Wednesday
2022-08-17
7:23 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Да ли си ушао у божји одмор? »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 58

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Да ли си ушао у божји одмор?

„Који уђе у покој [„одмор“, NW] његов, тај почива од дела својих“ (ЈЕВРЕЈИМА 4:10).

1. Зашто је одмор тако пожељан?

ОДМОР. Како пријатна и лепа реч! Пошто живимо у данашњем ужурбаном и грозничавом свету, већина нас се слаже да је мало одмора и те како добродошло. Било да смо млади или стари, у браку или сами, ми осећамо јак притисак и исцрпљеност већ од самог свакодневног живота. За оне који имају телесна ограничења или слабости, сваки дан је изазов. Као што Писмо каже, ’сва творевина уздише и мучи се до сада‘ (Римљанима 8:22Ча). Онај ко се одмара није безусловно лењ. Одмор је људска потреба која се мора задовољити.

2. Од када се Јехова одмара?

2 И сам Јехова Бог се одмара. У књизи Постања читамо: „Тако се довршише небеса и земља и сва војска њихова. До седмога дана сврши Бог дело своје, које учини; и почину у седми дан од свих дела својих која учини.“ Јехова је том ’седмом дану‘ придао посебну важност, јер надахнути извештај надаље каже: „Бог благослови седми дан и посвети га“ (Постање 2:1-3).

Бог се одмара од свог рада

3. Шта не могу бити разлози због којих се Бог одмара?

3 Зашто се Бог одмара „у седми дан“? Наравно, он се не одмара зато што се уморио. Јехова има ’велику силу и моћ‘ и „не мучи се он нити сустаје“ (Исаија 40:26, 28). Бог није почео да се одмара зато што је морао да направи паузу нити да промени темпо, јер нам је Исус рекао: „Отац мој стално ради, па радим и ја“ (Јован 5:17Ча). У сваком случају, „Бог је Дух“ и није ограничен телесним циклусима и потребама физичких створења (Јован 4:24).

4. На који је начин „седми дан“ био другачији од претходних шест ’дана‘?

4 Како можемо стећи известан увид у разлог због чега се Бог одмара „у седми дан“? Тако што ћемо запазити да, иако је био веома задовољан оним што је постигао током дугог периода од шест претходних стваралачких ’дана‘, Бог је специфично благословио „седми дан“ и ’посветио‘ га. Concise Oxford Dictionary дефинише „свет“ као „искључиво посвећен или издвојен (за неког бога или за неку религиозну сврху)“. Тако Јеховино благосиљање ’седмог дана‘ и посвећење тог дана показује да тај дан и његов ’починак‘ морају имати неке везе с његовом светом вољом и намером, а не с неким његовим потребама. Која је то веза?

5. Шта је Бог покренуо током првих шест стваралачких ’дана‘?

5 Током шест претходних стваралачких ’дана‘, Бог је начинио и покренуо све кружне токове и законе који контролишу функционисање земље и свега на њој. Научници сада откривају колико су чудесно осмишљене све те ствари. При крају ’шестог дана‘, Бог је створио први људски пар и сместио га у „врт у Едему према истоку“. На крају, Бог је објавио своју намеру с обзиром на људску породицу и земљу следећим пророчанским речима: „Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28, 31; 2:8).

6. (а) На крају „шестог дана“, шта је Бог мислио о свему што је створио? (б) У ком смислу је „седми дан“ свет?

6 Кад се „шести дан“ стварања завршио, извештај нам каже: „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше“ (Постање 1:31). Бог је био задовољан са свим што је начинио. Тако се он одморио од даљњег стваралачког рада с обзиром на земљу, то јест престао је с тим радом. Међутим, ма како да је тај рајски врт тада био савршен и диван, он је обухватао само једно мало подручје, и на земљи су била само два људска створења. Било би потребно време да земља и људска породица дођу у стање које је Бог имао на уму. Из тог разлога, он је одредио „седми дан“ да се у њему све што је он створио у шест претходних ’дана‘ даље развија у складу с његовом светом вољом. (Упореди с Ефесцима 1:11.) Како би се приближавао крај „седмог дана“, земља би постала глобалан рај вечно настањен породицом савршених људи (Исаија 45:18). „Седми дан“ је издвојен, то јест посвећен, за извршење и испуњење Божје воље с обзиром на земљу и човечанство. У том смислу он је „свет“.

7. (а) У ком погледу се Бог одмара „седмог дана“? (б) Како ће све испасти кад се заврши „седми дан“?

7 Тако се Бог „у седми дан“ одморио од свог стваралачког рада. То је као да је застао и дозволио да оно што је покренуо даље иде својим током. Био је потпуно уверен да ће до краја „седмог дана“ све испасти управо онако како је он то намеравао. Чак и ако буде препрека, оне ће бити савладане. Сви послушни људи ће имати користи кад се Божја воља потпуно оствари. Ништа неће то спречити, пошто „седми дан“ има Божји благослов и „посвећен“ је. Какав славан изглед за послушно човечанство!

Израел није ушао у Божји одмор

8. Када су и како Израелци почели да држе Сабат?

8 Нација Израел имала је користи од Јеховине припреме за рад и одмор. Још пре него што је Израелцима дао Закон код горе Синај, Бог им је преко Мојсија рекао: „Промислите да вам је Господ суботу дао; зато вам он шестог дана даје храну за два дана. Нека сваки остане на своме месту и нек нико не излази са свог места у седми дан.“ Због тога „народ почину [’држао је Сабат‘, NW] у седми дан“ (Излазак 16:22-30).

9. Зашто је закон о Сабату без сумње био добродошла промена за Израелце?

9 Ова припрема је била нешто ново за Израелце, који тек што су били избављени из египатског ропства. Иако су Египћани и други мерили време периодима од пет до десет дана, поробљеним Израелцима вероватно није било дозвољено да имају један дан за одмор. (Упореди с Изласком 5:1-9.) Зато је разумно закључити да је израелски народ поздравио ову промену. Уместо да на захтев да држе Сабат гледају као на неки терет или ограничење, сигурно им је било драго да се држе тога. У ствари, Бог им је касније рекао да Сабат треба да служи као подсетник на њихово ропство у Египту и на то што их је он избавио (Поновљени закони 5:15).

10, 11. (а) Ако би били послушни, чему су се Израелци могли надати? (б) Зашто Израелци нису ушли у Божји одмор?

10 Да су Израелци који су с Мојсијем изашли из Египта били послушни, имали би предност да уђу у обећану „земљу у којој тече млеко и мед“ (Излазак 3:8). Ту би доживели прави одмор, не само на Сабат већ целог свог живота (Поновљени закони 12:9, 10). Међутим, није било тако. О њима је апостол Павле написао: „Јер који беху они који, чувши га, побунише се, ако то нису били сви они који изиђоше с Мојсијем из Египта? А на које је Бог гневан био четрдесет година, него на оне који сагрешише, и чији лешеви у пустињи падоше? А којима се закле да неће ући у покој његов, него онима који беху непослушни? И видимо да и не могоше ући због неверства свога“ (Јеврејима 3:16-19).

11 Каква снажна поука за нас! Због недостатка вере у Јехову, тај нараштај није добио одмор који им је он обећао. Уместо тога, изгинули су у пустоши. Нису схватили да су као Аврамови потомци тесно повезани с Божјом вољом, да благослови све народе на земљи (Постање 17:7, 8; 22:18). Уместо да раде у складу с божанском вољом, потпуно су их смеле њихове световне и себичне жеље. Немојмо никада поћи тим путем! (1. Коринћанима 10:6, 10).

Остаје одмор

12. Који је изглед још увек постојао за хришћане из првог века, и како су то могли постићи?

12 Након што је указао на то да Израел није ушао у Божји одмор због недостатка вере, Павле је обратио пажњу својим суверницима. Као што је забележено у Јеврејима 4:1-5, он их је уверио да „још постоји обећање да се улази у покој [„одмор“, NW]“ Божји. Павле их је подстакао да показују веру у ’добру вест‘, јер „ми који верујемо, ми улазимо у покој“. Пошто је Закон већ био уклоњен Исусовом откупном жртвом, Павле овде није говорио о дословном одмору који је био омогућен Сабатом (Колошанима 2:13, 14). Цитирајући Постање 2:2 и Псалам 95:11, Павле је подстицао јеврејске хришћане да уђу у Божји одмор.

13. Цитирајући Псалам 95, зашто је Павле скренуо пажњу на реч „данас“?

13 Могућност уласка у Божји одмор требало је да за јеврејске хришћане буде „добра вест“, баш као што је сабатни одмор требало да буде „добра вест“ за Израелце пре њих. Зато је Павле подстакао сувернике да не направе исту грешку коју су Израелци направили у пустоши. Цитирајући стихове који су у нашим Библијама у Псалму 95:7, 8, он је скренуо пажњу на реч „данас“, иако се већ давно Бог почео одмарати од стварања (Јеврејима 4:6, 7). Шта је Павле хтео да каже? Да је „седми дан“, који је Бог издвојио да се у њему у потпуности изврши његова намера с обзиром на земљу и човечанство, још увек трајао. Према томе, било је хитно да сухришћани раде у складу с том намером уместо да буду заокупљени себичним циљевима. Он је још једном упозорио: „Да не отврдну срца ваша.“

14. Како је Павле показао да Божји „одмор“ још траје?

14 Поред тога, Павле је показао да обећани „одмор“ није био само у томе да се Израелци настане у Обећаној земљи под вођством Исуса Навина (Исус Навин 21:44). „Јер да им је Исус донео покој [„одмор“, NW]“, подстицао је Павле, Бог „не би после тога говорио за други дан“. С обзиром на то, Павле је додао: „Остала је дакле народу Божјему још једна субота за почивање [„сабатни одмор“, NW]“ (Јеврејима 4:8, 9). Шта је тај „сабатни одмор“?

Уђи у Божји одмор

15, 16. (а) Које је значење израза „сабатни одмор“? (б) Шта значи ’починути од својих дела‘?

15 Израз „сабатни одмор“ превод је грчке речи која значи „сабатовати“ (Kingdom Interlinear). Професор Вилијам Лејн каже: „Овај израз је добио своју специфичну нијансу из сабатног упутства које је у јудаизму настало на темељу Изл. 20:8-10, где је наглашено да одмор и хвала иду заједно... [Он] наглашава посебни аспект весеља и радости, изражен у обожавању и хваљењу Бога.“ Дакле, обећани одмор није само ослобођење од посла. То је промена са исцрпљујућег, бесциљног рада на радосну службу која доноси част Богу.

16 То потврђују Павлове следеће речи: „Јер који уђе у покој [„одмор“, NW] његов, тај почива од дела својих као и Бог од својих што почину“ (Јеврејима 4:10). Бог није почео да се одмара седмог стваралачког дана зато што је био уморан. Уместо тога, он је престао да ствара на земљи да би дозволио да се дело његових руку развија и дође у пуну славу, на његову хвалу и част. Као део Божјег стварства, и ми треба да се уклопимо у ту припрему. Треба да ’починемо од наших дела‘, то јест, треба да престанемо да покушавамо да се оправдавамо пред Богом у настојању да постигнемо спасење. Уместо тога, треба да верујемо да наше спасење зависи од откупне жртве Исуса Христа, преко чега ће све бити поново доведено у склад с Божјом намером (Ефесцима 1:8-14; Колошанима 1:19, 20).

Божја реч је јака

17. Који пут телесног Израела морамо избегавати?

17 Израелци нису ушли у Божји обећани одмор због своје непослушности и недостатка вере. Стога је Павле подстакао јеврејске хришћане: „Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај покој [„одмор“, NW], да нико не падне дајући једнак пример непослушања“ (Јеврејима 4:11). Већина Јевреја из првог века није показала веру у Исуса, и многи од њих су страшно пропатили кад је јеврејски систем ствари дошао свом крају 70. н. е. Како је само пресудно да данас имамо веру у Божју реч обећања!

18. (а) Које је разлоге за показивање вере у Божју реч навео Павле? (б) Како је Божја реч „оштрија од свакога мача“?

18 Имамо ваљане разлоге да показујемо веру у Јеховину реч. Павле је написао: „Реч Божја је жива и јака, и оштрија од сваког мача на обе стране наоштрена, и продире чак до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга [„мождине“, Ча], и суди и о осећајима и о мислима срца“ (Јеврејима 4:12). Да, Божја реч, то јест порука, ’оштрија је од сваког двосеклог мача‘. Требало је да се јеврејски хришћани сете шта се догодило њиховим праоцима. Игноришући Јеховину пресуду да ће изгинути у пустоши, они су покушали да уђу у Обећану земљу. Али Мојсије их је упозорио: „Амаличани и Хананеји [су] тамо пред вама, и изгинућете од мача.“ Кад су Израелци тврдоглаво навалили, „сиђоше Амаличани и Хананеји, који беху настањени на оној гори и разбише их, и тераше их до Хорме“ (Бројеви 14:39-45). Јеховина реч је оштрија од сваког двосеклог мача, и свако ко је намерно игнорише сигурно ће пожети последице (Галатима 6:7-9).

19. Колико снажно Божја реч „продире“, и зашто треба да признамо да смо одговорни Богу?

19 Како само снажно Божја реч ’продире чак до растављања и душе и духа, и зглавака и мождине‘! Она продире у мисли и мотиве људи, фигуративно секући све до мождине у самом средишту костију! Иако су се Израелци који су били ослобођени из египатског ропства сложили да ће држати Закон, Јехова је знао да они дубоко у себи нису ценили његове припреме и захтеве (Псалам 95:7-11). Уместо да врше његову вољу, они су били заинтересовани за задовољавање својих телесних жеља. Зато нису ушли у Божји обећани одмор већ су изгинули у пустоши. То треба да узмемо к срцу, јер „никакво створење није сакривено пред [Богом], него је све голо и откривено пред очима онога коме ми треба да одговарамо“ (Јеврејима 4:13). Испунимо зато наше предање Јехови и не ’одступајмо да пропаднемо‘ (Јеврејима 10:39).

20. Шта је пред нама, и шта сада морамо радити да бисмо ушли у Божји одмор?

20 Премда „седми дан“ — Божји дан одмора — још увек траје, Бог пази на извршење своје намере с обзиром на земљу и човечанство. У веома скоро време, Месијански Краљ, Исус Христ, предузеће акцију да земљу очисти од свих противника Божје воље, укључујући и Сотону Ђавола. Током Христове хиљадугодишње владавине, Исус и његових 144 000 сувладара довешће земљу и човечанство до стања које је Бог имао на уму (Откривење 14:1; 20:1-6). Сада је време да докажемо да је воља Јехове Бога у самом центру нашег живота. Уместо да настојимо да се оправдавамо пред Богом и да унапређујемо властите интересе, сада је време да се ’одморимо од наших дела‘ и свесрдно служимо интересима Краљевства. На тај начин и тиме што смо и даље верни нашем небеском Оцу, Јехови, ми ћемо имати предност да се радујемо користима Божјег одмора сада и у сву вечност.

 

Израелци су држали Сабат, али нису ушли у Божји одмор. Да ли знаш зашто?

Извор: https://wol.jw.org/sr-Cyrl/wol/d/r54/lp-sb/2011526
(Подвучено је моје)
+++++++++++++++++++++++++
Коментар мој:
Овај исказ: ''Пошто је Закон већ био уклоњен Исусовом откупном жртвом, Павле овде није говорио о дословном одмору који је био омогућен Сабатом (Колошанима 2:13, 14)'', није сасвим јасан. Зашто? Хебрејски термин ''тора'' је вишезначна реч. Она може да означава првих пет књига Мојсијевих, затим Жртвени закон, Десет заповести, Кошер закон, Закон о фестивалима ... Морамо се запитати на који закон аутор текста алудира? Ово кажем из разлога што се Десет Заповести у писму изворно називају Десет Божјих речи. Оне нису дате у форми заповести (наредбе). Оне више звуче као обећања. На пример, 7 заповест у дословно преводу гласи овако: ''Нећеш учинити прељубу.'' Све што је написано у првих пет књига Библије се назива једним именом Тора у најширем смислу те речи. Али, у ужем смислу, поједине ствари које су у Тори наведене су рецимо: одредбе, заповести, правила, појединачни закони, упутства и друго.
Слава Богу

Написао: Милош Попадић                                      Лета Господњег 2020.

 

Calendar
«  August 2022  »
SuMoTuWeThFrSa
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2022
    Free website builderuCoz