Sunday
2017-10-22
3:32 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
O RATOVANjU I ZAPOVESTI "NE UBIJ" »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 34

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

CRKVA I SEKTE - Zoran Jovanović

(11) O RATOVANjU I ZAPOVESTI "NE UBIJ"

 

 

" Ne ubij "," I ko ubije čoveka da se pogubi "," I ko rani bližnjega svojega, kako učini tako da mu bude: Ulom za ulom, oko za oko, zub za zub " (3Moj. 24.17-20); i : " život za život, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu " (5Moj. 19.21). Ove zapovesti predstavljaju princip starozavetnog življenja, princip pravde i pravičnosti - tj. kako ti meni, tako i ja tebi!

Iz Starozavetne Biblije znamo da se Gospod često oslovljava kao " Gospod Bog nad vojskama " (Amor. 4.13 ; Isa. 46.10), ili " Gospod je veliki ratnik " (2Moj. 15.3); da ima svoju vojsku i svoje vojvode (Knj. Is. Nav. 5.13-15 ; Mt. 26.53 ; 2Knj. o Car. 6.17).

Sama Starozavetna Biblija smatra da postoje ratovi koje Bog ne samo da odobrava, nego i naređuje (5Moj. 2.21-23 ; 3.2-6 ; gl. 20 ; 32.39-40). Takođe postoji i Božija zapovest kojom se naređuje ubistvo krivog pojedinca (3Moj. 20.9-13 ; 24.16-21 ; 5Moj. 17.6 ; 18.20 ; 22. 22). To direktno znači da je neko morao da izvrši to ubistvo! Pa da li i on prestupa zapovest "ne ubij " ? Ako je tako, onda ispada da Bog protivureči samome Sebi !

Dodajmo svemu ovome i to, da je Bog blagoslovio Ismaila i obećao da će umnožiti njegovo pleme, iako je ovaj bio ubica: (1Moj. 16.10-12 ; 17.20). O "surovostima " u Starom Zavetu pogledati: (2Moj. 4.22-23 ; 11.4-5 ; 12.12 ; 32.27-29 ; Isa. 13.13-18 ; Jer. 48.10).

Dakle, starozavetna zapovest "oko za oko, zub za zub " - rekli smo izražava princip pravde; pravičnosti. Da li je Hristos igde rekao da to ne valja? Ne, On to nije rekao. On je rekao samo to - da ima nešto bolje od toga, a to je ljubav i opraštanje. I to je neosporno tačno! U ime te ljubavi On traži od nas opraštanje, da primimo još jedan šamar ako nas neko udari, da mu damo i ogrtač ako nam zatraži haljinu (Mt. 5.21-22,38-44). To piše, i to se ne može poreći. A da li je rekao da damo glavu i život ako nam napadač to zatraži? Takav zahtev nije nigde zapisan!

Starozavetni citat na koji se Hristos poziva glasi u celini: " život za život, oko za oko, zub za zub, ... ". Međutim, On ovde izostavlja ono " život za život " i uopšte ga ne komentariše. Zašto?! Znamo šta treba da radimo ako nam neko raspali šamar, ako nas potera jednu milju; znamo šta treba da radimo ako nam neko zatraži haljinu, ili zajam. A šta da činimo ako nam neko zatraži glavu, tj. život? Na to pitanje nije dat direktan odgovor. Rečeno je da treba ljubiti bližnjega svoga kao samoga sebe. I ne samo njega, nego i neprijatelje. Ali nije rečeno da treba da ih volimo više nego same sebe. Prema tome, tu je granica! Ako napadač zatraži da me ošamari, da ću mu. Da ću mu i haljinu, i ogrtač, i zajam. Ali ako mi zatraži (ugrozi) život - e, tu je tačka! Nigde u Jevanđelju nije rečeno da ga moram dati. Dakle, imam pravo da se branim - ako treba i rukama, i nogama, i bilo kakvim drugim oružjem.

U ostalom, Hristos nigde nije rekao da život vredi koliko i jedan šamar, jedna haljina, zajam, ili trka na jednu milju. " Život je vredniji od hrane i telo od odela " (Mt. 6.25) - to su Njegove reči.

Božija zapovest " ne ubij ", jeste osnovno pravilo hrišćanskog morala. Ali ona predstavlja idealno stanje ljudskog društva, a samo čovečanstvo je daleko od toga. Dokle god je sveta, i ljudi, biće i ratova i buna, jer je rat u svojoj srži, izliv grešne ljudske prirode i njene izopačenosti - On je fizičko i moralno zlo! Sam Gospod Isus Hristos nam to potvrđuje rečima: " tako mora da bude " (Mt. 24.1-7). Zapazimo, On nije rekao: " pazite, ni za živu glavu ne učestvujte u tim ratovima " - nego samo " nemojte da se uplašite ". Osim toga u Sv. Pismu nigde ne stoji zapovest " ne ratuj ".

Kada su Jovanu Krstitelju vojnici postavili pitanje šta da čine da bi se spasili on im nije viknuo: " Okanite se vaše vojne službe, tog krvavog zanata ", već samo: " ne zlostavljajte nikoga i ne optužujte lažno, i budite zadovoljni svojom platom " (Lk. 3.14).

Jednom prilikom Gospodu je prišao rimski oficir i zamolio ga za pomoć. Gospod tada nije rekao: " skini vojnu uniformu pa ću ti pomoći ", već naprotiv pohvaljuje s divljenjem veru ovog mnogobožca (Mt. 8.5-13). To što je pomogao jednom mnogobožcu, samo po sebi i nije čudo - zbog toga je On i sišao među ljude. Ali ima nešto drugo - da je On bio protiv vojne službe sigurno ne bi propustio ovakvu priliku da pouči kapetana da napusti svoju službu.

Evo još jednog primera: U Kesariji je živeo rimski kapetan čete. Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji je činio mnoge milostinje narodu, i molio se stalno Bogu. Na kraju su molitve i milostinje njegove izišle na spomen pred Bogom, i On mu je poslao ap. Petra da krsti njega i sve u njegovom domu (D. ap. 10.1-48). Kao što vidimo, kapetan je primio krštenje i darove Duha Svetoga iako je bio vojno lice, i niko: ni Petar, ni anđeo, ni sam Bog, niko mu nije postavio uslov da napusti svoju vojnu službu, u kojoj je svakako bilo ne samo paradiranja, nego i ratovanja. Ali, i ćutanje ponekad zna puno toga da nam kaže!

Dakle, po rečima Sv. Pisma, i po Božijim postupcima, proizilazi jasno da vojna služba, uključujući i rat - jer ona zbog toga i postoji - nije Bogom zabranjena! Gospod Isus Hristos je jednom prilikom rekao: " Niko nema veće ljubavi od ove: da neko položi svoj život za svoje prijatelje " (Jn. 15.13 ; 1Jn. 3.16). Kao što vidimo, dati život za prijatelja Hristos ne zahteva izričito, ali bar pohvaljuje.

Hrišćanin može ići u rat da brani svoju porodicu, prijatelje, svoju otadžbinu, i svoj narod, ali pri tome ne sme biti ispunjen mržnjom prema neprijatelju, niti činiti ratne zločine.

Calendar
«  October 2017  »
SuMoTuWeThFrSa
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2017
    Free website builderuCoz