UDARNA SNAGA ISTINE - Rodoslov ISUSA HRISTA
 
Wednesday
2016-12-07
8:39 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Rodoslov ISUSA HRISTA »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Родослов Господа Исуса Христа (Мт. 1,1-7 и Лк. 3,23-38)



У два Јеванђеља по Матеју и по Луки налазимо родослов Господа Исуса Христа по телу. Оба истоветно сведоче о происхођењу Господа Исуса Христа од Давида и Авраама, али се имена у једном и другом не подударају увек.


Како је св. Матеј писао своје Јеванђеље за Јевреје, било му је важно да докаже да Господ Исус Христос води порекло, како приличи Месији сагласно старозаветним пророчанствима, од Авраама и Давида. Он и почиње своје Јеванђеље с родословом Господа, изводећи га од Авраама и водећи га до Јосифа, мужа Маријина која је родила Исуса, названог Христос. Поставља се питање, због чега Јеванђелист даје родослов Јосифов, а не Пресвете Деве Марије?


То је због тога што код Јевреја није прихваћено сродство по мајци, а како је Пресвета Дева била једино дете својих родитеља Јоакима и Ане, то је, по Мојсијевом закону, она требала да се уда за рођака из истог колена, племена и рода, и према томе, једини је старац Јосиф био из рода цара Давида, па је и она требала да буде из истог рода. Свети Лука, поставивши себи задатак да покаже да Господ Исус Христос припада читавом човечанству и да је Спаситељ свих људи, изводи родослов Господа до Адама и до самог Бога.


У његовом родослову налазимо нека размимоилажења с родословом св. Матеја.

Тако, Јосиф, наводни отац Господа, по св. Матеју, јесте син Јаковљев, а по св. Луки, син Илијев. Такође се и Салатил наводи у оба Јеванђеља као отац Зоровавеља, син Јехонија пo св. Матеју, а по св. Луки, син Ниријев. Древни хришћански учењак Јулиј Африканац лепо је ово објаснио као закон ужичества, по коме ако један од двојице браће умре без деце други је брат дужан да узме за себе његову жену и учини дужност деверску (5. Књ. Мојс. 25,5-6): И први син којега она роди нека се назове именом брата његова умрлога, да не погине име његово у Израиљу.


Тај закон је имао силу у односима не само рођене браће, већ и оне од различитих очева и једне мајке. Таква браћа били су Јаков, отац Јосифов по св. Матеју, и Илије, отац Јосифов по св. Луки.

Они су рођени од различитих очева, али од једне мајке која је била удата прво за оца Јаковљева, затим за оца Илијева.


Она се звала Еста. Тако, када је први од Естиних синова Илије умро без деце, други - Јаков, узео је (братовљеву жену) себи за жену, остављајући пород брату своме, родивши Јосифа. Тако се и догодило да св. Лука води колено Јосифово кроз Рисаја, сина Зоровавеља, и Илија, оца Јосифова, а св. Матеј - од Зоровавеља, кроз Авуида, другог Зоровавељевог сина, и Јакова другог оца Јосифовог.


Увођење по св. Матеју у родослов Господа жене, било незнабошкиња или грешница, учињено је с циљем назидања: Бог није одбио да прикључи изабраном роду такве жене, не презирући призива незнабожце и грешнике у Своје царство - не спасава се својим заслугама човек, већ силом свеочишћујуће благодати Божје.


ИЗВОР: Четворојеванђеље - Архиепископ Аверкије Таушев.

(може да се нађе и скине овде: http://groups.google.com/group/orthodox-spiritual-books/files)

--------------------------------------------------------------------------------------

ЈЕВСЕВИЈЕ ПАМФИЛ (КЕСАРИЈСКИ)

ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА

књига прва



7. глава

О томе да је неистина да се не слажу Јеванђеља

о племену Исуса Христа


Јеванђелисти Матеј и Лука дају нам родослов Христа на различите начине, те не мали број верујућих сматра да они противрече један другом; и многи, не знајући истину, из све снаге настоје да разумеју та места. Навешћемо казивање о томе које је до нас дошло кроз писање Аристида, где већ поменути Африкан пише о сагласју јеванђеоских родослова. Оповргнувши мишљења других као погрешна, он овим речима казује о историји за коју је чуо: „Имена поколења у Израиљу наведена су или по природи или по закону; по природи када је постојало прејемство законитих синова, а по закону када по смрти бездетног брата, његов брат своме детету даје име умрлога оца. Тада још не беше јасне наде у васкрсење, и будуће обећање сматрали су изводљивим ако би име умрлога давали детету, сматрајући да ће то име на тај начин бити сачувано заувек. Зато међу онима који су поменути у родослову, неки су били законити наследници својих очева по природи, док су други били рођени од једних отаца, а носили су имена других. Такође помињу и стварне очеве и оне који им беху као очеви, и на тај начин, ни једно ни друго Јеванђеље не греше, наводећи имена и по природи и по закону. Потомци Соломона и Натана преплећу се међу собом управо због постојања бездетних људи као и других бракова, те је и једне и друге могуће сматрати за децу наведених родитеља (очева). Обе повести су потпуно правилне, и долазе до Јосифа правим путем мада он понекад изгледа веома кривудаво.

Да би речено било још јасније, поменућу и о томе како је настала та збрка. Набрајајући од Давида преко Соломона, на трећем месту од краја помиње се Матан, који је родио Јакова, оца Јосифовог. Сагласно Луки, после Натана, сина Давидовог, трећи од краја беше Мелхије, чији је син Илија, отац Јосифов. Пошто смо ми себи за циљ поставили да изложимо Јосифов родослов, то је потребно указати зашто се његовим оцем називају два човека: Јаков, потомак Соломона, и Илија потомак Натана; на који начин они, Јаков и Илија, беху браћа, и очеви њихови Матан и Мелхије, потичући из различитих родова, јесу Јосифове деде. Матан и Мелхиј женили су се један за другим женом, и родише једноутробну браћу, јер закон није забрањивао неудатој жени, било да је она удова или разведена, да се удаје за другога. Од Еође (а тако се по предању звала та жена) прво је Матан, који је потицао из рода Соломоновог, с њоме родио Јакова. Када је Матан умро, тада је Мелехије, који је био из рода Натановог, оженио ту удовицу и са њоме доби сина Илију. На тај начин показали смо да су Јаков и Илија, иако припадају различитом роду, ипак једноутробна браћа (браћа по мајци). Илија је умро немајући деце, а Јаков се ожени његовом удовицом, и са њоме доби сина Јосифа (а то је већ треће поколење), који је био његов син по природи (и по Писму: „Јаков роди Јосифа"), а по закону Илијин син, јер је Јаков, брат његов, наставио његову лозу (породицу). Због тога се не може одбацивати родослов који њега помиње. Јеванђелиста Матеј наглашава: „Јаков роди Јосифа", а Лука казује да је он био син Јосифов, Илијев, Мелхијев. Немогуће је јасније назначити рођење по закону, и Лука, говорећи о подобним рођењима, ипак избегава реч „родио", мада у свом набрајању долази до Адама и Бога.

Све то није без доказа и није произвољно. Родственици Спаситеља по телу саопштише нам, да ли ради прослављања себе или ради поуке, али у сваком случају истиниту историју: када су идумејски разбојници ушли у Аскалон, град у Палестини, они заједно са осталим пленом из Аполоновог храма (који беше близу градских зидина), поведоше и Антипатра, сина неког јероула Ирода; и пошто жрец није могао дати одређени откуп за сина, то је Антипатар остао са разбојницима и био васпитан по обичајима Идумејаца. Касније се он допао Хиркану, првосвештенику Јудеје. Послат Неким послом у Помпеју од Хиркана, он је измолио за њега царску власт коју је имао његов брат Аристовул. Антипатар је имао среће јер га прогласише за епимелета Палестине. После његове смрти (а њега су лукаво убили из зависти због положаја који је наследио његов син Ирод, кога су касније, по декрету Сената, Антоније и Август поставили за цара Јудеје), синови његови, Ирод и остали, посташе тетрарси. То су догађаји о којима се говори и у историји Грка.

До тада су и архиве чувале родослове, како оне јеврејске, тако и прозелита, као на пример Ахиора Амонићанина и Руте Моавћанке, а такође и оних који су дошли из Египта и сродили се са Јеврејима. Ирод, који није имао ништа заједничко са Израиљцима, због свога ниског порекла, наредио је да буду спаљени сви родослови, мислећи да ће на тај начин успети да покаже како је познат; али, никаквом наредбом се не може свој род приписати патријарсима, прозелитима или хиорима странцима који су се помешали са Јеврејима. И само је неколицина, који су сачували спомен о своме роду, имали сећање о свом пореклу, поново записавши и запамтивши имена предака. Они су се често гордили тиме што су сачували спомен на своје порекло, а међу њима био је и већ поменути деспосин, кога тако називају због рода са Спаситељем. Урођеници јудејских места Назарета и Кохобе, иако расути по осталим крајевима, саставили су родослове и то на основу „Књиге Дана", онако како су могли.

Овако или некако другачије, али боље објашњење, како по мени, тако и по мишљењу сваког благоразумног човека, не може да се нађе. Управо тога треба и ми да се држимо, мада оно није потврђено сведочанствима јер нема бољег нити вернијег. Јеванђеље, ипак је то истина, најверније је казивање о свему..."

На крају тог писма Африкан додаје: „Матан, потомак Соломона, родио је Јакова. По смрти Матана, Мелхије, потомак Натана, родио је од те жене Илију; значи, Илија и Јаков беху једноутробна браћа. Илија је умро без деце; Јаков је наставио његову породицу, и родио је Јосифа, који је био његов син по природи и син Илије, по закону. На так начин, Јосиф беше син и једнога и другога" Тако казује Африкан. Ако је такав родослов Јосифа, тада је и Марија требала происходити из истог колена као и он јер, по закону Мојсијевом није допуштено да се у брак ступа са лицима из других колена. Брат је морао узимати жену из тог града и из тог рода да наследство не би прелазило с једног колена (рода) на друго. На томе ћу завршити о овоме.


Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz