UDARNA SNAGA ISTINE - Razmišljanja o biblijskom desetku
 
Friday
2016-12-09
1:29 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Razmišljanja o biblijskom desetku »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form


Razmišljanja o biblijskom desetku

Praktikovanje davanja desetka je nešto sa čim se bore mnogi Hrišćani. U mnogim crkvama davanje desetka je previše naglašeno. Sa druge strane, mnogi Hrišćani odbijaju da se potčine Biblijskom pozivu u pogledu davanja desetine od svojih prihoda Bogu. Međutim treba biti pošten pa reći da se ovaj poziv zaista nalazi u Svetom Pismu, ali u eksplicitnom obliku, samo u Starom Zavetu.

George R. Knight, profesor crkvene istorije na adventističkom teološkom fakultetu, daje u svojoj knjizi "Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve'' izveštaj o tome kako se razvijala doktrina o davanju desetka u toj instituciji.

"Očekujući finansijske probleme, crkva u Battle Creeku (najuticajnija crkva poštovaoca subote) osnovala je u proleće 1858. radnu grupu da istražuje Pismo za plan podrške propovedničkoj službi. Pod vođstvom J. N. Andrewsa, ova grupa je podnela izveštaj početkom 1859. godine. Oni su predložili plan koji je postao poznat kao sistemsko darivanje (ili "sestra Betsy", kako su ga neki nazvali).

Plan je podsticao muškarce da daju pet do dvadeset pet centi sedmično, a žene dva do deset centi. Osim toga, obe su grupe trebale da daju jedan do pet centi sedmično za nekretnine vredne stotinu dolara.

James White je bio oduševljen planom procenjujući da hiljadu mogućih darodavaca samo u Michiganu mogu darovati 5.980 dolara godišnje, dovoljno da se pošalje pet "misionara" na Zapad "kao podrška delu u ovoj državi", a da se darovaoci "ne lišavaju životnih potreba" (RH, 26. maja 1859.).

Iako "sestra Betsy" nije odgovarala sistemu davanja desetka koji je Hrišćanska adventistička crkva prihvatila nakon daljeg proučavanja Biblije krajem 1870-ih, bio je to prvi korak u sistemskoj potpori Crkve i dalji razvoj službene organizacije pokreta." 

(George R. Knight ''Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve'', poglavlje ''Sestra Betsy i podrška službi'')

"Nije trebalo puno vremena da Crkva otkrije slabosti sistema darivanja. "Sestra Betsi" je bila nedovoljna i glomazna, a nedostajao joj je i biblijski temelj. Crkva je tokom 1860-ih i 1870-ih postepeno sve bolje razumevala istinski desetak. Ovo pitanje je sazrelo početkom 1876. godine kada je Dudley M. Canright objavio niz članaka u Reviewu naglašavajući da se u Malahiji 3:8-11 iznosi "biblijski plan za finansijsku podršku propovedničke službe". "Bog traži", tvrdio je on, "da Njegov narod daje desetak, jednu desetinu od svih prihoda za podršku rada Njegovih slugu" (RH, 17. februara 1876.).

Canright je svoje dokaze izneo na zasedanju Generalne konferencije u novembru procenjujući da bi kasa Generalne konferencije godišnje primila 150.000 dolara umesto 40.000 kada bi svi adventisti verno odvajali desetak. Kao rezultat ovog prikaza, na zasedanju je zakjučeno da je dužnost svih članova da "u uobičajenim okolnostima odvoje jednu desetinu od svih svojih prihoda za Božije delo" (isto, 6. aprila 1876.). Od tada je Hrišćanska adventistička crkva sve više primenjivala biblijski desetak.

Započeću sa Avramom kojeg Biblija naziva našim ocem : " Pa i znak obrezanja dobio je kao pečat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to uračuna u pravednost" (Rimljanima 4:11).

" Kad se Avram vrati kao pobedilac Hodologomora i kraljeva koji bejahu s njim, kralj Sodomski mu iziđe u susret u dolini Savini, koja je Kraljeva Dolina. Melhisedek, kralj Salimski iznese hleb i vino. On beše sveštenik Boga Svevišnjega. On blagoslovi Avrama govoreći : " Blagoslovljen da je Avram od Boga Svevišnjega, stvoritelja neba i zemlje! Blagoslovljen da je Bog Svevišnji, koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! " I Avram mu dade desetak od svega " (Postanje 14:17-20).

Ovo je prvi put da se desetak pominje u Bibliji. Vidimo našeg oca po veri, Avrama, dok mu ime još nije bilo promenjeno u Avraham, kako daje desetak.

Mi za sada ne razumemo zašto je on to činio. Ne nalazimo u Petoknjižju kada i kako mu je to od strane Boga bilo objavljeno da praktikuje, ipak za njega se kaže da je ''slusao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovjesti moje, pravila moja i zakone moje.'' (1 Moj. 26,5)  Ono što vidimo u ovom primeru jeste da daje desetak od svega što je dobio kao plen u borbi. Ne jedan deo, ne nešto od plena već precizno naznačeno desetak, tačno odvojenu desetinu od sveg plena.

Ono što je važno da naznačim je da kada govorimo o desetku neko može da prokomentariše : " Ja ne želim da budem pod zakonom". Avram je dao desetak, a to je bilo daleko pre Mojsijevog zakona. Ne vidimo šta mu je tačno rečeno o desetku, ali vidimo da je u njegovom slučaju to bilo jednokratno davanje.

Takođe, Biblija o Avramu, čoveku koji je znao da treba dati desetak, kaže i sledeće, kada njegov sluga opisuje kako je Bog blagoslovio Avrama: " Gospod je mnogo blagoslovio gospodara mojega, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda i srebra i zlata, sluga i sluškinja, kamila i magaraca. " (Postanje 24:35)

Kasnije nas Biblija poziva da sledimo stope našeg oca po veri, Avrama: " I da bude otac obrezanih, onih naime koji nisu samo obrezani, nego i hode stopama vere našega oca Avrama koju je on još kao neobrezan imao. " (Rimljanima 4:12)

Takođe nam Sveto pismo preporučuje da uđemo u blagoslov kojim je Avram bio blagoslovljen : " Da Avramov blagoslov dođe na mnogobošce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obećanog Duha." (Galatima 3:14)

Sledeće pominjanje desetka kao pojma u Bibliji je u vezi sa Jakovom, koji je bio unuk Avramov, ali kao obećanje o jednokratnom davanju. To se dogodilo na mestu koje je on kasnije nazvao Vetilj, a što znači dom Božiji, pošto je u snu imao viziju Boga koji mu je rekao da će biti sa njim i da će ga blagosloviti. Tada je Jakov dao ovo obećanje Bogu :" Ako je Bog sa mnom i čuva me na putu kojim idem, i da mi hleba da se najedem i haljine da se oblačim, i vratim se u miru u dom oca svoga, Gospod će mi biti Bog, i ovaj kamen koji postavih kao spomenik biće dom Božiji, i od svega što ti meni daš daću ja tebi deseti deo" (Postanje 28:20-22).

Ovo je bilo obećanje Jakova, čoveka koji je silno želeo da bude naslednik blagoslova koji je bio nad njegovim dedom Avramom, a zatim ocem Isakom.

Ovde vidimo samo obećanje. Ne vidimo gde i kako je to Jakov davao desetak. Takođe ne vidimo zašto je on kao Božiji čovek razmišljao da bi trebao Bogu da daje desetak. Takođe primetimo da je obećao tačno desetak, ni manje ni više.

Ali sigurno je znao da je i njegov deda Avram, kojeg je silno želeo da nasledi, dao desetak Melhisedeku i on sada obećava Bogu da će to isto učiniti.

Ono sto kasnije mozemo da pročitamo u vezi sa Jakovom je sledeće: ''Tako se čovek sve više obogati i on imaše nmogo sitne stoke, sluškinja i sluga, kamila i magaraca.'' (Postanje 30:43)

Pogledaćemo sada nekoliko Biblijskih stihova, iz Mojsijevog zakona i ukratko ih analizirajmo.

"Svaki desetak od zemlje, od useva ili od voća, Gospodnji je, to je stvar Gospodu posvećena. Desetak od krupne ili sitne stoke, od svega što dođe pod pastirski štap, biće desetak posvećen Gospodu" (Levitska 27:30,32).

Bog je Izraelcima rekao da desetak prinosa od zemlje i stoke nije njihov, već Gospodnji. To je stvar posvećena, to jest odvajana za Boga. Sa ostalih devet delova mogli su da raspolažu kako su hteli, ali sa desetim delom su to morali činiti samo onako kako im je od Boga rečeno u zakonu.

" Govori Levitima i reci im : " Kad uzmete od sinova Izraelovih desetak koji vam dadoh da bude vaš, tada ćete od njega prinositi Gospodu podizanjem deseto od desetoga " (Brojevi 18:26).

Ovde vidimo da su Izraelci svoj desetak davali Levitima koji su tip novozavetnih služitelja u crkvi Hristovoj. I Leviti su trebali da daju desetak od onoga što su primali. Oni su bili ljudi odvojeni za službu. Da Izraelci nisu davali Levitima desetak, ovi se ne bi mogli posvetiti službi kako bi trebalo da se posvete i služba Bogu bi trpela. To se zapravo kasnije i dešavalo.

" Daćeš desetak od svega roda useva svoga, od svega što svake godine rodi njiva tvoja. I ješćeš pred Gospodom, Bogom svojim, na mestu koje izabere da onde nastani ime svoje, desetak od žita svoga, od vina svoga i ulja svoga, i prvine od stoke svoje krupne i sitne, da se učiš bojati se svagda Gospoda, Boga svoga " (Ponovljeni zakon 14:23).

Desetak su trebali da donose na tačno određeno mesto, tamo gde se obavljalo bogosluženje. Takođe je interesantno da su tom prilikom oni koji su doneli desetak mogli da jedu od tog desetka na mestu za bogosluženje. Ima li tu poruke nama upućene? Da li mi imamo koristi od desetaka koje dajemo? Ako dajemo desetak, a time se pokrivaju crkveni troškovi, da li mi koristimo vodu u crkvenim prostorijama, ili se, kada je zima, grejemo na službama u crkvenim prostorijama ? Ili ako su time pokriveni životni troškovi onoga koji nas dobro hrani Božijom rečju, zar se onda i mi ne koristimo o naš desetak?

Sada bih pozvao čitaoca da pažljivo razmotri sledeće stihove iz Novog Zaveta:

'' Ne znate li da oni koji čine svetu službu od svetinje se hrane? I koji oltaru služe s oltarom dele?'' (1 Kor 9,13)

''Tako i Gospod zapovedi da oni koji Jevanđelje propovedaju, od Jevanđelja žive.'' (1 Kor 9,14)


''A ja to nijedno ne učinih. I ne pišem ovo da tako bude za mene; jer bih voljeo umrijeti nego da ko slavu moju uništi.'' (1 Kor 9,15)


''Jer ako propovedam Jevanđelje nema mi hvale: jer mi je za nevolju; i teško meni ako Jevanđelja ne propovedam.'' (1 Kor 9,16)

''Ako dakle ovo činim od svoje volje, platu imam; a ako li činim za nevolju, služba mi je predata.'' (1 Kor 9,17)

''Kakva mi je dakle plata? Da propovedajući Jevanđelje učinim bez plate Jevanđelje Hristovo, da ne činim po svojoj vlasti u propovedanju Jevanđelja.'' (1 Kor 9,18 )

Da li navedeni stihovi podupiru svatanje da treba davati desetak ili ne treba?

Evo kako rezonuju zagovornici stava da desetak ne treba davati: U stihovima (ne racunajući prvi i treći koje sam ja pridodao, a oni ga namerno izostavili, primedba moja), koji su navedeni, sasvim jasno se ističe, kažu oni, da Jevanđelje treba širiti od svoje volje, jer samim tim plata se dobije (od Boga), a ne širiti ga od finansiranja desetkom.  Moj komentar na ovo njihovo je sledeći: pa zar Bog ne koristi zemaljske ekonomske sisteme da bi ljudima bilo placeno novcem. On, koliko je meni poznato, ni jednu valutu nije poslao sa neba, ni jednom coveku, nikada. Ali je dao načela u svojoj Reči čijom uspostavom u praktičnom životu, možemo doći do potrebnih sredstava.

Sem toga, zapazimo da je Isus potvrdio davanje desetog dela ali je u isto vreme osudio one koji su kršili njegov duh: ''Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.'' (Mat. 23,23) Dodatno objasnjenje se daje u stihu koji je vezan i koji ga jos bolje objasnjava: ''Kad biste znali šta je to: milosti hoću a ne priloga...'' (Mat. 12,7)

Nigde se, ali nigde u Novom Zavetu ne navodi zapovest davanja desetka. Nigde se ne navodi da Crkva treba da uzima desetak. Ovo je potpuno tačno. Međutim postavlja se pitanje da li je desetak uopšte zapovest? Može li se ona staviti uz druge zapovesti Dekaloga kao nekakva 11 zapovest ili je treba staviti uz njihov bok. Ja mislim da je ispravnije ovo drugo.

Postoje dva razloga zašto su adventisti primenili deseti deo: 1) sto takav sistem darivanja obezbeđuje veca sredstva nego prethodno uvedeni i 2) što su prema njihovom razumevanju pronašli da je on biblijski utemeljen, a ne zato što je u pitanju "čist profit" - to je jako jadno objašnjenje, za moj pojam. Time protivnici davanja desetka žele predstaviti kako su Adventističke vođe pljačkaši i lopovi, koji kradu jadan, nedužan narod. Međutim, stvarnost ih veoma demantuje. Evo jednog citata iz pera sestre G.K. koja je i sama veliki protivnik davanja desetka. Ona kaže: ''Naime, adventisti su veoma bogati. Ne dolaze adventisti do para isključivo prljavim rabotama. Pošto je svetkovanje subote značajna prepreka kada je u pitanju zapošljavanje, mnogi adventisti se odlučuju za privatno preduzetništvo. I činjenica je da neki pozitivni principi adventizma mogu doneti blagoslove. To se naročito odražava u sferi ekonomije. Ako je adventistička porodica generacijama živela bez cigara, alkohola, kafe a po mogućstvu i mesa, to automatski doprinosi velikoj uštedi novca u odnosu na sekularni svet.''

Adventistička Crkva je, nadam se, neprofitna organizacija, a ne neka organizacija koja "muze" svoje vernike. Verovatno da se mogu naći primeri zloupotrebe osoba na položajima, ali je fakat da u Svetom Pismu postoji princip darivanja desetine. Pitanje je samo dali se on zloupotrebljava ili ne? Taj princip nije izmislio niko - on se nalazi u Bibliji, i adventisti kao ljudi koji žele da slede Bibliju, prepoznali su taj princip i usvojili ga.

Očigledno da je desetak u Adventističkoj Crkvi uveden kao obaveza koja ima biblijskog osnova. Znači, pošlo se od činjenice da pošto Biblija govori o desetku - mi smo dužni da ga dajemo. Ne moramo - ali ta obaveza i dalje stoji. Kao što imamo obavezu da volimo bližnje, pomažemo siromašnima, da volimo čak i neprijatelje, na kraju krajeva - da verujemo u Isusa kao Božjeg Sina.

Ako znamo sta sve u Bibliji stoji, znamo i da ima više vrsta desetaka i da se radi o jednom sistemu kojeg je Bog ustanovio samo za odredjenu svrhu, sto je u zakonu vrlo lepo objašnjeno. (v. 5 Moj. 26,12) Mislim da bi ovde bio više nego poželjno citirati reči Duha proroštva: ''Da bi potpomogao okupljanje svoga naroda na verske službe, ali i da bi se postarao za siromašne, Bog je zatražio od Izrailjaca da donose još jedan desetak od sveg svog dohotka.'' EGW ''Patrijarsi i proroci'', s. 486


Princip desetka, kao što možemo iz gore iznetog videti, dokazao se u praksi Adventisticke crkve kao veoma dobar sistem darivanja. Ona je nakon njegovog uvođenja doživela ekspanziju i neverovatan rast, ali je taj rast bio vise finansijske priode, a manje duhovne. ASD nisu jedina crkva koja primenjuje ovo načelo, što dokazuje njegovu podesnost kao sistema. Verujem da je sam Bog uveo desetak u pradavnim vremenima i nije slučajno odredio da upravo bude desetina. Naime, sjedne strane niko nemože osiromašiti ako izdvaja 10% od svojih prihoda, a sa druge strane, kada se deseci udruže postaju monetarna sila. Bog je to znao pre nego što je ekonomska nauka nastala.

Iz fonda za desetak, po mom misljenju ne bi trebalo islaćivati plate propovednicima i penzije bivšim propovednicima. To se ne bi moglo nazvati najboljom bilijskom praksom. Takođe smatram da se ne bi smela sredstva iz jednog fonda prebacivati u drugi fond. Svaku novčanu jedinicu koja se prilaze trebalo bi evidentirati ko ju je dao i za koju namenu i izdavati priznanice za svako darivanje.


Napisao: Miloš Popadić

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz