima još jednu čudnu ulogu, da podmlađuje
krvne sudove. Mi nemamo lek koji to može da uradi, da ih podmladi. A nemojte
zaboraviti da je čovek star toliko koliko su stari krvni
sudovi.
I
onda čovek pravi strahovitu grešku. Od onoga što je Bog stvorio zdravo i lepo,
odstranjuje klicu i mekinje, i dobija se belo brašno. I klice nema više, i
mekinja nema više, sve što je bilo najvrednije potpuno je izbačeno i ostalo je
samo ono od čega se debljamo. S druge strane, kad se stanovništvo sveta pre 153
godine hranilo normalnim crnim hlebom, ponavljam hlebom koje je napravljeno od
zrna žita koje je samo zdrobljeno, ništa nije vađeno, unosio je svakoga dana dve
hiljade mikrograma vitamina B1. Tog vitamina B1 ima jako malo u prirodi, i mi
lekari ga smatramo kao zlato vrednim. Ali šta se dogodilo? Dok je čovek jeo
normalni crni hleb unosio je optimalnu dozu da bude normalan, da ne bude
nervozan, da bude uravnotežen, opušten i vedar. Tehnika je napredovala, mlevenje
žita je postalo normalno, razdvajanje belog brašna smatralo se nekakvim načinom
standarda, a klica i mekinje odbacivane su stoci, a crno brašno je bilo nešto
tužno, sirotinjska hrana. Jedući beli hleb, stanovništvo sada unosi deset puta
manje od minimuma, i svi smo nervozni i napeti. Kada se iz zrna žita izvade
klica i mekinja, od moguće doze vitamina koji za nas vredi kao zlato, vađenjem
klice gubi se 93%. Degradacija maksimalna.
Čovek
je promenio ono što je Bog stvorio. Ponavljam, tip hleba koji preporučujem je
tip graham, kompletno zdrobljeno zrno žita. Ovog vitamina imate u dve kriške
belog hleba tek koliko u jednoj kriški crnog. Ako nemate u hrani vitamina B6
imaćete lošu krvnu sliku, bićete skloni obolevanjima nerava, recimo išijas može
da vas ukoči, tresenje ruku. Kriška crnog hleba, ovog značajnog vitamina ima tek
koliko u tri kriške belog. Isto toliko je odnos i za magnezijum. Ako nemate u
hrani bakra imaćete lošu funkciju jetre, kraći život spermatozoida, probleme sa
crvenom krvnom slikom, i niz drugih stvari, čak i sa vidom. Kriška crnog hleba
ima bakra tek koliko u četiri kriške belog. Ako pijete koka‑kolu remetite
funkciju fosfora u telu žestoko. Ako nemate fosfora vaš mozak ne može dugo da
pamti, kosti gube čvrstinu, zubi nemaju belinu i dovoljnu čvrstinu. Kriška crnog
hleba ima tog dragocenog fosfora tek koliko u pet kriški belog. Ako nemate
holina, imaćete loš ten, nokti pucaju pre vremena, kosa hoće da rascvetava. Čak
ako je deficit toliko veliki može doći do problema sa rožnjačom. Kriška crnog
hleba ima u sebi holina tek koliko deset kriški belog. I sad da se zamislimo
malo. Smatramo da je doza holina za vas i za mene danas minimalna, da pojedemo
dnevno u kompletnom obroku pet kriški crnoga hleba. Ako ja ne jedem crni hleb,
ako jedem beli hleb, treba znači da pojedem 5 vekni hleba danas, da bi dobio
holin. Ako pojedem pet vekni belog hleba dnevno moj sako će da mi bude vrlo
tesan, skupiće se, pući će mi stomak. Ako ne pojedem 5 vekni nemam holina, odoše
mi nokti, ten, kosa i sve ostalo. Ne pada mi na pamet da nekom kažem da jede 5
vekni hleba dnevno. Samo karikiram, hoću da pokažem koliko je ishrana belim
hlebom degradirana, uništena i nevažna.
U
slatkišima ima previše energije koja ničemu ne služi. Kilogram masnog tkiva u
višku tera moje srce da stvori nova četiri kilometra mreže krvnih sudova. Znači,
dodatno opterećenje za moje srce. Deset kilograma u višku, moje srce svakog
minuta mora da ishrani novih 40 kilometara. A možete misliti, to jadno srce je
stešnjeno jer svuda oko njega se nalazi žuto salo, i jedva kuca. Šta je sa
zglobovima kod debelih ljudi? Zglobovi stradaju, kičma se krivi, i spuštaju se
svodovi stopala, i nastaju bolovi u listovima. Onda takav čovek kaže doktoru:
"Bole me listovi." A doktor mu kaže: "Omršaj." Tada pacijent kaže: "Ovaj nema
veze. Ja mu kažem da me bole listovi, a on meni da omršam." I kod takvih ljudi
koji su debeli čak su i ćelije poremećene, jer su deformisane i prepune masti.
To je ona pojava: mlada mama dobila bebu i beba je već naučila, i beba pruža
ruku i svaki par minuta beba nategne neki sladak sok. Jel tako ili nije? I mama
mirna, beba mirna, svi su zadovoljni. Beba gustira taj sladak sok i tada mama
pravi žestoke probleme detetu. U tim godinama kod tog deteta, ja ne govorim o
njegovom pankreasu, ja ne govorim o njegovoj jetri šta se dešava, u tim ćelijama
se stvaraju budući depoi. I taj će mališan koji je kao beba "natezao" nešto
stalno, nije imao vreme kada je uzimao hranu i vreme odmora, taj će mališan
kasnije celog života imati probleme sa viškom kilaže. To su oni ljudi koji kažu:
"Pa ja se gojim valjda zato što pijem vodu. Smanjiću vodu da se ne bi ugojio."
Zašto? Organizam je stvorio vakuole i ima tendenciju stalnog popunjavanja
vakuola. U ćelijama tih debelih ljudi dominiraju te masne
organele.
Hajde
da se setimo šta ima u ćeliji. Jedro, jedarce, citoplazma, vakuole i tako dalje.
Kod debelih ljudi, šta ima? Nema ništa. Masnoće su tu pune, a taj živi deo koji
sam pominjao gurnut je na periferiju. Degradacija. I zato su debeli ljudi skloni
raznim infekcijama, skloni bolestima, recimo dijabetesu, ili zubobolji, jer se
ostaci šećera i neoprane hrane zadržavaju između zuba, dolazi do hemijske
reakcije, zubi se raspadaju i nisu ukras nego izvor infekcije. I kažu doktori
koji se bave hranom da posudu sa šećerom treba zaključati. Uživajte u životu ali
razumno. Kod ljudi koji piju kafu, puše, uzimaju puno masnoća, puno šećera, ne
kreću se, došlo je do pojave ateromatoznih nakupina u krvnim sudovima. Ove
nakupine nalazimo danas već kod šestogodišnje dece. Kola‑generacija, bave se
sportom sedenjem pred televizorom, stalno nešto žvaću. Šta je dobra poruka?
Ponavljam, ako uzimamo prvostepenu rajsku hranu, crni hleb, onda će vlakna da
upiju višak masnoća, E vitamin iz crnog hleba radi svoj posao, podmladiće krvne
sudove, mi lekari nemamo lek koji može to da uradi. A onda stupa na scenu holin
da očisti jetru od masnoća. I onda stupa na završnu scenu lecitin koji počinje
da skida masne naslage, i ako se pojačano krećemo onda te masne naslage počinju
da se troše, i mi se sve bolje osećamo, sve nam je bolje, tako da život onda
dobija novi kvalitet.
Ljudi
koji tako žive, koji žive strogo po Bibliji, su zdraviji: VMA u Beogradu je
radila istraživanja među ljudima koji tako žive. Među tim ljudima je u ukupnoj
populaciji Jugoslavije 50% manje bolesti nego među drugim ljudima. Istovremeno,
među ljudima koji žive po Bibliji 60% je manje srčanih oboljenja. Istovremeno,
kod njih je i manje svih tipova raka za 70%.
Preventiva, odnosno vratimo se Bibliji i živimo po Bibliji. I onda
Biblija kaže: "I zdravlje će tvoje brzo procvetati." Radujte se životu. Život je
lep. Čuvajmo prirodu. Ne mogu da shvatim pušače. Dvadeset miliona cigareta
dnevno potroši Beograd. Svakoga dana Beograd za cigarete daje između 800 hiljada
i milion maraka. Govorim o podacima pre izbeglica. Sad je daleko više. Po broju
pušača Jugosloveni se nalaze na petom mestu u svetu, a na trećem mestu u Evropi.
Prvi su Grci, drugi Turci, treći Jugosloveni. Po broju pušača Jugoslovenke se
nalaze na drugom mestu u Evropi. Prve su Šveđanke, druge Jugoslovenke, ali je
trend pušenja među Jugoslovenkama takav da će najverovatnije zauzeti prvo mesto.
Po broju mladih pušača, govoriću o 15. godini, u Izraelu u 15. godini puši 4.9%
mladih, u Švedskoj 9%, Amerika 12%, Nemačka 18%, Bugarska 41%, Srbija 26%
dečaka, 75% devojaka. Pre mesec dana bio sam u Novom Sadu, u srednjim školama
Novog Sada i Vojvodine puši 90% devojaka. Žene pušači postaju neodoljive, jel
tako? Dogodi mi se da mi zvoni telefon na poslu i kaže mi neki dubok i grub
glas: "Molim doktora." Kažem: "Izvolite, gospodine." A onda glas odgovara:
"Nisam ja gospodin, ja sam gospođa." To je učinio duvan. A novac umesto za
alkohol, cigarete i gluposti, ja bih trošio za druge stvari. Sada reč ponovo
preuzima profesor.
Dozvolite mi da rezimiram ovo što smo kazali ovde. Hrišćanin mora, ako
želi da komunicira sa Bogom putem molitve, da jednostavno pazi na duhovnu
higijenu. Ima jedan tekst u Rimljanima poslanici, u 12. glavi, 1. i 2. stih:
"Molim vas dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu,
svetu, ugodnu Bogu, da to bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema
ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati
koja je dobra i ugodna i savršena volja Božija." Ne vladajte se prema ovome veku
nego ispitujte koja je ugodna volja Božija.
Hristos se molio za svoje sledbenike, molitva koju je On uputio zapisana
je u Jevanđelju po Jovanu, u 17. glavi, 15. i 16. stih: "Ne molim te da ih uzmeš
sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla", dakle hrišćani žive u svetu, oni bi
trebalo da budu svetlost svetu ili so zemlji. Da bi to mogli, oni moraju takođe
da vode računa o svom zdravlju. Naime, hrišćanski stil života treba da bude
takav da osposobi ljude da dostignu svoj potencijal stvorenja Božjih. Mi smo
čitali da je čovek stvoren po slici Božjoj, po obličju Božjem. Naravno, ja ne
verujem u mogućnost da živimo jednim savršenim životom. Ali koliko mi možemo, u
granicama mogućnosti, smatram da je to neophodno. Zato, potrebno je zaštititi
centralnu komandu našega tela, to je naš um. I ovo što je kazao doktor: fizičke
vežbe, upotreba vode, vazduha, umerenost. Umerenost je vrlo važna reč. Umerenost
u poslu, umerenost u svim aktivnostima. To je važna reč. Ja ću još jedanput
ponoviti, i završiti ovo predavanje sa onim što je Pavle kazao: "Vaša tela su
'naos'." Bog želi da bude prisutan u vašem biću. Ako ko na bilo koji način
uništi telo svoje, on je odgovoran Bogu za to. |
