UDARNA SNAGA ISTINE - Ne ljubite svet
 
Saturday
2016-12-03
7:46 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Ne ljubite svet »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Ne ljubite svet

Ne ljubite svet[1] odsečno apeluje apostol Jovan na hrišćane njegovog vremena. Ovo je negativan zahtev hrišćanske ljubavi.  Pre toga Jovan je insistirao da hrišćanski život mora biti karakterisan ljubavlju prema braći (a i sestrama) u Hristu, a sada on insistira na jednu dopunsku dužnost.  Kao apel na čovekovu volju, Jovanova zapovest implicira da ljubav može biti upućena na pogrešnu adresu – na ovaj svet.  On prvo kroz zapovest izjavljuje na beskompromisnu dužnost („ne ljubite svet„), a zatim ukazuje na razloge zašto to ne činiti: „Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očine u njemu.  Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju i ponos života, nije od Oca, nego je od ovoga sveta.  I svet prolazi i želja njegova, a koji tvori volju Božju ostaje doveka„.[2] Namera ovog članka jeste da se bolje razume Jovanova zapovest, kao i razloge zašto je on daje, i to najpre u kontekstu njegovog vremena, a zatim se osvrnuti na 21 vek, na savremeno doba, i videti kako principe koje nam daje apostol možemo primeniti na naš praktični, svakodnevni duhovni život.

Ne ljubite svet

U stvari, ovaj zahtev apostola Jovana kojeg srećemo u 15 stihu ima dve izjave: prva je ne ljubiti svet, a druga je ne ljubiti ni ono što je na svetu.  Činjenica da je Jovan dao jedan ovakav imperativ kao da nas upućuje na zaključak da su njegovi čitaoci (ili neki od njih) već bili naklonjeni svetu.  Imperativ kao da je bio: prestanite sa tom praksom!

Reč „svet" je karakteristična reč za spise ljubljenog apostola, jer od 186 upotreba ovog termina u Novom Zavetu, čak 105 pominjanja srećemo u njegovim spisima, što je više od polovine.  Ovako široka upotreba ovog izraza upada u oči i zahteva određenu pažnju, posebno zato što čak šest puta srećemo ovu reč u odseku kojim se bavimo (2:15-17).

Šta je značio ovaj termin u vreme apostola Jovana i šta on lično misli kada kaže „svet„? Bolji rečnici će, pre svega, kazati da je termin „svet" (u grčkom jeziku ‘kosmos‘) u suštini označavao poredak, uređenje nasuprot haosu, nešto što je dobro uređeno.[3] Međutim, od Homera (8 vek pre Hrista) na ovamo izraz kosmos je označavao i nešto što je ukrašeno, ukras, dekoracija.[4] Ovo je očigledno i u novozavetnim spisima, to jest u 1. Petrovoj 3:3 kada Petar savetuje da „vaša lepota (kosmos) ne bude spolja…" Pored ovog značenja, termin „svet" je označavao sva stvorena bića na nebu i na zemlji, fizički svet kakvog ga mi poznajemo, svemir,[5], [6], zatim čitavo čovečanstvo, ljudski rod, stanovnike, sve ljude.[7] I možda najzanimljivija i najšira upotreba reči „kosmos" ili „svet" odnosi se na bezbožno mnoštvo, na masu ljudi koja se otuđila od Boga, te s toga je neprijateljski raspoložena prema Hristu[8],[9] i prema Božjem carstvu.[10] Slično ovome, izraz „svet" može značiti zemaljske poslove, stvari, sakupljanje zemaljskih stvari, ovozemaljska dobra, prednosti, zadovoljstva, koja su premda isprazna, trošna i prolazna,ipak pobuđuju želje, zavode od Boga i stvaraju poteškoće prema Isusu Hristu.[11],[12]

Iako reč ima nekoliko značenja, zbog pale prirode ljudske rase, termin pretežno ima etičku važnost, jer ljudski rod je otuđen od Boga i na taj način je protiv Boga.  Jovan kao da ima u vidu čovečanstvo u njegovoj pobuni protiv Boga, pod vladavinom zlog.[13] Takođe, upotreba termina može reflektovati brigu zbog lažnih učenja koja su se kasnije razvila u gnosticizam, sa njegovim dualizmom i sa verovanjem u borbu između svetlosti i tame, između materije i duha, između Demijurga i istinitog Boga.[14]

Kada on apeluje „ne ljubite svet" on ne misli na zemlju koja je došla savršena iz ruku njenog Stvoritelja, ne misli na nešto što je dobro uređeno, što je nasuprot haosu, takođe ne misli ni na neke lepe stvari, stvoren svet, ljude, ostala stvorena bića.  On prvenstveno misli na sve one stvari, bilo žive bilo nežive prirode, koje je sotona iskoristio u pobuni protiv Boga.[15] Sve ono što vas odvaja od Boga, kao da kaže Jovan, bilo šta da je u pitanju – prestanite to činiti ili nemojte imati naviku da to činite.[16] Jovan dobro zna kako i koliko se privlačnim mogu pokazati ove stvari, i zapoveda hrišćanima da budu na oprezu, da pružaju otpor njihovoj zavodničkoj moći.[17] Njegov poziv nije bio monahističko odvajanje od sveta već unutrašnji stav odvajanja od grešnog sveta i njegovih običaja.  Kao oni koji su odani Bogu, njegovi čitaoci treba da su na oprezu od prijatne naklonosti prema svetu zla i ne treba da uspostavljaju prisne odnose sa njim.[18] Jednostavno, svet je onaj organizovan sistem čiji postupci stoje nasuprot Bogu.[19]

Dodate reči „ni što je na svetu" idu u pojedinosti, zabranjujući takvu ljubav prema bilo kojem aspektu ili osobini ovog zlog sveta. „Sve što je na svetu„, odnosno „stvari ovoga sveta[20] nisu bezuslovno materijalne prirode, koje same po sebi nisu loše, mogu čak biti i dobre, ali one postaju loše ako su uzrok stavu otuđenja od Boga.  Od 16 stiha jasno je da Jovan ima na umu one elemente, stavove ili stilove života koje karakteriše svet u njegovom otuđenju od Boga.[21]

Razlog za zapovest

Jovan naglašava da ljubav prema Bogu i ljubav prema svetu jesu, po svojoj prirodi, neprijateljski jedni prema drugima i ne mogu koegzistirati u ljudskom srcu: „Ako ko ljubi svet nema ljubavi Očeve u njemu.„  Neizbežan rezultat jeste da u takvim hrišćanima „nema Očeve ljubavi."[22] Oni hrišćani koji dopuštaju da postoji njihova privrženost interesima koji su suprotstavljeni Bogu ne vole iskreno Boga.[23]

Izraz „ljubav Očeva" sreće se samo ovde u čitavom Novom Zavetu i može imati tri značenja.  Može ukazivati na ljubav koja dolazi od Oca, može ukazivati na Očevu ljubav u kojoj je ličnost uključena, ili može se odnositi na ljubav koju neko ima prema Ocu.  Kao suprotnost ljubavi prema ovome svetu i stvarima ovoga sveta, poslednje značenje se čini najprihvatljivijim, a veznik „jer" u sledećem stihu potvrđuje ovu činjenicu: Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju i ponos života, nije od Oca, nego je od ovoga sveta.[24]

Želja tela

Želja tela" je žudnja tela za popuštanju u zlu.  Termin „želja" u Novom Zavetu sam po sebi može biti dobar ili pak loš, ali pretežno označava zlu želju, to jest požudu Jovan ne govori o „telu" iz gnostičke perspektive,[25] već govori o „telu" koje ima sposobnost i za činjenje dobra i za činjenje zla.  Izraz „želja tela" uključuje sve jake želje za ispunjavanjem nečega što je suprotno Božjoj volji.  Apostol nije optuživao svoje čitaoce zbog mrskog zla, ali ih upozorava na postojeće neprijateljstvo između Boga i svih oblika zla.  On se pouzdao da će upozorenje poslužiti da ih spase od zamki zla.[26]

 

Želja očiju

Drugi aspekt onoga „što je na svetu" Jovan identifikuje kao „želja očiju," to jest žudnje i požude stimulisane onim što se vidi, želja da se zadobiju stvari koje se vide,[27] a može ukazivati i na mentalno uživanje koje je stimulisano kroz pogled.[28]

Ponos života

Sledeći aspekt onoga „što je na svetu" jeste „ponos života."  Dok su prethodna dva aspekta unutrašnja i tiču se onog što neko želi, ovaj aspekt je spoljni, vidljiv, i tiče se onog što neko ima ili iskazuje da ima.  Termin „ponos" (grčki alazoneia) se koristi jedino ovde i u Jakovu 4:16, i označava hvalisav ponos u stvarima koje se poseduju, dok reč „život," imajući u vidu njen gramatički oblik (genitiv), naglašava privremeni i materijalni aspekt ljudske egzistencije.[29] Ceo izraz „ponos života" podrazumeva materijalističko zadovoljstvo sa zemaljskim dobrima, to je stav uma koji zamenjuje materijalno za duhovno.[30]

Sva ova tri aspekta „nisu od Oca„, kaže apostol Jovan, „nego od ovoga sveta."  Mnogi tumači Biblije su u ova tri aspekta prepoznali tri osnovne vrste iskušenja koje je bilo prisutno još i u Edenskom vrtu, na osnovu 1. Mojsijeve 3:6: „I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo (želja tela) i da ga je milina gledati (želja očiju) i da je drvo vrlo drago radi znanja (ponos života), uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.[31] Čak je i Isus u pustinji bio kušan istim iskušenjima, s tim što je On pobedio ista.[32]

Početni deo 17 stiha koji jednostavno počinje veznikom „i" dodaje još jedan razlog zašto ne voleti ovaj svet: „I svet prolazi, i želja njegova…" Jednostavno, Jovan izjavljuje prolaznost ovog sveta.  S druge strane, sledeći veznik u ovom stihu „ali" kao da naglašava suprotnu realnost: „Ali koji tvori volju Božju ostaje doveka.[33] Apostol podseća njegove čitaoce da su nepouzdani objekti ljudske ljubavi, kakvi god oni bili, ipak samo prolazni.  Iako mnogi od njih čine se kao da su trajni i važni, oni ipak imaju svoj kraj.[34] Oni koji „tvore" Božlju volju, oni koji to stalno čineostaju zauvek," usred bujica prolaznosti „ovoga sveta" i „stvari" ovoga sveta.[35]

Zaključak

21 vek  i vreme u kome mi živimo nije radikalno drugačije od vremena apostola Jovana, iako smo često skloni tako pomisliti.  Savremeni  hrišćani susreću se sa sličnim problemima, baš kao i hrišćani iz doba apostola.  Danas se svet promenio samo u svojoj formi, dok je suština ostala ista.  Isti nas gresi muče (želja tela, želja očiju, ponos života), iste nam opasnosti prete (ako ko ljubi svet nema Očeve ljubavi u sebi), ali isti nam se i saveti daju (ne ljubite svet).  Premda se, dakle, možemo naći u zamci misleći da se reči apostola Jovana možda i ne odnose baš toliko na savremeno doba, činjenica je da ovaj svet danas, sa svim svojim privlačnostima, lepotama, izazovima, više nego ikada ranije prosto mami i vuče hrišćane da usmere svu svoju pažnju (a i ljubav) ka nečemu što je ipak samo prolazno i privremeno.

Ono što je izazov za savremenog hrišćanina jeste izbeći naklonost prema ovome svetu i prema stvarima ovoga sveta.  Kako to učiniti? Da, to je obično veoma teško u praksi, imajući u vidu da smo bombardovani sa svih strana bezbrojnim uticajima.  Ovaj svet nam sa svih strana nudi određene norme i standarde života koji ne moraju uvek biti loši i pogubni, ali koji nas često i uglavnom nesvesno odvlače od Boga.  U stvari, u tome i leži prava opasnost, što su stvari ovoga sveta veoma dobre i lepe, pa samim tim su i privlačnije za nas.  Ima li nešto loše u tome, možemo se zapitati? Ima li nešto loše poželeti bolji životni standard? Ima li nešto loše poželeti bolji položaj u društvu, pa čak i u Crkvi? Ima li nešto loše poželeti bolji posao? Noviji mobilni telefon? Novo odelo? Pa dobro, neko će reći „da, ima," dok neko može reći „ne, nema ništa loše."  Čini se da je teško dati bilo koji konačan odgovor, a najbolji je taj koji pokazuje kako se, zapravo, oni međusobno prepliću i kako zavise jedan od drugoga.  U stvari, ono što je mnogo bitnije od odgovora na ovo pitanje jeste pitanje kakav stav mi imamo prema svetu i prema stvarima ovoga sveta? Odgovor na ovo pitanje daje nam odgovor na prethodno pitanje.

Nije strašno imati bilo koje materijalno dobro danas, ali je strašno zameniti materijalna dobra za duhovnost.  Nije strašno danas imati bilo koji položaj, ugled i čast, bilo u ovom svetu bilo u Crkvi, ali je strašno pomisliti da su sva naša dostignuća proizvod naše duhovnosti.  Nije danas strašno želeti mnoge dobre i lepe stvari, ali strašno je kada postajemo robovi tih naših želja.  Ako, dakle, stvari ovoga sveta budu zamena za ljubav prema Bogu, onda možemo biti sigurni da nismo na pravom putu.  Ako nismo spremni sve žrtvovati zbog Božje ljubavi, onda to znači da više volimo ovaj svet i stvari ovoga sveta.  To znači da ne poznajemo Boga u onoj meri u kojoj bi trebalo, jer stalo nam je više do ovoga sveta koji je samo stvoren, i koji u isto vreme prolazi sa svim svojim željamam, dostignućima i izazovima. A kao što je rekao apostol Jovan, takav svet prolazi, zajedno sa njegovim privlačnostima, dok onaj koji stoji nasuprot ovog sveta, spreman sve žrtvovati da bi dobio Božju naklonost – ostaje zauvek.


[1] 1. Jovanova Poslanica 2:15a.

[2] 1. Jovanova Poslanica 2:15b-17.

[3] Barbara Friberg, Timothy Friberg and Neva F. Miller, Analytical Lexicom of the Greek New Testament [CD-ROM].  Grand Rapids: Baker, 2000.

[4] Joseph Henry Thayer, A Greek-Englisih Lexicon of the New Testament [CD-ROM].  Bible Work 7.

[5] Friber and Miller.

[6] Dela Apostolska 17:24: „Bog koji je stvorio svet (kosmos) i sve što je u njemu…"

[7] Jovanovo Jevanđelje 3:16: „Jer Bogu tako omilje svet (kosmos)…"

[8] Thayer.

[9] 1. Jovanova Poslanica 3:13: „Ne čudite se, braćo moja, ako svet (kosmos) mrzi na vas…" Postoji mnoštvo tekstova koji slično tumače pojam „svet", posebno u spisima apostola Jovana (Jevanđelje po Jovanu 7:7; 15:18; 16:20,33; 1. Poslanica Jovanova 5:19 itd.).

[10] The Seventh-day Adventist Bible Commentary [CD-ROM].  Ed. Nichol, Francis D. Washington, D.C.: Review and Herald Publishing Association, 1978.

[11] Thayer.

[12] Galatima 6:14: „A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, koga radi razape se meni svet (kosmos), i ja svetu;" 1. Jovanova Poslanica 3:17: „Koji dakle ima bogatstvo ovog sveta (kosmos), i vidi brata svog u nevolji i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Božija stoji u njemu?"

[13] D. Edmond Hiebert,  Bibliotheca Sacra [CD-ROM].  Dallas, Texas: Dallas Theological Seminary 1999.

[14] The Seventh-day Adventist Bible Commentary.

[15] Ibid.

[16] Robertson, Archibald Thomas, Word Pictures in the New Testament [CD-ROM].  Nashville, Tennessee, USA: Sunday School Board of the Southern Baptist Convention, 1930-33.

[17] The Seventh-day Adventist Bible Commentary.

[18] Hiebert.

[19] Everett F. Harrison, The Wycliffe Bible Commentary, New Testament [CD-ROM].  (Chicago: Moody Press) 1962.

[20] Kako glase neki engleski prevodi.

[21] Hiebert.

[22] Ibid.

[23] The Seventh-day Adventist Bible Commentary.

[24] Hiebert.

[25] Prema gnosticima, telo je zlo i prezreno, zato što je ono materijalno.

[26] The Seventh-day Adventist Bible Commentary.

[27] Hiebert.

[28] The Seventh-day Adventist Bible Commentary.

[29] Hiebert.

[30] The Seventh-day Adventist Bible Commentary.

[31] The Jewish New Testament Commentary, (Clarksville, MD: Jewish New Testament Publications) 1996, [Online] Available: Logos Library System.

[32] Ibid.

[33] Hiebert.

[34] The Seventh-day Adventist Bible Commentary.

[35] Robertson.

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz