UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak
 
Friday
2016-12-09
7:45 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Dakle, ono što oni nazivaju ceremonijalnim zakonom sadrži mnoštvo zapovesti kao čisto moralne kao u bilo kojem Dekalogu. Pročitajte ovo: ". Ti nećeš dosađivati ​​strancu." "Vi nećete cviliti udovice ili sirotu decu." Ex. 22:21, 22. "Ne smeš slediti mnoštvo čineći zla." Ex. 23:2. "Vi ćete biti sveti." "Ne smeš ići gore i dole kao izdajnički nositelj među svojim narodom." "Ne smeš se osvetiti, niti nositi nikakvu mržnju protiv sinova svoga naroda, ali ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe." Lev. 19:2, 16, 18. Ti nećeš ne poštovati osobe." "Ti ćeš biti savršen." Pnz. 16:19, 18, 13. Da li su ove zapovesti, i mnoge poput njih, bile svrstane kao ceremonijalne, jer Bog ih nije napisao na kamenu, ali ih je dao Mojsiju da ih zapiše u knjigu? Zasigurno ne. Zatim priroda zapovesti nije određena po načinu na kojem su date. Bog ih je dao sve u različitim vremenima, kao  zadovoljstvo Njemu.


Sledeći odlomak sam negira teoriju dva zakona adventista: "Učitelju, koja je najveća zapovest u zakonu? Isus mu reče: Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najveća zapovest. I druga slična njoj: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Na tim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci ". Mat. 22:36-40.

1. Ove dve velike zapovesti bile su "u zakonu." 2. No, niti jedna od njih se ne nalazi u Dekalogu. 3. Obe su od njih adventisti nazvali ceremonijalnim zakonom. 4. Niti jednu od njih nije izgovorio Bog, niti su napisane od strane njega, niti uklesane na kamenu, niti stavljene u kovčeg. Obe je dobio od Boga Mojsije privatno, a on ih je napisao s olovkom u knjigu zakona, koja je smeštena pored kovčega. Pa ipak, ove dve zapovesti su najveće od svih. Isus je rekao jednom da je "prva od svih zapovijedi." Od dve, rekao je, "Nema drugih zapovesti većih od ovih." Marko 12:29, 41. I na te dve visi sav zakon. Tako, dakle, najveće su zapovesti u knjizi zakona, ne na kamenim pločama. Kako ovo potpuno ruši argument njihova dva zakona. To pokazuje da sama činjenica da deset zapovesti koje su izgovorene od Boga, napisane na kamenu, i stavljene u kovčeg, ne dokazuje da su one bile bolje od onih date preko Mojsija u Knjizi Zakona.


Ne Sabatarian, stoga, ne drži "zakon", "Božji zakon", ili "zakon Gospodnji," jer ako to čini on će prinositi žrtve, biti obrezan, i živeti onako kako su Jevreji činili. Dakle, svo njihovo pričanje o "držanju zakona" ne vredi ništa, jer niko od njih to ne čini. Štaviše u svojoj nameri da zadrže deo tog zakona oni time sami sebi donose dužnost "držati celi zakon", kao što je Pavle tvrdio u Gal. 5:3. No, budući da nijedan od njih nije držao celi zakon, oni navlače na sebe prokletstvo zakona, stalno krši jedan deo dok pokušavaju zadržati drugi. Ovo je suštinska tačka koju je Pavle napravio protiv Judaiziranih legalista svojih dana. "jer mnogi koji su od dela Zakona, pod prokletstvom su: Jer pisano je, proklet je svaki onaj koji ne izvršava sve što je napisano u knjizi Zakona za njih." Gal. 3:10. To je, osoba koja drži jedan propis zakona samo zato što zakon tako kaže, tako priznaje da je zakon obavezan za njega. Zatim, ako on zanemaruje neki drugi deo zakona, on time postaje prestupnik samog zakona koji ispoveda da drži. To je upravo ono što Sabatariani čine. Oni drže subotu, jer zakon tako kaže i time postaju "dužnici učiniti celi zakon." Gal. 5:3. Onda oni zanemaruju mnoge stvari u istom zakonu i tako su pod osudom zakona. Gal. 3:10. Ali hrišćani čine ovo ili ono, ne zato što zakon tako kaže, nego zato što tako kaže Novi zavet.


PROPOZICIJA 6. ZAKON NIJE USTANOVLJEN DO MOJSIJA. Nikakav primerak zakona niti bilo kakvo pozivanje na njega se ne mogu naći do Mojsija. Naravno Božji veliki moralni i duhovni zakon, osuđuje svaki greh i traži svaki pravedni čin - koji je postojao od Adama, čak šta više, od večnosti. No, ono što je u svim Jevrejskim Pismima poznato kao "zakon", kako je izdat u zakoniku na Sinaju, da li u knjizi ili na kamenim pločama, to sigurno nije postojalo do Mojsija. Celi spor između Pavla i judaista njegovih dana bio je nad ovim zakonom. Vidi Rimljanima, Galaćanima i Dela 15 i 21. Pitanje je treba li "zakon", što je zapisan u "Knjizi zakona", Gal. 3:10, i "uklesan u kamen", 2 Kor. 3:7, da se drži pod evanđeljem. Pavle je rekao, Ne; Oni su rekli, Da. Sabatariani sada drže zakon Sinaja kao što su činili judaisti od davnina. Kazati da su principi zakona postojali pre Sinaja, ne dokazuje da je zakon postojao. Ovi principi mogli su nam biti predati od Adama i njegovih potomaka u drugačijem obliku od zakona kakav je posle dat na Sinaju. Ali gde ćete naći zakon ili čak jednu od deset zapovesti, kao sročenu na Sinaju, pre tog vremena? Nigde.


Razna načela i propisi, moralni, obredni, i tipološki, koji su ranije bili predati na različite načine, sada su bili skupljeni u jedan zakonik i formulisani tako da su bili prilagođeni, za sada, okolnostima jevrejskog naroda. Kao tako sročen, svakako da ovaj zakon nikada nije bio dat ranije.


PROPOZICIJA 8. ZAKON JE DAT SAMO ZA JEVREJE. To je tako očito u svakoj tački zakona, da nije potreban argument za dokaz. Mojsije kaže, Pnz. 4:8, da nijedna nacija nema zakon tako dobar "kao sav ovaj Zakon koji vam pred vas stavljam danas." Tada je imenovao deset zapovesti kao deo toga. Stihovi 10-13. "To je zakon koji je Mojsije postavio pred Izraelcima." Stih 44. Pred koga? Izraelom, a ne paganima. Pa opet, Pnz. 5:1. "Čuj, Izraele, zakone i uredbe koje izričem u tvoje uši." Zatim sledi Dekalog. Dakle, to je sto puta više kroz sav zakon. To je upućeno Jevrejima i samo njima. Tekst zakona veoma pokazuje da je dizajniran samo za njih. Dekalog je uveden ovako: "Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva." Ex. 20:2. Za koga je to primenjivo? Samo na Jevrejski narod. Ni anđeli, Adam, niti neznabošci hrišćani nisu nikada bili u egipatskom ropstvu. Onda taj zakon nije upućen njima. Za koga je zakon dat. Neka Pavle odgovori. "Koja su Izraelci, kojima pripada usvojenje, i Slava, i Savezi, i davanje zakona." Rim. 9:4. To je bilo dato Izraelu. "Setite se vi zakona mojega sluge Mojsija, koji sam mu naredio na Horebu za svega Izraela, zakone i uredbe." Malahija 4:4. Zakon je bio "za sav Izrael", te samo njihov.

Sve ove stvari pokazuju da je to nacionalni zakon sročen podesno prema stanju Jevreja u to vreme.


PROPOZICIJA 9. PAGANI NISU IMALI ZAKON. To je dokazano već, ali Pavle izravno kaže. Rim. 2:14. "Jer kad pagani, koji nemaju Zakona, po prirodi čine stvari sadržane u zakonu, oni koji nemaju zakona, su zakon sami sebi." To je previše očito da bi bilo potrebno tvrditi. Pagani nisu imali zakon. Pavle kaže tako izravno i da bi ga se trebalo rešiti, i učiniti tako. Da bi razumeli i slušati velika moralna načela tog zakona je jedna stvar, biti pod slovom, tačno sročenim zakonom kao što je naveden u detalje na Sinaju, je sasvim drugo, kao što ćemo videti dalje.


PROPOZICIJA 11. BOŽJI VEČNI ZAKON PRAVEDNOSTI JE POSTOJAO PRE DAVANJA SINAJSKOG ZAKONA. Ova tvrdnja je očita. Sigurno je Bog imao zakon po kojem se ravnaju njegova stvorenja, i jedni i drugi anđeli i ljudi, dugo pre Sinaja. No, "zakon", kako glasi u Dekalogu i "Knjizi zakona", nije dat do Mojsija, 2500 godina nakon stvaranja. Stoga moralna obaveza nije počelo s tim zakonom, niti bi prestala ako bi taj zakon bio ukinut. "Sva nepravednost je greh." 1 Jovan 5:17. I "greh je prestup zakona." Pzn. 3:4. Ovaj tekst se koristi od strane Sabatariana da dokažu da svaki mogući greh je uvek kršenje deset zapovesti. No, 1. "Zakon" je celi Mojsijev zakon, ne samo Dekalog. 2. Tačan prevod u potpunosti kvari ovaj tekst za njih. Reč zakon nije u tekstu u izvorniku. Revidirana verzija daje ispravno. "Greh je bezakonje." To je pravi smisao teksta. Greh je bezakonje, nepoštovanje nekog zakona, ali ne nužno uvek isti zakon. Tako: "Anđeli su zgrešili." 2 Pet. 2:4. Ali, oni nisu prekršili zakon Sinaja, on nije bio dat hiljadama godina nakon što su pali, a oni nisu bili pod tim zakonom na bilo koji način.


Adam je "zgrešio" davno pre nego što je zakon bio dat. Dakle Pavle kaže, Rim. 5:12-14. Kajin je grešio, Gen. 4:7. Sodomljani su "grešnici", Gen. 13:13, i sporan je Lot sa svojim "nezakonitim delima," 2 Pt. 2:8. Sigurno niko od ovih nije prekršio "zakon", "koji nije bio dat do Mojsija, stotine godina nakon toga. Reći da su oni morali povrediti načela tog zakona nije poenta. Kad su Jevreji ubili Stefana, Dela 7:59, oni su prekršili načela zakona Michigana, koji zabranjuje ubistvo, ali zar nisu prekršili "zakon Michigana"? Ne, jer nije bio dat tokom 1800 godina posle. A oni nisu bili pod njim na bilo koji način. Dakle, ni anđeli, ni Adam, ni Sodomljani nisu mogli prekršiti zakon Sinaja, jer još nije bio dat. Dakle, Abraham je držao Božje zakone, Gen. 26:5, ali sigurno nije "zakon koji je uspostavljen 430 godina posle", Gal. 3:17. Sve to jasno pokazuje da je Bog imao zakon pre davanja Sinajskog zakonika.

Isus, pod evanđeljem 1500 godina kasnije, u imenovanju zapovesti, ne daje ih ni istim rečima niti u istom redosledu kao u Dekalogu. Nadalje, on meša s njima neke propise iz knjige zakona od jednake važnosti kao deset zapovesti. Tako: Ne čini preljube, ne ubijaj, ne kradi, ne svedoči lažno, ne varaj, poštuj oca i majku. Mark 10:19. To pokazuje da je puki oblik i redosled zapovesti bez posledica, sve dok su kao ideja dane. Tako se dva izdanja Dekaloga u Ex. 20 i Pnz. 5 razlikuju mnogo u tekstu, a ipak jedan je jednako dobar kao i drugi. To pokazuje da tačan tekst nije bitan.

U bilo kojem obliku ili načinu Bog je izabrao da saopšti svoju volju ljudima, ovo bi bile "njegove zapovesti, njegove uredbe i njegove zakone." Post 26:5. Pavle kaže: "Bog, koji je mnogo puta i na različite načine govorio u proteklom razdoblju ocima po prorocima, u ovim poslednjim danima govori nam preko svoga Sina." Heb. 1:1, 2. Neuvažavanje njegove objavljene volje bi bezakonje - greh. Ali tvrditi da je Bog dao patrijarsima svoj zakon u tačnom obliku i reči deset zapovesti je nedokazana pretpostavka, protivno razumu i svih činjenice u tom slučaju.

PROPOZICIJA 12. OVAJ ORIGINALNI ZAKON JE SUPERIORNIJI OD SINAJSKOG ZAKONA. Kad su ga pitali "Koja je zapovijed najveća u Zakonu?" Isus je rekao:.. "Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom. Ovo je prva i najveća zapovest. I druga je slična njoj, Ljubi bližnjega svoga kao sebe. Na tim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci. " Mat. 22:37-40. Niti jedna od njih nije u Dekalogu, ali da zakon visi na ovom višem zakonu, i tako je podređen njemu. Ovi principi, odeveni u oklop večne nepromenjivosti, prostiru se unatrag od Mojsijevog zakona i postojali su s tim u celoj toj dispenzaciji kao što su postojali i pre i sada postoje.

U svojoj prirodi ovaj veliki zakon vrhovne ljubavi prema Bogu, a jednaka ljubav prati stvorenja, mora biti večan i beskonačan kao sam Bog. Ovaj Zakon uređuje anđele, vladao je Adamom, patrijarsima, pobožnim Jevrejima, koji su pod "zakonom" i Neznabožačkim Hrišćanima sada. To se odnosi na sva Božja stvorenja, u svim dobnim skupinama i svim svetovima. Idolopoklonstvo, ubistvo, krađa, sebičnost i "sve nepravde," 1 Jovanova 5:17, jesu i uvek su bili kršenje ovog vrhovnog Božjeg zakona. Ovaj veliki zakon mogao je biti sročen na različite načine i u različitim vremenima a ipak je bila sačuvana suština ideje. Tako je Isus naveo drugu veliku zapovest u nekom drugom obliku. "Stoga sve što biste želite da ljudi čine vama, činite vi to njima, jer to je zakon i proroci." Mat. 7:12. Ideja je ista kao i "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe." Tačne reči ili oblik u kojem je ovaj zakon naveden nije predmetan, tako dugo dok se ideja čini jasnom. Očito ovaj vrhovni zakon morao je biti obznanjen Adamu i patrijarsima, ali u baš kojem obliku mi nismo rekli. Kazati da je to u egzaktnim rečima Dekaloga je afirmirati ono što može u bezumlju biti dokazano.

Preveo Milos Popadic

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz