Monday
2019-06-17
11:12 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Rodoslov ISUSA HRISTA »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 39

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Родослов Господа Исуса Христа (Мт. 1,1-7 и Лк. 3,23-38)

 

 

У два Јеванђеља по Матеју и по Луки налазимо родослов Господа Исуса Христа по телу. Оба истоветно сведоче о происхођењу Господа Исуса Христа од Давида и Авраама, али се имена у једном и другом не подударају увек.

 

 


Како је св. Матеј писао своје Јеванђеље за Јевреје, било му је важно да докаже да Господ Исус Христос води порекло, како приличи Месији сагласно старозаветним пророчанствима, од Авраама и Давида. Он и почиње своје Јеванђеље с родословом Господа, изводећи га од Авраама и водећи га до Јосифа, мужа Маријина која је родила Исуса, названог Христос. Поставља се питање, због чега Јеванђелист даје родослов Јосифов, а не Пресвете Деве Марије?


То је због тога што код Јевреја није прихваћено сродство по мајци, а како је Пресвета Дева била једино дете својих родитеља Јоакима и Ане, то је, по Мојсијевом закону, она требала да се уда за рођака из истог колена, племена и рода, и према томе, једини је старац Јосиф био из рода цара Давида, па је и она требала да буде из истог рода. Свети Лука, поставивши себи задатак да покаже да Господ Исус Христос припада читавом човечанству и да је Спаситељ свих људи, изводи родослов Господа до Адама и до самог Бога.


У његовом родослову налазимо нека размимоилажења с родословом св. Матеја.

Тако, Јосиф, наводни отац Господа, по св. Матеју, јесте син Јаковљев, а по св. Луки, син Илијев. Такође се и Салатил наводи у оба Јеванђеља као отац Зоровавеља, син Јехонија пo св. Матеју, а по св. Луки, син Ниријев. Древни хришћански учењак Јулиј Африканац лепо је ово објаснио као закон ужичества, по коме ако један од двојице браће умре без деце други је брат дужан да узме за себе његову жену и учини дужност деверску (5. Књ. Мојс. 25,5-6): И први син којега она роди нека се назове именом брата његова умрлога, да не погине име његово у Израиљу.


Тај закон је имао силу у односима не само рођене браће, већ и оне од различитих очева и једне мајке. Таква браћа били су Јаков, отац Јосифов по св. Матеју, и Илије, отац Јосифов по св. Луки.

Они су рођени од различитих очева, али од једне мајке која је била удата прво за оца Јаковљева, затим за оца Илијева.


Она се звала Еста. Тако, када је први од Естиних синова Илије умро без деце, други - Јаков, узео је (братовљеву жену) себи за жену, остављајући пород брату своме, родивши Јосифа. Тако се и догодило да св. Лука води колено Јосифово кроз Рисаја, сина Зоровавеља, и Илија, оца Јосифова, а св. Матеј - од Зоровавеља, кроз Авуида, другог Зоровавељевог сина, и Јакова другог оца Јосифовог.


Увођење по св. Матеју у родослов Господа жене, било незнабошкиња или грешница, учињено је с циљем назидања: Бог није одбио да прикључи изабраном роду такве жене, не презирући призива незнабожце и грешнике у Своје царство - не спасава се својим заслугама човек, већ силом свеочишћујуће благодати Божје.

 

ИЗВОР: Четворојеванђеље - Архиепископ Аверкије Таушев.

(може да се нађе и скине овде: http://groups.google.com/group/orthodox-spiritual-books/files)

--------------------------------------------------------------------------------------

ЈЕВСЕВИЈЕ ПАМФИЛ (КЕСАРИЈСКИ)

ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА

књига прва

 

 

7. глава

 

 

О томе да је неистина да се не слажу Јеванђеља

о племену Исуса Христа

 

Јеванђелисти Матеј и Лука дају нам родослов Христа на различите начине, те не мали број верујућих сматра да они противрече један другом; и многи, не знајући истину, из све снаге настоје да разумеју та места. Навешћемо казивање о томе које је до нас дошло кроз писање Аристида, где већ поменути Африкан пише о сагласју јеванђеоских родослова. Оповргнувши мишљења других као погрешна, он овим речима казује о историји за коју је чуо: „Имена поколења у Израиљу наведена су или по природи или по закону; по природи када је постојало прејемство законитих синова, а по закону када по смрти бездетног брата, његов брат своме детету даје име умрлога оца. Тада још не беше јасне наде у васкрсење, и будуће обећање сматрали су изводљивим ако би име умрлога давали детету, сматрајући да ће то име на тај начин бити сачувано заувек. Зато међу онима који су поменути у родослову, неки су били законити наследници својих очева по природи, док су други били рођени од једних отаца, а носили су имена других. Такође помињу и стварне очеве и оне који им беху као очеви, и на тај начин, ни једно ни друго Јеванђеље не греше, наводећи имена и по природи и по закону. Потомци Соломона и Натана преплећу се међу собом управо због постојања бездетних људи као и других бракова, те је и једне и друге могуће сматрати за децу наведених родитеља (очева). Обе повести су потпуно правилне, и долазе до Јосифа правим путем мада он понекад изгледа веома кривудаво.

 

Да би речено било још јасније, поменућу и о томе како је настала та збрка. Набрајајући од Давида преко Соломона, на трећем месту од краја помиње се Матан, који је родио Јакова, оца Јосифовог. Сагласно Луки, после Натана, сина Давидовог, трећи од краја беше Мелхије, чији је син Илија, отац Јосифов. Пошто смо ми себи за циљ поставили да изложимо Јосифов родослов, то је потребно указати зашто се његовим оцем називају два човека: Јаков, потомак Соломона, и Илија потомак Натана; на који начин они, Јаков и Илија, беху браћа, и очеви њихови Матан и Мелхије, потичући из различитих родова, јесу Јосифове деде. Матан и Мелхиј женили су се један за другим женом, и родише једноутробну браћу, јер закон није забрањивао неудатој жени, било да је она удова или разведена, да се удаје за другога. Од Еође (а тако се по предању звала та жена) прво је Матан, који је потицао из рода Соломоновог, с њоме родио Јакова. Када је Матан умро, тада је Мелехије, који је био из рода Натановог, оженио ту удовицу и са њоме доби сина Илију. На тај начин показали смо да су Јаков и Илија, иако припадају различитом роду, ипак једноутробна браћа (браћа по мајци). Илија је умро немајући деце, а Јаков се ожени његовом удовицом, и са њоме доби сина Јосифа (а то је већ треће поколење), који је био његов син по природи (и по Писму: „Јаков роди Јосифа"), а по закону Илијин син, јер је Јаков, брат његов, наставио његову лозу (породицу). Због тога се не може одбацивати родослов који њега помиње. Јеванђелиста Матеј наглашава: „Јаков роди Јосифа", а Лука казује да је он био син Јосифов, Илијев, Мелхијев. Немогуће је јасније назначити рођење по закону, и Лука, говорећи о подобним рођењима, ипак избегава реч „родио", мада у свом набрајању долази до Адама и Бога.

Све то није без доказа и није произвољно. Родственици Спаситеља по телу саопштише нам, да ли ради прослављања себе или ради поуке, али у сваком случају истиниту историју: када су идумејски разбојници ушли у Аскалон, град у Палестини, они заједно са осталим пленом из Аполоновог храма (који беше близу градских зидина), поведоше и Антипатра, сина неког јероула Ирода; и пошто жрец није могао дати одређени откуп за сина, то је Антипатар остао са разбојницима и био васпитан по обичајима Идумејаца. Касније се он допао Хиркану, првосвештенику Јудеје. Послат Неким послом у Помпеју од Хиркана, он је измолио за њега царску власт коју је имао његов брат Аристовул. Антипатар је имао среће јер га прогласише за епимелета Палестине. После његове смрти (а њега су лукаво убили из зависти због положаја који је наследио његов син Ирод, кога су касније, по декрету Сената, Антоније и Август поставили за цара Јудеје), синови његови, Ирод и остали, посташе тетрарси. То су догађаји о којима се говори и у историји Грка.

До тада су и архиве чувале родослове, како оне јеврејске, тако и прозелита, као на пример Ахиора Амонићанина и Руте Моавћанке, а такође и оних који су дошли из Египта и сродили се са Јеврејима. Ирод, који није имао ништа заједничко са Израиљцима, због свога ниског порекла, наредио је да буду спаљени сви родослови, мислећи да ће на тај начин успети да покаже како је познат; али, никаквом наредбом се не може свој род приписати патријарсима, прозелитима или хиорима странцима који су се помешали са Јеврејима. И само је неколицина, који су сачували спомен о своме роду, имали сећање о свом пореклу, поново записавши и запамтивши имена предака. Они су се често гордили тиме што су сачували спомен на своје порекло, а међу њима био је и већ поменути деспосин, кога тако називају због рода са Спаситељем. Урођеници јудејских места Назарета и Кохобе, иако расути по осталим крајевима, саставили су родослове и то на основу „Књиге Дана", онако како су могли.

Овако или некако другачије, али боље објашњење, како по мени, тако и по мишљењу сваког благоразумног човека, не може да се нађе. Управо тога треба и ми да се држимо, мада оно није потврђено сведочанствима јер нема бољег нити вернијег. Јеванђеље, ипак је то истина, најверније је казивање о свему..."

На крају тог писма Африкан додаје: „Матан, потомак Соломона, родио је Јакова. По смрти Матана, Мелхије, потомак Натана, родио је од те жене Илију; значи, Илија и Јаков беху једноутробна браћа. Илија је умро без деце; Јаков је наставио његову породицу, и родио је Јосифа, који је био његов син по природи и син Илије, по закону. На так начин, Јосиф беше син и једнога и другога" Тако казује Африкан. Ако је такав родослов Јосифа, тада је и Марија требала происходити из истог колена као и он јер, по закону Мојсијевом није допуштено да се у брак ступа са лицима из других колена. Брат је морао узимати жену из тог града и из тог рода да наследство не би прелазило с једног колена (рода) на друго. На томе ћу завршити о овоме.
(Подвучено је моје)
======================

Rodoslov Hristov

pitanje - odgovor

From: "Sasa Markovic" 
Subject: pitanje uredniku 
Date:Thursday, May 25, 2006 21:31



Rodoslov po Mateju

1. Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avraamova sina. 2. Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu. 3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama. 4. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona. 5. A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A Ovid rodi Jeseja. 6. A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomona sa Urijinicom. 7. A Solomon rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu. 8. A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju. 9. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Jezekiju. 10. A Jezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju. 11. A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj. 12. A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatila. A Salatil rodi Zorovavelja. 13. A Zorovavelj rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim rodi Azora. 14. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda. 15. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova. 16. A Jakov rodi Josifa, muža Marije, od koje se rodi Isus zvani Hristos. 17. Svega, dakle, koljena od Avraama do Davida, koljena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske koljena četrnaest, i od seobe vavilonske do Hrista, koljena četrnaest. 

Matej.I.1-17

Rodoslov po Luki

23. I sam Isus imaše oko trideset godina kad poče; i bješe, kao što se mišljaše, sin Josifa, sina Ilijeva, 24. Sina Matatova, sina Levijeva, sina Melhijeva, sina Jenejeva, sina Josifova, 25. Sina Matatijeva, sina Amosova, sina Naumova, sina Eslimova, sina Nagejeva, 26. Sina Maatova, sina Matatijeva, sina Semejeva, sina Josifova, sina Judina, 27. Sina Joananova, sina Risajeva, sina Zorovaveljova, sina Salatiilova, sina Nirijeva, 28. Sina Melhijeva, sina Adijeva, sina Kosamova, sina Elmodamova, sina Irova, 29. Sina Josijina, sina Eliezerova, sina Jorimova, sina Matatova, sina Levijeva, 30. Sina Simeonova, sina Judina, sina Josifova, sina Jonanova, sina Elikimova, 31. Sina Melejeva, sina Mainanova, sina Matatina, sina Natanova, sina Davidova, 32. Sina Jesejeva, sina Ovidova, sina Voozova sina Salmonova, sina Naasonova, 33. Sina Aminadavova, sina Aramova, sina Joramova, sina Esromova, sina Faresova, sina Judina, 34. Sina Jakovljeva, sina Isakova, sina Avraamova, sina Tarina, sina Nahorova, 35. Sina Seruhova, sina Ragavova, sina Falekova, sina Everova, sina Salina, 36. Sina Kainanova, sina Arfaksadova, sina Simova, sina Nojeva, sina Lamehova, 37. Sina Matusalova, sina Enohova, sina Jaredova, sina Maleleilova, sina Kainanova, 38. Sina Enosova, sina Sitova, sina Adamova, sina Božijega

Luka III,23-38

po 'Lukinom' rodoslovu JOSIF (muz BOGORODICE) vodi poreklo od Natana, treceg Davidovog sina, a po 'Matejinom' on poreklo vodi preko Solomona ,IV sina Davidova

Voleo bih da mi date Vase misljenje o ovoj nejasnoci u SVETOM PISMU, i zasto je bitan rodoslov JOSIFOV koji nije otac ISUSOV, a koji se ocigledno ne slaze u jevandjelima? Hvala

Poštovani, 
kao što i sami dobro zaključujete da postoji Josifov i Marijin rodoslov, tj. Isusovo porodično stablo koje se prati kroz dve osobe. Dakle, ako su u pitanju dva različita rodoslova, zar onda treba da se čudimo, da u njima ima različitosti?

Iz više razloga je veoma važno pitanje koje postavljate: "Zašto su bitni rodoslovi ili zašto je dat Josifov?" 

Dva rodoslovlja su u biti, dva viđenja devičanskog rođenja Isusa Hrista. Matej (Mt. 1:18-25) govori o događaju iz Josifove perspektive, dok Luka (Lk. 1:26-56) iz Marijine. Napravimo njihovu kratku analizu, da bi smo dobili odgovore na pitanja.


Rodoslovlje po Mateju (Mt. 1:1-17

Matej svoje Evanđelje piše kako bi pokazao da je Isus onaj dugo očekivani Mesija Izraela i jedini zakoniti pretendent na Davidov presto.

Da bi to i pokazao, on započinje sa rodoslovom Isusovim. On polaže temelj svemu ostalom što sledi posle toga. Sve dok se ne pokaže da je Isus, Davidov zakoniti potomak po carskoj liniji, nije moguće ni dokazati da je On i očekivani (pravi) "Mesija Car Izraela". Matej daje dokumentovani izveštaj o tome da je Isus taj koji je nasledio zakonsko pravo na Davidov presto preko svog očuha Josifa, jer po jevrejskom zakonu usvojeno dete ima ista prava kao i rođeno.

Matejevo rodoslovlje pokazuje zakonito poreklo Isusa Hrista kao "Cara Izraela, a rodoslovu po Luci pokazuje Njegovo izravno poreklo kao "Davidova sina". Matejevo rodoslovlje prati carsku liniju od Davida preko njegovog sina Solomona, sledećega cara; Luka sledi krvnu liniju od Davida preko sledećeg sina, Natana. Matej završava sa Josifom, kojem je Isus bio usvojeni sin - on ne rodi Isusa, već Marija. Rodoslovlje u Luki prati poreklo Marije, kojoj je Isus bio pravi sin, dok se Josif samo smatrao njegovim ocem - bio mu je očuh.

Hiljadu godina pre Isusovog rođenja, Bog je načinio bezuslovnu pogodbu sa Davidom obećavši mu carstvo koje će večno trajati i trajnu vladavinu (Ps. 89:4Ps. 89:36-37), čitamo:

"Doveka ću utvrđivati seme tvoje i presto tvoj uređivati od kolena do kolena." (4)

"Seme će njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom; on će stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima." (36-37)

Taj zavet (obećanje) je sada ispunjen u Isusu Hristu - On je zakoniti naslednik Davidovog prestola preko Josifa, te pravi potomak Davidov preko Marije. Budući da živi večno (jer je Sin Božiji), Njegovo će carstvo zauvek trajati i On će večno vladati kao Davidov najveći Sin. Isus je u svojoj osobi sjedinio jedina dva temelja (zakonski i nasledni), koja daju pravo nekome na izraelski carski presto; a budući da On još uvek živi (jer je vaskrsao), ne može više biti drugih pretendenata.

Trebalo bi primetiti još jednu činjenicu koja govori o važnosti rodoslovlja a koja dokazuje da Isus nije potomak Josifov. Spominjanje cara pod imenom Jehonija(11. stih) je takođe veoma važno. U Jeremiji 22:30 Bog je na tog čoveka zbog zlih dela bacio kletvu:

"Ovako veli Gospod: Zapišite da će taj čovek biti bez dece i da neće biti srećan do svog veka; i niko neće biti srećan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom i još vladao Judom."

Dakle, da je Isus bio pravi Josifov sin, ta bi se kletva odnosila i na Njega. No, morao je biti Josifov zakoniti sin kako bi nasledio pravo na Davidov presto. Ovaj problem je bio rešen čudom devičanskog rođenja: Isus je bio zakoniti naslednik carskog prestola po Josifu - svome očuhu, i bio je pravi "Sin Davidov" po Mariji. Kletva koja se odnosila na Jehoniju nije pala na Mariju ili njezinu decu, jer ona ne potiče od Jehonije.

Treba na kraju primetiti i 16. stih kod Mateja, koji pruža dokaz da je Isus Marijin sin ali ne i Josifov. On to naglašava izrazom "koja rodi", što znači da je Isus rođen od Marije ali ne i od Josifa.


Rodoslovlje po Luki (Lk. 3:23-28

Luka pre nego što započne sa opisom javnog poslanja i delovanja Isusa Hrista, zastaje, kako bi izneo Njegovo rodoslovlje, da bi pokazao da je Isus i "Sin čovečiji" i "Sin Božiji".

Ako je Isus od ljudskog porekla, tada on mora poticati od Adama a ovo rodoslovlje pokazuje da je i bilo tako. Ono se završava na Mariji, njegovoj majci, u 23. stihu ne kaže se kako je Isus bio sin Josifov već: "beše, kao što se mišljaše, sin Josifa". Reč "mišljaše" u izvorniku (nomizo) ima značenje: "smatrati" ili "držati" tj. daje određenu dozu "nesigurnosti", "predpostavke" unutar neke izjave. Dakle, drugim rečima, parafrazirano: "Josif je samo nazivan ocem Isusovim". Isus je bio začet Duhom Svetim - od samoga Boga - a Josif mu je bio samo očuh.

Dalje, ono što u srpskom prevodu nije vidljivo je sledeće: U izvornom (grčkom) jeziku se određeni član (tou) u genitivnom obliku (od) nalazi ispred svakog imena u rodoslovlju osim jednoga. To jedno ime, je ime Josifovo. Ova jedina iznimka uverljivo govori da je Josif bio uključen u rodoslovlje samo zato što je bio oženjen Marijom.

Luka u 31. stihu pokazuje da je Marija potekla od Davida preko njegovog sina Natana. Rekli smo da je u Matejevom rodoslovlju pokazano, da je Isus nasledio zakonsko pravo na Davidovo prestolje preko cara Solomona, dok Luka pokazuje na Isusovu krvnu vezu sa Davidom.

Kao Josifov zakoniti (usvojeni) sin, Isus je ispunio onaj zakonski (pravni) deo Božijeg saveza sa Davidom. Ali Isus nije smeo biti krvni potomak Josifov, jer bi tako potpadao pod Božju kletvu izrečenu nad Jehonijom, prema kojoj neće uspeti ni jedan potomak tog zlog cara (Jer. 22:30).

Međutim, kao Marijin pravi sin, Isus je ispunio drugi deo Božjeg saveza sa Davidom prema kojem mu je obećano da će njegov krvni potomak zauvek vladati, a pošto je potekao od Davida preko Natana, nije pao pod kletvu izrečenu nad Jehonijom.


Zaključak 

Na temelju površnog čitanja Novog zaveta čovek bi se mogao sa pravom zapitati zašto Evanđelje počinje sa nečim naizgled tako dosadnim i na oko kontradiktornim kao što je Isusovo porodično stablo. Ali, kao što smo videli ono je veoma važno, jer postavlja temelj celoj Evanđeoskoj poruci i daje čvrst dokaz da je Isus Hrist Mesija.

Rodoslovlja dokazuju Hristovo poreklo i pravo na Davidov presto, ona pokazuju na doslovno ispunjenje hiljadugodišnjih starozavetnih proročanstva o izabranom Božijem Mesiji, i dokazuju činjenicu o Hristovom Božanskom i ljudskom poreklu.

Više je nego očigledno, da se Mesijina linija završila sa Gospodom Isusom Hristom. Niko drugi i nikada, osim Isusa Hrista ne može više izneti valjano zakonsko pravo na Davidov presto i time ujedno dokazati da je on očekivani Mesija Božiji. Bog je ovo na premudar način zauvek zapečatio.

Pozdrav i svako dobro.

 

Calendar
«  June 2019  »
SuMoTuWeThFrSa
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2019
    Free website builderuCoz