| Site menu |
|
 |
| Our poll |
|
|
| Statistics |
Total online: 1 Guests: 1 Users: 0 |
|
| Login form |
|
|
|
Razmatranja ekonomskih poruka Starog i Novog zavetа
Uvod
Ekonomske poruke Starog zaveta
Ekonomske poruke Novog zaveta
Zaključak
Uvod
Da li je Vrhovni vlasnik svih univerzuma svojim konceptom stvaranja sveta pripremio okolnosti za pojavu ekonomskih odnosa i sistema u ljudskom društvu? Ima li Biblije u ekonomiji ili ekonomije u Bibliji? Izvesna osoba, u razgovoru sa mnom, upotrebila je sintagmu ''biblijska ekonomija'', a da bi pojasnila misao oličenu u navedenom izrazu, postavila je zatim pitanje, šta bi sve spadalo u ekonomiju kakvu Bog želi? Ja bih na to pitanje nadovezao nekoliko sledećih. Da li je Gospod uopšte želeo da zaživi ekonomska stvarnost ili je njena pojava bila nužno zlo? Jesu li i ekonomski zakoni poput moralnog i fizičkog, Božiji? Na ova i slična pitanja pokušaću da dam odgovor oslanjajući se pre svega na Sveto Pismo, a zatim i na ekonomske nauke.
U prva dva poglavlja Biblije, koja predstavljaju njezin temelj, ne nalazim ni nagoveštaj o tome da je Stvoritelj imao nameru da na Zemlji uspostavlja bilo kakve ekonomske odnose. Takav zaključak sam doneo polazeći od izveštaja da je Gospod, a to je veoma značajan podatak, i sa ekonomske tačke gledišta, zasadio vrt i u njemu smestio prvi ljudski par. (v. 1 Moj. 2, 8) Zašto je to značajan podatak? Evo zašto. Ekonomska nauka definišući društvenu proizvodnju, polazi od ljudskih potreba. Da bi opstao, čovek mora da ima dovoljno hrane, odeće, obuće, stambenih prostorija itd. A da bi zadovoljio sve te potrebe on mora da proizvodi. I upravo tu nailazimo na bitnu razliku između sadašnjeg stanja stvari i onog koje je postojalo pre pojave greha na Zemlji. Pojava zla je zapravo prva prelomna tačka u istoriji čovečanstva i polazeći od te informacije date u Svetoj reči možemo objasniti mnoge zbunjujuće stvari iz života. Adam i Eva, na primer, imali su potrebu da se hrane, ali da bi zadovoljili tu svoju potrebu nisu morali da se bave proizvodnjom hrane. Dok filozofi materijalisti, pak, opisujući stvarnost, ističu i pozivaju se na to, da čovek prisvaja prirodu i upodobljava je svojim potrebama. Oni time žele da kažu sledeće: prvo, da Bog , ne postoji, jer je priroda nesavršena, te čovek mora najpre da je prilagodi da bi je upotrebio, i drugo nastoje da opravdaju otimačinu, jer ako čovek mora da otima od prirode da bi preživeo, zašto ne bi otimao i od svog bližnjeg, koji je takođe deo prirode. A sada vratimo se u biblijski raj. Dakle smestio ih je u podesnim, a ne ekstremnim životnim uslovima, kakvi se mogu videti na našoj planeti, stoga nisu bili prinuđeni da se bore za preživljavanje i nikakav problem pred njima nije stajao ni kao izazov ni kao neophodnost opstanka. Prema tome, oni su trebali da žive na otvorenom, u baštama i poljima; hrana im je bila na dohvat ruke; nikakva proizvodnja radi opstanka nije bila potrebna; njima čak nije bila potrebna ni odeća ni obuća. (v. 1 Moj. 2, 25) Pošto ni gradnja kuća za stanovanje nije bila predviđena u planu za njihovo življenje, kao ni uzgajanje useva za ishranu, niti izrada odevnih predmeta, nameće se pitanje koju vrstu rada su oni obavljali, šta je bilo njihovo zanimanje i na koji način su ga vršili? (v. 1 Moj. 2, 15) Njihov rad trebalo je da se sastoji od istraživačkih i kreativnih poduhvata na terenu u prirodi i staranje o nižim oblicima života iz ljubavi prema Bogu. Oni bi kroz svu večnost, da su kojim slučajem prošli test, sticali nova i nova saznanja izučavanjem univerzuma, koja bi ih stalno iznova osvedočavala o nenadmašnoj Božijoj ljubavi i mudrosti. (v. 1 Moj.2, 9) Jedan naročiti predmet izučavanja dodaće se spasenima sa Zemlje i svima u vasioni, koji će zadivljavati umove inteligentnih bića, a to je tajna Hristovog utelovljenja i ljubav koju je tim činom demonstrirao pred celokupnim svemirom.
Budući da je Bog, stvorio i nebo i zemlju, On je apsolutni gospodar svega. U takvoj datosti, gde postoji jedan vlasnik nad svojinom, svaka društveno-ekonomska formacija koja ne uvažava tu istinu, je neptihvatljiva. Pošto je neosporno da je Stvoritelj jedini vlasnik svih vidljivih i nevidljivih tvorevina, (v. 1 Moj. 1, 1; 2, 4, 5) proizilazi da je svojina bilo kog drugog nad Zemljom ili njenim delom, ustvari uzurpirana svojina. Da je to tako potvrđuje i 26 stih, prvog poglavlja, prve Mojsijeve, gde se kaže da je Bog na čoveka preneo pravo gospodarenja, a da se svojina pritom uopšte i ne pominje, što je veoma značajno. Zato je tvrdnja jednog ekonomiste da je svako vlasništvo pljačka, potpuno ispravna. Jer, primera radi, kada otuđimo (prodajom ili poklanjanjem) deo ili celu svoju imovinu, ona posle toga ne pripada nama, mi na nju više nemamo nikakvo pravo, a Bog to svakako nije učinio sa svojim vlasništvom, pošto bi to značilo da se On odrekao svog prava nad njom. A mi znamo da to nije učinio i nikada ne bi. Stvoritelj ne trguje sa ljudima, između Njega i nas su u pitanju drugačiji odnosi. Hoću da kažem, ako je neko stekao ili možda nasledio kakvu imovinu, stekao je odnosno nasledio pravo poverioca nad određenim dobrima, a ne pravo vlasništva nad istim, međutim, nažalost upravo se smatra i vodi u zemaljskim zakonodavnim sistemima da pojedinac ima totalna prava nad svojom imovinom, da niko, pa ni Bog, nema veća prava nad njom, što očigledno nije zasnovano na kosmičkon pravu i pravdi. Čovečanstvo ima izmešten stav po ovom pitanju. Većina smatra, polazeći od materijalističke filozofije, da ima pravo da radi sa onim što poseduje kako joj se sviđa, pa čak i da, ako joj se prohte uništi svoju imovinu, u smislu da je učini neupotrebljivom za naredne generacije. Međutim, mi ni sami ne pripadamo sebi, a kamoli ono što nas okružuje. (1 Kor. 6, 19) Zato je neophodna promena odnosa prema vlasništvu nad svim materijalnim dobrima kojima raspolažemo, inače u suprotnom svet će nastaviti da se kreće u pravcu samouništenja. Imamo li svest o tome da smo odgovorni za ono što se dešava sa našom planetom? Kucnuo je čas da se pozabavimo i ekologijom zakonodavstva. Ako ne postanemo svesni da civilizacija tone i ne promenimo kurs i u tehnološkom i u društvenom smislu, nećemo postići održivi razvoj.
Ljudi nikada ne bi trebalo da smetnu sa uma da je Bog jedini pravi titular svojine nad Zemljom, i da se u skladu sa tim i ponašaju u svojim društvenim i ekonomskim odnosima. To podrazumeva razvijanje ekonomskog sistema koji bi bio zasnovon na teocentričnom vlasništvu. Možda bi se takva društveno-ekonomska formacija mogla nazvati teocentrični socijalizam.
|
|
| Calendar |
| « April 2024 » | | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | | 28 | 29 | 30 |
|
|
|
