UDARNA SNAGA ISTINE - Dva rodoslova
 
Monday
2016-12-05
4:26 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Dva rodoslova »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Dva rodoslova

Po 'Lukinom' rodoslovu Josif muz Marijin vodi poreklo od Natana, III Davidovog sina, a po 'Matejinom' on poreklo vodi preko Solomona, IV sina Davidova.

Postoji li objasnjenje za ovu nejasnocu u SVETOM PISMU, i zasto je bitan rodoslov Josifov koji nije otac ISUSOV, a koji se ocigledno ne slaze u jevandjelima?


Dva rodoslovlja su u biti, dva viđenja devičanskog rođenja Isusa Hrista. Matej (Mt. 1:18-25) govori o događaju iz Josifove perspektive, dok Luka (Lk. 1:26-56) iz Marijine. Napravimo njihovu kratku analizu, da bi smo dobili odgovore na pitanja.


Rodoslovlje po Mateju (Mt. 1:1-17)

Matej svoje Evanđelje piše kako bi pokazao da je Isus onaj dugo očekivani Mesija Izraela i jedini zakoniti pretendent na Davidov presto.


Da bi to i pokazao, on započinje sa rodoslovom Isusovim. On polaže temelj svemu ostalom što sledi posle toga. Sve dok se ne pokaže da je Isus, Davidov zakoniti potomak po carskoj liniji, nije moguće ni dokazati da je On i očekivani (pravi) "Mesija Car Izraela". Matej daje dokumentovani izveštaj o tome da je Isus taj koji je nasledio zakonsko pravo na Davidov presto preko svog očuha Josifa, jer po jevrejskom zakonu usvojeno dete ima ista prava kao i rođeno.


Matejevo rodoslovlje pokazuje zakonito poreklo Isusa Hrista kao "Cara Izraela, a rodoslov po Luci pokazuje Njegovo izravno poreklo kao "Davidova sina". Matejevo rodoslovlje prati carsku liniju od Davida preko njegovog sina Solomona, sledećega cara; Luka sledi krvnu liniju od Davida preko sledećeg sina, Natana. Matej završava sa Josifom, kojem je Isus bio usvojeni sin - on ne rodi Isusa, već Marija. Rodoslovlje u Luki prati poreklo Marije, kojoj je Isus bio pravi sin, dok se Josif samo smatrao njegovim ocem - bio mu je očuh.


Hiljadu godina pre Isusovog rođenja, Bog je načinio bezuslovnu pogodbu sa Davidom obećavši mu carstvo koje će večno trajati i trajnu vladavinu (Ps. 89:4, Ps. 89:36-37), čitamo:

"Doveka ću utvrđivati seme tvoje i presto tvoj uređivati od kolena do kolena." (4)


"Seme će njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom; on će stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima." (36-37)

Taj zavet (obećanje) je sada ispunjen u Isusu Hristu - On je zakoniti naslednik Davidovog prestola preko Josifa, te pravi potomak Davidov preko Marije. Budući da živi večno (jer je Sin Božiji), Njegovo će carstvo zauvek trajati i On će večno vladati kao Davidov najveći Sin. Isus je u svojoj osobi sjedinio jedina dva temelja (zakonski i nasledni), koja daju pravo nekome na izraelski carski presto; a budući da On još uvek živi (jer je vaskrsao), ne može više biti drugih pretendenata.

Trebalo bi primetiti još jednu činjenicu koja govori o važnosti rodoslovlja a koja dokazuje da Isus nije potomak Josifov. Spominjanje cara pod imenom Jehonija (11. stih) je takođe veoma važno. U Jeremiji 22:30 Bog je na tog čoveka zbog zlih dela bacio kletvu:

"Ovako veli Gospod: Zapišite da će taj čovek biti bez dece i da neće biti srećan do svog veka; i niko neće biti srećan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom i još vladao Judom."

Dakle, da je Isus bio pravi Josifov sin, ta bi se kletva odnosila i na Njega. No, morao je biti Josifov zakoniti sin kako bi nasledio pravo na Davidov presto. Ovaj problem je bio rešen čudom devičanskog rođenja: Isus je bio zakoniti naslednik carskog prestola po Josifu - svome očuhu, i bio je pravi "Sin Davidov" po Mariji. Kletva koja se odnosila na Jehoniju nije pala na Mariju ili njezinu decu, jer ona ne potiče od Jehonije.


Treba na kraju primetiti i 16. stih kod Mateja, koji pruža dokaz da je Isus Marijin sin ali ne i Josifov. On to naglašava izrazom "koja rodi", što znači da je Isus rođen od Marije ali ne i od Josifa.


Rodoslovlje po Luki (Lk. 3:23-28)

Luka pre nego što započne sa opisom javnog poslanja i delovanja Isusa Hrista, zastaje, kako bi izneo Njegovo rodoslovlje, da bi pokazao da je Isus i "Sin čovečiji" i "Sin Božiji".


Ako je Isus od ljudskog porekla, tada on mora poticati od Adama a ovo rodoslovlje pokazuje da je i bilo tako. Ono se završava na Mariji, njegovoj majci, u 23. stihu ne kaže se kako je Isus bio sin Josifov već: "beše, kao što se mišljaše, sin Josifa". Reč "mišljaše" u izvorniku (nomizo) ima značenje: "smatrati" ili "držati" tj. daje određenu dozu "nesigurnosti", "predpostavke" unutar neke izjave. Dakle, drugim rečima, parafrazirano: "Josif je samo nazivan ocem Isusovim". Isus je bio začet Duhom Svetim - od samoga Boga - a Josif mu je bio samo očuh.


Dalje, ono što u srpskom prevodu nije vidljivo je sledeće: U izvornom (grčkom) jeziku se određeni član (tou) u genitivnom obliku (od) nalazi ispred svakog imena u rodoslovlju osim jednoga. To jedno ime, je ime Josifovo. Ova jedina iznimka uverljivo govori da je Josif bio uključen u rodoslovlje samo zato što je bio oženjen Marijom.


Luka u 31. stihu pokazuje da je Marija potekla od Davida preko njegovog sina Natana. Rekli smo da je u Matejevom rodoslovlju pokazano, da je Isus nasledio zakonsko pravo na Davidovo prestolje preko cara Solomona, dok Luka pokazuje na Isusovu krvnu vezu sa Davidom.


Kao Josifov zakoniti (usvojeni) sin, Isus je ispunio onaj zakonski (pravni) deo Božijeg saveza sa Davidom. Ali Isus nije smeo biti krvni potomak Josifov, jer bi tako potpadao pod Božju kletvu izrečenu nad Jehonijom, prema kojoj neće uspeti ni jedan potomak tog zlog cara (Jer. 22:30).


Međutim, kao Marijin pravi sin, Isus je ispunio drugi deo Božjeg saveza sa Davidom prema kojem mu je obećano da će njegov krvni potomak zauvek vladati, a pošto je potekao od Davida preko Natana, nije pao pod kletvu izrečenu nad Jehonijom.


Zaključak

Na temelju površnog čitanja Novog zaveta čovek bi se mogao sa pravom zapitati zašto Evanđelje počinje sa nečim naizgled tako dosadnim i na oko kontradiktornim kao što je Isusovo porodično stablo. Ali, kao što smo videli ono je veoma važno, jer postavlja temelj celoj Evanđeoskoj poruci i daje čvrst dokaz da je Isus Hrist Mesija.


Rodoslovlja dokazuju Hristovo poreklo i pravo na Davidov presto, ona pokazuju na doslovno ispunjenje hiljadugodišnjih starozavetnih proročanstva o izabranom Božijem Mesiji, i dokazuju činjenicu o Hristovom Božanskom i ljudskom poreklu.


Više je nego očigledno, da se Mesijina linija završila sa Gospodom Isusom Hristom. Niko drugi i nikada, osim Isusa Hrista ne može više izneti valjano zakonsko pravo na Davidov presto i time ujedno dokazati da je on očekivani Mesija Božiji. Bog je ovo na premudar način zauvek zapečatio.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Rođenje presvete Bogorodice

„Kanonska jevanđelja inače daju malo podataka o Mariji, majci Isusovoj, tako da se potpunija slika o njenoj mitsko – božanskoj ličnosti može dobiti tek ako se uzme u obzir golema apokrifna i hagiografska literatura, narodne legende i srednjevekovna ikonografija. Tu, pre svega, treba izdvojiti apokrifnu „Knjigu o rođenju Marijinom" (docnije nazvanu Jakovljevo protoevanđelje) iz drugog veka, te „Knjigu o smrti Bogorodičinoj" iz trećeg, odnosno „Arapsko jevanđelje o Isusovom detinjstvu" iz šestog stoleća. Neke od tih legendi sakupljene su u srednjem veku u čitave kompendije i cikluse u kojima se vrlo podrobno opisuju mnogi događaji iz Marijinog života. Prema tim maštovitim nekanonskim opisima Marija Bogorodica se još kao trogodišnje dete vaspitavala u Jerusalimskom hramu, bavila ručnim radom i primala hranu iz ruku anđela. Već sa dvanaest godina zavetovala se na večno devičanstvo."[17]

Pravoslavna crkva nam pripoveda (na osnovu nekanonske apokrifne literature) da je Marija rođena iz braka starih roditelja Joakima i Ane, koji su do tada već pedeset godina iščekivali da im Bog podari dete. Vladika Nikolaj Velimirović u svom „Ohridskom prologu" govori da je posle njihovih usrdnih molitava Bog poslao svog anđela da im najavi rođenje „kćeri preblagoslovene, kojim će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu".[18] Takođe, isti pisac kaže:

„Jer im darova ne samo ćerku, no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom, nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka – ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trpeza hleba nebesnoga, život svetinje Božije, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane."[19]

U Prologu za 9. septembar (po starom – julijanskom kalendaru), vladika Nikolaj beleži podatak da je Joakim bio sin Virpafira iz Judinog plemena, koji je bio potomak cara Davida.

Ipak, evanđelist Luka, spominjući Marijine muške pretke nigde ne navodi ni Joakima ni Virpafira (iako je sve tačno ispitao od početka"). Naime, kada uporedimo Hristovo rodoslovlje iz ev. po Mateju 1:1-16; sa onim koje je zapisao Luka u 3:23-38, na prvi pogled uviđamo da se umnogome razlikuju. Rodoslovlje iz Lukinog evanđelja ne samo što je duže (i prati liniju Hristovih predaka do samog Adama), već se uopšte ne poklapa sa Matejevim, počev od Isusa pa unazad sve do cara Davida. Matej nam prenosi rodoslovno stablo predaka Marijinog muža Josifa, kome se otac zvao Jakov, a poreklo je vodio od čuvenog izrailjskog cara Davida – preko njegovog sina Solomona. Mi, dakako, znamo da ovo rodoslovlje nema nikakve stvarne veze sa Isusom Hristom, jer Josif nije bio njegov otac već poočim (očuh). Stoga ni Josifovi preci nisu bili stvarni preci Gospoda Isusa. Ako tome dodamo da se u jedanaestom stihu prve glave ev. po Mateju spominje i Jehonija (Honija), za koga je Gospod u knjizi proroka Jeremije 22:30 rekao da niko od njegovih potomaka nikada neće sesti na presto i vladati Izrailjem – onda nam uistinu postaje jasno da Isus nema nikakvog telesnog porekla od Davidovog sina Solomona – koji je daleki Josifov predak. Međutim, iako smo ustanovili da ovo rodoslovlje nije Hristovo već Josifovo, zbog čega ga Matej zapisuje i naziva Gospodnjim? Jednostavno iz razloga što je njegovo evanđelje pisano na aramejskom jeziku i namenjeno Jevrejima koji su živeli u tadašnjoj okupiranoj izrailjskoj državi. Njihovo verovanje o Mesiji, koje je bilo zasnovano na starozavetnim proročanstvima[20] ispoljavalo se kroz iščekivanje božanskog vladara koji bi vodio poreklo od cara Davida koji je bio iz plemena Judinog. Iako Josif nije bio Isusov stvarni otac, on je u ondašnjem društvu na taj način bio tretiran (bio je nosilac očinskog prava). Prikazujući carsko poreklo Isusovog staratelja, Matej je hteo da Jevrejima stavi do znanja da je i Hristos carskoga roda, tj. očekivani Mesija.

Sa druge strane, u Lukinom evanđelju nalazimo još jedno rodoslovlje Gospoda Isusa. Ono počinje:

„A on, Isus, imao je oko trideset godina kada je počeo, i bio je – kako se mislilo – sin Josifov, Ilijev, Matatov, Levijev..." (Lk. 3:23-24).

Pošto smo već ustanovili da se Josifov otac zvao Jakov a Jakovljev Matan itd, uviđamo da se ova dva porodična stabla ne poklapaju. Doduše, istina je da su u ono vreme ljudi mogli biti poznati pod različitim imenima, kao na primer ap. Petar (Kifa) se zvao Simon, ime dato ap. Vartolomeju prilikom obrezanja bilo je Natanailo (Vartolomej znači: „sin Tolomejev", otac Natanailov je bio Tolomej), a evanđelist Marko je imao i drugo ime Jovan.[21] No sasvim je nemoguće da Luka spominje nadimke onih ličnosti kojima Matej zapisuje lična imena (te da se tu radi, zapravo, o jednim te istim ljudima). Da to potvrdim još bolje, na kraju krajeva uviđamo da Luka izvodi svoje rodoslovlje od Davidovog sina Natana a ne od Solomona kao što to čini Matej. Iz razloga što Josif ne može u isto vreme da bude sin Jakovljev – potomak Solomonov, i sin Ilijev – potomak Natanov, to dolazimo do zaključka da Lukin zapis ne predstavlja Josifove pretke. Pošto Luka govori o Isusu: „I bio je – kako se mislilo – sin Josifov, Ilijev...", jasno je da su Jevreji podrazumevali njihovu rodbinsku vezu ali da ona nije postojala. Jednostavan odgovor na ovu „zagonetku" oko dva rodoslovlja jeste da ev. Luka zapisuje Isusove prave telesne pretke – sve do Adama. Tako, osoba po imenu Ilije ne predstavlja Josifovog već Marijinog oca[22], koji je zapravo bio Josifov tast. Ipak, pošto u ondašnje vreme u aramejskom i hebrejskom jeziku nisu postojali pojmovi kao što su „tast", „svekar", „deda", „pradeda", „unuk", „zet" i slično (već su se za sve ove pojmove koristile reči „otac" i „sin"), onda je potpuno jasno zašto Luka naziva Josifa Ilijevim sinom iako mu je on zapravo bio zet.[23]

Na ovaj način smo utvrdili da pravoslavno predanje ne iznosi istinu o Marijinim roditeljima, jer umesto Joakima i Virpafira nalazimo Ilija i Matata. Ranije smo utvrdili da nije istinit ni navod da je Marija rodila samo jednog sina, kao i da nije bila kćerka jedinica već da je imala i sestru (Jn. 19:25).


Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz