UDARNA SNAGA ISTINE - Када је рођен Господ Исус Христос?
 
Wednesday
2016-12-07
8:34 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Када је рођен Господ Исус Христос? »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Када је рођен Господ Исус Христос?

 

Шта мислите када је рођен Исус Христос, мислим на период у години? Ако су пастири напасали стада у време његовог рођења, зашто га ми славимо зими? Неки мисле да је то затo што није зима свуда иста.

A gde pise da su pastiri napasali stado?...Kad kaze:" I behu pastiri u onome kraju boraveci u polju i cuvajuci strazu nocu kod stada svoga"....Cini mi se da se samo ovde u Jevadjelju po Luki spominju pastiri, nigde ne kaze da napasaju stado niti da je bio dan, koliko pise Isus se nocu rodio!

Божић се почео славити у Риму у 4. веку (у изворима доказана година 336.). До данас није јасно зашто се Божић слави баш 25. децембра. Превладавајуће је мишљење да се Божић почео славити тог датума зато што се тог датума у тада још увек већински паганском Риму славило рођење бога Сунца Сола па је Црква желећи потиснути тај пагански празник тада почела славити рођење Исуса Христа који је Божанско Сунце са висине.

И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стражу код стада свог. (Лк 2,8)

Дакле ваљда је јасно да се овце могу водити и на појење иако је децембар, или уопште да се могу водити и зими без тога да обавезно морају да пасу. Тај аргумент о пашењу користе протестанти. Имајући у виду и то да је Израел у суптропском појасу, тако температуре у децембру могу по дану износити и 15-20 степени, а ноћу нешто мање. Невезано уопште за климатски појас у коме се налази Израел, но као да никад нико није у умерено-континенталном појасу доживео топлији дан и ноћ у неком зимском периоду.

Већина верује да је Господ рођен у децембру, тачно ког датума не зна се. Св. Јован Златоусти у својој беседи на Божић управо показује да је могуће доказати да се Господ родио крајем децембра на основу јеврејских празника и момента зачећа Јелисавете мајке св. Јована Крститеља.

http://www.verujem.o...ousti_bozic.htm

 

Дакле сам св. Јован Златоусти се радује јер се Божић већ десет година слави и на истоку и то управо 25. децембра. Јер говори да се празник усталио већ десет година. Претходно се славио само на западу. Разлог томе је што је заиста било непознато тачно време када је Господ рођен но онима на западу је било јасније. Златоусти као један од доказа томе наводи и попис становништва који је био обављен у време цезара Августа, чиме су у римске архиве ушли и записи о Марији, Јосифу, и Сину којег је Марија родила. Те архиве су дакако биле испрва доступне Римској Патријаршији и Златоусти наводи да уопште нема разлога да не прихвата датум који је установила Римска Патријаршија. Поред тога он доказује поменутом беседом преко јеврејских празника и зачећа Јелисавете, да је итекако тачно установљење празновања Божића крајем децембра. Једино остаје споран сам датум, да ли је баш 25, или је 24 или 27 децембра. Уколико је у римским архивама био наведен и тачан датум уписа Христовог рођења, што су римски нотари могли добити од саме Марије или Јосифа, то је онда вероватније. Оно што је мање вероватно, мада не и неисправно да је Римска Патријаршија намерно одабрала 25. децембар као празновање Христовог рођења да би потиснула празновање дана посвећеног сунцу. Гле па шта има ту неисправно? Што је обожавање творевине замењено обожавањем Творца! Ако се то и десило, то је био заиста потез у Духу Светоме да се обожавање сунца замени обожавањем Сунца Правде, Ономе коме то обожавање заиста и припада, Христу Господу.

Да ли 25. децембар има неке везе са прослављањем бога сунца, међу многобошцима?

Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, svrha slavljenja 25. decembra je misionarenje i privođenje Hrišćanstvu neznabožaca, uglavnom gradskog stanovništva. Hristos je isto svetlost kao sunce, sličnost na sličnost, mic po mic i gradsko stanovništvo je postalo Hrišćansko. Hrišćani su uvek mudro preoblikovali već postojeće običaje davajući im Hrišćanski smisao, kažu da i to što Srbi slave slavu je upravo tako proisteklo.

Нови обичај нема сенку старог. ХМ!

Dionisije je našao podatak koji potiče od Klementa Aleksandrijskog, iz drugog veka koji kaže da je Isus rođen 28. godine vladanja Cezara Avgusta. Avgust je zavladao Rimom posle poraza Antonija i Kleopatre 31. godine pre Hrista i vladao skoro četiri godine pod imenom "Oktavije". Dionisije nije ovu vladavinu uzeo u obzir pa je tako nastala greška. Izostavljena je i nulta godina koja bi svakako trebala postojati između 1. godine pre Hrista i početka 1. godine posle Hrista. Kada se uzmu u obzir ove dve greške proizlazi da se Hrist rodio 4. godine pre početka računanja našeg vremena.
Za sve ostalo se moramo vratiti Bibliji. U Mateju čitamo: "A kada se Isus rodio u Vitlejemu judejskom u dane  Iroda cara, gle, dođoše mudraci sa istoka u Jerusalim i rekoše: gde je car judejski koji se rodio? jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i dođosmo da mu se poklonimo." (Matej 2,1)
Dakle, rodio se za vreme Irodove vladavine. Jevrejski istoričar Josip Flavije piše da se Irod teško razboleo kada je imao 70 godina. Trebalo je birati novog prvosvestenika. Bilo je to u proleće, za vreme punog meseca. Josip piše kako se te noći videlo veliko pomračenje meseca. Astronomi su izračunali da se ovo desilo 13. marta 4. godine pre Hrista.
Irod je umro ubrzo iza pomračenja. Flavije piše da je posle sedmodnevnog žaljenja, održana Pasha. Ona je te godine bila 5. aprila. Ovaj dan je zadnji kada bi se Isus mogao roditi. Međutim, koji bi bio najraniji datum? U Lukinom evanđelju čitamo "U ono vreme pak iziđe zapovest od cara Avgusta da se popiše sav svet. Ovo je bio prvi popis kada je Kvirinije upravljao Sirijom. I svi su išli da se popišu - svako u svoj grad. Tako i Josif ode iz Galileje iz grada Nazareta gore u Judeju u Davidov grad koji se zove Vitlejem, zato što je bio iz Davidove kuće i porodice." (Luka 2,1-4). Dugo vremena je bio nepoznat datum popisa. Ipak, 1923. godine pronađen je kod Ankare neki rimski hram i na njemu zapis da je za vreme vladavine Avgusta bilo tri popisa stanovništva. Oni su bili 28. godine, 14. godine i 8. godine. Godine 28. je bila prerano, a 14. prekasno, te je onda najverovatnije da je onaj od 8. godine pre Hrista bio za vreme Hristovog rođenja....
Eto neke cinjenice ali opet sve ostaje diskutabilno.

 

Околности и време рођења Рођења Христовог (Лк.2,1-10)

О околностима Рођења Христовог и о времену када се оно догодило, најдетаљније од свих говори свети јеванђелист Лука. Време догађаја у вези са Рођењем Христовим он одређује према попису свих житеља Римског цартсва, који је извршен по заповести ћесара (цезара) Августа, то јест римског императора Октавијана ,који је од Сената добио титулу ``Август``(Свети,узвишени). Нажалост, тачно време овога пописа није сачувано, али време владавине Октавијана Августа, добро познате историјске личности, даје нам могућност да макар приближно, помоћу других података о којима ће даље бити речи, и уз могућност грешке од неколико година, одредимо годину Рођења Христовог. Данас прихваћено рачунање година ``од рођења Христовог`` увео је у шестом вијеку римски монах Дионисије, звани Мали, који је за основ таквог бројања година узео да се Господ Исус Христос родио 754 године од оснивања Рима. Озбиљна истраживања су касније показала да је ово рачунање погрешно: Дионисије је погрешио у најмању руку 5 година, указавши на каснију годину Рођења Христовог од стварне. Ово Дионисијево рачунање времена, које је испрва било намењено само за Црквену употребу, од десетог вијека постало је општеприхваћено у хришћанским земљама и примљено за грађански календар, иако данас сви хронолози сматрају да је погрешно. Стварна година рођења Христовог прецизније се може одредити на основу следећих података из Јеванђеља:

1) Време владавине Ирода Великог. Из јеванђеља по Матеју (2,1-18) и по Луки (1,5) потпуно је јасно да се Христос родио у вријеме Иродове владавине. Ирод је владао од 714. до 750. године од оснивања Рима. Године 750. умро је осам дана пре Пасхе, убрзо након помрачења месеца. Али пошто је према астрономским прорачунима до тог помрачења дошло у ноћи 13. на 14. март 750. године, а јудејска Пасха је те године падала 12. априла, Ирод је умро почетком априла 750. године од оснивања Рима, то јест најмање четири године пре наше ере.

2) Попис народа који је споменут у Јеванђељу по Луки (2,1-5) наређен је царским едиктом из 746. године, у Јудеји је започео последње године Иродове владавине, потом је обустављен због његове смрти, да би био настављен и завршен у време док је Сиријом управљао Квирин, који се помиње у Јеанђељу по Луки (2,2). Због овог пописа дошло је до народног устанка у Палестини. Вођу устанка Тевду Ирод је казнио спаљивањем 12. марта 750. Јасно је да је попис морао почети нешто раније.

3) Према сведочанству Јеванђеља по Луки (3,1) петнаесте године владавине Тиберија Свети Јован Крститељ је изашао на проповед, а Господ Исус Христос је напунио тридесет година (3,23). Октавијан Август је Тиберија прогласио за савладара у јануару 765.године, две године пре своје смрти, па је сходно томе петнаеста година његове владавине почела у јануару 779 године. Пошто је Господ Исус, по речима Јеванђелисте Луке, у то време имао тридесет година, то значи да се он родио 749.године.

4) Астрономски прорачуни показују да је година крсне смрти Христа Спаситеља (а до ње је, према подацима јеванђеља, дошло оне године када је јеврејска Пасха наступила у петак увече) могла да буде само 783, а пошто је Господ Исус Христос  у то време ушао у тридесет четврту годину од рођења, произилази да се родио 749. године од оснивања Рима.

Тако дакле, сви горе наведени подаци сведоче да се за годину рођења Христовог мора узети 749 година од оснивања Рима.

Услед недостатака података у Четворојеванђељу, не може се тачно одредити и дан Христовог рођења. Источна Црква  је тај празник првобитно славила истога дана са Богојављењем, под заједничким називом ``Епифанија``-``Јављање БОГА у свету`` - 6.јануара. А у Западној Цркви Рођење Христово је од давнина слављено 25. децембра. Крајем четвртог вијека и Источна Црква је почела овај дан да слави 25. децембра. Овај дан је за празновање Рођења Христовог изабран из следећих разлога. Постоји претпоставка да је Захарија био првосвештеник и да му се анђео јавио иза завјесе у Светињи над Светињама, куда је првосвештеник улазио само једном годишње, на дан очишћења. Тако су овај дан, који по нашем календару пада 23. септембра (6.октобра по новом), почели да сматрају даном зачећа Претече. Пошто су шест мјесеци касније биле благовијести Пресветој дјеви Марији, тај празник су почели да славе 25. марта (7. априла по новом календару), а девет мјесеци касније, то јест 25. децембра (7. јануара по новом), Рођење Господа Исуса Христа. Ипак, нема података да је Захарија био првосвештеник. Стога је вјероватније друго, символичко објашњење за избор дана празновања Рођења Христовог. У старини су сматрали да је Христа као другог Адама Пресвета дјева зачела увреме пролећне равнодневнице, 25. марта, када је, по веома старом предању, створен и први Адам. Девет месеци касније родио се Христос - Светлост света, Сунце правде - у време зимске краткодневнице, када дан почиње да бива дужи, а ноћ краћа. У складу са тим, одређено је да се зачеће Јована Крститеља, који је био шест месеци старији од Господа, празнује 23. септембра, у вријеме јесење равнодневнице,када дани постају све краћи, а његово рођење 24. јуна - у време летње дугодневнице, када дани почињу да се скраћују. Још је свети Атанасије у вези са тим указивао на речи Јована Крститеља: Он треба да расте, а ја да се смањујем (Јн.3,30).

 

Pocetak odvojenog praznovanja rodjenja Gospoda Isusa Hrista


  U prva tri vijeka od rodjenja Hristovog, uspomena na Njegovo tjelesno rodjenje nije posebno proslavljana, vec se obiljezavala zajedno sa Krstenjem i ostalim praznicima.

  U nabrajanju hriscanskih praznika, kod Otaca prva tri vijeka nema pomena o posebnom proslavljanju Bozica. Razlog ovome trebalo bi prije svega traziti u hriscanskom pogledu na znacaj tjelesnog rodjenja u odnosu na duhovno rodjenje (krstenje): ovom drugom se davao mnogo veci znacaj, jer je duhovno rodjenje za vjecni zivot duhovni. Otuda se i smrt mucenika za Hrista nazivala rodjendanom.

  Ni po cemu narocito radosno ne bi bilo rodjenje covjeka kada se on ponovo ne bi rodio kroz krstenje. Dakle, praznik rodjenja Hristovog proslavljan je 6. januara (po starom kalendaru), zajedno sa krstenjem i ostalim praznicima. Taj praznik nazivao se Bogojavljenjem, jer se za vrijeme krstenja Hristovog otkrilo Njegovo bozanstvo. To ne znaci, naravno, da je On postao sinom Bozjim za vrijeme krstenja, kako su ucili razni jeretici tvrdivsi da je do krstenja bio samo covjek, nego se u tome trenutku samo objavilo Njegovo bozanstvo.

  Prvo sigurno svjedocanstvo o posebnom praznovanju Bozica datira iz cetvrtog vjeka. Iz njega saznajemo da je Bozic praznovan u Rimu 25. decembra 354. godine, za vrijeme pape Liberija, dok se u ostalim crkvama i dalje slavio 6. januara. Kao jedan od razloga da se pocne posebno proslavljati Bozic 25. decembra navodi se namjera hriscana da umjesto rimskog, mnogobozackog praznika "bogu sunca", posvete ovaj dan istinskom Suncu pravde. Naime, u rimskoj imperiji je od Aurelija do Konstantina, 25. decembra proslavljan neznabozacki praznik "nepobednog sunca", kao zvanicnog dvorskog i drzavnog bozanstva, koje se zvalo Sol invictus ili samo Invictus. Praznik boga sunca slavljen je u Rimu 25. decembra zato sto sunce u ovo vrijeme primetno pocinje da jaca toplinom i svetloscu, sto se smatralo pobedom sunca nad tamom. Ovaj praznik je uz narocito veliku pompu proslavljan za vrijeme cara Julijana.

  Protivno svojim prethodnicima, car Konstantin Veliki je poceo da odaje postovanje Bogu, koji je sunce stvorio, a koga su proroci nazivali "suncem pravde". Po ucenju hriscana, naime, Rodjenje Spasitelja svijeta je takodje pobjeda svjetlosti nad tamom: Hristos je svojim dolaskom unistio grijeh, smrt i satanu, dakle sve ono sto proistice iz tame. Najvjerovatnije da je ova pojava koja se desava u prirodi bila uzrok zelje hriscana da praznik Rodjenja Hristovog proslavljaju 25. decembra.

  Dakle u novim prilikama, kada je hriscanstvo prestalo biti proganjano i postalo drzavnom vjerom, javlja se i zelja da se jednim posebnim datumom proslavi dolazak Hristov u svijet po tijelu. Datum 25. decembar, nametnuo se sam od sebe, jer se Hristos mnogo puta i cesto naziva "suncem pravde". Sveti Jefrem Sirski peva u svojim pjesmama: "Izislo je iz nje (Bogorodice) sunce pravde, koje svojim izlaskom prosvjetljuje cijeli svjet". Sveti Jovan Zlatousti veli da je to "praznik koji kod svih izaziva najvise strahopostovanja i svetoga straha, koji se ne moze bolje nazvati nego: mati sviju praznika, praznik tjelesnog Rodjenja Hristovog. Jer od njega su Bogojavljenje, Vaskrs, Vaznesenje i Duhovi primili uzrok i sadrzinu. Da se Hristos nije rodio tijelom, On ne bi bio krsten, to je Bogojavljenje; ne bi bio raspet ni vaskrsao, to je Vaskrs; ne bi poslao Svetoga Duha, to su Duhovi. Odavde su, kao rijeke koje teku sa jednoga izvora, ovi praznici nama izrasli".

  Dok se praznik rodjenja Hristovog praznuje u Rimu 25. decembra, na Istoku ga nema, nego se on jos neku deceniju kasnije praznuje u sastavu sa ostalim praznicima, 6. januara. Interesantno je napomenuti da je Rim vecinu praznika primio sa Istoka, zajedno sa datumima njihovog praznovanja, dok je 25. decembar kao datum praznovanja Bozica Istok primio od Zapada. (Naravno, ovdje je jos uvijek rijec o Istoku i Zapadu kao geografskim odrednicama, jer se radi o periodu prije podjele Crkve).

  Vjerovatno da je dosta kasnijem praznovanju Bozica na Istoku umnogome doprinijela i borba protivu jeretika koja se u to vrijeme vodila svom zestinom, pa se nije imalo vremena baviti bilo cime sem ocuvanjem cistote pravoslavne vjere. Tek dolaskom na vizantijski presto cara Teodosija (379) pravoslavni su odahnuli i mogli su se posvetiti i drugim stvarima unutar Crkve. U isto vrijeme u Carigrad dolazi za episkopa Sv. Grigorije Nazijanzin, koji je pod zastitom oruzja uveden u katedralu Svetih Apostola, jer su arijevci drzali sve druge crkve u Carigradu. I tek dolaskom Grigorijevim pocinje proslavljanje Bozica 25. decembra, godine 379. Ovo je prvi pomen odvojenog praznovanja Bozica na Istoku, te Grigorije sebe smatra osnivacem ovog praznika.

  U Kapadokiji je, prema jednima, uveo praznovanje Bozica Sveti Vasilije Veliki, jer je od njega sacuvana jedna besjeda na Rodjenje Hristovo, a prema drugima je to ucinjeno tek 380 godine. U Antiohiji je praznovanje Bozica uveo Sveti Jovan Zlatousti, koji u jednoj besjedi na Bozic kaze: "Odavno sam zelio da dozivim ovaj dan .... Do toga je srecom doslo". Najkasnije su praznovanje Bozica 25. decembra prihvatile crkve u Jerusalimu, Antiohiji i Kipru. Dakle, praznik Rodjenja Hristova 25. decembra uveden je na Istoku uglavnom od 380. godine do polovine petog vijeka, a jedino su Jermeni ostali pri starom obicaju praznovanja Bozica 6/19 januara.

       

 

 

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz