UDARNA SNAGA ISTINE - COVEK I DRVO
 
Monday
2016-12-05
4:27 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
COVEK I DRVO »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

COVEK I DRVO

"Mi, ljudi, izgledamo prilicno drugaciji od drveca. Izvan svake sumnje, nase videnje sveta razlikuje se od videnja sveta velikih stabala. Ali duboko u molekularnom srcu zivota drvece i mi u osnovi smo istovetni. I jedni i drugi koristimo nukleinske kiseline za naslede; i jedni i drugi koristimo proteine kao encime koji kontrolisu hemiju nasih celija. No najvaznije je to sto koristimo u dlaku istu knjigu sifri za prevodenje informacija nukleinskih kiselina u informacije proteina, kao sto cine i doslovno sva ostala ziva stvorenja na nasoj planeti."

Karl Segan, Kosmos

 

Istorija ljudskog roda vezana je za drvo u rajskom vrtu i ona pocinje Adamovim prekrsajem prve Bozje zapovesti, da ne jede sa drveta znanja dobra i zla.

"I uze Gospod Bog coveka i namesti ga u vrtu Edenskom da ga radi i cuva. I zapovedi Gospod Bog coveku rekavsi: slobodno jedi sa svakog drveta u vrtu, ali s drveta znanja dobra i zla, s njega ne jedi, jer u dan kada budes s njega jeo umreces." (Postanje, 2:15)

To nije znacilo, kako tumaci rabin Arije Kaplan, da ce Adam umreti odmah, jer u Tori jasno stoji da je Adam zatim poziveo jos 930 godina. Smisao je bio u tome da ce otpoceti proces koji ce se na kraju zavrsiti smrcu. Receno modernim recnikom, to je znacilo da je bioloski sat bio podesen tako da telo na kraju okonca svoje zivotne procese.

JER DRVO POLJSKO JE LI COVEK

Tora poredi coveka sa drvetom postavljajuci retoricko pitanje "jer drvo poljsko je li covek?" (Ponovljeni zakon, 20:19) Stih zapravo glasi:"Kada opkolis kakav grad i budes dugo pod njim bijuci ga da bi ga uzeo, ne kvari drveta njegovijeh sjekirom, jer mozes s njih jesti, zato ih ne sijeci; jer drvo poljsko je li covjek da ude u u grad ispred tebe? Nego drveta koja znas da im se rod ne jede, njih obaljuj i sijeci i gradi zaklon od grada koji se bije s tobom, dokle ne padne." (isto, 20:19-20, Danicic)

Poslednji deo stiha 19 tezak je za razumevanje. Rasi ga tumaci na sledeci nacin:

"Ki aadam ec asade lavo mipaneha bamacor (jer drvo poljsko je li covek) Ki ovde znaci mozda - je li drvo poljsko mozda covek koga treba da opsednes, i da pati od gladi i zedi bas kao stanovnici grada? Zasto da ga unistis?"

The Jewish Publication Society u svom prevodu Tore na engleski sledi Rasijevo objasnjenje i taj deo prevodi ovako: "jer da li je drvo poljsko covek, koga treba da opkolis?"

Ibn Ezra se ne slaze s ovim citanjem i tumacenjem stiha. On pita:"U cemu je smisao reci: Nemoj ih seci jer poljsko drvo nije poput coveka da bi ispred tebe mogao da pobegne.z Prema mom misljenju, ovo je nepotrebno. Ovo je znacenje stiha: jer mozes s njega jesti zato ga ne seci  jer (ki) je covek drvo poljskoz sto zapravo znaci jer drvo poljsko je zivot coveciji (ukratko plodovi drveta daju zivot coveku, prim. prev.). Slicno na drugom mestu: jer (ki) bi uzeo dusu u zalogz tj. uzima u zalog nesto o cemu coveku ovisi zivot."

 

Simson Rafael Hirs u svom prevodu Tore sledi Ibn Ezru, zasnivajuci se na rabinskom diktumu koji se nalazi u Sifre, a koji glasi: "zivot coveciji ovisi samo o drvetu." Stoga Hirsov prevod glasi:"jer drvo poljsko je coveciji zivot." Hirsovo tumacenje ovog stiha glasi:"plodovi zemlje su uslov ljudske egzistencije, jer zivot coveciji ovisi samo o drvetu" (Sifre).

Ova dva tumacenja ne odslikavaju samo razlicite gramaticke pristupe tekstu vec i razliku u smislu. Prema prvom objasnjenju zapovest je nadahnuta osecanjem samilosti za sve sto je Bog stvorio. Prema drugom tumacenju zapovest se rukovodi covecijim dobrom. (N. Lebovic)

Sefer ahinuh (529) tumaci ovu zapovest na sledeci nacin: "Osnovni razlog ove zapovesti je ocigledan, a to je da se nase duse uce da vole ono sto je dobro i delotvorno i da teze za tim. To ce nas priljubiti dobru, a udaljiti od svake zle stvari i poriva za unistavanjem. Ovo je put kojim idu pobozni i oni koji zapovesti sprovode u dela, koji vole mir i raduju se dobru svih ljudi i privode ih Tori. Oni ne bi unistili cak ni semenku gorusice na svetu, a osete tugu nad svakim upropastavanjem i kvarenjem koje vide. Ako mogu da pomognu, sprecice svako unistavanje i spasavace svom snagom bilo koju stvar od njenog unistenja. To nije slucaj sa zlikovcima, otelotvorenjem rusilackih duhova, koji uzivaju u unistavanju sveta, kvareci sami sebe. Merom kojom covek sudi, istom merom ce mu se suditi. Drugim recima na njega uvek utice njegovo sopstveno ponasanje u skladu sa stihom ko se raduje nesreci nece ostati bez kara (Price Solomonove, 17:5). Onaj koji dobro zeli, i dobru se raduje, dusa ce njegova zauvek u dobru pocivati (Ps., 25:13). Ovo je nadaleko i dobro poznato."

Nasi mudraci su shvatili da se zapovest o unistavanju drveta koje donosi plodove odnosi na svesno unistavanje svega sto je na dobrobit ljudskoj vrsti. Majmonides ovako definise ovaj propis: "Nije dozvoljeno poseci drva koja donose plodove van (opkoljenog) grada (u svrhu ratovanja) niti im onemoguciti napajanje vodom kako bi se sasusila, kao sto je receno: ne unistavaj drveta njegovih. Ko god ih posece zasluzio je kaznu bicevanja. Ali ovo se ne odnosi samo na grad koji je pod opsadom, vec na sve slucajeve. Ko god posece drvo koje donosi plodove u svrhu pukog unistavanja, zasluzio je kaznu bicevanja. Ali ono moze da bude poseceno ako nanosi stetu drugom drvecu ili prouzrokuje stetu na tudem polju, ili zbog svoje visoke cene. Tora jedino zabranjuje namerno unistavanje. Ovo nije slucaj samo sa drvecem. Svako ko razbija posude, cepa odecu, rusi zgradu, zatrpava izvor i namerno unistava hranu krsi zapovest ne unistavaj"(Rambam, Ilhot melahim, 6:8,10).

Rabin Arije Kaplan u svom prevodu Tore sledi tumacenje Hizkunija i Abravanela i ovako prevodi sporni odeljak: ne seci drvo poljsko, osim ako ga ne bude koristio covek koji je pod opsadom (dakle tvoj protivnik, prim. prev.).

Nahmanid, nalazeci uporiste u Talmudu, stih tumaci na sledeci nacin. "Misljenje je nasih mudraca (Bava kama, 91b) da je dozvoljeno poseci drvo koje donosi plodove kako bi se podigao bedem, a stanoviste Tore nego drveta koja znas da im se rod ne jede receno je kako bi se podvukao prioritet, sto znaci da drvo koje ne donosi plodove treba poseci pre drveta koje donosi plodove. Ako je tako, onda je znacenje odeljka, prema njihovom misljenju, da kada Tora upozorava ne unistavaj drveta to znaci nemoj ih seci na nacin namernog pukog unistavanja, ne u svrhu opsade, (kao sto je to obicaj kod vojske da nepotrebno sece drvece) vec pod odredenim uslovima je dozvoljeno poseci ih i podici bedem i cak unistiti ih, sve dok ne osvojis grad, jer ponekad je unistavanje potrebno kako bi se osvojilo." Medutim, kao sto smo gore rekli Majmonid zabranjuje secenje drveca koje donosi plodove cak i u svrhu rata.

Aketav veakabala objasnjava ovu zabranu sledecim racima: "Predmete koji su stvoreni za odredenu svrhu, ne treba upotrebljavati u svrhu koja im je dijametralno suprotna, kao sto je receno: jer ako povuces po njemu (oltaru) gvozdem oskrnavices ga, (Izlazak, 20:22). Oltar je stvoren da coveku produzi zivot, a gvozde je stvoreno kako bi coveku skratilo zivot. Stoga ne pristaje da se upotrebljava nesto cime se skracuje ljudski zivot za nesto cija je namena njegovo produzenje. Slicno tome, drvo koje je stvoreno da donosi plod kojim se hrane i covek i zivotinje, ne treba da ima nista s onim sto coveka unistava."

Iz svega gore recenog proizilazi da Tora nalaze zapovest kojom se zabranjuje bespotrebno unistavanje, bal tashit. Zabrana se odnosi na unistavanje svega sto coveku donosi dobro i ukljucuje takode zivotinje, biljke, cak i nezive predmete. Drugim recima zabrana ukljucuje i unistavanje predmeta koje je covek napravio i nije ogranicena samo na ocuvanje prirode.

Nebitno je da li nam predmet koji unistavamo pripada ili ne. Nijedan covek nema ekskluzivno pravo cak ni nad sopstvenom imovinom.

"Gospodnja je zemlja i sto je god u njoj, vaseljena i sve sto zivi u njoj." (Ps., 24) "Jer je zemlja Moja, a vi ste dosljaci i ukucani kod Mene." (Lev. zak., 25:23)

Tora nam govori da zemlja nije u covekovom apsolutnom vlasnistvu, vec da mu je data "da je radi i cuva." (Postanje, 2:15)

Ipak, mogli bismo da pomislimo da je covek dobio neogranicenu vlast nad zemljom, kao sto u Tori stoji da ce covek biti "gospodar nad ribama morskim, i nad pticama nebeskim i nad stokom i nad citavom zemljom i nad svim zivotinjama sto puzu po zemlji,"(Postanje, 1:26) i kao sto mu je receno:"radajte se i mnozite se, i napunite zemlju i vladajte njom, i budite gospodari nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad svim zverima sto se micu po zemlji." (isto, 1:28)

Rabin Isak Akoen Kuk je ovo lepo razjasnio: "Nijedna osoba koja je prosvecena i koja ume da misli nece imati nikakvih sumnji da "gospodarenje" koje se pominje u stihu " i budite gospodari nad ribama morskim, i nad pticama nebeskim i nad svim zverima sto se micu po zemlji" nije gospodarenje tiranina koji se sa surovoscu ophodi prema svom narodu i slugama kako bi ostvario svoje zudnje i kaprice. Bilo bi nezamislivo da se ozakoni tako odurno potcinjavanje i time zauvek ureze u svet Boga Koji je dobar prema svima i ^ija se milost proteze nad svim sto Je stvorio, kao sto je receno:"na milosti pociva svet." (Psalam, 89:3)

U Midrasu nalazimo sledece tumacenje stiha iz knjige Propovednika (7:13):

"Pogledaj delo Bozje, jer ko moze da ispravi ono sto je covek iskrivio? Kada je Bog stvorio Adama, pokazao mu je sva stabla u rajskom vrtu i rekao mu:zVidi dela Moja, kako su lepa i vredna hvale. Sve sto sam stvorio, za tebe sam stvorio. Obrati paznju da ne pokvaris i unistis Moj svet, jer ako ga unistis, nece biti nikoga da ga posle tebe popravi." (Koelet raba, 7)

Svet nam je dat na poverenje. Covek treba da se sacuva od samounistenja. Jednom kada pocne nesmetano da vlada nad sobom i svojom imovinom, ne zna se kuda ga to moze odvesti. Talmud ovu opasnost iskazuje na sledeci nacin:"Onaj ko u besu cepa svoju odecu, razbija svoje posude, razbacuje svoj novac neka je u tvojim ocima poput idolopoklonika. Jer ovo su trikovi zlog nagona, danas ti kaze da ucinis ovo, sutra ono dok te ne dovede do toga da ti kaze da se poklonis idolu i na kraju to i ucinis."

KAKO JE LEPO OVO DRVO

U Misni nailazimo na sledeci stav: "Rabin Jakov je rekao:Ako neko ide putem i uci, prekine svoje ucenje i kaze: Kako je lepo ovo drvo, kako je lepo ovo polje, smatra se kao da je proigrao zivot." (Avot, 3:7)

Nekoliko komentatora su ovu misnu tumacili kao sustinu jevrejske misli u suprotnosti prema jelinizmu (helenizmu), koji je sav usmeren na lepotu i uzdizanje i obogotvoravanje prirode. Grcka mitologija je prepuna sumskih vila, a sumska bozanstva zauzimaju glavna mesta u grckom panteonu. Anticki Grci su svoje bogove nalazili ne samo u sumama vec i u pojedinacnom drvecu. Platon u svom delu Fedar pise o drvetu na obali reke Ilisus u Atini, pod cijom senkom su Sokrat i Fedar jednom predahnuli. "Ovo je drvo siroko i blagorodno i izgleda kao sveto mesto nimfi i Ahila"

Tora nije bila u zavadi samo sa grckim panteonom vec i sa paganskim kultovima plodnosti Kananicana. "Raskopajte sasvim sva mesta u kojima su sluzili bogovima svojim narodi koje ce te naslediti, po visokim brdima i po humovima i pod svakim zelenim drvetom." (Pon. zakon, 12:2)

U istom odeljku u kojem se covek poredi sa drvetom Tora nalaze sledeci propis:"Ne sadi asera (niti kakvog drugog) drveta kod oltara Gospoda Boga tvoga, koji nacinis." (isto, 16:21)

Sefer ahinuh navodi Majmonidovo objasnjenje ove zapovesti: "buduci da idolopoklonici tako cine u svojim paganskim svetilistima, i tamo stavljaju lepo drvece. Kako bi se izbegla svaka slicnost sa njima u glavama ljudi oni su se uzdrzavali od sadenja bilo kakvog drveca kod oltara."

Sve dok je postojala i najmanja opasnost da se obozavanje drveta izjednaci sa ovim kultovima, rabini su se tome snazno suprotstavljali o cemu svedoci i navedena misna. S druge strane uzdizanje i hvaljenje prirode kao Bozjeg dela je naslo odraza u Davidovim psalmima.

"Neka se raduje polje i sve sto je na njemu, neka klikcu sva drveta sumska pred Gospodom." (Psalam, 96:16)

"Blagoslovi duso moja Gospoda. Gospode, Boze moj, velik si veoma, obukao si se u velicanstvo i krasotu.  Site se drveta Bozja, kedrovi levanonski, koje si posadio. Na njima ptice viju gnezda." (Ps., 104:1,16,17)

Ovi stihovi podvlace ociglednu razliku izmedu judaizma s jedne strane i paganizma i jelinizma s druge strane.

Osim toga u Talmudu nailazimo na sledeci blagoslov koji treba da izgovorimo kada ugledamo drvece koji pocinje da cveta: Blagosloven da si Ti, Gospode Boze nas, Kralju vaseljene, Koji nista nije izostavio iz svog sveta, i u kojem je stvorio dobra stvorenja i dobro drvece kako bi covek u njima uzivao. (Berahot, 43b)

Ovim su rabini uklopili ljudska osecanja unutar jevrejskog propisa, podvlaceci blagorodnost prirode, drveca i kamenja u okviru vaseljene, nasuprot shvatanju drevnih Grka i njihovih predaka da je priroda neovisan i dominantni entitet. (Mihael Sasar)

KRIK DRVETA

"Secam se ranih dana pocevsi od 1905-te, kada sam miloscu Bozjom stigao u Svetu zemlju, u grad Jafo. Odmah po prispecu pozurio sam da posetim naseg velikog ucitelja rabina Avrama Isaka Akoen Kuka, neka je blagoslovljeno secanje na njega, koji me je srdacno primio, kao sto je to vec bio njegov obicaj. Razgovarali smo o temama koje su se ticale ucenja Tore. Nakon podnevne sluzbe, on je po obicaju izasao napolje, da se malo proseta po polju i da sabere svoje misli, i ja sam krenuo sa njim. Usput sam otkinuo nekoliko grancica cveca. Nas veliki ucitelj se zacudio a potom mi je nezno rekao: zVeruj mi da sam svih dana svog zivota vodio racuna da nikada nepotrebno ne otkinem travku ili cvet, kada je ona u stanju da raste ili procveta. Poznato ti je ucenje nasih mudraca da ne postoji ni jedna travka ovde na zemlji kojoj nebeski glas ne kaze Rasti! Svaka mladica i travka nesto kaze, saopstava neki smisao. Svaki kamen sapuce neku unutarnju, skrivenu poruku u tisini. Sve stvoreno kazuje svoju pesmu u slavu Tvorca.z Ove reci, kazane iz cistog i svetog srca, duboko su se urezale u moje srce. Od tog trenutka sam poceo da osecam snazan osecaj samilosti prema svemu."

Rabin Arije Levin

Rabin Mose Kordovero u svom delu Tomer Devora slicno pise: "^ovecije osecanje milosti treba da se proteze nad svime sto je ugrozeno. Ne sme da ih dovede u nepriliku ili da ih unisti, jer visa mudrost lezi nad svim stvorenim: nad nezivim, nad biljkama, zivotinjama i ljudima. Iz ovog razloga smo upozoreni da ne skrnavimo hranu i isto tako nista ne sme da se skrnavi, jer sve je stvoreno Njegovom mudroscu niti sme da se bez ikakvog razloga iscupa biljka, ili ubije zivotinja osim ako za to nema potrebe."

Nasi su mudraci smrt drveta poredili sa trenutkom kada dusa napusta covecije telo:

"Postoji pet zvukova koji idu s jednog kraja sveta na drugi, iako su necujni. Kada ljudi poseku drvo koje donosi plodove, njegov krik ide s jednog kraja sveta na drugi, i zvuk je necujan.  Kada se dusa odvaja od tela, krik ide s jednog kraja sveta na drugi, i zvuk je necujan."

Na osnovu ovog odeljka rabin Menahem Rekanati tumaci da kada covek uzrokuje unistavanje u fizickom svetu, unistavanje se dogada takode u metafizickom svetu i ovo je znacenje stiha jer je covek drvo poljsko.

 

TAJNI ZIVOT BILJAKA

Ovo je naslov knjige koju su napisali Peter Tompkins i Kristofer Bird, i koja je izasla 1988. godine u Zagrebu u izdanju Prosvjete. Iz nje donosimo jedan veoma interesantan odeljak.

"Beksterova pustolovina zapocela je 1966. godine. Neke veceri ostao je do kasno u noc u skoli za preslusavanje pomocu poligrafa, gdje je ucio policajce i kontraobavestajce iz citavog svijeta kako se upotrebljava "detektor lazi". Kad su polaznici tecaja najzad otisli, Bekster je sasvim impulzivno odlucio, a da nije imao nikakve odredene namjere, da pricvrsti elektrode jednog detektora lazi na list svoga zmajevca (Dracaenae - zmajevo drvo).

Dok je biljka lakomo srkala vodu kroz svoju stabljiku, Bekster je dozivio veliko iznenadenje. Pisaljka galvanometra nije pokazivala da se elektricna otpornost lista smanjila, sto bi mogli ocekivati zbog pretpostavke da ce elektricna vodljivost biti to veca sto ce biljka biti vlaznija. Umjesto da se pomice prema gore, pisaljka se pomicala sve nize ostavljajuci na poligrafskoj traci mnogo silaznih cik-cak linija.

Bekster je ostao zapanjen kad je vidio da njegov zmajevac reagira slicno kao i covjek podvrgnut kratkotrajnom emocionalnom podrazaju. Je li moguce da ova biljka zapravo ocituje emociju? - zapitao se.

Ono sto je Bekster dozivio u slijedecih deset minuta izvrnulo je naglavce citav njegov zivot i stubokom ga izmjenilo.

Najdjelotvorniji nacin da se u ljudskom bicu pokrene reakcija koja je dovoljno snazna da izazove trzaj igle galvanometra jest da ugrozite njegov zivot. Bekster je zato odlucio da upravo tako postupi sa svojom biljkom, a to je uradio tako da je jedan njezin list uronio u casu vruce kave koju je upravo drzao u ruci. Na galvanometru se nije pojavila nikakva reakcija koja bi bila vrijedna spomena. Bekster je nekoliko minuta razmisljao o problemu s kojim se suocio, a onda je smislio mnogo goru prijetnju: sprzit ce plamenom list na koji su bile pricvrscene elektrode. U istom trenutku kad mu se u mislima pojavila slika plamena, prije nego sto je i posegnuo za sibicom da ostvari svoj naum, nastala je dramaticna promjena na krivulji poligrama - pisaljka se naglo pomakla prema gore ostavivsi iza sebe dugu uzlaznu liniju. Dok se to dogadalo, Bekster se nije bio pomaknuo ni prema biljci ni prema detektoru lazi. Je li moguce da biljka "cita" moje misli, da ih pogada? - zapitao se.

Izasao je iz sobe da potrazi sibice. Kad se malo kasnije vratio u sobu, opazio je da se na poligramu pojavio novi nagli skok, ocito izazvan njegovom cvrstom nakanom da ostvari prijetnju. Bekster je tada preko volje izvrsio svoju prijetnju i oprzio list plamenom sibice. Ovaj put je poligraf reagirao slabije, a kasnije, kad se Bekster samo pretvarao da ce sprziti list, nije se pojavila nikakva reakcija. Bilo je to upravo tako kao da biljka moze razlikovati stvarnu od toboznje namjere. Beksteru je u tom casu doslo da izjuri na ulicu i da stane vikati: "Ljudi! Biljke su sposobne da misle!", ali to nije uradio. Stavio je sebi u zadatak da ustanovi kako zapravo biljka reagira na njegove misli i kojim se medijem ili mehanizmom u tome sluzi." (str.19-21)

 

NOVA GODINA DRVETA

 

Tu bisvat se prvi put spominje u Misni u traktatu Ros asana: "a 15-og sevata je nova godina drveta." (15 se na hebrejskom pise slovima tet i vav i po tome se praznik zove Tu bisvat).

Propisi Tore odreduju da se desetina godisnjeg prinosa u poljoprivredi, odvaja za svestenike i siromahe. Ovaj desetak se naziva maaser. Prinosi iz jedne godine se nisu smeli koristiti za odvajanje desetka u drugoj godini. U zemlji Izrael, najvise kisa u toku godine padne do 15 sevata. Do tog dana je zemlja dobro natopljena vodom i stabla vec pocinju da upijaju sokove kojima ce hraniti buduce plodove. Zato je u Misni 15 sevat odreden kao dan koji razdvaja staru od nove godine, pa prema tome i kao dan za odvajanje desetina prinosa. Na primer, desetina plodova citrusa ubranih 14 sevata, pre zalaska sunca pripada staroj godini, dok desetina plodova citrusa ubranih sa istog stabla ali nakon zalaska sunca (sto je po jevrejskom kalendaru vec 15 sevat), pripada novoj godini.

Desetak se odvajao sest godina, a svaka sedma godina je bila semita, sto je naziv za subotnju godinu, tj. svaku sedmu godinu u kojoj se zemlja ne obraduje. To je "odmora zemlji." (Lev. zakon, 25)

Osnovna ideja o davanju desetka i subotnjoj godini je da zemlja pripada Tvorcu i da covek nema trajno vlasnistvo nad njom.

 

SEDER TU BI SVAT

 

Obicaj je da se za Tu bisvat jede razno voce. Ovaj seder se redosledu uzimanja hrane oslanja na stih koji govori o plodovima zemlje Izrael, po kojima je ona nadaleko poznata.

"Jer Gospod Bog tvoj uvesce te sada u dobru zemlju...U zemlju izobilnu psenicom i jecmom i vinovom lozom i smokvom i sipkom, zemlju izobilnu maslinom, uljem i medom. " (Pon. zak., 8:7-8)

 

SLIKA

1,2: Psenica i jecam

 

Prvo jedemo hranu koja je napravljena od psenice ili jecma (ovo se ne odnosi na hleb), zato sto su oni prvi spomenuti u stihu koji proslavlja zemlju Izraela. Pre jedenja kazemo sledeci blagoslov:

Blagoslovljen da si Ti, Gospode Boze nas, Kralju sveta, Koji stvara razlicite vrste testenina.

 

SLIKA

3. Vino ili sok od grozda

 

Vinu pripada znacajno mesto u jevrejskoj praznicnoj trpezi. Vinom se posvecuju Sabat i drugi praznici-Kidus. Za Seder Pesah pijemo 4 case vina, a kraljicu Sabat ispracamo obredom koji se vrsi nad vinom - Avdala. Pre nego sto popijemo vino ili sok od grozda, kazemo sledeci blagoslov:

Blagoslovljen da si Ti, Gospode Boze nas, Kralju sveta, Koji stvara plod vinove loze.

 

4. Smokva

 

Smokvu jedemo celu, od nje ne ostaje ni kostica, ni kora, ni kozica kao kod drugog voca. Ona je simbol idealnih plodova koji su rasli u Rajskom vrtu - Gan Eden. Pre jedenja kazemo sledeci blagoslov:

Blagoslovljen da si Ti, Gospode Boze nas, Koji stvara plodove drveta.

SLIKA

5. Sipak

 

Prema tradiciji ovaj plod sadrzi 613 zrnaca, stoje broj Bozijih zapovesti u Tori.

 

SLIKA

6. Maslina

 

Zemlja Izraela je poznata po svojim maslinama i maslinovom ulju. Maslinovo ulje se koristilo za paljenje velike MENORE u Hramu (Bet aMikdas). "...da ti donesu ulja maslinova cistoga cedenoga za vidjelo..." (Izl., 27:20).

 

SLIKA

7. Urma (ili med)

 

" ...i sidoh da ga izbavim iz ruku misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje, u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med tece..."(Izl., 3:8)

 

Sipak, maslinu i urmu pokriva gore pomenuti blagoslov, ako pak u nedostaku sipka pijemo sok od sipka ili jedemo med onda treba reci sledeci blagoslov:

Blagoslovljen da si Ti, Boze nas po Cijoj reci je sve postalo.

 

Nakon jela kaze se sledeci blagoslov:

"Blagoslovljen da si Ti, Gospode Boze nas, Kralju vaseljene, za hranu i za odrzavanje, za vino i za plod vinove loze, za drvo i za plodove drveta,

i za rod njive, i za zemlju milu, dobru i prostranu koju si izabrao i dao u bastinu ocevima nasim da jedu od njezinih plodova i da se nasite njena dobra. Milostiv budi Gospode, Boze nas, nad nama i nad Izraelom, narodom Tvojim, i nad Jerusalimom gradom Tvojim, i nad brdom Cijon, stanistem Velicanstva Tvoga.I sazidaj iznova Jerusalim, grad Svetinje, ubrzo i u nase dane, i uzdigni nas u njegovo srediste i obraduj nas njegovom izgradnjom, a mi cemo Ti za to blagosloviti u svetosti i u cistoti. Jer si Ti dobar i dobro cinis svakom i mi Ti odajemo hvalu za zemlju, i za hranu i za odrzavanje, i za vino i za plod vinove loze, i za drvo i za plod drveta. Blagoslovljen da si Ti, Gospode za zemlju i za hranu i za odrzavanje, i za vino i za plod vinove loze, i za drvo i za plod drveta.

 

Odabrao i priredio,

Rabin Isak Asiel

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz