UDARNA SNAGA ISTINE - Kako je Bogu ime
 
Wednesday
2016-12-07
8:40 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Kako je Bogu ime »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Како је Богу име?
 

 

Смешно питање, зар не! Па и јесте! Не само смешно, него и глупо и донекле бласфемично. Али њега и не постављамо ми, православни, него Јеховини сведоци. Они стално наглашавају како само они међу хришћанима знају да употребе право Божје име, а "назови-црква” и "назови-хришћани” чак ни то не знају. За то питање они су заинтересовали чак и муслимане, па је писац ових редова[1] приликом путовања у Краљево чуо у возу од једног муслимана-Шиптара баш то директно питање. Рeче ми човек: Свако мора да има своје име, а како је име Богу? Осетио сам одмах откуд ветар дува па сам га запитао откуд му пада на памет такво питање. Одговорио је да га је чуо од Јеховиних сведока у фабрици где је радио. Онда је сам и одговорио да је Богу име Јехова. Дакле, ни Алах, ни Бог него баш Јехова, као што је неком човеку име Петар, или Јован, а не човек. Шта одговорити на то питање?

Сваки човек мора да има своје лично име, јер у свету постоји много људи. Кад би постојао само један човек у целом свету, њему не би било потребно никакво лично име јер би његово биће било одређено у односу на друга жива бића овога света самим називом "човек”. Нашег прародитеља, библијског Адама, ми зовемо Адам и замишљамо да му је то лично име. И заиста, оно јесте његово лично име у односу Адама према осталим људима који су се појавили у свету после њега. Али, у суштини, док је био сам, његово име Адам значило је исто што и човек, јер Библија каже "ха адамах”. Дакле, Адам значи отприлике "земљородни”, онај који је начињен од земље. Тако и у латинском језику реч "човек” (homo) и "земља” (humus) врло су слични. Адам је своју жену назвао "човечица” јер је узета од човека (1. Мојс. 2, 23). Касније јој је дао име Ева зато што је она мати свима живима (1. Мојс. 3, 20). Дакле, име је ознака (nomen est omen). Њихова лична имена су ипак у основи заједничке именице. У суштини сваки човек је "адам” јер је сваки земнородни, "хомо” је од "хумуса”. И свака жена је "човјечица”, па у извесном је свака жена "ева”, јер је свака жена, макар потенцијално мати живима.

Слична ситуација је и кад је реч о Богу и Његовом називу или имену. Ако пођемо са многобожачког гледишта, онда је "бог” заједничка именица као и именица "човек” па у том случају реч "бог” мора се писати малим словом и додати лично име неког бога. На пример: бог Јупитер, Зевс, Перун, Индра, Брама, или божица Јунона, Аматерасу и тако редом. Дакле, само под претпоставком да има више богова, онда је нужно знати име неког посебног бога о којем је реч. Ако јеховисти сматрају да Бог мора имати и неко лично име, онда они принципијелно полазе са многобожачког становишта па нека не приговарају нама да смо ми многобошци.


 

 

Чујмо опет шта каже Библија


 

 

Пошто је старозаветна Библија написана на јеврејском језику, то су у њој употребљени разни називи за Бога: Елохим, Јахве (Јехова), Адонај, Ел Шадај. То су били јеврејски називи за Бога, као што и у осталим језицима постоје паралелни називи: Бог, Господ, Свевишњи, Свесилни и тд. Сваки од тих означава неко Божје својство, према томе у сваком од тих назива примењено је оно правило да је име ознака (nomen est omen).

Стари Јевреји, иако су били једнобошци, ипак су име Јахве или по старом свакако погрешном читању Јехова, узимали као Божје лично име за разлику од ондашњих многобожачких богова. Бог се не зове Мардук, ни Дагон, ни Амон него Јахве!

Божје име толико је свето да се оно не сме узалуд употребљавати, као што и гласи трећа заповест Божја (2. Мојс. 20, 7). Не само Бог као биће, него и само име Божје је свето, што је наглашено више пута у Светом писму Старог завета (3. Мојс. 20, 3; 22, 2; 22, 32; 1. Дневн. 16, 10; 29, 16; Пс. 33, 21; 99, 3; Пс. 103, 1; 106, 47; 111, 9; 135, 1-3).

Јевреји су временом ту заповест о поштовању светог имена Божјег толико строго буквално схватили да су избегавали уопште да спомињу Његово име директно, него више описно.

Професор Глумац нам је на часу Старог завета испричао овај случај. У винковачкој синагоги он је приметио натпис на једним вратима, разуме се на јеврејском језику. У преводу натпис је значио: "Ово су врата за "далет””. Није одмах могао да схвати значење тога. После краће паузе, као стручњак за Стари завет и јеврејски језик, решио је тајну. Јеврејско слово које се зове "далет” има бројну вредност 4. Значи: "ово су врата Онога чије се име пише са четири слова. А у јеврејском језику Божје име се пише са четири слова: "Ј Х В Х”. Према томе, онај натпис је значио: "Ово су врата Јахвеова”, или: "Ово су врата Господња”. Толико су далеко стари Јевреји ишли у опрезности да не изговоре име Божје!

Јеховисти ни близу не показују толико чување у изговарању тога имена. Они су се прозвали Јеховиним сведоцима и тиме навалице омогућили што чешће изговарање име Јехове.

Треба овде нагласити да су они по свој прилици погрешно прочитали то Божје име. У средњем веку научници су она четири јеврејска слова ЈХВХ заиста читали "Јехова”. Доцније су стручњаци за јеврејски језик утврдили да то треба читати "Јахве”, а не Јехова. Међутим, јеховисти су остали при оном погрешном начину читања, сматрајући да је можда и то читање правилно.


 

 

"Онај који јесте”


 

 

Бог није ни Јеврејин ни Србин ни Римљанин, нити икоје нације. Просто напросто Он је Бог, Отац свих људи и народа. Зато сваки народ на свом језику може да изговара име Божије Библијским називом "Јехова”, или "Јахве”. Свето писмо каже: "Хвалите Господа сви народи, славите Га сва племена” (Пс. 117,1).

Свакако неће ни Јеховини сведоци тврдити да нас то Библија упућује да баш сви народи на свету славе Господа на Јеврејском језику! Зар српска реч "Господ” није довољна да изрази његову моћ и силу и величину? Исто као и јеврејска реч "Јахве”?

А ако јеховисти желе да чују баш како је Бог сам себе назвао, онда треба прочитати овај текст из Светог писма:

А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јест. И рече: тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јест Он ме посла к вама. И опет рече Бог Мојсију: овако кажи синовима Израиљевијем: Господ Бог отаца ваших, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је моје име довијека, и то је спомен мој од кољена на кољено” (2. Мојс. 3,13-15).

Шта видимо из тих библијских речи? Видимо пре свега да Бог казује своје име које одговара Његовој суштини. Бог се по својим властитим речима зове "Онај који јесте”, то јест "Онај који постоји”. У црквенословенском преводу те Божје речи гласе: "Аз јесм Сиј”, а у јеврејском оригиналу гласе "Ехје ашер Ехје”. Пошто је Мојсије био Јеврејин, Бог их је њему тако изговорио. Да их је изговорио каквом Србину, рецимо Светом Сави ил Његошу, сигурно их не би изговорио јеврејски него српски, и тада би те речи гласиле: "Ја сам Онај који постоји”. То је Моје име!

И заиста, по учењу св. Јована Дамаскина[2] овај назив Богу највише одговара. Јер, он је једино биће које постоји најреалније, само по себи. Постојимо и ми реално, али ми постојимо по Његовој сили и милости, а Он "има живот у себи” то јест постоји сам од себе. Зато је Његово право име: "Ехје ашер Ехје” – ако се мора рећи баш јеврејски!

 

(из књиге "Научно оправдање религије, апологетика, књига 6, Црква и секте”, Др Лазар Милин, Београд 1986., стр. 195-197)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Јехова (хеб. יְהֹוָה , енг. Jehovah, нем. Jehovah, Jahwe) је име Бога у Танаху, хебрејском Светом писму, које хришћани називају Стари завет. У зависности од превода Библије, честа је употреба и речи Јахве као верзије превода божјег имена, а у међународној jeзичкој употреби такође се среће тетраграм "JHWH" или "YHWH". По јеврејској библијској енциклопедији, божје име JHWH (срп. Јехова) се у Старом завету среће 6823 пута, а у Biblia Hebraica Stuttgartensis 6828 пута. То је уједно и најчешће спомињано библијско име.

 

Корен речи

 

Име Јехова преставља транскрипт хебрејског тетраграма (без самогласника, пошто их у хебрејском писму нема) JHVH (у преводу на латинично писмо) и има значење: „Он проузрокује да постаје". י (yodh) ה (heh) ו (vav) ה (heh) тј. יהוה (читано здесна на лево) = YHVH, односно како се у нашем језику чешће пише: JHVH.

From Wikipedia, the free encyclopedia

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Upotreba i značenje Božijeg imena

KAKO je preveden Psalam 83:18 u tvojoj Bibliji? U Svetom pismu Prevod Novi svet, taj stih glasi ovako: „Da bi se znalo da si jedino ti, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom." Slično piše i u brojnim drugim biblijskim prevodima. Međutim, u mnogim prevodima se izostavlja ime Jehova i zamenjuje titulama kao što su „Gospod" ili „Večni". Šta treba da stoji u ovom stihu? Neka titula ili ime Jehova?

 

 

Božje ime napisano na hebrejskom

 

Taj stih govori o imenu. Na izvornom hebrejskom jeziku, na kojem je napisan veliki deo Biblije, na ovom mestu se pojavljuje jedno jedinstveno lično ime. Hebrejskim pismom ono se piše יהוה (JHVH). Na srpskom se to ime uglavnom prevodi sa „Jehova". Da li se to ime pojavljuje samo u jednom biblijskom stihu? Ne. U originalnom tekstu Hebrejskih spisa ono se pojavljuje skoro 7 000 puta!

 

Koliko je važno Božje ime? Osmotri uzornu molitvu koju je dao Isus Hrist. Ona počinje ovako: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje" (Matej 6:9). Kasnije je Isus u molitvi rekao Bogu: „Oče, proslavi svoje ime." Bog je odgovorio s neba sledećim rečima: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti" (Jovan 12:28). Jasno je da je Božje ime nešto što je od najveće važnosti. Zašto su onda neki prevodioci izostavili to ime iz svojih prevoda Biblije i zamenili ga titulama?

 

Izgleda da za to postoje dva glavna razloga. Kao prvo, mnogi kažu da Božje ime ne treba koristiti zato što danas nije poznato kako se ono prvobitno izgovaralo. Drevni hebrejski se pisao bez samoglasnika. Zbog toga danas niko ne može sa sigurnošću da kaže kako su ljudi iz biblijskih vremena izgovarali JHVH. Međutim, da li je to razlog da se ne koristi Božje ime? U biblijska vremena, Isusovo ime se možda izgovaralo Ješua ili verovatno Jehošua — što niko ne može sa sigurnošću da potvrdi. Pa ipak, ljudi širom sveta koriste različite oblike Isusovog imena, izgovarajući ga na način koji je uobičajen na njihovom jeziku. Ne ustručavaju se da koriste to ime samo zato što ne znaju kako se ono izgovaralo u prvom veku. Slično tome, ako bi otputovao u neku stranu zemlju, možda bi utvrdio da se i tvoje ime potpuno drugačije izgovara na nekom drugom jeziku. Stoga, to što ne znamo kako se u prošlosti izgovaralo Božje ime nije razlog da ga ne koristimo.

 

Drugi razlog koji se često navodi kao argument za izostavljanje Božjeg imena iz Biblije povezan je s jednom dugogodišnjom jevrejskom tradicijom. Mnogi Jevreji smatraju da Božje ime nikada ne bi trebalo izgovarati. To verovanje se očigledno temelji na pogrešnoj primeni jednog biblijskog zakona koji kaže: „Ne spominji s nepoštovanjem ime Jehove, svog Boga, jer Jehova neće ostaviti bez kazne onoga ko s nepoštovanjem spominje njegovo ime" (Izlazak 20:7).

 

Ovaj zakon zabranjuje zloupotrebu Božjeg imena. Ali da li zabranjuje i da se njegovo ime koristi s poštovanjem? Nikako. Svi koji su učestvovali u pisanju hebrejskog dela Biblije („Starog zaveta") bili su verni ljudi koji su živeli po Zakonu koji je Bog dao drevnim Izraelcima. Pa ipak, oni su često koristili Božje ime. Na primer, uvrstili su ga u mnoge psalme koje su pevala mnoštva onih koji su obožavali Jehovu. Jehova Bog je čak očekivao od onih koji ga obožavaju da prizivaju njegovo ime, i verni ljudi su se povinovali tome (Joil 2:32; Dela apostolska 2:21). Zato se današnji hrišćani ne ustručavaju da s poštovanjem koriste Božje ime, kao što je to sigurno i Isus radio (Jovan 17:26).

 

Zamenivši Božje ime titulama, prevodioci Biblije su napravili jednu ozbiljnu grešku. Prikazali su Boga kao dalekog i bezličnog, uprkos tome što Biblija podstiče ljude da razvijaju ’bliskost s Jehovom‘ (Psalam 25:14). Razmisli o nekom svom bliskom prijatelju. Koliko bi mu stvarno bio blizak ako nikada ne bi saznao kako se on zove? Slično tome, kada ljudi ne znaju da se Bog zove Jehova, koliko oni zaista mogu biti bliski s njim? Osim toga, kada ljudi ne koriste Božje ime, tada ne znaju ni njegovo zadivljujuće značenje. Koje je značenje Božjeg imena?

 

To je sam Bog objasnio svom vernom sluzi Mojsiju. Kada ga je Mojsije pitao koje je njegovo ime, Jehova je odgovorio: „Postaću što god želim da postanem" (Izlazak 3:14). Dakle, Jehova može da postane sve što je potrebno kako bi ispunio svoju nameru.

 

Pretpostavimo da možeš da postaneš sve što poželiš. Šta bi uradio za svoje prijatelje? Ako bi se neko od njih ozbiljno razboleo, mogao bi da postaneš sposoban lekar i da ga izlečiš. Ako bi neko drugi pretrpeo finansijski gubitak, mogao bi da postaneš bogati dobrotvor i da mu pritekneš u pomoć. Međutim, tvoje mogućnosti su ograničene. Tako je sa svima nama. Dok budeš proučavao Bibliju, bićeš zadivljen kada budeš video da Jehova postaje sve što je potrebno da bi ispunio svoja obećanja. I ne samo to. On rado upotrebljava svoju moć u korist onih koji ga vole (2. Letopisa 16:9). Te divne aspekte Jehovine ličnosti ne mogu zapaziti oni koji ne poznaju njegovo ime.

 

Dakle, jasno je da Božje ime treba da stoji u Bibliji. Ako znamo šta ono znači i ako ga slobodno koristimo u obožavanju, to nam puno pomaže da se približimo našem nebeskom Ocu, Jehovi.

 

 

------------------------------------

Bog je odabrao ime koje je puno značenja. Njegovo ime, Jehova, znači da on može ispuniti svako svoje obećanje i da može uraditi bilo šta što je naumio. Božje ime je jedinstveno, posebno. Ono pripada samo njemu.

http://www.watchtower.org/sbo/bh/appendix_01.htm


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Jah

 

Jah (play /ˈɑː/; Hebrew: יהּ‎ = Yah) is the shortened form of the divine name YHWH (also spelled Yahweh), an anglicized version of the Tetragrammaton (YHWH, Latin JHVH). The name is most commonly associated with the Rastafari movement or within the word hallelujah, although Christian groups may use the name to varying degrees. For example, Jehovah's Witnesses use a form of the name in over 400 languages.[1] The name is used in some English Bible translations which reconstruct the Tetragrammaton; other versions sometimes use the academic Hebrew reconstruction "Yah". Some languages use the letter "I" instead of "Y" or "J": This should not be confused with the phonetically, theologically, and historically unrelated Egyptian god Iah. Other languages use CH (Choctaw), S (Tongan), and Z (Chin).

 

 

Usage

 

Jah is often used as a shortened form of the reconstructed Tetragrammaton.[2] The Tetragrammaton is often translated (especially in older English versions of the Bible) by use of the term "Lord", and the word "Hallelujah" by the phrase "Praise ye the Lord" (Psalm 104:35 KJV and footnote). Thus, partially translated and partially transliterated[clarification needed], the term could be rendered "Praise Jah."

 

With the rise of the Reformation, reconstructions of the Tetragrammaton became popular. The Tyndale Bible was the first English translation to use the anglicized reconstruction.

 

In the original text of the Hebrew Bible, "Jah" occurs 50 times, 26 times alone and 24 times in the term "Hallelujah". In the King James Version of the Bible it is transliterated as "JAH" (capitalised) in only one instance: "Sing unto God, sing praises to his name: extol him that rideth upon the heavens by his name JAH, and rejoice before him". (Psalm 68:4) An American Translation renders the Hebrew word as "Yah" in this verse. The complete Tetragrammaton was sometimes rendered differently, an example being the forms Yahuah. Rotherham's Emphasised Bible includes 49 uses of Jah.

 

In the Sacred Scriptures Bethel Edition Bible, the Jerusalem Bible, and the New Jerusalem Bible (prior to 1998) the Name YHWH and abbreviated form Yah is found. The New World Translation of the Holy Scriptures, a Bible translation used primarily by Jehovah's Witnesses, features the word "Jah" for all 26 occurrences of the shortened name in the Hebrew-Aramaic Scriptures (Old Testament), and translates 'Hallelujah' as 'Praise Jah, you people' in all 24 occurrences of that expression in the Hebrew Scriptures as well as its 4 occurrences in the Christian Greek Scriptures.

 

The popularity of reggae associated with the Rastafari movement has spread the name "Jah" (derived from the KJV Psalms 68:1) beyond the West Indies. Rastafarians use the terms "Jah" and "Jah Jah" as a term for God and/or Haile Selassie I who is also known by the Amharic title Janhoy (literally "Your Majesty").

From Wikipedia, the free encyclopedia

-------------------------------------------------------------------------

Reč za ime i za karakter je jedna ista "šem" kod semitskih jezika, pa kada se kaže da treba da slavimo Božje ime, misli se na karakter, a ne na samu formu imena, mada je i forma vazna odnosno leksicko znacenje upotrebljene reci. Naime, vazno je i koju rec upotrebljavamo u molitvi, jer ako izustim Jahve to ce imati odredjeno znacenje za mene i druge, naravno ukoliko je meni i drugima poznato znacenje te imenice koja potice od hebrejskog glagola ''hawah'', ''postati'', ''biti'', Onaj koji jeste, Samopostojeci. Medjutim, ako se pak u molitvi obratim djavolu i kazem ''sotono pomozi'', to je kao da sam rekao ''neprijatelju Boziji pomozi'', sto nije isto kao u prvom slucaju.

 

 

 

 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz